Флавинска група
Флавин (лат. flavus - жут) је заједничко име за групу органских једињења базираних на птеридину, формираних од трицикличног хетероцикличног органског прстена изоалоксазина. Биохемијски извор је витамин рибофлавин. Флавинска функционална група је често везана за аденозин дифосфат да формира флавин аденин динуклеотид (ФАД), а у другим околностима она се налази као флавин мононуклеотид (или ФМН), што је фосфорилисана форма рибофлавина. У једној од ових форми флавин је присутан као простетичка група у флавопротеинима.[1]
Флавинска група је подложна оксидационо-редукционим реакцијама, и може да прими било један електрон у твостепном процесу, или два електрона одједном. Редукција је праћена адицијом атома водоника на специфичне атоме азота на изоалоксазинском прстену:
У воденим растворима, флавини су жуто обојени кад су оксидовани, попримају црвену боју у семиредукованом ањонском стању или плаву у неутралном (семихинонском) стању, и безбојни су кад су потпуно редуковани.[2] Оксидоване и редуковане форме брзо успостављају равнотежу са семихинонском (радикалном) формом, која је померана у супротном смеру од формирања радикала:[3]
- Flox + FlredH2 ⇌ FlH•
где је Flox оксидовани флавин, FlredH2 редуковани флавин (након адиције два атома водоника), и FlH• је семихинонска форма (настала адицијом једног атома водоника).
У облику FADH2, флавинска група је један од кофактора који могу да преносе електроне у електротранспортном ланцу.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Доналд Воет; Јудитх Г. Воет (2005). Биоцхемистрy (3 изд.). Wилеy. ИСБН 9780471193500.
- ^ Мицхаелис, Леонор; M. П. Сцхуберт; C. V. Смyтхе (1. 12. 1936). „Потентиометриц Студy оф тхе Флавинс”. Ј. Биол. Цхем. 116 (2): 587—607. Архивирано из оригинала 08. 08. 2009. г. Приступљено 25. 4. 2008.
- ^ Массеy, Винцент; M. Станковицх; Петер Хеммерицх (1978). „Лигхт-Медиатед Редуцтион оф Флавопротеинс wитх Флавинс ас Цаталyстс” (ПДФ). Биоцхемистрy. 17 (1): 1—8. ПМИД 618535. дои:10.1021/би00594а001. Приступљено 25. 4. 2008.
