Српска православна црква Светог Николе у Томашевцу
| Српска православна црква светог Николе у Томашевцу | |
|---|---|
 Звоник цркве | |
| Основни подаци | |
| Тип | црква |
| Јурисдикција | Српска православна црква |
| Епархија | Епархија банатска |
| Оснивање | 1776 |
| Посвећен | Свети Николај Мирликијски |
| Локација | |
| Место | Томашевац, Банат |
| Држава |  Србија |
Српска православна црква Светог Николе у Томашевцу, месту у општини Зрењанин, подигнута је 1814. године и има статус споменика културе од великог значаја. Посвећена је летњем празнику светог Николе - преносу моштију светог Николе - који се слави 9./22. маја.[1]
Парохија је основана 1776. године, док је садашња црква у Томашевцу изграђена у стилу класицизма 1815-1818. године, а обновљена је 1938. године те потом и 2013. године. Први иконостас је 1843-1847. радио тада мештанин, академски образован иконописац Константин Пантелић из Руме. Позлатарски део посла у храму је извео златар Јанко Јакшић 1845-1847. године. Село са црквом, а у њој нарочито иконостас, страдали су у пожару 15. децембра 1848. године у знак одмазде, по наредби мађарског генерала Ерне Киша, племића из Елемира. Милошћу аустријског цара томашевачка црква је оспособљена за службу 1850. године.[2] Од августа 1852. креће оправка пострадалог храма, скупљањем прилога. Лицитација за оправку црквеног торња, који је страдао од грома одржана је августа 1858. године, а извођач је био маор Мијајло Томић из Панчева. Висока олтарска преграда вешто је конструисана и резбарена у необарокном стилу, 1859. године од стране Ђорђа Девића из Паланке. Јула месеца исте године покренута велика акција скупљања прилога за оправку цркве. Крајем децембра 1861. године лицитиран посао осликавања и позлаћивања иконостаса обновљене цркве. Иконе је након "Мађарске буне" изнова започео Јован Поповић, који је током рада преминуо 27. септембра 1864. године. Новине су забележиле: Када је два горња тракта завршио и у Томашевац понео (из Панчева), срчана кап га је погодила на путу између Падине и Томашевца.[3]
После дужих преговора, приликом којих је одбијена понуда Константина Данила, посао је завршио Чех Карло Амврозије Гуч током 1871-1872. године, бечки сликар који је израдио и икону на Богородичином трону. Поповић је сматра се, насликао све иконе треће зоне (апостоле и пророке) и Распеће на врху иконостаса. Из друге зоне његове су, највероватније, Рођење и Света Тројица. У храму се налази шест рипида на којима су у минијатури приказане композиције из оба завета на једној, и анђеоским главицама на другој страни, које нису атрибуиране.[4]
Конзерваторски радови на обнови фасаде храма завршени су крајем 2013. године.
Тренутно храм се налази у фази велике обнове и настављени су радови пресецања влаге, обнове пода, увођења грејања, промене столарије и осталих радова обнове ове светиње.
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Јужна фасада -
Иконостас -
Наос цркве са иконостасом -
Зидно сликарство свода наоса -
Зидно сликарство из олтарског дела -
Јеванђеље из 1760. године - Москва.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Живан Вијатов: "Томашевац" (грађа за монографију), Панчево 2009.
- ^ "Србски дневник", Нови Сад, 30. јула 1859.
- ^ "Напредак", Нови Сад, 18. октобар 1864.
- ^ Завод за заштиту споменика културе Зрењанин/Томашевац
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Српска православна црква Св. Николе — Споменици културе у Србији”. САНУ.
- ПЗЗЗСК/Непокретна културна добра од великог значаја у Војводини
- Републички завод за заштиту споменика културе - Београд
- Непокретна културна добра
- Листа споменика
