Илеш Шпиц

С Википедије, слободне енциклопедије
Илеш Шпиц
Лични подаци
Датум рођења (1902-02-02)2. фебруар 1902.
Место рођења Будимпешта, Аустроугарска
Датум смрти 1. октобар 1961.(1961-10-01) (59 год.)
Место смрти Скопље, ФНРЈ
Позиција нападач
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1916—1926
1926—1934
1935
1936
СЦ Немзети
Ујпешт
Санкт Гален
Цирих
Репрезентативна каријера
1925—1931 Мађарска 6 (3)
Тренерска каријера
1937—1939
1939—1941
1941—1946
1946
1946—1951
1952—1953
1954—1955
1955—1957
1958—1960
1960—1961
Хајдук Сплит
Грађански Скопље
Македонија Скопље
СР Македонија
Партизан
Партизан
Партизан
Раднички Београд
Партизан
Вардар

Илеш Шпиц[1] (мађ. Illés Spitz, Будимпешта 2. фебруар 1902Скопље 1. октобар 1961) био је фудбалски репрезентативац Мађарске и виши спортски тренер у Југославији.

Фудбал је играо у Мађарској (за Немзети и Ујпешт) и у Швајцарској (за Сент Гален и Цирих). Укупно је одиграо више од 1.000 утакмица и постигао око 600 голова. Са Ујпештом је три пута био првак Мађарске, а освојио је и по један трофеј у купу нација и Митропа купу.

За репрезентацију Мађарске је одиграо 6 утакмица и постигао 3 гола

Од 1937. радио је у Југославији као тренер прво у Сплиту (Хајдук 1937—1939), а потом у Скопљу (Грађански Скопље-Македонија Скопље 1939—1946). Од 1946. до 1955. тренира Партизан из Београда (са краћим прекидима 1952. када је тренер био Антун Погачник и у сезони 1953/54. када је Шпица мењао Милован Ћирић) и за то време са клубом из Хумске два пута је освојио првенство Југославије (1946/47. и 1948/49.) и три пута Куп Југославије (1947, 1952. и 1954). Краће време тренирао је екипу београдског Радничког, потом се поново на две сезоне вратио у Партизан, а затим је годину дана водио скопски Вардар са којим такође осваја куп Југославије (1960/61).

Преминуо је у свлачионици, од срчаног удара непосредно после утакмице Вардар—ОФК Београд

Трофеји (као играч)[уреди | уреди извор]

Ујпешт[уреди | уреди извор]

Трофеји (као тренер)[уреди | уреди извор]

Партизан[уреди | уреди извор]

Вардар[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Према Правопису српског језика Матице српске (2010), мађарско име Illes транскрибује се као Илеш, а не Иљеш, облик који је неправилан, али доста заступљен у медијима.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Енциклопедија физичке културе ЈЛЗ Загреб 1977 том 2 стр. 374.
  • Енциклопедија фудбала Народне књиге, Политике и Спортског журнала Београд 2006. књига 6