Чеси у Србији

С Википедије, слободне енциклопедије
Česi u Srbiji

Česi u Srbiji (češ. Češi v Srbsku) су грађани Србије чешке етничке припадности. Они чине признату националну мањину у Републици Србији чија права у домену културе, образовања, информисања, као и службене употребе језика и писма представља Национални савет чешке националне мањине, са седиштем у Белој Цркви.

Према последњем попису из 2011. године у Србији живи 1824. Чеха. Чешка заједница живи у местима на подручју Општине Бела Црква (Бела Црква, Чешко Село, Крушчица и др.) и околним општинама (место Гај у Општини Ковин, место Велико Средиште и Вршац у Општини Вршац), а знатан број живи и у Београду и нешто мање у Новом Саду, док је остатак разасут по Војводини.

Занимљиво је да у јужном Банату постоји село под именом Чешко Село — које је заиста чешко и по националном саставу становништва.

Чеси у Србији су већином католици, а мањим делом евангелисти — за разлику од ситуације у Чешкој.

Употреба чешког у Србији[уреди | уреди извор]

Општина Бела Црква (плавом бојом) је једина општина у Војводини у којој је чешки језик у службеној употреби (2003)

Чешки језик је у Републици Србији у службеној употреби само у општини Бела Црква (уз српски, румунски и мађарски језик).[1]

Чешки језик је пре неколико година враћен у систем државног школства Републике Србије, након више деценија од како су раније чешке школе угашене[2] одсуства изучавања овог језика у школама у Србији. Настава предмета Чешки језик са елементима националне културе одвија се у нижим разредима (1-4) 4 основне школе — 2 у месту Бела Црква, 1 у месту Крушчица, у општини Бела Црква и 1 у месту Гај, у општини Ковин. На почетку школске 2016/17 настава чешког у месту Гај је била привремено обустављена, због малог броја деце, али је на крају министар просвете ипак доделио изнимку (када је број ученика 5-15 за одржавање наставе потребно је да се додели изнимка).

Поред овог, деца али и одрасли припадници чешке заједнице у Србији чешки језик могу учити и од учитеља чешког језика, кога чешка држава од почетка 2000-тих шаље међу своје земљаке у Србији.

Чешки језик се у Србији изучава на катедри славистике, на Филолошком факултету Универзитета у Београду и то је једина високошколска установа у Републици Србији где се он изучава као главни језик, док се као други језик изучава још на Филозофском факултету Приштинског универзитета у Косовској Митровици.

У бившој згради основне школе у Чешком селу налази се музејска етно поставка о Чесима, којом управља Чешки национални савет.

Медији на чешком језику у Србији[уреди | уреди извор]

У Србији не постоје традиционални медији који програм издају/емитују на чешком језику. На чешком језику емитују се две радијске емисије: Krajanka и České slovo, као и једна ТВ емисија Бохемска рапсодија (стање крајем 2019. године).

Радио емисија Krajanka (срп. Zemljakinja) се емитује на локалном Радију Бела Црква, једном недељно у трајању од 1 сад (понедељак од 20х). Емисија се може пратити уживо на интернету, али на сајту овог радија не постоји архива ове емисије. Неке епизоде могу се наћи на сајту Националног савета чешке националне мањине. Овај медиј регистрован је за емитовање и на чешком језику. Основан је 1996. године као део УКД Центар за културу Бела Црква, да би 2001. постао део општинског Јавног информативног предузећа „БЦ Инфо” а након приватизације издавач овог медија је Информативно предузеће БЦ ИНФО д.о.о. Бела Црква. Продукцију ове емисије подржава Чешки национални савет.

Радио емисија České slovo (срп. Češka reč) емитује се на на РТВ, на Радију 3. програм, двонедељно, по 30' (сваке непарне седмице у години, четвртком 14:15-14:45), а чије је емитовање почело почетком 2018. године и коју припрема продукција Чешки медијски центар, из Беле Цркве. Сигнал 3. програма РТВ није могуће претити на подручју општине Бела Црква, где живи 35 % Чеха у Републици Србији. Емисија се може пратити уживо на интернету, а на сајту РТВ постоји архива ове емисије, за годину дана уназад.

ТВ емисија на чешком језику Бохемска рапсодија, емитује се једном недељно на РТВ Панчево. Траје 30' и осим премијерног термина (уторак 13:00) има два репризна термина (недеља у 8:00 и 22:30). Емисија се може пратити уживо на интернету, али на сајту ове телевизије нема архиве ове емисије.

У ранијем периоду су спорадично постојале и друге емисије на чешком језику (нпр. ТВ Банат), док за писане (штампани) медије нема података.

Осим традиционалних медија, од 1. јануара 2018. године постоји медијски портал Хлас (срп. Glas) који је примарно регистрован за издавање медијских садржаја на чешком језику, а кога издаје удружење НОПЕА из Беле Цркве.

Чешка удружења у Србији[уреди | уреди извор]

Грб Националног савета чешке националне мањине у Србији

Савет сарађује са чешким удружењима у Србији. Већина њих носи традиционални назив за чешко друштво у иностранству (Чешка беседа) уз место у коме им је седиште. Тако постоје[3]:

Део ових удружења је окупљен у савез — Матица чешка (Бела Црква).

Удружења су издала неколико књига које се баве чешком културом у Србији и нека од њих поседују библиотеке чешких књига, што савремених, што историјских (удружења Чешка беседа Београд, Чешка беседа Крушчица и др.). Нека од удружења имају и фолклорне ансамбле.

Пописи Србије[уреди | уреди извор]

  • 1948: 6.760
  • 1953: 5.948
  • 1961: 5.133
  • 1971: 4.149
  • 1981: 3.225
  • 1991: 2.675
  • 2002: 2.211
  • 2011: 1.824[4]

Мапе[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Мапа Језици и писма у службеној употреби у статутима градова и општина на територији АП Војводине на сајту АПВ-а (приступљено 9. новембра 2016)
  2. ^ Настава престала 1974. године — податак из текста Чешка национална мањина у Републици Србији данас Архивирано на сајту Wayback Machine (9. новембар 2016) са портала цеси.рс[мртва веза] (приступљено 9. новембра 2016)
  3. ^ Подаци о организацијама чешке мањине из текста Организације чешке мањине Архивирано на сајту Wayback Machine (9. новембар 2016) na portalu cesi.rs[мртва веза] (pristupljeno 9. novembra 2016)]
  4. ^ „“Etnokonfesionalni i jezički mozaik Srbije (PDF). Republički zavod za statistiku. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]