Пређи на садржај

14-Цинамоилоксикодеинон

С Википедије, слободне енциклопедије
14-Цинамоилоксикодеинон
IUPAC име
7,8-дидехидро-4,5α-епокси-14-цинамоил-3-метокси-17-метилморфинан-6-он
Идентификатори
CAS број751-01-9 ДаY
ATC кодnone
PubChemCID 6438241
ChemSpider4942728 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC27H25NO5
Моларна маса443,490 g/mol
  • CN1CC[C@]23[C@@H]4C(=O)C=C[C@]2([C@H]1CC5=C3C(=C(C=C5)OC)O4)OC(=O)/C=C/C6=CC=CC=C6
  • InChI=1S/C27H25NO5/c1-28-15-14-26-23-18-9-10-20(31-2)24(23)32-25(26)19(29)12-13-27(26,21(28)16-18)33-22(30)11-8-17-6-4-3-5-7-17/h3-13,21,25H,14-16H2,1-2H3/b11-8+/t21-,25+,26+,27-/m1/s1 ДаY
  • Key:BWZTYCFJIMYOHI-JKGZCERPSA-N ДаY

14-Цинамоилоксикодеинон је најпотентнији пример у серији опијатних аналгетика. Он је откривен током 1960-тих и око 100 пута је потентнији од морфина.[1] Он је дериват хидроксикодеинона, који садржи 14-цинаматни естар.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Лиен, Е. Ј.; Тонг, Г. L.; Срулевитцх, D. Б.; Диас, C. (1978). „QСАР оф Нарцотиц Аналгетиц Агентс” (ПДФ). НИДА Ресеарцх Монограпх. 1978 (22): 186—196. ПМИД 30907. Архивирано из оригинала (пдф) 15. 10. 2011. г. Приступљено 25. 06. 2013.  Архивирано на сајту Wayback Machine (15. октобар 2011)
  2. ^ Буцкетт, W. Р. (1965). „Соме Пхармацологицал Студиес Wитх 14-Циннамоyлоxyцодеиноне”. Тхе Јоурнал оф Пхармацy анд Пхармацологy. 17 (11): 759—760. ПМИД 4379812.