Корисник:Codegazija

Босански језик је južnoslavenski стандардни језик на основу štokavskom narječju који користе углавном Бошњаци, али и значајан број друге особе Босне и Херцеговине порекла.

Босански језик је службени језик у Босни и Херцеговини, заједно са српске и хрватскеи регионалну на Косову и у Санджаке (Србија и црне Горе). Босански језик говори 2-2,4 милиона људи: у Босни и Херцеговини додатно 1,7-више од $ 1,8 милиона, Србија 138.871, црна Гора 33.077, Хрватска 16.856, Косово 28.898 и Западној Европи и Северној Америци право, 150,000, и необјављеног број странаца у Турској (неки извори указују 100.000 до 200.000 звучника; попис становништва у Турској, 1965. годину 17.627 човеку цитирующему босански као први језик, 2.345 човек водио босански као једини језик који они поседују, и 34.892 човек, затражено босански као други језик који најбоље наступе).

Писма босанског језика на латиници и ћирилици, иако је ћириличним словима све нижи користити. Историјски писма bosančica и arebica.

Наука која се бави босанског језика се зове bosnistika.

Особине

Босански језик се односи на уму tonskih језика у lingvistici припадају језика са tonskim акценат, и за њега је то карактерише постојање два тонова (silazni и горе) и две дужине vokalnih (кратке и дуге самогласнике). У monosyilable речи могу имати само silazni тон, иако самогласници могу бити кратки и дуги.

Систем дијалеката

Босански језик-то је систем од четири dijalekta štokavskog narječja: zapadnobosanski, istočnobosanski, istočnohercegovački и zetsko-južnosandžački. Учешће говорника босанског језика и у другим дијалектима štokavskog narječja (нпр. novoštokavski ekavski (šumadijsko-Војводина) и nenovoštokavski ekavski (Косово-resavski) дијалект) је занемарљив. За процес језичке асимилације, akulturacije и миграције као последица последњег рата, готово је немогуће да се утврди тачан број и распоред звучника pojedinog dijalekta.

Zapadnobosanski дијалект (novoštokavski ikavski) користите становништва у Западној, Централној и Јужној Босни (редсханк, Бугойно, Зеница, Ливно) и у Северној Херцеговини. Овај дијалект унутар štokavskog narječja користити само Бошњаци.

Istočnobosanski дијалект (šćakavsko-ijekavski) користи становницима широк појас Сарајеву на југу до Тузла на северу, са центрима у Сарајеву, Kladnju, Брези, Srebreniku, Тузла, Zavidovićima, Калај, висок, Fojnici, Какань. Овај дијалект унутар štokavskog narječja користи Боснийцами и Хрватима.

Istočnohercegovački дијалект (novoštokavski ijekavski) помоћу Босняков у Централној и Источној Херцеговини (чаплине општина, Столац, Невесине), Источној Босни (Горажде, Вишеград, Рогатица), а у већем делу црне Горе и део Србије (Никшич, Плевля, Приеполе), као и становници великих градова (укључујући и оне изгони из градова, као Тесличе, Приедоре, Бања-Луке, Добое, Зворник, Кијев). Овај дијалект унутар štokavskog narječja користи Босняки, срби, Црногорци и хрвати.

Zetsko-južnosandžački дијалект (nenovoštokavski ijekavski) употреба становника Истока Црној гори и на југо-западу Србије (Подгорица, биело-поље, Нови Пазар). Овај дијалект унутар štokavskog narječja користећи Бошњаци, Црногорци и срби.

Историја

Настанак и историјски развој језика неког тамо заједнице, у овом случају националне заједнице Босняки, у великој мери зависи samodefiniciji заједнице, или о профилу и облику kristalizacije narodnosne. У случају бошњачки народ је неколико činilaca испало важну улогу:

• фонд заједнице zapadnoštokavski фразеологизм као profilirao у 3. веку пре отоманског освајања
• утицај ове исламске Источне културе, и leksičkih квалитет orijentalnih језицима (арапском, турском и Персијском), посебан босански језик на различите начине и у различито време
• релативни zakašnjelost националне еманципације Бошњаци од срба-покренути српске и Хрватска на резултат, да је босански језик, као језик, или језик систем, полако оде од "српско-хрватски" jezične матрице, шта је nametana у 20. века
• за разлику од хрвата и срба, Бошњака је било много значајних предности: jezičnodijalekatsku uravnoteženost. Ви гледате jezičnodijalekatska положај срба и нарочито јаке regionalnodijalekatske centrifugalne трендови хрвата, онда се може рећи да је добро у меру nivelirana ситуацији са становишта narječja који сугеришу Бошњаци, је позитивна ствар за jezičnu unifikaciju.

Име босанског језика на књижевни и историјски извори

Босняки увек био њихов матерњи језик је прописана обично бошњачка. И не само они, али и њихови суседи често названи тако (углавном хрвати) у Босни и шире, о чему сведоче бројни акти, документи и путници кроз Босни и друге крајеве.

Navodimo svjedočanstva, аргументи, чињенице и примере:

• Бошњаци друге критике на матерњем језику и са краја 15. до почетка 20. в. стварање књижевних дела и на језицима orijentalnim. Око три стотине парова у овом периоду напустио raznorodna аката, у највећем делу, на турском, арапском и Персијском језику. Турски језик је настао лепе књижевности, епских песама од рано време, због богате lirike и прозе. У овим радовима језик žitelja Босни nazivan је босанцем. Више од стотину аутор је додао његово име odrednicu Bosnavi/Bosnali/Бошняк/Босански, који сигнали их дубок и трајан монтажа на болт Босни. У четири века отоманске владавине uočavaju три тока. Први писани активности на националном језику и bosančici. Друго-то је креативност на турском, Персијском и арапском језику. Треће, alhamijado-књижевности, књижевног националног језика и арапског писма. Босански kurzivna кириллических слова или bosančica се јављају у Босни посебно писмо, као svjetovno писмо и игра најважнију улогу у очувању континуитета словенске писане речи међу босанског становништва. Ово писмо нега на судовима sandžakbega, као и раније, када је босански владари у средњем веку, писао је он, и игра важну улогу у дипломатским контактима са европским земљама. Већина средњовековних korespodencije у делу Босне и Херцеговине, писане bosančicom. А Покваре (у Stambolu) речено је "босански" као дипломатски језик. Босански begovi давно у prepiskama са Dubrovačkom Републике и другим суседним земљама служе bosančicom да се зове и "граду слова" или "begovica", и био је широко распрострањена и у приватном prepisci. Он је оператер и суседних земаља. Чак и неки текстови на турском језику, да напише писмо, што говори о дубоким korjenima ćirilične традиције у Босни. Акте у orijentalnim језика су бројни, али све више и више, и у њих доноси дух популарног poetskog језичког бића и њихово слободно изражавање, као и у поезији Д. Bajezidagića (умро је у 1566/[[1603), М. Nerkesije Sarajevans (о 1584-1635), Итд Mezakije (умро 1676/1677), А Rizvanbegovića-Stočevića (1839-1903), К. Rizvanbegovićeve (1845-1890).

• Име бошњака, не само за оне који ствара orijentalnim језика (довољно је погледати на Ljetopis муле-Mustafe Bašeskije), него међу Босняков, који пишу alhamijado књижевност (шпански новца Ал агами=странац, странац, буквално: "Страна књижевност"). А тюркский језик је био језик администрације, службени језик, персијски доминирају у pjesništvu, а арапски језик је језик религије и науке. Они који желе да afirmisati био у политици, војном, уметности, науци - они су морали да знају те језике. Међутим, свој језик никада не би ушли у широке масе и не снажно утиче на исхрану мајке босански језик. Довољно је да поменемо овде само Мухамед Hevaiju Uskufiju.

• Konstantin Filozof (pisac s kraja 14. i početka 15. vijeka) u spisu "Skazanie izjavljeno o pismeneh" spominje bosanski jezik uz bugarski, srpski, slovenski, češki i hrvatski.
• Jedan od najstarijih spomena bosanskog jezika imamo u notarskim knjigama grada Kotora: 3. jula 1436, mletački knez u Kotoru kupio je petnaestogodišnju djevojku "bosanskog roda i heretičke vjere, zvanu bosanskim jezikom Djevenu".
• Ninski biskup u Peri pisao je 1581. fra J. Arsenigu "bosanskim jezikom".
• U djelu Jeronima Megisera "Thesaurus polyglotus" (Frankfurt na Majni, početak 17. vijeka) spominju se uz ostale govore (dijalekte): bosanski, dalmatinski, srpski, hrvatski.
• Bosanskim jezikom su ga zvali (uz: slovinski, ilirički/ilirski, ponekad i hrvatski) i mnogi pisci od 17. vijeka naovamo: Matija Divković: "Bošnjak rođen u selu Jelaskama sjeverno od Vareša koji je pisao dobrim narodnim jezikom svoga kraja"; Stjepan Matijević, Stjepan Margitić, Ambroz Matić, Luka Dropuljić, Ivan Franjo Jukić (Slavoljub Bošnjak), Martin Nedić, Anto Knežević itd.
• Duvanjski biskup fra Pavle Dragičević 1735. piše da u Bosni ima devet svećenika koji u vršenju vjerskih obreda ispomažu "bosanskim jezikom", jer ne razumiju dobro crkvenoslavenski. Dodaje da je učenim katolicima u razgovorima sa pravoslavcima dovoljno da poznaju bosanski jezik.
• Evlija Ćelebija, osmanski putopisac iz 17. vijeka, u poglavlju "jezik bosanskog i hrvatskog naroda" svog čuvenog putopisa hvali Bošnjake, za koje kaže: "kako im je jezik, tako su i oni čisti, dobri i razumljivi ljudi". Govori o bosanskom jeziku koji je po njemu blizak latinskom, a spominje i bosansko-turski rječnik M. H. Uskufije.
• Jedan od prvih gramatičara, Bartol Kašić (Pag 1575 - Rim 1650), rođeni čakavac, odlučuje se za štokavštinu bosanskog tipa, kakva je Divkovićeva, te se u svom "Ritualu rimskom" (Rim, 1640) ističe da je za stvaranje zajedničkog književnog jezika (lingua communis) u južnoslavenskim krajevima potrebno izabrati jedan govor (on se zalaže za bosanski slijedeći na taj način preporuke Kongregacije za propagandu vjere i svojih poglavara iz Rima).
• Isusovac Jakov Mikalja (1601-1654) u predgovoru "Blagu Jezika slovinskoga" iz 1649. želi kako kaže da uvrsti "najodabranije riječi i najljepše narječeje" dodajući da je "u ilirskom jeziku bosanski jezik najljepši", i da bi svi ilirski pisci trebali nastojati da njim pišu.
• Dubrovački dramatičar Đono (Junije) Palmotić opredijelio se za govor "susjednih Bošnjaka", ističući ljepotu tog govora.
• Hrvatski pjesnik Andrija Kačić Miošić (1704-1760) autor "Razgovora ugodnog", snažno afirmiše štokavštinu; svoju je "Korabljicu" "prinio iz knjiga latinskih, italijanskih i hronika Pavla Vitezovića" u "jezik bosanski".
• Bosanski jezik spominje, pored srpskog, hrvatskog, češkog i poljskog i pisac Matija Antun Reljković (1732-1798).
• Antun Kanižić, Francesco Maria Appendini (1808. u Dubrovniku pojavila se njegova "Grammatica della lingua illirica" u čijem predgovoru ističe da je od svih dijalekata ilirski ili dalmatinsko-bosanski najsavršeniji, Ivan Popović (kojem je bosanski govor među slavenskim isto što i atički među grčkim), u nastojanju da Južni Slaveni oforme jedinstven književni jezik, zalažu se za usvajanje bosanskog govora još mnogo prije Bečkog dogovora iz 1850.
• Alberto Fortis (1741-1803); 1774. u Veneciji u djelu "Viaggio in Dalmazia" objavio i u originalu i prevodu na italijanski - znamenitu bosansku baladu Hasanaginicu - jezik Morlaka naziva: ilirskim, morlačkim i bosanskim.
• Mula Mustafa Bašeskija u svom Ljetopisu spominje Mula Hasana Nikšičanina (1780), koji govori pola turskim, pola bosanskim jezikom.
• Naziv bosanski jezik upotrebljavaju i Slavonci Ivan Grličić (župnik u Đakovu, 1707) i Matija Petar Katančić (1831. u Budimu objavio u šest knjiga prevod Svetog pisma "u jezik Slavno-Illyricski izgovora Bosanskog").
• Prema svjedočenju Matije Mažuranića ("Pogled u Bosnu učinjen 1839-1840", Zagreb, 1842, str. 54), sarajevski paša, iako "dobro znade turski, arapski i arnautski", ne voli da neko pred njim govori turski i ističe "da je naš slavni bošnjački jezik od svih najljepši na svijetu". U Putopisu se kaze da se u Bosni "eglendiše Bošnjački".
• Svoj jezik naziva bosanskim i Stočanin Halil Hrle, prevodilac sa arapskog ("Kasidei burdei bosnevi", Stolac, 1849).
• Hercegovački pravoslavni prvaci, među kojima i Prokopije Čokorilo, traže od Ali-paše Rizvanbegovića da se za vladiku postavi čovjek vičan bosanskom jeziku. Bosanski biskup Vujičić još je 1881. ovaj jezik zvao bosanskim.
• I hercegovački ustanici su ga tako zvali: Pero Tunguz, jedan od njihovih vođa, znao je reći: "Razumi me, čoeče, bosanski ti govorim !".
• Autor prvog štampanog alhamijado teksta, s prvim pokušajem stvaranja stabilnijeg arabičkog pravopisnog uzusa za štampanu praksu jeste Mustafa Rakim (1868. objavio je u Istambulu djelo "Ovo je od virovanja na bosanski jezik kitab"). Autorstvo tog djela inače je pripisivano Mehmedu Agiću iz Bosanskog Broda.
• Mostarac Omer Humo (umro 1880), narodni prosvjetitelj, koji se borio za uvođenje narodnog jezika u škole, na kraju svoga Ilmihala ("Sehletul vusula", Sarajevo, 1875; ovo je prva knjiga pisana arebicom a bosanskim jezikom, objavljena u Bosni) kaže: "Ah, da je Bog do meni bio avaki bosanski pisani ćitab", a u pjesmi "Stihovi zahvale na bosanskom jeziku": "Brez šubhe (sumnje) je babin jezik najlašnji, svatko njime vama vikom besidi, slatka braćo, Bošnjaci, hak (istinu) vam Omer govori". Autor je i pjesme "Dova na bosanskom".
• "Gramatika bosanskog jezika za srednje škole" nepotpisanog autora Frane Vuletića, prva je gramatika u Bosni i Hercegovini za interkonfesionalno školstvo. Zemaljska vlada BiH štampala ju je 1880. Doživjela je više izdanja i bila u upotrebi do 1911., s tim što od 1908. g. nosi naziv "Gramatika srpsko-hrvatskog jezika".
• Salih Gašović, rodom Nikšićanin, autor je Mevluda ("Časni mevlud na bosanski jezik", Sarajevo, 1878; zapravo je to prepjev Mevluda Sulejmana Ćelebije) za čiji nastanak kaže: "Moliše me kolasinski prvisi, Mevlud nami daj bosanski napiši".
• Ibrahim Edhem Berbić štampao je "Bosansko-turski učitelj" (1893. u Carigradu); Ibrahim Seljubac (1900) "Novu bosansku elifnicu", a u tom duhu radili su i drugi autori vjerskih udžbenika (npr. Junuz Remzi Stovro).
• Sejfudin Proho izdao je 1907. u Sarajevu "Tedžvidi-inas (na najlakši i najkraći način bosanski jezik.)".
• Iste godine u Sarajevu izlazi "Tedžvidi edaijjei bosnevi" Ibrahima Saliha Puške.
• 1908. u Sarajevu se pojavljuje djelo M. Dž. Čauševića "Bergivija", koje je uredništvo "Tarika" prevelo na bosanski jezik, "radi općenite koristi".
• Arif Sarajlija također je dao svoju verziju prevoda Mevluda S. Ćelebije, ("Terdžuman mevludski na jezik bosanski", Carigrad, 1909).
• Franjevci su 1894. otpisivali M. P. Desančiću da ne govore srpski nego bosanski.
• Gradonačelnik Mostara I. Kapetanović ne jednoj sjednici 1895. zabranjuje da gospodin Stagner nešto kaže na njemačkom jeziku; u zapisniku je navedeno kako je rekao "da mi ovdje nismo u Beču niti Gracu već u Mostaru i da treba da se govori bosanski, da svi razumimo".
• U doba austrougarske uprave naziv bosanski jezik (Kallay ga je forsirao svojom nacionalnom politikom da suzbije hrvatski i srpski nacionalni pokret) postaje i službeni, ali ga ta uprava poslije i napušta, prihvatajući ime srpskohrvatski jezik (baron Burijan ga je forsirao čime je napustao Kallayevu nacionalnu politiku). Potiskivanje bosanskog jezika u stranu jasno je vidljivo i po datumima. Od 1. 1. 1879. upotrebljavan je naziv bosanski jezik - kao službeni jezik u Bosni i Hercegovini. Od 23. 1. 1879. na sjednici Bosanske komisije bilo je zauzeto stanovište da se naziva "bosanskizemaljski jezik". Ali u provizornom poslovniku za organe vlasti u BiH od 16. 2. 1879. već je upotrebljena oznaka "srpsko-hrvatski jezik". Naredbom Zemaljske vlade od 4. 10. 1907. određeno je da se "ima posve napustiti naziv 'bosanski jezik' i da se imade zemaljski jezik nazivati 'srpsko-hrvatski jezik'.
• Prvi štampani kalendar "Tursko-bosanski rječnik" (Bitola, 1912) što ga je sastavio Ahmed Kulender.

Predosmanlijsko време

У овој ери (до 1463.) падају споменици jezični, која је у различитим stepenima, облицима и на различитим местима, босански језик се дели са хрватског и српског. Да је велики део тих jezičnih споменици формално нису интегрисане у босански корпус писмености не превише хитно, јер сваки језик није створио ниоткуда. Дакле, за историју босанског језика стоји:

• писани корпус се састоји од 10. или 11. века, прво на glagoljici, и касније bosančici или босански су на ћириличном писму. Главни споменици може да се класификује као 3 категорије:

а) снимање Босанском цркве, око 10 или 15 prijepisa део Новог Завета и Psaltira. Језик staroslavenski/crkvenoslavenski са unosima популаран босански говор (ikavizam, који се појављује као intruzija у оним деловима текста где staroslavenski джат eksplicite ученика: svidoci, vrime, лепо). Већина текстова потичу од 14. 15. века, и проширила широм света. Најпознатији је Hvalov зборник, око 1400. војвода Hrvoja у Omišu, Kopitarovo Јеванђеље и Mletačka Апокалипсе.

б) текстови velikaša и краљевског дома Kotromanića, у основи мешавина staroslavenskog и популаран босански говор. У зависности од канцеларије нотара и prijepisa, степен најпопуларнијих босански језик се мења. Писмо bosančica, и у већини kasnijih Статута (од краја 14-ти. века до 1463) preovladava матерњи језик: бошњачки језик, највише ikavsko-šćakavski (pojde, ради се, človik, прико, мисто), а понекад jekavski, највише у Humu (вьером, ина(ј)ЕМ dubrovačkiem draziem пр'jatelem). Први дипломатски-трговинска фајл Повеља бана Кулина 1189., на starobosanskom са елементима популарне босански речи (отац, и ја не ацто), док је огромна већина 14. 15. века. Велики део Повеље чува се у Хрватској, у Dubrovačkom архиви.

ц) графити на bilizima (mramorovima, stećcima), споменици nadgrobnim Bošnjana (предака садашњих Бошњаци) до и убрзо после турског освајања. Иако stećaka има око 60 000 аутомобила (најчешћи бројеви), са гравюрами мали број, око 1000. Језик је у основи štokavsko-čakavski ikavski, ређе има jekavskih облика. Већина stećaka је у области Херцеговини и централној Босни, иако постоји и у Источној и у Западној Босни. Велики део datiranih stećaka датира из доба 14. 16. века, иако се срећу и примери 13. и 17. века.

• jezičnodijalekatski, на подручју Босне и Хума десило narječna diferencijacija 12 година. у 15. века, у којој се у већини Босне и Хума превладао tronaglasna, западни štokavština. На југу и у централном делу Босне доминира štokavski, и у Северној šćakavski идиом; осим тога, на Западу и у центру ikavica, на истоку jekavica.

Такав је био распоред jezični уочи турске инвазије у средини 15. века. Детаље о овом периоду се могу видети на страници са сликом настанак језика у Бих.

Време Osmanlijsko

У osmanlijskom Цонкуест, који је почео 1463. години и настављен у различитим областима данашње Босне и Херцеговине у наредних 50 година, долази до znatnih промене jezičkih. Наиме, dijalekatska карта која је формирана од 15./16. века променили облике речи на одређеним правцима, али не и по структури. Главне карактеристике друштвених промена у Босни су миграције становништва. На језик долази до novoštokavskih иновације, респективно. глас и morfoloških промене, који су створили novoštokavski supstrat за наредне стандардних језика. Novoštokavski кажу да они потичу од базена река Неретва и проширена на север, запад и Исток. Главне разлике у односу на staroštokavske кажу (које још увек постоје у великом делу Босне и Херцеговине) су: četveroakcenatski система, појаву дуге множине (града/града по staroštokavskoj множини зграде), једначина padeža у dativu, lokativu и instrumentalu, као и коначну успостављање dočetnog –у participu место, и (рекао/говорио), и губитак фонема "х" У већини говора ('желим те, хајде). Бошњаци заосталих писма у гомилу више речи него срби и хрвати. Пре него што пређемо на опис jezičnih карактеристике, кратко ћемо се осврнем на ekstralingvističke фактора који често помињете (или једва да тумачи свете текстове) у популарној литератури, однос према ... проблем језика У Струја I:

а) први се односи на национални презиме Босняков. Првобитно име "Bošnjanin" (латиничним vrelima пева. "Bosnensis") означава народ Босна у средњем веку. У Босни је веома дуго живели илири и дошли и неки Келти и готи, који су били mješali са Иллирийцами. О 7. века на територији Босне и Херцеговине дошли словени и Авари, и она мисли, ти си највећи од народа словени и илири, али сви они су slavenski језик и име државе постало Босни од иллирийского речи Bosona, а држава је народ себи дао име Bošnjani. У средњем веку то име они користе све и то се види у starobosanskim poveljama, као што су оне у којима Bošnjanin kontrastira са Dubrovčanin (по први пут од бана Степана II у Kotromanića). И, на крају, на крају 14. и у првој половини 15. века, ми видимо и сасвим јасне показатеље коришћења термина Bošnjanin и можда, у етничком смислу, у коме их одвојено од других предмета босанске државе. Пример за то је повеља краља фирма II, који каже: "онај ко подноси захтев-то Bošnjanin али Британија bosanskoga до рата Бил dlžan коме као Dubrovčaninu...".

Име "Бошњачка" (понекад погрешно сматра turcizirano "Bošnjanin", заправо нормално образовање са sufiksom -(ј)АК, на пример, пољски, Скопљу, уместо тога, дешњак, итд) тако да је у почетном периоду турске владавине. У време отоманских власти, реч "Бошњачка" udomaćila и označavala свих чланова земље Босне ("Бошњачка-milleti"), а термин "Бошњачка-kavmi" значи само боснийскому народу. Могуће је да се користи термин Бошњачка у narodnosnom смислу, видимо у чувеном турском putopisca Evlije Ćelebije који понекад их opisima места је додао и становништва у њима жив. Тако да, судећи по његовом опису, видимо да је у Сребренице видео Босняков, срба и Бугара, у херцег-Новом Бошњаци, хрвати и Arnauti , итд.

У време турске владавине име Боснийца релативно имена једног народа са три различите религија, међутим, након propagandnih активности српских и хрватских мисионари у време Аустро-Угарске владавине, Бошњаци католици и Босняки православни почињу да се идентификују са србима и Хрватима, али мали број Бошњака, православни хришћани и католици Бошњаци и муслимани Бошњаци остају у босанском народу.

б) још једна контроверзна тема се односи на данас, име, језик, бошњачки. Пошто је ознака за чланове босанске државе произилази из 10. и 11. века у грчких и латинских vrelima, наставак следи у staroslavenskim, vernakularu домаћих и европских језика, неопходно је дати sumarni коментар, пре свега зато што се ради о једном од главних спорова о именовању језика и Хрватима и србима (који су кроз историју били потраживања на територији Босне и Херцеговине). Познато је да хрвати и срби сматрају рационално је да се језик Бошњака зове боснийца, не бошњачка. Са друге стране, Бошњаци имају свој језик, увек се осећам и они себе зову босанцем.

Након појаве ових izvanjezičkih елементи polemičkih, ми ћемо да покаже главне карактеристике, које су од суштинског значаја за формирање модерног босански језик.

Alhamijado књижевности и формирање vernakulara

15. 16. веку почиње нова ера у историји босанског језика. Босански језик је заснован на старом jezičkoj baštini, претежно у razgovornom језик као што видимо на mramorima или stećcima, као и zatečenom jezičnom стању. На dijalekatskom нивоа, можете ugrubo да кажем да су Бошњаци западно од линије која повезује poriječja Неретва у Босни и štokavski ikavci са čakavskim елемената, а на истоку šćakavski и štokavski ijekavci. Боснийское становништво, које širilo заједно са osmanlijskim јединице из области данашње црне Горе, Западне Србије и Источне Херцеговине, направљене углавном novoštokavski ijekavski дијалект.

Тренутно сам dijalekatska картице знатно варира у односу на predosmanlijsko време, али, довољно је карактеристично за леве, покушао да dijalektološkim студије: čakavsko то дијалект Bihaćke области у току је замена arhaičnim šćakavsko ikavskim, idiomom о томе да dijalektolozi споре; средња-Босна је остала štokavsko ikavska, шта је то било, и istočniji делу šćakavsko ijekavski. Што се тиче просторних rasprostranjenosti, највеће промене су забележене на подручју тзв. Турске, Хрватске или Босански краина, посебно Дубика, бања-Лука, Босански Нови, Град Мрконич (раније познат као Varcar Вакуф, итд, где ijekavski novoštokavski замени čakavski и ikavski štokavski. Сумарно, бошњачки језик са 15. у 19. века, могло би се рећи да је углавном са мањим изменама, остао је исти или природних и даље развија у већем делу струју ја; једини изузетак чини пространа зона Босанском краине и мањи део, од Podrinja и Semberije.

Дакле, у 15. 16. веку долази до новог помак у развоју босанског језика, који сазрева у новим условима Источној civlizacijskog круг и на основу jezičkoj baštini стари Босне из средњег века. То је позната чињеница, да је ретко zanemarivana овој станици, а након festum говорећи, proslavljenim темељ будућности. У литератури постоји добар пример за Волтера, који је мислио, да добијете славу epovima (сада углавном заборављен), док су за забаву ових кратких романа као што су "Кандид" други piščevo трајан наслеђе, која се слави. Тачно је такође случај и са босанским alhamijado (среће се још и опције, као aljamiado, aljamijado, alhamiado) književnošću, који су служили за забаву ваш tvorcima, који своје креативне енергије, углавном је усмерена на дела писане у класичном orijentalnim језици: арапски, турски и персијски/персијски. Али, ток историје проглотили, да су њихове акције високе амбиције, položivši их у nepregledno море исламско-Оријентална књижевност у Централном језици ислама. Оно што је остало, и да Uskufi Мехмет, Хасан Kaimija, Sirrija, Umihana Čuvidina и многи други ће живети на то креативност у босанском језику.

Још у веома раном узрасту, покупио двоструки писмености - bosančici и arebici (или arabici)- модификовани арапски слова, у неким елементима prilagođenom карактеристике glasovnim босанског језика.

Латински алфабет, bosančica и arebica, историјске писма босанског језика.

Alhamijado књижевности дао више од 100 радова - као pjesničkih и proznih. У pjesničkom израз доминантних исламских пракса: ilahije, kaside, веома поучительное, satirično-политичке и друштвено-kritičke песме и верске spjevovi, док у прози налазимо уџбенике, практичне приручнике, верско-поучне књижевности и сл. Према подацима који су показали, Мохамед Hadžijahić у књизи "Босна и Херцеговина књижевног hrestomatija", 1. део, "књижевност", Сарајево, 1974. први песник на бошњачки национални језик Айваз Дедо, чија је песма о да смањи краља Matijaša у Босни и датира из 1480.

Литература Босняков у Босни језику у истраживању књижевности не хронологија је, и са познатим именима (Uskufi, Kaimija, Čuvidina) доминирају аноними из различитих збирки уметности, пре свега Hadžijahića. Лирицс да делите песме о љубави, побожан, didaktične, рефлексије савремених догађаја, arzuhale, легенде и молитве. Већина акција анонимног порекла, и поменути аутори Zirai (Aršinović), Fejzo софтвера (од Травніка, без датума), Мехмет Hevaji Uskufi (прва половина 17. века, Тузла), Хасан Kaimija (Сарајево становник, умро у Зворнике 1691/2.), Karahodža (1779. студенти у купатилу-Луке, текст је настао у Žepču), Айваз Дедо (можда најстарији текст, 1480?), Umihana Čuvidina (умро око 1870), Хаџи Јусуф Livnjak (један од најстаријих представника), Мехмед-ага Pruščanin ("Duvanjski arzuhal", о 1728). Уопште, ако datacija истина, може се рећи, да о neprekinutom корпуса 1480. барем 1850 (и, вероватно касније). Текстови на arebici, а потичу из свих делова Босне и Херцеговине, али већина старих Босни (Сарајево, Тузла), и Доњи крај (Duvno, Ливно,..) и Херцеговина (Мостар,..). Прикупљање и извори су углавном били у Bašagićeva, Чорович-Kemurina, Nametkova, музеја и других институција у Босни и Херцеговини (добар део је био у Hadžijahićevoj Приватна колекција). Језик се мења у времену, али неке карактеристике остају видљиви: већина песама štokavsko ikavska, и део jekavska. Практично нестао čakavski облика, које се јављају врло ретко ("črn"), а turcizmi да расте, тако да су неке песме мало је не види, због потребе да стално zagledanja у речнику. У просеку око 20% turcizama у тексту, док је у изворном, може да буде најстарији Айваз-наш деда Цассиди од 1480, да смањи краља Matijaša у Босни, нема orijentalizama осим за 2 или 3 (вада - рок, упокој Господе помилуј, бо kaside - то поучительное песма). Duvanjski arzuhal се одржава у Турској под називом "Bosandža lisanile arzuhal" (упит на босанском језику), "Bošnjakuša" Karahodžina (žepački израз, istočnobosanski у jekavsko-ikavskoj мешавине, pretovaren turcizmima; осим тога, у њему смо šćakavske облика, као што су "долази"). Једна песма је занимљива због очигледног утицаја дубровачко-dalmatinske књижевности (sonetna облик, хрватски формални израз (ко, gospoje у vokativu, без turcizama), датира из 1750.

Неке занимљиве примере за alhamijado књижевности у облику који срећемо у pjesništvu Мехмет Uskufija. Имамо део у песми Мехмет Uskufija (1601, Солин у Тузла - после 1651)

Савети за жене

Господе, све жене,

бак је један зли дух себе,

свет, верујте ми.

Бактеријске злог духа од себе...

Хеј ви, жене, у браку,

греси пазите,

муж је добар изглед,

Бактеријске лоше карактер, него себе.

Ако сте kadune

и ако цивил,

муж будте пријатно.

Бактеријске лоше карактер, него себе.

Robna Бог вам бити

и ваш муж балуется,

у сталкинг Џенет!

Бактеријске лоше карактер, него себе.

Свака жена zagluša

да муж не слуша,

његов укус је брод.

Бактеријске лоше карактер, него себе.

Да муж не би radte,

сатана не jašte,

муж hatur не kvarte.

Бактеријске лоше карактер, него себе.

Муж хизмет изгледа,

добро, ви се плашите,

ружну смрт, ја не mrite.

Бактеријске лоше карактер, него себе.

Да сам мужа

хацк muževski не znade

у džehenem рације.

Бактеријске лоше карактер, него себе.

Господе, Sarajke

не слушај ти маму,

и они ebejke.

Бактеријске зло!

......

Песма ми смо били у okrnjenom облик (цео број, има 26 četeverostiha), али то је довољно да би неке закључке. Видљиви Uskufi користити велики број исламских orijentalizama. Занимљиво је, и да је поменути песме је у основи štokavsko-ijekavska, док је већина других Uskufijevih песме, написане на štokavsko-ikavskom просторечие ("ја, цоврие вама velju", "Višnjemu Бог свих, који сазда", "ми се молимо теби, Боже", и сл.). Од тога ја могу да урадим барем две значајне закључке:

• строги jezičko-dijalekatska одељење, као и у случају Хрватске dubrovačkih песника, немогуће је и бесмислено, јер то говори о ikavsko-ijekavskoj мешавине

• Користите Uskufi turcizme пре свега у текстовима који referenciraju običajni свакодневном животу, и у верске-pobožnim песме, супротно очекивањима, Исламска orijentalizama скоро није остало, осим делова који се односе на специфичне услове teološke. Све ово указује на турско-исламска лексик prodro у свакодневном животу, али у ограниченим областима.

Заједно са овим, морам да кажем да Uskufi Аутор првог босански речник, и то је први помен eksplicitni босански језик од аутора Бошњаци. Речник пун 1631. и објављен под називом "Макбул-'Ариф", и познатији под популарно име "Potur-Šahidi" то је написано по узору на сличне персидско-турски речник "Tuhfe-и Šahidi" турског песника Ибрахим Šahidija. То је про rimovanom боснийско-турски речник štokavsko-ikavskog narječja. Овај рад је по све око 700 речи које објашњавају tristotrideset стихове. Можемо прочитати ово је како поетског текста, јер он није био декларисан у складу са правилима Западне leksikografije. Ево примера (турских речи које смо писали са prijeglasima, и джат наведених царинских као rogato е - ě ):

'Ompek пољубац, kočmak zagerlit;

'Тон иле gomlek панталоне košulj оштре'

Мачка кеди директор, пичка diferdže,

'Шунка , када kačan оштар, čatlak пукал оштре.

Глуви старац сағыр, slěp сам кор оштре.

Хром топле оштро, то је блоомин 'т кел драматично.

Ломача димњака, смањи угао budžak оштре.

'Kušluk не ручак, то је био није гол оштре.

Закон Lěpu миловать-древни.

'Guzeli sevmek адет эзель-ноте.

Као закључак, може се alhamijado књижевних производа, она гледа у тебе структура jezična, показује следеће карактеристике:

• релативно jezični фразеологизм, ikavski štokavsko и jekavski
• лексикон, на коме је видљив раст учешћа turcizama, и ко највише ukorijenili у области terminologije верски, породични и социјални односи, као и занати
• промене у morfologiji, који су видљиви у tvorbi речи, посебно у емисији sufiksa момак –ли –džija (sevdalija, kujundžija), као и onomastici и toponimima (презиме као Haramija, имена места, као што је Сарајево, Тузла, Доњи Вакуф, итд)

Боснийское становништво, за разлику од српске и хрватске, он штити fonem "Х" у већини случајева, када он иде у novoštokavštini (желим те, хајде). Разлог је у томе што лингвисти тражити у њему већина Бошњака су Бошњаци муслимани. Па одговор је у верским образовање засновано на Курану, који prozodijskih захтеви за рад у очување фонема и Бошњаци православни, и католици Бошњаци, вероватно, имајући над Бошњаци муслимани, али они се такође користе и х у неким речима одбацили, али то је више од човека до човека, али, можете рећи, да је босански језик, за разлику од српске и хрватске углавном су држани х и добио много више orijentalizama, који може да објасни orijentalnim начин живота Бошњака.

У закључку овог периода, може се рећи, на бошњачки језик, иако је пре њега био (и остао) добар начин формалне стандардизације, оставио значајне радове у vernakularu који idiomu важно је да се не разликују од садашњих стандарда. То štokavsko jekavski и ikavski vernakular, са карактеристикама, које су уведене у даљем књижевног језика (и да одступи од већине štokavskih говора хрвати и срби-то је очување фонема "н"), и велики део turcizama, пре свега, у породичним и занатских односа.

Литература Usmena

Иронија судбине, најпознатији бошњачка национална изум, песма "Hasanaginica", достигао светску славу, прво као "иллирийские" pjesan, да је постигао је Алберто Фортис у свом putopisu, и који је убрзо направио свој пут у европској култури краја 18. и у почетку 19. века. Сарказам приче ће бити више, Вук Караджич, постоји štokavsko-ikavsku (па и čakavsku - тако да је ово Fortisu у Сплиту изговорио хрватски политичар Гиулио Bajamonti) pjesancu, у којој су описани догађаји искључиво у босанском средине, као и да у ondašnjoj Турској Далмацији, у Imotskom - представљен Немачке и европске јавности као врхунац српске народне поезије. "Hasanaginica", која није искључиво босански - још није проширена, али је за постојање, а постојање - то ипак није значајне националне atribuirana без обзира на распад српско-kroatizma као дисциплина.

Али, у целини, може се рећи да је бошњачка народне поезије, епске и lirska, активно учествује у stvaralaštva Бошњаци. Најзначајнија колекција у Хрватској и иностранству (sakupljači писаца и etnolozi Лука Марьянович, Коста опремљени Алија Nametak, Насцо Frndić, Мильман Парри; на крају 20-ог. века ове збирке поново izdane и obrađene папира Đenane Buturović и Muniba Maglajlića). Збирке су веома разноврсни, на пример. Marjanovićeva, који sakupljana у Краине, са "pivačem" Mehmedom Kolakovićem, и других, постоји више од 255.000 песме; Parryjeva, који има више од 1 2000 стихова bjelopoljskog "Хомер" Avde Međedovića. За језичку ситуацију важно је следеће:

• епске песме lirske, и веома популаран и ја bilježene sevdalinke, обезбеђују, у смислу језичког израза, очекиване цене-упркос "prepravljanju" текстове током времена (нпр. уклањање различитих jezičnodijalekatskih osebujnosti, а понекад nedopustive интервенције у текст, који očitovale у додатак или одузимање речи или читав стих), видљиви усмено босанског града, на dijalekatskom ниво постигнут на боснийско-далматински, Источно-босански, istočnohercegovačko-krajiškom и zetsko-санджак дијалект

• народне песме не мало већи удео turcizama, или исламске orijentalizama у речнику, него што је то уобичајено у језику razgovornom

У формалне стандардизације босанског језика народа, бошњачка се баве стваралаштвом, у мери којој је то било могуће, а то значи да се њен утицај осећа у већини виших turcizama идеју. Али, будући да модерна цивилизација већ је у великој мери изграђена вокабулар, утицај народне поезије и усмене stvaralaštva углавном ограничени речник традиционалних занимања и заната, породичних односа и верско-običajne terminologije.

Књижевност и писменост у језицима orijentalnim

Бошњаци, поред aljamijado књижевности на народном језику, да развије снажан и свих врста писмености по језика orijentalnim, пре свега, Турске. Ова појава се види у радовима Safveta Bašagića, Мухамед Mujezinovića, Hazima Šabanovića, Fehima Nametka и за конференције. У суштини, ради се о изузетно светле spisateljskoj активности покрива значајан део активности човека (лирико-мистичне поезије, теологије, медицине, математике, логике, alhemiju, астрономије, filologiju, putopise, индикација historiografije,..)- и то је огромна већина у Турској, мањи део-арапски, а најмањи-у Персијском језику. Међу многих аутора указују на Хасана кафе Pruščak Шејх jujo или, Nerkesi, дарвисх-Паша, Бошњачка, Ариф Rizvanbegović Stočević, муле Мустафа Bašeskija, Салих Muvekkit, Февзи Mostarac, Мухамед Энвери Kadrić... Већина ових текстова остати жив, на крају крајева, он је посвећена политичко-историјске problematici (свих врста револта, инвазија Јуџин Savojskog у Сарајеву, ..), opisima Русије, написао затвореника из Босне. Постоје значајне акције historiografije међу Босняков (Muvekkit, Kadrić), и језик, и ако је изричито не помиње, најчешће се зове босански. У овом делу кућишта бошњачка писмености и књижевности пада у бројним epigrafika на nišanima (гробља), која је област, која је систематски да се рукује познат палеограф и epigrafičar Мехмед Mujezinovicбыл.

Ситуација у 20. века и стандардизацију

Током 20. б. језик бошњачка прошао кроз многе mijene, од којих ће бити забележен и komentirane само истиче. Први и вероватно најважнији период у формирању савременог босански језик razodoblje прелазе 19. 20. века, или периода тзв. бошњачка ренесансе. Језик је најважнији аутори, у већини свом главном правцу, практично istovjetan сада propisanom у pravopisnim priručnicima, gramatikama и rječnicima Isakovića, Halilovića и Jahića. Наравно, то је погрешно узгред, то је jezični израз је више implicite normiran респективно. показао ujednačenost у пракси, без испуњавања строгих одборника preskripcija jezičnih. Потенцијални приговора fizionomiji језик најугледнијих аутора доба (Басагич, Ćazim Ćatić, Мулабдић) може да се сведе на следеће: пошто су радови ових аутора су углавном објављених у Хрватској, да их jezični израз не reprezentativan, јер он одражава идеолошки избор objavitelja и понекад spomenutih аутора. Овај, на први поглед, рационално приговор, да је то уверљиво pobijen детаљне gramatičkom, leksičkom и друге tekstualnom анализа jezičnog изрази наведене spisatelja, који неопровержимо сведочи о томе, да је око logičkom апликацији и nasljedovanju бошњачка књижевних израза из прошлих векова, а пре свега књижевност 19. века до Аустро-Угарске окупације. Доказа за такав захтев је текст Лејла Nakaš дан на линку http://www.sanoptikum.org.yu/bosanski_jezik/l_nakas_au_jezik.htm. Друга ера доба краљевине СХС, или, касније, у Југославији, када је ходао одлучно posrbljavanje језика у целини ondašnjoj Југославије, и у Босни и Херцеговини посебно. То је najuočljivije у слова (ћириличним словима) и речника (присиљавање посебно српске terminologije: комуне, ваздуха, класа). Али, истина се мора рећи, био укључен у ideološkom низ југословенске unitarizma, вероватно, више него хрвата, Босняков у Босни и Херцеговини, као и низак ниво писмености у земљи у целини и уопште nerazvijenosti визија jezičnog планирања је да се постигне. Али на овој је puristički радикализма током НГХ, када је природна puristička трендове на хрватском језику је доведен до апсурда. У овим временима то босански језик је био између чекића и наковња, али он је успео у делима све више писаца сачува аутентичан израз (Энвер Шолакович, Хасан Kikić, Hamdija Kreševljaković).

Карактеристике босанског језика су следећи:

• бошњачки језик, као језик један од језика (заједно са од хрватских и српским), што би требало да, са друге проведу више високим степеном утицаја, из старе језичке baštine створене на територији Босне и Херцеговине

• језички стандард још увек није у потпуности zavladao МЕДИЈИ боснийскому народу у Босни и Херцеговини

• период лингвистичке споменици predturskog да видимо у гравира ' на камену mramorima и у poveljama Kotromanića, истакнута štokavsko то prožeto дијалект у већој или мањој мери crkvenoslovenskim. Predturska Босни површина ćirilične писмености, имали своје аутентичне и посебно писмо bosančici, а latinično писмо први пут кажете време Аустро-Угарске.

• језик споменика специјално босанског језика (сам. е. они који не написао у миксу crkvenoslovenskog и vernakulara, што видимо у гравира ' на stećcima у 14. 15. века) још у 16. и 17. века, у alhamijado књижевности , пише у измењеном арапски алфабет (arebica). То заједничко коришћење ćirilice, а пре свега у korespondenciji бошњачка velikaša ("begovica", begovsko писмо)

• у 19. века (углавном у крају века) појављује културне активности opsežnija Бошњака на језику, који је други назив: српско-хрватски, хрватски, српски, бошњачки. Меса Селимович Аутор "тврђаве" и "дарвисх и смрт", и Изет Sarajlić неки од poznatijih босанскохерцеговачких писаца, а у санджак писаца ubrajamo Хусеин Bašića, Ćamila Sijarića, Мурат Baltića, Бајрам Redžepagića и Safeta Sijarića.

Са распадом Југославије и током рата у Босни и Херцеговини је почео завршни стандардизацију босански језик, и да је у rječnicima Алија Isakovića, правопису Senahida Halilovića и gramatikama Dževada Jahića и Senahida Halilovića. Карактеристике босанског стандардни језици, правила рада, češća коришћења orijentalizama ("turcizmi" и "arabizmi") и очување фонема "Х" И "Ф" у одређени број речи као одраз специјалност говор Бошњака.

Босански језик са српског и хрватског, један од три службена језика у Босни и Херцеговини.

Статус

Ретко је изложена у питање постојање босански језик. Покушајте да одговорите на ово питање је дао драги хрватски лукав лингвиста , Радослав Katičić у књизи "Нови jezikoslovni ogledi", Загреб 1992:

На званичном научном нивоу, теоријска лингвистика описује језик у року од следећих дисциплина:

• fonetika
• fonologija
• морфологија
• tvorba речи (у словенским језицима, obuhvatnija од morfologije)
• синтакса
• семантика
• прагматика
• lingvostilistika
• leksikologija

Босански, хрватски и српски делите (иако не у потпуности) основни граматике (морфологије и sintaksu), а степен флексија у другим секторима, у fonetike у стил и речник се мења - од главних мечева доста изражених разлика. Али, за bitnost језика није толико важно, степен разлике или сличности између језика као система: сваки стандардни језик отворени систем модела структуре и правила међу сродним дисциплинама система, тако да је то кључна чињеница у одређивању opstojnosti језик.

Такође, погледајте на

• Узајамно језик razumljivost
• Према босанског језика
• Bosnizacija
• Систем Vokalski босанског језика
• Врсте речи у босанском језику
• Prefiksi на босанском језику

Литература

• Мухамед Huković: књижевност Alhamiado и његових твораца, Сарајево, 1980
• Сафвет-бег бег Басагич: Бошњаци и Hercegovci у исламској књижевности, Сарајево, 1912. године
• Хазим Šabanović: књижевност муслимани orijentalnim језика, Сарајево, 1973
• Алија Исакович: речник bosanskoga језика, Сарајево
• Senahid Халилович: писање bosanskoga језика, Сарајево, 1996

Спољни линкови

• Босански језик - историјске чињенице (БС)
• Босанског језика (БС/де/ен/фр)(језик: )
• Sanoptikum - о босанског језика (БС)
• Статут на бошњачки језик (БС)
• Сазнајте преведено на сајту notabenoid Језик (енг.)
• О босанског језика (БС)
• Уче босански (БС)
• Чланак из "дана" о босанског језика (БС)
• Босански језик - историјске парадигме (БС)
• Питања и одговори о Босанском језику
• Граматика Босанског језика у школи са 1890.
• Мухсин Rizvic: Босна и Бошњаци. Језик и писмо
• Лејла Nakaš: Konkordancijski речник ćirilskih средњовековне Босне
• Senahid Халилович, Илија Танович, Амела Šehović: говор града Сарајева и razgovorni језик бошњачки
• Часопис на Босанском језику
• Dzevad Jahić: Босански језик 100 питања и 100 одговора
• Senahid Халилович: правопис језика bosanskoga
• Jahić, Халилович, Палич: Граматика језика bosanskoga
• Dzevad Jahić: Боснийскому народу и језику
• Кућиште босански текстова на универзитету у Ослу