Рашка област (Краљевина СХС)
| Рашка област | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1922.—1929. | |||||||||
 Рашка област | |||||||||
| Главни град | Чачак | ||||||||
| Регија | Балкан | ||||||||
| Земља |  Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца | ||||||||
| Површина | 8.435 км2 | ||||||||
| Становништво | 264.803 | ||||||||
| Догађаји | |||||||||
| Статус | Бивша област | ||||||||
| Историја | |||||||||
• Успостављено | 1922. | ||||||||
• Укинуто | 1929. | ||||||||
| |||||||||
Рашка област је била административна јединица у саставу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Постојала је од 1922. до 1929. године. Њен административни центар је био Чачак.
Опис[уреди | уреди извор]
Површина Рашке области је била 8.435 km2 са 264.803 становника, што даје густину становника од 31 на km2.
Мање целине су, на северу, Драгачево, Надибар и Подибар. Главна река је Ибар, са притокама Студеницом (левом) и Јошаницом (десном). Захваћен је и слив горњег Белог Дрима и горње Западне Мораве, у коју се Ибар улива. У јужном делу су Пештер и Сјеница, висока пространа травна поља; Мокра гора је висока шумовита планина, низина има у северном крају Косова, око доње Ситнице, у Новопазарском пољу и нешто око Ибра.
Високи планински крајеви на југу имају богате пашњаке, па се становништво бави сточарством и израђују сир, кајмак и друге млечне производе - најчувенији су са Пештера и Сјенице. У Поморављу и нижим крајевима, нпр. око Чачка и Краљева, практикује се земљорадња, успевају све врсте жита и поврћа.
Рудног блага има на огранцима Копаоника до изнад Вучитрна, на Рогозни изнад Бањске и код Глухавице у новопазарском Пољу.[1]
Административна подела[уреди | уреди извор]
Област је настала спајањем срезова Чачанског, Рашког (Нови Пазар) и Звечанског (Косовска Митровица).
Садржавала је срезове:[2]
- Вучитрнски
- Дежевски (Нови Пазар)
- Драгачевски (Гуча)
- Дренички (Лауша)
- Жички (Краљево)
- Митровички
- Моравички (Ивањица)
- Трнавски (Чачак)
- Сјенички
- Студенички (Рашка)
- Штавички (Тутин)
Након увођења бановина 1929:[3]
- Ивањица, Рашка, Сјеница, Нови Пазар, Тутин и Митровица припадају Зетској бановини,
- Краљево и Вучитрн Моравској; Лауша, одн. Србица, Моравској, касније Зетској.
- Чачак и Гуча Дринској.
Велики жупани[уреди | уреди извор]
![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Народна енциклопедија, 1925 г.- књига 3. — страница 727.
- ^ Карта Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, пук. Петар Маџаревић, Београд 1924
- ^ "Политика", 5. окт. 1929
Литература[уреди | уреди извор]
- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
