Пређи на садржај

Имуносупресив

С Википедије, слободне енциклопедије

Имуносупресивни лекови делују у фази индукције имунолошког одговора, смањујући пролиферацију лимфоцита.[1] Неки такође инхибишу ефекторну фазу.

Подела лекова

[уреди | уреди извор]

Лекови који се користе у циљу имуносупресије[2] грубо се могу поделити на агенсе који:

Имуносупресиви имају три главне намене[3]:

При трансплантацији органа или коштане сржи, циклоспорин се обично комбинује са гликокортикоидом, цитотоксичним леком или антилимфоцитним имуноглобулином. Због тога што нарушавају имуни одговор, носе ризик ослабљеног одговора на инфекцију и могу олакшати појаву малигнитета. Међутим, однос између ових нежељених ефеката и потентности у превенцији одбацивања графта варира међу различитим лековима.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Тхомас L. Лемке; Давид А. Wиллиамс, ур. (2002). Фоyе'с Принциплес оф Медицинал Цхемистрy (5. изд.). Балтиморе: Липпинцотт Wилламс & Wилкинс. стр. 785—6. ИСБН 0781744431. 
  2. ^ Кеитх Паркер; Лауренце Брунтон; Гоодман, Лоуис Санфорд; Лазо, Јохн С.; Гилман, Алфред (2006). „Цхаптер 52. Иммуносуппрессантс, толерогенс, анд иммуностимулантс; Иммуностимулатион”. Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (11. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071422803. 
  3. ^ Н А Гиллетт анд C Цхан (2000). „Апплицатионс оф иммунохистоцхемистрy ин тхе евалуатион оф иммуносуппрессиве агентс”. Хуман & Еxпериментал Тоxицологy. 19 (4): 251—254. дои:10.1191/096032700678815819. 

Литература

[уреди | уреди извор]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).