Кржинце

Кржинце
Кржинце;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Пчињски
Општина	Владичин Хан
Становништво
— 2011.	257
Географске карактеристике
Координате	42° 43′ 34″ С; 22° 04′ 19″ И / 42.726° С; 22.071833° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	501 m
	Кржинце Кржинце на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	017
Регистарска ознака	VR

Кржинце је насеље у Србији у општини Владичин Хан у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 257 становника (према попису из 1991. било је 263 становника). Село Кржинце је најјужније село Грделичке Клисуре. Лежи недалеко од Јужне Мораве и у близини околних насеља: Манајла, Балиновца, Ружића итд.

Тип села[уреди | уреди извор]

Село је разбијеног типа. Разликује се онолико махала колико има родова. Најстарије су Долинарска и Деда Стаменковска Махала. Кржнице је имало 1960. године 64 дома.

Географија[уреди | уреди извор]

Поједини крајеви атара носе ове називе: Страње, Камен, Рид, Голем Шип, Ширине, Миркова Чука, Шупљи Цер, Коњарник, Уплат, Пиљковац, Гомиле, Свињче, Голем Вир, Белутак, Плочак, Село или Старо Село и Св. Тројица.

Историја[уреди | уреди извор]

Назив Гомиле односи се на једну косу јужно од села, близу Јужне Мораве. Мештани причају да тамо има: „неке рупчине, копотине и зидотине”. По народном веровању те старине су припадале „Латинима”. Данас је ова коса под пашом и њивама.

Село или Старо Село је место према западу. Сада су тамо њиве, сеоско гробље и једна чесма. Поред гробова садашњих становника, тамо се налазе и неки веома стари гробови. Њихов положај је исток-запад. У унутрашњости тих гробова налажене су камене плоче. Св. Тројице је место у потесу Ширине. Тамо су мештани откопавали старе цигле. Они наводе да је „ту нешто било” у прошло време. На поменутом месту сада је сеоски запис. Ту се приређује сеоска слава другог дана Духова.

Постанак села[уреди | уреди извор]

По садашњем становништву Кржинце није много старо село. Најпре су се однекуда доселила два српска рода. Они су основали данашњу Долинарску и Деда Стаменкову Махалу. То је могло бити крајем 18. или почетком 19. века. Касније су њихови дељеници и други досељеници основали остале махале.^[1]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Кржинце живи 198 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,3 година (38,2 код мушкараца и 42,2 код жена). У насељу има 76 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,38.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	302
1953.	304
1961.	426
1971.	314
1981.	282
1991.	263	263
2002.	257	257

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	256	99,61%
Чеси	1	0,38%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	0	0
80+	2	4
75—79	2	3
70—74	1	14
65—69	6	10
60—64	12	14
55—59	5	5
50—54	8	5
45—49	8	5
40—44	11	9
35—39	14	6
30—34	8	15
25—29	6	8
20—24	9	5
15—19	10	5
10—14	8	20
5—9	8	9
0—4	2	0
Просек :	38,2	42,2

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	53	59	138	71	69	71	76

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	15	12	8	20	13	7	1	0	0	0	3,38

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	102	30	64	5	3
Женски	108	15	64	27	2
УКУПНО	210	45	128	32	5

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	53	3	0	0	23
Женски	22	1	0	0	12
УКУПНО	75	4	0	0	35
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	7	4	1	9
Женски	1	0	4	0	1
УКУПНО	3	7	8	1	10
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	0	1	0
Женски	0	0	0	2	1
УКУПНО	0	0	0	3	1
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	0	0	1
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	2	0	0	1

Референце[уреди | уреди извор]

^ Јован Ф. Трифуновски, Грделичка Клисура, Лесковац, 1964, 98-100 страна
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Јован Ф. Трифуновски, Грделичка Клисура, Лесковац, 1964, 98-100 страна

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]