Придњестровска рубља

С Википедије, слободне енциклопедије
Придњестровска рубља
рус. Приднестровский рубль
рум. Rublă transnistreană
молд. ћир. Рублэ транснистрянэ
укр. Придністровський рубль
Лице новчанице 1 рубље с ликом СувороваКованица 1 рубље, 2014. год.
ISO 4217 коднема1
Орган издавањаПридњестровска републичка банка
 Веб-сајт[1]
Датум увођења17. августа 1994.
Корисници Придњестровље
Стопа инфлације2,1%
 Изворпрви квартал 2021.[1]
 МетодаИндекс куповне моћи
Конституент
1/100копејка
Симбол (често и руб./р.)
Множинарубље
Језик ове валуте припада групи словенских језика. Постоји више од једног начина за творбу облика множине.
 копејкакопејке
Кованице5, 10, 25 и 50 копејки
1, 3, 5 и 10 рубаља
ШтампаријаПридњестровска републичка банка
Вредност1. јануара 2022.
1 RUB = 0,2151 PRB
1 UAH = 0,5902 PRB
1 MDL = 0,9073 PRB
1 EUR = 18,1994 PRB
1 USD = 16,1000 PRB 2
КовачницаТираспољска ковница новца
рус. Тираспольский монетный двор

Придњестровска рубља (рус. Приднестровский рубль, рум. Rublă transnistreană, молд. ћир. Рублэ транснистрянэ[н. 1], укр. Придністровський рубль) је званична валута међународно непризнате Придњестровске Молдавске Републике и од 1994. године је једино платежно средство на њеној територији. Регулише је и емитује Придњестровска републичка банка. Иако Придњестровље није међународно призната држава, па стога не може да добије одговарајућ ISO 4217 код, у пракси се срећу два кода који се везују за ову валуту - PRB[2][3][4] и RUP[5], које користе придњестровске организације и институције, поједине украјинске, молдавске и руске банке при спровођењу радњи са придњестровском рубљом[6][7], те у разним другим случајевима. Придњестровска рубља има децималну подјелу и њен децимални конституент је копејка (рус. копейка, рум. copeică, молд. ћир. копейкэ, укр. копійка).

Историја[уреди | уреди извор]

Стварање Придњестровља почиње на јесен 1990. године од кад су створене три гране власти, образовани законодавни оквири, раздијељени буџети двеју република и донесен Устав Придњестровске Молдавске Републике 1991. године. Послије активног увођења сопствених валута по новоствореним републикама бившег СССР, огромна маса совјетског новца долази на придњестровско тржиште. Због тога Влада ПМР доноси одлуку у јулу 1993. године о модификацији совјетских новчаница у циљу заштите економског система. Једини могућ начин тада да се деси модификација јесте да се на већ готове совјетске новчанице налијепи посебна маркица са указаним номиналом новчанице и портретом А. В. Суворова, војсковође и оснивача придњестровског главног града Тираспоља. Модификацију совјетских новчаница за потребе придњестровског тржишта је вршило московско одјељење Гознака. Тако модификоване остале су у оптицају совјетске новчанице од 10 до 1000 совјетских рубаља из 1991 и 1992. године, те касније увођењем новчаница Банке Русије 1992. године у апоенима 5000 и 10 000 све до 1994. године.[8]

С обзиром да се претходно изабрани пут економског развоја Придњестровља показао неефективним, 22. августа 1994. године Врховни савјет ПМР доноси одлуку "О увођењу у оптицај на територији ПМР нових новчаница" из 17. августа 1994. бр. 532[н. 2], којом се радило на заштити унутрашњег тржишта и развоју сопствене валуте на начин да је на територији коју је контролисала придњестровска власт проглашена јединствена сопствена валута. Прва валута Придњестровља је била придњестровска рубља-купон. Први образац придњестровских новчаница на лицу је имао приказ Александра Суворова. Као мотив на новчаници је узет због споменутог оснивања Тираспоља, те као вид везе Придњестровља са Русијом.[9] На наличју се налазио приказ Тираспољског Дома Совјета. За разлику од других република постсовјетског простора и њихових привремених новчаница, придњестровска рубља-купон својим увођењем је на себи имала већ водени жиг. Издавање сопственог новца је омогућило придњестровским властима регулисати финансијске односе, ефективније испуњавати економске и друштвене послове, као и дјелимично контролисати раст цијена. Хиперинфлација идућих година ће изазвати штампање новчаница са све већим номиналима. Тако 1995. године је уведена новчаница у апоену 5000 рубаља. Недостатак приступачности валуте ће довести до доштампавања нула на новчаницама 1 рубље обрасца из 1994. током и након 1996. године, те ће постати номинално новчаница 10 000 рубаља. На исти начин ће новчаница 5 рубаља постати 50 000, а новчанице 10 рубаља ће бити прештампане у 100 000 рубаља.[9]

Монополно право на новчану емисију је законски учвршћено за Придњестровску републичку банку (ПРБ), која регулише монетарни оптицај у овој територији. У циљу елиминације иностраног утицаја и мијешања у тираспољску економију, придњестровски економисти су организовали и започели штампање унутар ПМР. Тиме су придњестровској рубљи омогућени виши степени заштите. Средином 2000. године у економији Придњестровља се појављују позитивни помаци. Првенствено се овакви помаци односе на повећавање индустријске производње и ширење размјера производње трговачких добара. Такође, дошло је и до повећања новчаних прихода код становништва и успоравања девалвационих процеса и инфлације. Као посљедица позитивним економским помацима појавила се могућност промјене номинала новчаница и разматрања нових размјера цијена ради олакшавања монетарног система приликом употребе тренутно кружећег новца у ПМР. Сагласно с Указом Предсједника ПМР од 24. октобра 2000. године бр. 534 "О измјени номиналне вриједности придњестровског новца и размјера цијена"[н. 3] донесена је одлука о деноминацији придњестровске рубље која ће се спровести од 1. јануара 2001. године. Деноминација је вршена постепено током читаве 2001. године како би се и становништво и непризната држава заштитили од економских губитака и вршена је у односу 1 000 000 рубаља-купона за 1 нову рубљу. Због тога током читаве године су паралелно кориштене старе и нове новчанице рубље.[10]

Тржиште се убрзо прилагодило новом валутном односу и новом размјеру цијена, а становништво је указивало веће повјерење домаћем новцу, што је дотле било највеће достигнуће спроведене економске реформе. Идући корак у развоју придњестровске рубље је била могућност појављивања сопственог оптицаја кованог новца, који се сматрао симболом монетарнополитичких промјена у ПМР. Кованице су уведене почетком 2001. године у апоенима 1, 5 и 10 копејки израђиване од алуминијумских легура, те 25 и 50 копејки кованих од легуре месинга. Месингане кованице су се појавиле 2002. године. Поред кованица, нове новчанице у оптицају су новчанице номинала 1, 5, 10, 25, 50 и 100 рубаља обрасца 2000. године. Приликом осмотра на придњестровске кованице могуће је видјети утицај совјетских кованица. На аверсу кованице се налазио грб Придњестровске Молдавске Републике, а на реверсу номинал који је на кованицама 1, 5 и 10 копејки овјенчан са два класа, а на кованицама номинала 25 и 50 копејки биљним вијенцем.[10]

Кованице[уреди | уреди извор]

Кованице придњестровске рубље[11]
Металне кованице
Слика Номинал Материјал Пречник
(mm)
Ширина
(mm)
Маса
(g)
Датуми
Аверс Реверс увођења ковања напуштања
оптицаја
1 копејка алуминијум 15,9 1,5 0,62 2001 2000 1. јануара
2009.
5 копејки алуминијум (2000)
алуминијум (2005)
никловани челик (2019)
17,9 (2000)
18 (2005)
18 (2019)
1,4 (2000)
1,43 (2005)
1,4 (2019)
0,7 (2000)
0,79 (2005)
2,34 (2019)
2000.
2005.
2019.
У оптицају
10 копејки 20 1,5 (2000)
1,5 (2005)
1,4 (2019)
1 (2000)
1 (2005)
2,9 (2019)
25 копејки бронза (2002, 2005)
бронзиран челик (2005)
месингован челик (2019)
17 н/п (2000)
1,5 (2005)
1,4 (2019)
2,15 (2000)
2,2/2,1 (2005)
2,13 (2019)
2002. 2002.
2005.
2019.
50 копејки бронза (2000, 2005)
бронзиран челик (2005)
месингован челик (2019)
17 1,45 (2000)
н/п/1,45 (2005)
1,4 (2019)
2,75 (2000)
2,7/2,8 (2005)
2,65 (2019)
2000. 2000.
2005.
2019.
Кованице уведене 2014. године
Слика Номинал Материјал Облик Висина/пречник
(mm)
Руб Датуми
Аверс Реверс увођења израде напуштања
оптицаја
1 рубља композитни материјали круг 26 гладак 22. августа 2014. 2014 У оптицају
3 рубље квадрат 26
5 рубаља петоугао 28
10 рубаља шестоугао 28

Новчанице[уреди | уреди извор]

Новчанице придњестровске рубље (образац 2007)[12]
Слика Номинал
(рубаља)
Димензије
(мм)
Основне боје Опис Датум
Лице Наличје израде пуштања
у оптицај
напуштања
оптицаја
1 129×56 смеђа Лице: портрет А. В. Суворова
Наличје: мемориални комплекс "Кицкански мостобран"
2007.
2012.
22. децембра
2007.
у оптицају
5 плава Лице: портрет А. В. Суворова
Наличје: административни блок фабрике алкохола "КВИНТ" У Тираспољу
10 жуто-
зелена
Лице: портрет А. В. Суворова
Наличје: Кицкански манастир у Кицканију
25 црвено-
смеђа
Лице: портрет А. В. Суворова
Наличје: Споменик руској слави у Бендерима, у позадини Бендерска тврђава
50 129×60 сива Лице: портрет Т. Г. Шевченка
Наличје: Дом Врховног савјета и Владе ПМР
100 љубичаста Лице: портрет Д. К. Кантемира
Наличје: Сабор Христовог Рођења у Тираспољу

Курс придњестровске рубље[уреди | уреди извор]

Новчанице придњестровске рубље
Курс 1. јануара 2022. год. по подацима Придњестровске републичке банке[13]
Валута Јед. Курс Валута Јед. Курс
Русија Руска рубља
1
0,2151 Европска унија Евро
1
18,1994
Молдавија Молдавски леј
1
0,9073 Швајцарска Швајцарски франак
1
17,5400
Украјина Украјинска хривња
1
0,5902 Јапан Јапански јен
100
13,9799
Румунија Румунски леј
1
3,6780 Кина Кинески јуан
10
25,2474
Белорусија Бјелоруска рубља
1
18,1994 Аустралија Аустралијски долар
1
11,6838
Бугарска Бугарски лев
1
9,3074 Турска Турска лира
1
1,2535
Мађарска Мађарска форинта
100
4,926 Уједињено Краљевство Британска фунта
1
21,6835
Чешка Чешка круна
10
7,3082 Сједињене Америчке Државе Амерички долар
1
16,1000

Симбол валуте[уреди | уреди извор]

Симбол придњестровске рубље

Симбол придњестровске рубље је ћириличко слово Р са удвојеном вертикалном линијом на такав представљајући и слово П, те тако спојени представљају синтезу почетака ријечи приднестровский рубль (придњестровска рубља). Такође, присутна је и двострука линија која је честа на симболима валута. Усвојен је 31. маја 2012. године од стране Придњестровске републичке банке као посебни знак за валуту. Аутор знака је електронски инжењер Јуриј Колодниј из бјелоруског града Новополоцк, који је за осмишљање симбола валуте награђен са 500 хиљада америчких долара. Одлуком Управе ПРБ бр. 38 од 24. септембра 2012. године дефинисана су правила употребе валутног знака. Валутни знак се може користити у текстовима на званичном веб-сајту ПРБ и у другим штампаним текстовима попут новина, информационих новинских друштвених агенција и у другим штампаним текстовима. Користи се приликом исказивања новчане суме у придњестровским рубљама, али се не користи на таблицама валутног тржишта, курсне листе на званичном веб-сајту банке и инструментима купопродајних уговора.[14][15]

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ По законодавству Придњестровља молдавски језик
  2. ^ рус. Постановление Верховного Совета ПМР от 17 августа 1994 года №532 «О введении в обращение на территории ПМР новых денежных знаков»
  3. ^ рус. Указ Президента ПМР от 24 октября 2000 года № 534 «Об изменении нарицательной стоимости приднестровских денежных знаков и масштаба цен»

Извори[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Вестник Приднестровского Республиканского Банка №2 (243)., Званични веб-сајт Придњестровске републичке банке., 2021, језик руски
  2. ^ Приднестровская Молдавская Республика., Энциклопедия «Вокруг света»
  3. ^ Курсы всех валют мира., Энциклопедия «Вокруг света»
  4. ^ Transnistria 10000 Ruble 1994 banknote Архивирано на сајту Wayback Machine (17. септембар 2016)., Worldmoneymax.com
  5. ^ Аутобуске карте у ПМР
  6. ^ Приднестровье готовится перейти на российский рубль., Bigness.ru., 8.5.2009, језик руски
  7. ^ Приднестровье монеты, собственный Монетный двор., Авторские коллекции и нагрудные знаки
  8. ^ Исторические очерки. Приднестровский рубль - символ независимости., стр. 1., История денежного обращения Приднестровья., Званични веб-сајт Придњестровске републичке банке., језик руски.
  9. ^ а б Исторические очерки. II этап (1994 -2000 гг.). Приднестровский рубль - символ независимости., стр. 2., История денежного обращения Приднестровья., Званични веб-сајт Придњестровске републичке банке., језик руски.
  10. ^ а б Исторические очерки. III этап (переломный 2000 год). Приднестровский рубль - символ независимости., История денежного обращения Приднестровья., Званични веб-сајт Придњестровске републичке банке., језик руски.
  11. ^ Монеты Приднестровья регулярного чекана., Деньги России., језик руски.
  12. ^ Второй приднестровский рубль., Деньги России., језик руски.
  13. ^ Официальные курсы валют., Званични веб-сајт Придњестровске републичке банке
  14. ^ Рубль и Юань. Символ приднестровского рубля Архивирано на сајту Wayback Machine (2. јануар 2022)., Hbh.ru., језик руски
  15. ^ Символ приднестровского рубля., Званични веб-сајт Придњестровске републичке банке., језик руски.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]