Плацебо ефекат

Из Википедије, слободне енциклопедије
Плацебо ефекат може се добити коришћењем лажних пилула, лажним операцијама и лажним информацијама као када се искључи електрична стимулација оболелим од паркинсонове болести са имплантираним електродама у мозгу.

Плацебо ефекат је ефекат који се постиже када се, приликом испитивања неког новог фармаколошког препарата у експерименталној групи, истовремено другој, контролној групи, даје неки медикамент са потпуно неутралним дејством. Ефекат побољшања здравственог стања код контролне групе (плацебо ефекат), који је често бољи од ефекта примене правог медикамента, резултат је аутосугестије и умногоме зависи од личности учесника у процедури.

Историјат[уреди]

Потребу за истраживањем утицаја свести на обољење (плацебо ефекат) покренула су запажања, енгл. Henrya Beechera америчког лекара и утицајне личности за развој медицинске етике [1], који је током 2. светског рата открио да се болови повређених војника могу купирати давањем инјекција физиолошког раствора (плацеба) уместо морфина, али само под условом да они не знају за ову „превару“. Хенри, који је тај ефекат назвао плацебо ефекат.

Канијим испитивањем енгл. Henry Beecher је утврдио је да су у 35% случајева терапијски ефекти, било ког лека, повезани са веровањем пацијента да употребљена супстанца има предочено дејство.[2][3]

Механизам деловања[уреди]

Плацебо ефекат утиче на перцепцију и очекивање пацијента; уколико се сматра да ће супстанца помоћи, она ће лечити, али ако се сматра да ће штетити, она може проузроковати негативне ефекте, што је познато као ноцебо ефекат.

Ефекат очекивања може се појачати факторима као што је ентузијазам доктора, разлика у боји и величини плацебо пилула или коришћењем других интервенција попут инјекција. У једном истраживању, крајњи резултати плацебо ефекта повећали су се са 44% на 62% након што је доктор приступао пацијентима „пријатно, пажљиво и самоуверено"[4].

Суштина плацебо ефекта је у томе да се пацијенту улије вера која ће даље радити своје. То уједно значи да су особе које су склоне утицају религије или култова пријемчивије на плацебо ефекат него научници и интелектуалци. Рационалније и информисаније особе имуније су на пуку сугестију јер су сумњичаве, па верују искључиво у оно што могу видети и опипати. Особе слабијег образовања које нису никад чуле за нешто попут плацебо ефекта, које и не размишљају да би им доктор (или свештеник, или било ко трећи) могао рећи нешто што није истина, идеални су кандидати за плацебо ефекат[5].

Ричард Ашер наглашава: „Уколико чврсто верујете у терапију коју преписујете, макар знали да се контролисаним тестовима показује како није делотворна, резултати су вам много бољи, пацијенти су вам здравији, а и приход вам је много већи. Верујем да је то објашњење упадљивог успеха неких мање надарених али лаковернијих чланова наше професије као и тврдоглавог отпора према статистици и контролисаним тестовима које помодни и успешни доктори радо истичу“. [6]

Иако је плацебо ефектом могуће постићи да се пацијент осећа боље, сам ефекат не утиче на ток болести, па је стога побољшање привремено, и може се користити за ублажавање последица, али не и за отклањање узрока болести. Матичне ћелије рака, бактерије или вируси наставиће да се размножавају без обзира да ли особа верује да јој терапија помаже. Зато је лечење плацебом идеално за „умишљене болеснике“ - хипохондре.

Злоупотреба и комерцијализација[уреди]

Плацебо ефекат се веома често употребљава у алтернативној и традиционалној медицини[7][8]

Неки извори наводе да кад се експериментални и клинички подаци о дејству плацебо ефекта на бол и друге субјективне симптоме сумирају, резултати показују да су ефекти у плацебо и психотерапији потпуно идентични. Лекови које користе алтернативни терапеути, хомеопате, натуропате и терапеути који покушавају да „нормализују“ бактеријску флору се у ствари потпуно или делимично своде на плацебо ефекат.[9].

Током неколико година доктор Едзард Ернст је са својом групом вршио кличичка испитивања и објавио више од 160 метаанализа или других истраживања (метаанализа је статистичка техника за добијање информација из великог броја малих покушаја, који сами по себи нису статистички значајни). Судећи по његовој књизи Водич кроз комплементарну и алтернативну медицину[10], око 95% третмана које су он и његове колеге истраживале у областима као што су акупунктура, фитотерапија, хомеопатија и рефлексологија статистички се не разликују од плацебо третмана. У само 5% случајева терапија је имала већу ефикасност (на пример, код фитотерапије), и није чак ни пружала утисак да би се даљим истраживањем могло открити нешто интересантно [11].

Заговорници медицине засноване на доказима попреко гледају на експерименте контролисане плацебом, јер знају да је то лак начин да се преправе резултати и лак пут до позитивних резултата из истраживања, којима ће се подупрети велика нова улагања одређене компаније. У реалности, у клиничкој пракси, пацијент и лекар не маре много за то да ли нови лек делује боље него ништа, него их занима далује ли боље од оних који су на располагању[12].

Извори[уреди]

  1. ^ Kopp, Vincent J., M.D. Henry K. Beecher, M.D.: Contrarian (1904–1976). September 1999 Newsletter, American Society of Anesthesiologists.
  2. ^ Beecher H. Mesaurment of subjective responses. New York: Oxford University Press; 1959
  3. ^ Beecher HK (July 1961). "Surgery as placebo. A quantitative study of bias". J Am Med Assoc 176: 1102–7. PMID 13688614. PubMed, Приступљено 25. 4. 2013.
  4. ^ Kaptchuk TJ, Kelley JM, Conboy LA, Davis RB, Kerr CE, Jacobson EE, Kirsch I, Schyner RN, Nam BH, Nguyen LT, Park M, Rivers AL, McManus C, Kokkotou E, Drossman DA, Goldman P, Lembo AJ (2008). Components of placebo effect: randomised controlled trial in patients with irritable bowel syndrome.. DOI:10.1136/bmj.39524.439618.25.. PMC 2364862.. PMID 18390493. 
  5. ^ Ozren Podnar. „Ljekovitost dobre vijesti“. 
  6. ^ Richard Asher; (1972), Talking Sense Pitman Medical, London 
  7. ^ Kaptchuk TJ (2002). „The placebo effect in alternative medicine: can the performance of a healing ritual have clinical significance?“ (PDF). Ann Intern Med 136 (11): 817-25. PMID 12044130. 
  8. ^ Moyad MA. (2002). The placebo effect and randomized trials: analysis of alternative medicine.. PMID 12109341. 
  9. ^ Fahrländer H, Truog P. (1990). Placebo action and alternative medicine. PMID 2187242. 
  10. ^ Edzard Ernst (2006). The Desktop Guide to Complementary and Alternative Medicine: An Evidence-Based Approach. ISBN 978-0-7234-3383-5. 
  11. ^ „Alternative medicine, Think yourself better“. 
  12. ^ Бен Голдејкер; (2011), Лоша наука, pp. 57-, ISBN 978-86-86059-31-4 

Литература[уреди]

  • Edzard Ernst (2006). The Desktop Guide to Complementary and Alternative Medicine: An Evidence-Based Approach. ISBN 978-0-7234-3383-5. 

Спољашње везе[уреди]