Портал:Сједињене Америчке Државе/Изабрана биографија 2015.
Изабранe биографије [уреди извор]
Јануар[уреди извор]
Роберт Едвард Ли (енгл. Robert Edward Lee; Стратфорд Хол, Вирџинија, 19. јануар 1807 — Лексингтон, Вирџинија, 12. октобар 1870) је био војник и генерал у служби САД и касније снага Југа у Америчком грађанском рату 1861 — 1865. године. Ли је један од најзначајнијих војних заповедника у историји САД.
Ли је син генерал-мајора Хенрија Лија Трећег (Major General Henry Lee III "Light Horse Harry") (1756–1818), гувернера Вирџиније, и његове друге жене, Ане Хил Картер (Anne Hill Carter) (1773–1829). Међу његовим прецима налазе се и Томас Мор и краљ Роберт Други од Шкотске (Robert II of Scotland).
Други од 46 у својој генерацији официра на Вест Поинту (United States Military Academy at West Point), Ли се истакао као изузетан војник у америчкој војсци током 32 године службе. Учествовао је у Мексичко-америчком рату (1846 - 1848) и унапријеђен у чин мајора. Ипак, највише га је истакла улога заповедника снага Југа у Америчком грађанском рату.
Фебруар[уреди извор]
Клинт Иствуд (енгл. Clint Eastwood; рођен 31. маја 1930. као Клинтон Иствуд млађи у Сан Франциску) је амерички филмски глумац, композитор, редитељ и продуцент. Иако критичари без изузетка хвале његова скорашња редитељска остварења као што су филмови Девојка од милион долара и Писма са Иво Џиме, Иствуд је много познатији по улогама „чврстих момака“ или антијунака као што су инспектор „Прљави“ Хари Калахан у серији филмова о Прљавом Харију или човек без имена у шпагети-вестернима Серђа Леонеа.
Иствуд је добио два Оскара за најбољег режисера за филмове Неопростиво и Девојка од милион долара.
Иако рођен у Сан Франциску, Иствуд се са породицом често селио по градовима Западне обале у којима је његов отац радио. Тинејџерске године провео је у Оукланду где је 1949. и матурирао на Средњој техничкој школи. По завршетку средње школе радио је на бензинској пумпи заједно с оцем, затим је био дрвосеча, спасилац на плажи, ложач у челичани, чистач базена итд. Одслуживши војни рок, почетком 50-их почиње се занимати за глуму.
Март[уреди извор]
Кетрин Хепберн (енгл. Katharine Hepburn; Хартфорд, 12. мај 1907 — Олд Сајбрук, 29. јун 2003) је била америчка филмска, позоришна и телевизијска глумица, проглашена за најбољу глумицу двадесетог века.
Након четири успешне године на Бродвеју, млада Кетрин Хепберн одлази у Холивуд, где снима филмове Мале жене и Ладолеж, осваја филмске критичаре, али и Оскара за најбољу главну глумицу. Следе године пропалих филмова и баченог новца, када крајем четрдесетих, постаје једно од најпрофитабилнијих лица америчке филмске индустрије и снима култни филм Филаделфијска прича. Педесетих од Бети Дејвис преузима титулу највеће филмске звезде на свету, захваљујући филмовима Афричка краљица и Изненада, прошлог лета, а почетком шездесетих игра у биоскопском хиту Дуго путовање у ноћ. И након врхунца у каријери, Кетрин наставља да снима велике филмове и одржава репутацију највеће глумице века. Међу њене позне успехе спадају првенствено филмови Погоди ко долази на вечеру, Зима једног лава и На Златном језеру. Седамдесетих полако престаје са снимањем филмова, и окреће се позоришту и телевизији, те бриљира у романтичном ТВ–филму Љубав кад јој време није са Лоренсом Оливијеом. Добила је четири Оскара, што је ставља на прво место по броју освојених награда у категорији глумица. Са дванаест номинација за награду Академије, налази се на другом месту на листи најноминованијих глумица свих времена – иза Мерил Стрип.
Април[уреди извор]
Џенис Лин Џоплин (енгл. Janis Lyn Joplin, Порт Артур, Тексас, 19. јануар 1943 — 4. октобра 1970, Лос Анђелес, САД) била је америчка рок и блуз певачица, текстописац и музички аранжер.
Каријеру је почела раних шездесетих као фолк и блуз певачица по клубовима Сан Франсиска. Светску славу је стекла крајем шездесетих година двадесетог века, као певачица психоделичног есид рок бенда Big Brother and the Holding Company. Касније је наступала и као соло певачица уз пратњу бендова The Kozmic Blues Band и The Full Tilt Boogie Band.
У краткој професионалној каријери која је трајала свега четири године, прославила се бројним хитовима, а неки од највећих су „Down On Me“, „Bye, Bye Baby“, „Piece of My Heart“, „Try (Just A Little Bit Harder“), „Maybe“, „To Love Somebody“, „Mercedes Benz“, „One Night Stand“, „Raise Your Hand“ и „Me and Bobby McGee“. Током каријере објавила је четири студијска албума, од којих је последњи издат постхумно и пет синглова.
Часопис Ролинг стоун уврстио је Џоплинову на 46. место на листи 100 највећих уметника свих времена 2004. године, те на 28. место на листи 100 најбољих певачица свих времена 2008. године. Њена верзија песме Me and my Bobby McGee постхумно је доспела на прво место америчке топ-листе синглова. Године 1995. постхумно је проглашена за члана Куће славних рокенрола у Кливленду, а 2005. додељена јој је и Греми награда за животно дело.
Џенис је имала бунтован и неуобичајен стил типичан за хипи покрет тог времена. Хронични алкохолизам и конзумирање тешких дрога узрок су њене преране смрти. Преминула је 4. октобра 1970. године у хотелској соби у Лос Анђелесу од последица предозирања хероином у 27. години живота.
Мај[уреди извор]
.jpg)
Мајкл Џозеф Џексон (енгл. Michael Joseph Jackson; Гери, 29. август 1958 — Лос Анђелес, 25. јун 2009), био је амерички музичар и један од комерцијално најуспешнијих и најутицајнијих забављача свих времена. Његови доприноси музици, плесу и моди, заједно са приватним животом праћеним јаким публицитетом, чинили су га значајном фигуром у популарној култури четири деценије. Познат и као Краљ попа, соло каријеру је започео 1971. године након дебија на професионалној сцени 1964. као водећи и најмлађи члан групе Џексон 5.
Почетком 1980-их Џексон је постао доминантна фигура у поп музици. Његов шести студијски албум „Thriller“, издат 1982. године, најпродаванији је албум свих времена. Четири од осталих његових издања, „Off the Wall“ (1979), „Bad“ (1987), „Dangerous“ (1991) и „HIStory: Past, Present and Future, Book I“ (1995), такође спадају међу најпродаванијим музичким материјалима на свету. Наступима и спотовима, Џексон је популаризовао неколико комплексних плесачких техника као што су робот и месечев ход. Широко се наводи као најзаслужнији за преображај музичких спотова из промотивне алатке у уметничку форму са спотовима песама: „Beat It“, „Billie Jean“ и „Thriller“, који су га учинили првим афроамеричким извођачем са снажним публицитетом на Музичкој телевизији. Његов јединствен музички звук, вокални стил и кореографије су инспирисале бројне поп, рок, ритам и блуз и хип хоп извођаче рушећи културне, расне и генерацијске баријере. Два пута уврштен у „Рокенрол кућу славних“, његова остала достигнућа су многи Гинисови рекорди, укључујући и рекорд за „Најуспешнијег забављача свих времена“, 15 Греми награда, 26 америчких музичких награда, 13 бр. један синглова, и процењена продаја од преко 750 милиона албума широм света. Био је истакнут филантроп и хуманитарац који је зарадио и донирао милионе долара подржавши 39 акција и основавши своју фондацију.
Џексонов приватни живот је изазивао контроверзе годинама. Промена његове појаве се примећивала од краја 1970-их и почетком 1980-их, са променама облика његовог носа и боје његове коже које су резултовале широко медијско извештавање. Године 1993, окривљен је за сексуално злостављање детета иако није био оптужен. Два пута се женио, прво 1994. а затим и 1996, постајући отац троје деце. Једно дете је родила сурогат мајка. Године 2005. је званично оптужен за малтретирање детета и затим поново ослобођен оптужби. Док се спремао за своју последњу концертну турнеју 2009, педесетогодишњи Џексон је преминуо услед предозирања лековима за успављивање и смирење. Његова комеморација је приказивана уживо широм света и посматрало ју је око милијарду људи.
Јун[уреди извор]
Роналд Вилсон Реган (енгл. Ronald Wilson Reagan; Тампико, 6. фебруар 1911 — Бел ер, 5. јун 2004) био је амерички политичар, 40. председник САД (1981—1989) и 33. гувернер Калифорније (1967—1975).
Реган је рођен и одрастао у малим градићима у Илиноису. Дипломирао је на колеџу Јурика и после је радио као радијски водитељ. Преселеио се у Холивуд 1937. године, где је започео своју глумачку каријер, прво у филмовима, а касније и на телевизији. Реган је био председник Удружења глумаца, а касније гласноговорник Џенерал електрика. Његови почеци у политици потичу из времена када је радио за Џенерал електрик. Прво је био члан Демократске стране, али је због промена политичких платформи стране током 1950их прешао у Републиканску странку 1962.
Након што је одржао узбудљив говор за подршку кандидатури Барија Голдвотера за председника на изборима 1964., убедили су га да се кандидује за гувернера Калифорније. Победио је на изборима две године касније и поново 1974. Два пута је поражен у номинацијама за републиканског председничког кандидата 1968. и 1976, али је добио номинацију и опште изборе 1980., победивши тадашњег председника Џимија Картера.
Јул[уреди извор]
Тејлор Алисон Свифт (енгл. Taylor Alison Swift; Рединг, 13. децембар 1989) је америчка певачица и текстописац. Одрасла је у Вајомисингу, y Пенсилванији, а са четрнаест година се преселила у Нешвил, у Тенесију, да би се бавила кантри музиком. Потписала је уговор са независном издавачком кућом „Big Machine Records“ и постала најмлађи текстописац коју је издавачка кућа „Sony/ATV Music“ икада запослила. Објава деби албума названог по њој 2006. године ју је претворила у звезду кантри музике. Захваљујући трећем синглу, „Our Song“, постала је најмлађа особа која је сама написала и отпевала песму која је била на првом месту кантри топ-листе. Номинована је за награду Греми за најбољег новог уметника 2008.
Други албум, „Fearless“, је објављен 2008. Након успеха кантри-поп синглова „Love Story“ и „You Belong With Me“, „Fearless“ је постао најпродаванији албум 2009. године, након чега је уследила велика турнеја. Албум је освојио четири Гремија, а Тејлор је постала најмлађа особа икада која је добила награду за албум године. 2010. године, прве недеље након објаве трећег албума, „Speak Now“, у САД је продато преко милион примерака албума, а затим је уследила светска турнеја истог назива. Трећи сингл албума, „Mean“, освојио је два Гремија. Четврти албум, „Red“, објављен је 2012. Број продатих примерака у САД у току прве недеље, 1,2 милиона, је најбоља продаја деценије, а Тејлор је постала једина жена чија су два албума продата у више од милион примерака у првој недељи. Синглови „We Are Never Ever Getting Back Together“ и „I Knew You Were Trouble“ су били хитови у целом свету. Северноамерички део турнеје „Red“ је завршен у септембру 2013.
Август[уреди извор]
Џими Донал „Џимбо“ Вејлс (енгл. Jimmy Donal "Jimbo" Wales; Хантсвил, 7. август 1966) је амерички предузетник, саоснивач и председник Задужбине Викимедије, непрофитне корпорације која руководи Википедијом и неколицином других вики пројеката. Вејлс је такође оснивач комерцијалне компаније Викије (Wikia, раније Wikicities), неповезане са Викимедијом. Вејлс је рођен у Хантсвилу, у Алабами, где је похађао гимнзију Рандолф, припремну школу за универзитет, након чега је уписао факулет и стекао диплому у области финансија. Док је био на постдипломским студијама, предавао је на два универзитета, али их је напустио пре завршетка доктората, јер је нашао посао у области финансија, а касније је радио као директор истраживања једне фирме из Чикага. Године 1996. Вејлс је основао „Бомис“, портал на коме се налазио садржај за одрасле. Касније, ова компанија је обезбедила почетно финансирање слободне енциклопедије Нупедије (2000—2003) и њене наследнице, Википедије.
Дана 15. јануара 2001. године, са Ларијем Сангером и другим колегама, Вејлс је основао Википедију, слободну енциклопедију отвореног садржаја која је брзо постала популарна, а како је Википедијин јавни профил порастао, Вејлс је постао промотер и портпарол пројекта. Иако се често наводи као саоснивач Википедије, сам Вејлс је то оспорио, проглашавајући себе јединим оснивачем. Вејлс ради у Одбору повереника Задужбине Викимедије, непрофитне хуманитарне организације која је помогла успостављању рада Википедије. Године 2004, био је саоснивач Викије, комерцијалног вики хостинг сервиса. Због његове улоге у стварању Википедије, која је постала највећа енциклопедија на свету, часопис Тајм га је 2006. године сврстао на листу „100 најутицајнијих људи на свету“.
Септембар[уреди извор]
Абрахам Линколн (енгл. Abraham Lincoln; Кентаки, 12. фебруар 1809 — Вашингтон, 15. април 1865) је био шеснаести председник САД.
Рођен је у сиромашној фамилији, а у младости је добио дозволу да се у држави Илиноис бави адвокатуром, иако није имао завршену ни основну школу. Политиком се бавио од 1832. а 1856. прикључио се републиканској странци, основаној зато да би се супротставила ширењу ропства међу новоприкљученим државама САД.
Године 1860. његов избор за председника САД је потакнуо јужне робовласничке државе САД да започну процес отцепљења и створе Конфедеративне Америчке Државе. Линколнова влада у Вашингтону није признала новостворену конфедерацију тако да је у пролеће 1861. дошло до избијања Америчког грађанског рата.
Иако се није истакао као посебно талентован ратни вођа нити је, све до пред сам крај, имао успеха у избору генерала Уније, Линколн је имао кључну улогу у победи Уније. Док је на почетку, из политичких разлога, као циљ рата навео очување Уније, године 1862. је донео проглас о укидању ропства, чиме је Унија стекла симпатије светске јавности. Истовремено је без много обзира кршио и мимолизао многе уставне одредбе о људским правима и слободама како би сузбио јужњачку пету колону. Његов мандат је значајан по целом низу реформи које су ојачале позиције федералне власти на рачун федералних држава.
Неколико месеци након што је Линколн победио на изборима 1864. године, Конфедерација је присиљена на капитулацију и рат је завршен победом Уније. Неколико дана касније, 15. априла 1865. Линколн је убијен у позоришту као жртва фанатичног јужњачког глумца Џона Вилкса Бута.
Октобар[уреди извор]
Лора Џин Рис Видерспун, познатија као Рис Видерспун (енгл. Reese Witherspoon, IPA: /'riːs ˈwɪðərˌspun/) је америчка глумица и филмски продуцент, рођена 22. марта 1976. у Њу Орлеансу (САД). Године 1998. играла је у три високобуџетна филма: „Достава преко ноћи“, „Плезентвил“ и „Сумрак“. Следеће године је за улогу у филму „Избор“, који је побрао позитивне критике, била номинована за Златни глобус. Улога Ел Вудс у филму „Правна плавуша“ представљала је прекретницу у њеној глумачкој каријери, јер је овај филм био један од најгледанијих у биоскопима широм света током 2001.
Уследила је главна улога у филму „Алабама, слатки доме“, који је постигао велик финансијски успех. Годину дана касније била је извршни продуцент филма „Правна плавуша 2“ у којем је играла и главну улогу. Године 2005. побрала је критичарске похвале играјући лик Џун Картер Кеш у филму „Ход по ивици“, за који је освојила Оскар, Златни глобус, БАФТА награду и награду Удружења филмских глумаца за најбољу глумицу у главној улози.
Године 1999. удала се за глумца Рајана Филипија са којим је играла у филму „Окрутне намере“. Имају двоје деце: кћерку Ејву и сина Дикона. Растали су се 2006. а званично су се развели у октобру 2007. Видерспунова је власник продуцентске куће Type A Films. Активна је у организацијама које се боре за права и заштиту жена и деце. Председник је извршног одбора Фонда за заштиту деце, а такође је и глобални амбасадор компаније Ејвон. Године 2007. изабрана је за почасног председника Ејвон фондације.
Новембар[уреди извор]
Том Брејди (енгл. Tom Brady; Сан Матео, 3. август 1977) је професионални играч америчког фудбала. Игра на позицији квотербека у екипи Њу Ингланд патриотси (Америчка фудбалска конференција).
Брејди је играо за Универзитет у Мичигену. Године 2000. је изабран на драфту у шестој рунди. Брејди је постигао изванредан успех и сматра се једним од најбољих играча у историји америчког фудбала. У више наврата је освојио Супер Боул (4 пута), постао МВП утакмице и учествовао на Про Боулу.
Појављивао се у разним ТВ серијама: Саут Парк, Симпсонови и Фемили гај.
Децембар[уреди извор]
Хилари Дајен Родам Клинтон (енгл. Hillary Diane Rodham Clinton; рођена 26. октобра 1947) је америчка политичарка и правница. Функцију 67. Америчког државног секретара обављала је, у администрацији председника Барака Обаме, од 2009. до 2013. године. Као супруга 42. председника Била Клинтона, била је Прва дама Сједињених Држава, у време трајања његовог мандата, од 1993. до 2001. године. Америчку савезну државу Њујорк представља у Сенату од 2001. до 2009. године.
Пореклом из Илиноиса, Хилари је дипломирала на Велсли колеџу 1969. године, а затим докторирала на Правном факултету Јејл 1973. године. После мандата Конгресног правног заступника, преселила се у Арканзас и удала за Била Клинтона 1975. године. Суосновала је Адвокате Арканзаса за децу и породицу 1977. године, постала прва директорка Корпорације за правне услуге 1978. године и прва партнерка Адвокатске канцеларије Роуз 1979. године. Национални правни часопис ју је два пута уврстио у листу 100 најутицајнијих адвоката Америке. Као прва дама Арканзаса, од 1979. до 1981. и од 1983. до 1992. године, води радну групу која реформише образовни систем Арканзаса, и била је у одбору директора Волмарта.
Као прва дама Сједињених Држава, њена главна иницијатива, План Клинтонове здравствене заштите из 1993. године, није прошао у Конгресу. Године 1997. и 1999, одиграла је водећу улогу у залагању за побољшање здравственог осигурања деце и одраслих. Једина је прва дама која је на позив суда, сведочила пред савезном поротом 1996. године, у вези Вајтвотер контроверзе, иако није оптужена у вези са овим и другим случајевима у време председниковања њеног мужа. Брак са председником био је предмет значајних јавних расправа након Левински скандала 1998. године, када њена улога прве даме бива поларизована од стране америчке јавности.