Списак пећина у Републици Српској

Пећине Републике Српске су спелеолошки објекти на територији Републике Српске под заштитом Завода за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске. Пећине имају статус природног добра у Републици Српској. Најдужа пећина Републике Српске са укупном дужином свих подземних канала од 2.800 метара је Велика пећина. Једина пећина у Републици Српској која је оспособљена за туристичке посјете је пећина Орловача у општини Пале. Највећи ледени подземни објекат у Републици Српској је јама Ледана у општини Рибник. Станиште највеће колоније слијепих мишева у Републици Српској се налази у пећини Мишарица код Бањалуке. Једина пећина на територији Републике Српске која се користи као сакрални објакат, односно за службе Српске православне цркве је Павлова пећина.^[1]

Евидентиране пећине[уреди | уреди извор]

На списку Завода за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске се налазе до сада заведене, документоване и дјелимично истражене сљедеће пећине на територији Републике Српске:

Флора и фауна[уреди | уреди извор]

На простору пећина и крашких понорница Републике Српске, честа је појава човјечија рибица.

Пећина Мишарица је станиште највеће колоније слијепих мишева у Републици Српској. Заштићене врсте слијепих мишева са стаништем у овој пећини су: Rhinolophus ferrumequinum, Rhinolophus euryale, Myotis myotis и Miniopterus schreibersi.
Ваганска пећина је станиште неколико ријетких врста слијепих мишева: Barbastella barbastellus, Myotis bechsteinii, Myotis emarginatus и Rhinolppus ferrumequinum.
Пећина Растуша је и станиште слијепих мишева.
Два језера Велике пећине су станишта риба гаовица.

Археолошки локалитети[уреди | уреди извор]

У пећини под липом су откривени палеолитски гравирани цртежи који су најстарији на простору Републике Српске. Поред цртежа, откривене су и камене алатке и оруђа, артефакти који су датирани у доњи, средњи и горњи палеолит. Пећину је насељавао прачовјек током дужег временског периода, а ово налазиште је од прворазредног значаја за читаву југоисточну Европу.
У пећини Ледењачи су откривени праисторијски цртежи а у њој су боравили праисторијски људи. Праисторијски цртежи су рађени гравирањем урезаних линија и пунктирањем група ситних тачкица.
У пећини Растуша је откривено камено оруђе и комадићи дрвеног угља.
У пећини Мишарица су пронађене двије бронзане сјекире, венецијански бронзани новчићи, фрагменти керамичких посуда и кресиво за пушку кремењачу.

Палеонтолошки локалитети[уреди | уреди извор]

У пећини Кук су пронађени најстарији (36.000-40.000 година) остаци пећинског медвједа (Ursus spelaeus) у Републици Српској.
У пећини Орловача су пронађени остаци пећинског медвједа (Ursus spelaeus), као и инсект из породице Coleoptera, рода Charonitis, подврсте Zoopai orlovancensis.
У пећини Растуша су пронађени остаци плеистоценског вука (Canis lupus) и пећинског медвједа (Ursus spelaelus).
У пећини Бања Стијена су пронађени остаци пећинског медвједа (Ursus spelaeus) и пећински инсекти: Anophthalmus (Duvalis) kauitianus, Pholeuonopsis setipennsis, Bathuscia kaunti.
Испред отвора пећине под липом су пронађени остаци пећинског медвједа (Ursus spelaeus).

Списак пећина Републике Српске[уреди | уреди извор]

Назив	Дужина	Положај	Општина	Напомена
Пећина Бања Стијена	1.200 метара	кањон ријеке Праче, село Бања Стијена	општина Рогатица	природно добро II категорије
Ваганска пећина	420 метара (истражено)	планина Виторог, село Стројице	општина Шипово	природно добро I категорије
Велика пећина	2.800 метара	превој Љут, Фатничко поље, заселак Кукричје	општина Билећа	природно добро II категорије
Гирска пећина	1.300 метара	планина Озрен, село Доње Гире	општина Соколац	природно добро I категорије
Пећина Ђатло	1.970 метара	Коритска висораван, испод врха Кобиља глава	општина Гацко	природно добро I категорије
Пећина Кук	688 метара	кањон ријеке Бистрице, Сијерачке стијене	општина Калиновик	природно добро II категорије
Јама Ледана	180 метара	планина Бобија	општина Рибник	природно добро III категорије
Пећина Ледењача	95 метара	околина Миљевине	општина Фоча	природно добро III категорије
Пећина Љубачево	700 метара	село Љубачево	Бањалука	природно добро II категорије
Пећина Мишарица	55 метара	брдо Понир, село Бијели Поток	Бањалука	природно добро III категорије
Пећина Орловача	2.500 метара (истражено)	брдо Орловача, село Сумбуловац	општина Пале	природно добро I категорије
Павлова пећина (Петропавлова пећина)	217 метара	брдо Доли	општина Требиње	природно добро III категорије
Пећина под липом	4 метра (истражено)	Гласиначка висораван, село Кнежина, заселак Кадића брдо	општина Соколац	природно добро I категорије
Пећина Растуша	440 метара	Хрње брдо, село Растуша	општина Теслић	природно добро II категорије