Пређи на садржај

Милорад Терзић

С Википедије, слободне енциклопедије
милорад терзић
Генерал Милорад Терзић
Лични подаци
Датум рођења(1940-07-19)19. јул 1940.(84 год.)
Место рођењаПодгорица,  Краљевина Југославија
Образовањедипломирани грађевински инжењер
Професијавојно лице
Деловање
СлужбаЈугословенска народна армија
Војска Југославије
19662000.
ЧинГенерал-потпуковник

Милорад Терзић, редовни члан Академије инжењерских наука Србије, пензионисани генерал-потпуковник грађевинске службе, рођен је 19. јула 1940. године, у Подгорици.[1]

Након завршетка Грађевинског факултета у Београду, као војни стипендиста, примљен је у активну службу ЈНА у чину поручника, октобра 1966. године, и упућен од Грађевинске управе ДСНО у ГП „Планум“ на специјализацију изградње специјалних подземних објеката. По завршетку Школе за усавршавање официра Грађевинске службе ЈНА, упућен је у Војнограђевинску дирекцију (ВГД) К-де Прве армијске области. У Центру за студију изградње ГУ ДСНО ради на проблематици развоја наставних објеката, издавању часописа са фокусом на областима опште и техничке регулативе. Из ГУ је премештен у Војнограђевинску инспекцију при ГИНО, као војнограђевиски инспектор и начелник. Инспекцију изградње објеката вршио на скоро целокупном Грађевинском обезбеђењу одбране. Током периода од 1974-1988. његов тим је произвео око 10.000 записника са прегледаних више хиљада објеката и више хиљада станова, као и већи број техничких прегледа и експертиза на објектима различите намене.

Милорад је био Начелник Дирекције за уређење територије ДУТ-ССНО, са седам војнодоходовних установа, за радове у земљи и иностранству, помоћник СМО за послове цивилне одбране; помоћник Начелника ГШ ВЈ за стамбено обезбеђење, помоћник СМО, уједно и начелник Сектора за Грађевинско-урбанистичку делатност (СГУД), са које дужности је пензионисан 3. марта 2000. године. Он је био представник МО и ВЈ у радним телима Владе СРЈ око 5. година. Поред професионалне делатности, имао је изузетно велики број активносту и задужења у раду струковних удружења, био је редовни професор на факултетима, учествовао у судским вештачењима и у раду друштвено-политичких организација и привреде.

Милорад Терзић, генерал-пуковник у пензији, дао је изузетан стручни и научни допринос развоју и унапређењу грађевинске струке у целини, посебно на специјалним објектима од нарочитог значаја за одбрану земље, чија реализација обухвата више интердисциплинарних области. Изузетан допринос је дао као главни инспектор одбране, за урбанизам и грађевинарство, као експерт у тумачењу и примени, опште војне и цивилне регулативе, чиме су постигнуте огромне уштеде, које се процењују на више стотина милиона УС долара. За ову област спада међу водеће експерте у Србији и бившој Југославији.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Милорад је рођен 19. јула 1940. у Подгорици, као десето дете од оца Николе и мајке Данице, рођене Ковачевић, где је завршио средње техничку школу 1959. Као техничар радио је на изградњи аутопута у Србији и руководио радом геомеханичке лаобораторије 1959/60. у Владичином Хану.

Грађевински факултет у Београду уписао је 1960, а завршио као први студент генерације свог одсека 1965. године. Дипломирао је на тему: Аеродром у Порторожу са наставком „Авеније сунца“ Трст-Копар-Бује-Ријека. Као дипл. грађ. инжењер почео је као надзорни орган на изградњи стамбеног блока 21. Нови Београд.

Војни рок је служио у ШРО у Карловцу, где је постигао најбољи успех у класи. По одслужењу војног рока, примљен је у активну службу ЈНА, 01. октобра 1966, у чину поручника, када је упућен од стреане Грађевинске управе ДСНО у „Планум” из Земуна, на специјализацију из области подземних објеката, током 1966-1968. У Плануму ради као технички руководилац на изградњи тунела Златибор на прузи Београд-Бар 1966. године, одакле је именован за техничког руководиоца на изградњи војне базе у Бихаћу. После Бихаћа је упућен за техничког руоводиоца на изградњи базе у Приштини, за коју ради Пројекат организације са анализом планова укључивања свих ресурса за извршење задатка.

Из Планума је упућен на специјализацију у Школу за усавршавање официра Грађевинске службе ЈНА у Земуну. После школе је упућен на рад у Војнограђевинску дирекцију (ВГД) при Команди прве војне области у Београду од 1968. до 1971, где је прошао све фазе развоја инжењера, од руководиоца Пројектног бироа за наставне објекте и објекте специјалне намене, руководиоца појединих интегралних група, грађења, надзорне службе, до учешћа у комисијама и експертизама за решавање великог броја разноврсних, технички сложених и поверљивих проблема.

Од 1971. упућен је на рад у Центар за студије и програмирање Грађевинске управе Државног секртаријата народне одбране (ДСНО), на којој дужности остаје до 01. октобра 1974. За време рада у ГУ ДСНО радио је на проблематици грађевинског обезбеђења оружаних снага, издавању техничких упутстава, студија, каталога грађевинске регулативе, стручних и научних радова, до учешћа у експертизама на решавању специфичних техничких сложених проблема. Уређује као главни и одговорни уредник, часопис Грађевинске Службе „Обавештења и коментари“.

Крајем 1974. године премештен је у Главну инспекцију народне одбране, Војно грађевинска инспекција (ГИНО-ВГИ), на дужност војнограђевинског инспектора одбране, а од 1986. је начелник техничких инспекција организованих у ГИНО-ВГИ, на којој остаје до 1. септембра 1989. За време рада у ГИНО-ВГИ учествовао је у инспекцији и контроли, програмирању, пројектовању, техничким пријемима, обрачуну радова и експертизама на скоро целокупном Грађевинском обезбеђењу за потребе одбране, на објектима различитих техничких сложености, специфичности и поверљивости, од средње инвестиционе вредности-складишта деривата разних величина, од „аква“ система до контактних подземних резервоара, наставних објеката, стрелишта, вежбалишта и полигона; здраствених објеката-војних болница у: Скопљу, Нишу, ВМА, Сарајеву, Пули, Загребу, Мељинама; до најсложенијих подземних објеката већих попречних профила, разних технолошких функција; заштитних подземних објеката за руковођење оружаним снагама, смештаја и заштите материјалних добара. По задатку Савезног извршног већа руководио је експертизом на утврђивању пресека стања на изградњи аеродрома „Буфарик” у Алжиру, 1988, за радове вредне преко 400. милиона УС долара.

Докторирао је из области техничких наука на тему „Изградња оперативних аеродрома као фактор просторног планирања земље са аспекта одбране`` 22. децембра 1983. на Факултету грађевинских знаности Свеучилишта у Загребу, што представља први и јединствени рад у овој области. Он је био први доктор техничких наука из области: грађевинарства-аеродрома у СФРЈ.

Од 1. септембра 1989. до 1. августа 1992. упућен је на рад у Дирекцију за уређење територије Савезног секретаријата народне одбране (ДУТ-ССНО), за Начелника, као пуковник на формацијско место генерала, где је руководио са седам војно грађевинских установа, за радове у земљи и иностранству, и то: Војни Инжењеринг, за све радове у земљи и ииостранству, Војно-пројектни биро, за све области у грађевинарству, војно грађевинских установа: Београд, Загреб, Сплит-Кумбор, Хадићи и Краљево. За време рада у ДУТ ССНО руководио је реализацијом најсложенијих надземних и подземних објеката и технолошких функција у инжењерској и грађевинској техници, у земљи и Ираку (резиденција Председника).

Од 1. августа 1992 до 1993. је заменик начелника Управе за цивилну одбрану Савезног министарства одбране, где је унапређен у чин генерал-мајора Војске Југославије 27. децембра 1992. Био је Саветник Савезног министра одбране (СМО) за послове цивилне одбране, (1993-1995), Помоћник Начелника ГШ ВЈ, уједно и Начелник Сектора за за стамбено обезбеђење (1995-1996) и Помоћник Савезног министра за одбрану, уједно и Начелник Сектора за Грађевинско урбанистичку делатност (СГУД) 1996, са које дужности је пензионисан 3. марта 2000. у чину генерал-пуковникa Војске Југославије.

Био је представник СМО и ВЈ у радним телима Владе СРЈ око 5. година, као и повереник Владе у Скупштини СРЈ за одбрану Закона о одбрани, 1993.

Образовање и усавршавање

[уреди | уреди извор]
  • Средња техника школа (четири разреда), у Титограду (сада Подгорица) 1959
  • Грађевински факултет у Београду, 1965.
  • Школа резевних официра инжењерије, Карловац 1966, војни стипендиста.
  • Доктор техничких знаности из подручја грађевинарства, Факултет Грађевинских знаности, Свеучилиште Загреб, 22. фебруар 1983.
  • Професор по позиву на: Архитектонском факултету, последиплмска настава - Урбанизам и заштита, усклађеност потребама одбране, од школске 1984/85; на Грађевинском факултету у Подгорици[2] предмет тунели 1992/97[3]. Скрипта одобрена од Научно наставног већа Грађевинског факултета.
  • Редовни професор на Факултету за градитељски менаџмент Универзитета Унион у Београду, за предмете: Надзор над изградњом и Управљање изградњом инфраструктуре - 2001, Законска регулатива у грађевинсрству - 2004 и Пројектовање конструкција 2007.
  • Био је ментор и коментор за одбрану више специјалистичких и магистарских радова и теза докторских дисертација, на више факултета у Београду и Загребу.

Војне дужности[1]

[уреди | уреди извор]
  • инжењер у Грађевинском предузећу „Планум“ (19661968), Београд (Земун)
  • инжењер пројектант, надзорни орган и руководилац интегралне групе у ВГД Београд
  • референт за студије изградње у Грађевинској управи ДСНО (1968–1971), Београд
  • референт за високоградњу у Грађевинској управи ДСНО (1971-1974),Београд
  • инспектор у Војно грађевинској инспекци ВГИ- ГИНО (1974-1984), Београд
  • помоћник начелника Војнограђевинске инспекције ВГИ-ГИНО (1984–1986), Београд
  • начелник Војнограђевинске инспекције ВГИ-ГИНО (1986–1989), Београд
  • начелник Дирекције за уређење територије ДУТ-ССНО (1989–1992), Београд
  • начелник Одељења за одбрамбене припреме, уједно заменик начелника Управе за цивилну одбрану, Савезног министарства одбране (19921993), Београд
  • саветник савезног министра одбране за послове цивилне одбране (1993–1995), Београд
  • помоћник начелника Генералштаба, уједно и начелник Сектора за стамбено обезбеђење (1995–1996), Београд
  • помоћник савезног министра одбране, уједно и начелник Сектора за  за грађевинско-урбанистичку делатност (СГУД-СМО) (1996–2000), Београд.

Напредовање

[уреди | уреди извор]

У активну војну службу примљен је 1. октобра 1966. и унапређен је у чин:

Пензионисан је 3. марта 2000. године

Одликовања

[уреди | уреди извор]

Носилалац је више ордена, медаља, значајних признања, међу којима се наводе:

  • Орден за војне заслуге са сребрним мачевима (1971),
  • Ореден рада са златним венцем (1976),
  • Орден за војне заслуге са златним мачевима (1981),
  • Ореден братства и јединства са сребрним венцем (1985),
  • Орден заслуга за народ са сребрним зрацима (1989), као и већим бројем похвала и новчаних награда.

Признања

[уреди | уреди извор]

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Ожењен је Љубицом др. стоматологије. Они имају сина Николу, инжењера и кћер Наташу, економисту.

Библиографија

[уреди | уреди извор]

Аутор је већег броја студија, научно стручних радова, књига, техничких упустава, правилника, чланака и превода, рецензија, пројеката и др. са преко 893. наслова, од којих се наводи:[8]

Поглавља у књигама или рад у тематском зборнику од националног значаја.

Монографија Изградња војних аеродрома, издање Војно-издавачки завод, 1977, разврстана по: Правилнику Минстарства образовања, науке и технолошког развоја РС (М45-1.5), обима 7 поглавља са 744. стране, од којих је аутор четири поглавља, са прилозима, и то:

  • Поступак приликом планирања, пројектовања и изградње аеродрома и подземних садржаја, стр. 198-223, разврстана (М45-1.5)
  • Грађење саобраћајних површина на аеродромима, стр. 332-547. (М45–1.5).
  • Основна механизација за грађење аеродроме, 1977, стр. 548–615. (М45–1.5)
  • Одржавање и оправка површина на аеродромима, 1977, стр. 616–648.(М45-1.5)

У књизи су дати прилози аутора:

  • Основни прописи који се примењују приликом изгрдање аеродрома, стр. 713-726 и
  • Форма садржаја административних и управних аката који се обрађују приилоком припреме за изградњу војних објката, стр. 729-744.            
Рад у водећем часопису националног значаја наслова
  • Планирање аеродромске мреже СФРЈ до 2000.[9]
  • Квалитет бетона на саобраћајним површинама у функцији техничких прописа и стандарда, Зборник радова: Саветовање о слободним површинама за бетонске коловозне конструкције Порторож, 1985. (М63–0.5)
  • Заштита путева и аеродрома путем опште и  техничке регулативе, Монографија „40. година путева Србије 1945-1985" и у часопису Пут и саобраћај бр. 9-12,1985. (М51-2.0)
  • Реалне границе развоја аеродромске мреже у Црној Гори до 2050. Зборник радова XII Конгрес Савеза друштава за путеве Југославије, Бечићи, 1986. (М63 – 0.5)
  • Вишенаменски подземни простори, Зборник радова Први југословенски симпозијум о тунелима, Савез друштава за тунеле Југославије и Друштво за тунеле Хрватске, Бриони, 1988. (М61-1.5)
  • Актуелна проблематика инвестиционог одржавања објеката уређења територије (УТ) и акваторије и објеката специјалне намене. Материјал за Саветовање о Инвестиционом одржавању објеката УТ и специјалне намене, ССНО, Београд, 1990. (М63 – 0.5)
  • Докторска дисертација: Изградња оперативних аеродрома као фактор просторног планирања земље са аспекта одбране. Факултет Грађевинских знаности Свеучилишта  у Загребу, 1983; обим 235 страна.
  • Студија складишта нафтних деривата у Ужичкој Пожеги (Пожега) за потребе Савезне дирекције за материјалне резерве федерације. Студија обухвата 10. елабората, израђена је преко бироа за пројектовање "ИСКРА" из Београда, 1973.
  • Будућност развоја ваздухоплова и аеродрома у функцији енергетске кризе. Саветовање о програмирању, пројектовању, изградњи, одржавању и експлоатацији аеродрома, Београд, 26. јун 1981.
  • Техничко упутство за пројектовање војних путева и улица,(аутор), Збирка прописа за Грађевинско обезбеђење, издање ГУ ССНО, 1972.
  • Техничко упутство за одржавање војних путева и улица,(аутор), Збирка прописа за Грађевинско обезбеђење, издање ГУ ССНО, 1972.
  • Као судски вештак извршио је преко 500 вештачења са преко 2.000 објеката.
  • Процена фер тржишне вредности непокретности - 145 наслова за више хиљада објеката, међу којима се наводе: фабрика стакла - Панчево; фабрика „Делишес” - Владичин Хан; фабрика тепиха - Ивањица; ,,Нови дом`` - Београд; пословна зграда „Прогрес” - Кнез Михајлова; итд.
  • Контрола учесника над изградњом и реконструкцијом скоро свих војних и цивилних аеродрома, од 1974-1988, на простору СФРЈ.
  • Избор локације на Романији тзв. „Алтипорт” за Олимпијске игре у Сарајеву - 1983.
  • Као инспектор, од 1974-1988. сачинио је око 10.000 (десет хиљада) записника са прегледаних више хиљада објеката и више хиљада станова у изградњи, већи број техничких прегледа и експертиза на објектима различите сложености и специфичности и намене.
  1. ^ а б Антић, Бошко; Томановић, Радован; Фезер, Бранко; Шкрбић, Петар (1981—2011). Генерали и адмирали Србије. Београд: Клуб генерала и адмирала. ISBN 978-86-915585-0-5. 
  2. ^ Грађевински факултет у Подгорици
  3. ^ „Monografija 40 godina fakulteta” (PDF). 
  4. ^ Друштво инжењера и техичара Србије
  5. ^ „Делишес”. Архивирано из оригинала 01. 05. 2021. г. Приступљено 01. 05. 2021. 
  6. ^ Сл.лист ЦГ бр. 35/94)
  7. ^ Инжењерска коморе Србије
  8. ^ „Редовни чланови”. 
  9. ^ “Цесте и мостови“ бр. 6, Загреб,1983. (М51-2.0)