Портал:Фудбал/Биографија архива 2013.
Изабране биографије [уреди извор]
- Портал:Фудбал/Биографија архива 2009.
- Портал:Фудбал/Биографија архива 2010.
- Портал:Фудбал/Биографија архива 2011.
- Портал:Фудбал/Биографија архива 2012.
Јануар[уреди извор]
Лионел Андрес Меси (шп. Lionel Andrés Messi; Росарио, Аргентина, 24. јун 1987.) је аргентински фудбалски репрезентативац члан шпанског фудбалског клуба Барселона. Због стила игре и своје висине често се упоређује са Дијегом Марадоном, а и сам Марадона је назвао Месија својим „наследником“. Меси је већ три године заредом (2009, 2010,2011) проглашен за најбољег фудбалера света.
Држи многе рекорде, попут највише голова у једној сезони (2011-2012 је постигао 73 поготка), највише голова у једној календарској години (2012 је постигао 86 голова), највише голова на једном мечу Лиге шампиона (5 голова, 2012. године), први играч који је био најбољи стрелац у четири сезоне Лиге шампиона узастопно, највише постигнутих голова у једној сезони шпанске лиге (50 голова у сезони 2011-2012)...
Месијева каријера је почела 1995. године у клубу Њувел олд бојс где је играо све до 2000. године. Пошто је имао здравствених проблема, недостатак хормона раста, а третман је коштао око 500 фунти месечно. ФК Барселона, се понудила да сноси трошкове третмана под условом да потпише уговор и започне нови живот у Шпанији. Цела породица се преселила у Европу где је Меси почео да игра за ФК Барселонину младу екипу, до 14 година.
Фебруар[уреди извор]
Мирослав Ђукић (рођен 19. фебруара, 1966. године, Шабац) је бивши југословенски фудбалер и бивши селектор репрезентације Србије.
Ђукић је започео своју играчку каријеру играјући за клуб из свог родног града ФК Мачва у којем је врло брзо створио име, како за себе тако и за свој клуб. Београдски ривали ФК Црвена звезда и ФК Партизан тада су почели да се отимају око тога за кога ће да потпише, али он је уместо тога изабрао ФК Рад, као клуб који је тада био тек у успону. Био је то неочекивани избор, али Ђукић је и касније наставио да чини ствари на свој начин.
Наиме, вођен сличним размишљањем он је потписао за шпански ФК Депортиво, 1990. године. Депортиво је тада био у другој лиги, али Ђукићева одлука убрзо се показала оправданом. Депортиво је прешао у прву лигу следеће године, а убрзо је почео да се такмичи и у врху европских такмичења. У сезони 1992/93 Ђукић је био проглашен за најбољег страног играча у шпанској лиги. Мирослав Ђукић ће увек остати емотивно везан за овај клуб из Ла Коруње, а посебно ће му остати у сећању један тренутак из завршнице шпанског првенства 1993/94 године, када је Депортиво имао шансу да освоји титулу. У последњој минути утакмице против Валенсије судија је свирао пенал у корист Депортива. Ђукић је преузео одговорност, али је промашио пенал и Барселона тако је постала шампион Шпаније.
Март[уреди извор]
Хидетоши Наката (јап. 中田 英寿; Кофу, Јаманаши, 22. јануар 1977) је бивши јапански фудбалски репрезентативац.
Професионалну каријеру је отпочео са 18 година у екипи Шонан белмаре у јапанској Џеј лиги. Након Светског првенства у Француској, Наката је прешао у италијанску Перуђу уз обештећење од 4 милиона долара. Тиме је постао други јапански играч који је заиграо у Серији А. Пре њега је за Ђенову наступао Казу Мијура.
У јануару 2000. је након сезоне ипо проведене у Перуђи прешао у Рому, уз обештећење од 29 милиона долара. По доласку у Рому дао је велики допринос освајању титуле првака Италије. Најбољу утакмицу у дресу Роме је одиграо 6. маја 2001. на стадиону Деле Алпи, против Јувентуса. У игру је ушао тада са клупе уместо Франческа Тотија при вођству Јувентуса од 2:0. Успео је да савлада Едвина ван дер Сара шутем са преко 25 метара, а учествовао је и у акцији код другог гола којим је Винченцо Монтела донео изједначење.
Април[уреди извор]
Дејан Савићевић, надимци Дејо, Il Genio, Геније, рођен у Подгорици 15. септембра 1966. године, је бивши југословенски фудбалер. Од 1986. - 1999. године је наступао за репрезентацију у 56 утакмица и постигао 19 голова. Добитник је златне значке Спорта за 1991. годину, а у избору за најбољег играча Европе године заузео је друго место.
Савићевић у својој каријери играо у Будућности, Црвеној звезди, Милану и Рапиду. Два пута је освојио Лигу шампиона, први пут са Црвеном звездом 1991, а други пут са Миланом 1994.
Савићевић је почео своју фудбалску каријеру са 15 година у млађим тимовима ОФК Титоград. Играо је за Будућност у Првој лиги, а за репрезентацију је дебитовао 1986. против Турске.
Мај[уреди извор]
Јежи Дудек (пољ. Jerzy Dudek; 23. март 1973, Рибник) бивши je пољски фудбалер који је играо на позицији голмана.
Дудек је почео да игра фудбал у екипи Горник Кнуров са 12 година. Шест година касније дебитовао је као сениор у Конкордији из Кнурова у трећој лиги, где је поставио рекорд од 416 минута без примљеног гола.
У Пољској је играо и за Сокол Тихи једну сезону, да би 1996. године напустио земљу и отишао у холандски Фејенорд. Са Фејенордом је 1999. освојио Првенство Холандије и Суперкуп Холандије победом против Ајакса 3:2.
У лето 2001. прелази у Ливерпул где је одмах заменио Сандера Вестервелда на месту првог голмана екипе. Прва сезона у Ливерпулу је била одлична, у којој је својом одличном формом и одбранама допринео да Ливерпул буде други у Премијер лиги, иза Арсенала који је те сезоне освојио дуплу круну. Такође је Дудек био номинован за најбољег голмана Европе заједно са Оливером Каном и Ђанлуиђијем Буфоном. Следеће сезоне се опоравио након низа великих грешака у лиги, тако што је помогао екипи да освоји Лига куп победом над Манчестер јунајтедом од 2:0 у финалу где је био играч утакмице.
Јун[уреди извор]
Арсен Венгер (франц. Arsène Wenger; Стразбур, 22. октобар 1949.) је фудбалер и фудбалски тренер, из Француске.
Тренер је лондонског клуба Арсенал од 1996. године. Сматра се да је један од највећих тренера свог времена, који обично бира младе, талентоване играче са којима усавршава офанзивну и колективну игру.
Син је Алфонса и Луизе Венгер, одрастао је са сестром и старијим братом у малом алзашком селу Даленхајм. У ресторану његових родитеља („Код Златног крста“) обично се састајала екипа ФК Дитленем па је ту и заволео фудбал. Потом је играо као аматер на позицији голмана и као одбрамбени играч.
Почиње као играч ФК Муциг, као задњи централни. Са 24 године још није постао професионалац. Придружује се затим ФК Мулхаус који прелази у другу дивизију. Потом се придружује ФК Вобан у Стразбуру у Националној лиги (аматерска лига, одмах после Лиге 2).
Напокон стиже у Прву дивизију са ФК Стразбуром када је имао 29 година. Са њима се бори за Лигу шампиона и освајају шампионат Француске 1979. године. Одиграће само 12 утакмица у 3 сезоне у свим такмичењима заједно.
Јул[уреди извор]
Ђакинто Факети (итал. Giacinto Facchetti; 18. јул 1942, Тревиљо — 4. септембар 2006, Милано) је бивши италијански фудбалер, играо је на позицији левог бека.
Своју каријеру Факети је почео у омладинском погону клуба из свог родног града Тревиљезеу као нападач. Убрзо га је приметио Хеленио Херера, тадашњи тренер Интера из Милана, који га је довео у Интер где је Факети играо као леви бек. На тој позицији Факети се показао одлично, и постао је један од најбољих одбрамбених италијанских играча.
Са Интером, клубом у којем је провео читаву сениорску каријеру, је освојио скоро све што се освојити може. Четири пута је био шампион Италије, једном освајач Купа Италије, два пута освајач Купа шампиона и једанпут Интерконтиненталног купа.
За репрезентацију је одиграо 94 утакмице и постигао 3 гола, а капитен је био 70 пута. Освојио је Европско првенство 1968. на ком је Италија била домаћин, а учествовао је и на 3 Светска првенства 1966, 1970 и 1974.
Август[уреди извор]
Портал:Фудбал/Биографија август 2013
Септембар[уреди извор]
Мехмед Баждаревић (Вишеград, 28. септембар 1960) је бивши југословенски и босанскохерцеговачки фудбалер, а тренутно фудбалски тренер.
Сениорску каријеру започео је у сарајевском Жељезничару, где је играо од 1979. до 1987. године. Био је члан чувене генерације плавих, под вођством тренера Ивице Осима, која је у сезони 1984/85. постигла један од највећих успеха у историји клуба када су играли полуфинале УЕФА купа против Видеотона.
У сезони 1984/85. проглашен је за најбољег играча бивше државе, а исте сезоне изабран је у најбољи тим Европе. 1986. је поново проглашен најбољим играчем Југославије. За Жељезничар је у 9 сезона проведених у клубу одиграо 229 првенствених утакмица и постигао 22 гола.
За француски Сошо је потписао 1987. и у њему остао до 1996. године. За Сошо је одиграо укупно 308 првенствених утакмица и постигао 20 голова, а укупно 357 рачунајући домаће и европске купове. У Сошоу је играо заједно са Фаруком Хаџибегићем, а највећи успех са тим клубом је било финале Купа Француске 1988., када је Сошо изгубио на пенале.
1996. прелази у Ним Олимпик, где је играо у сезони 1996/97. и првом делу сезоне 1997/98. Играчку каријеру завршава 1998. у швајцарском клубу Етоал Каруж.
Октобар[уреди извор]
.jpg)
Марек Хамшик (слч. Marek Hamšík; 27. јул 1987, Банска Бистрица) словачки је фудбалер, који тренутно наступа за италијански Наполи.
Иако је Хамшик одрастао у Банској Бистрици никада није играо за познати локални тим Дуклу, већ је почео да игра у омладинском погону Јупие Подлавице. Године 2002. прелази у Слован из Братиславе.
Са само 17 година 2004. прелази у италијанску Брешу. Његов први меч у Серији А је био против Кјева када је имао 17 година и 237 дана. Те сезоне 2004/05. Бреша испада из лиге као 19. на табели. Наредне сезоне Хамшик је одиграо 24 утакмице за Брешу, а у сезони 2006/07. је имао одличан учинак од 40 утакмица и 10 голова.
Лета 2007. Хамшик прелази у Наполи, клуб који је тада ушао у Серију А. Своју прву званичну утакмицу за Наполи је одиграо против Чезене у италијанском купу где је и постигао гол у победи од 4:0. Свој први гол у Серији А је постигао против Сампдорије 16. септембра 2007. Исте године Хамшик је проглашен за другог најбољег словачког фудбалера године, а за најбољег младог словачког фудбалера године. Своју прву сезону у Наполију је завршио као први стрелац клуба са 9 голова на 37 утакмица. На почетку сезоне 2008/09. је постигао по један гол на прве две утакмице, а у наставку сезоне постиже још 9 и постаје најбољи стрелац Наполија у сезони по други пут.
Новембар[уреди извор]
Портал:Фудбал/Биографија новембар 2013