Ирбесартан

С Википедије, слободне енциклопедије
Ирбесартан
IUPAC име
2-бутyл-3-({4-[2-(2Х-1,2,3,4-тетразол-5-yл)
пхенyл]пхенyл}метхyл)-1,3-диазаспиро[4.4]нон-1-ен-4-оне
Клинички подаци
Подаци о лиценци
Категорија трудноће
Начин применеОрално
Правни статус
Правни статус
Фармакокинетички подаци
Биорасположивост60–80%
МетаболизамХепатички (ЦYП2Ц9)
Полувреме елиминације11–15 сата
ИзлучивањеРенално 20%, фекално 65%
Идентификатори
CAS број138402-11-6 ДаY
ATC кодC09CA04 (WHO)
PubChemCID 3749
DrugBankAPRD00413
Хемијски подаци
ФормулаC25H28N6O
Моларна маса428.53
  • CCCCC1=NC2(CCCC2)C(=O)N1Cc1ccc(cc1)c1ccccc1c1n[nH]nn1

Ирбесартан (ИНН) је антагонист ангиотензин II рецептора који се углавном користи у третману хипертензије. Ирбесартан је развила компанија Sanofi Research, која је постала део Санофи Авентиса. Његовом продајом се заједнички баве Санофи Авентис и Бристол-Мyерс Сqуибб. Трговачка имена су Апровел, Карвеа, и Авапро.

Клиничка употреба[уреди | уреди извор]

Индикације[уреди | уреди извор]

Као и сви други антагонисти ангиотензин II рецептора, ирбесартан је индициран за третман хипертензије.[1] Ирбесартан може да успори прогрес дијабетесне нефропатије. Он је исто тако индициран за редукцију прогреса реналног обољења код пацијената са типом 2 дијабетеса,[2] хипертензије и микроалбуминурије (>30 мг/24 часа) или протеинурије (>900 мг/24 часа).[3]

Комбинација са диуретицима[уреди | уреди извор]

Ирбесартан је доступан у формулацијама које су комбинације са ниским дозама тиазидних диуретика, првенствено хидрохлоротиазид, да би се постигао додатни антихипертенсивни ефекат. Препарације ирбесартан/хидрохлоротиазид комбинација се продају под сличним трговачким именима са ирбесартан препарацијама, укључујући Ирда, ЦоИрда, ЦоАпровел, Карвезиде, Авалиде и Авапро ХЦТ.

Неуспешна клиничка испитивања[уреди | уреди извор]

Велико произвољно клиничко испитивање на преко 4100 људи и жена са обољењима срца у току више од 4 године је произвело закључак да ирбесартан не доводи до побољшања или повећања стопе преживљавања у поређењу са плацебо[4] тестом.

Тржиште[уреди | уреди извор]

БМС годишња продаја је приближно $1.3бн. Санофи-Авентис годишња продаја је приближно $2.1бн. Патент овог лека истиче 2011. године.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Кеитх Паркер; Лауренце Брунтон; Гоодман, Лоуис Санфорд; Лазо, Јохн С.; Гилман, Алфред (2006). „Цхаптер 30. Ренин анд ангиотенсин; Нонпептиде ангиотенсин ии рецептор антагонистс”. Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (11. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071422803. 
  2. ^ Леwис ЕЈ, Хунсицкер ЛГ, Цларке WР, Берл Т, Похл МА, Леwис ЈБ, Ритз Е, Аткинс РЦ, Рохде Р, Раз I; Цоллаборативе Студy Гроуп. (2001). „Ренопротецтиве еффецт оф тхе ангиотенсин-рецептор антагонист ирбесартан ин патиентс wитх непхропатхy дуе то тyпе 2 диабетес”. Н Енгл Ј Мед. 345 (12): 851—60. ПМИД 11565517. дои:10.1056/НЕЈМоа011303. 
  3. ^ Росси С, едитор. Аустралиан Медицинес Хандбоок 2006. Аделаиде: Аустралиан Медицинес Хандбоок; 2006. ISBN 0-9757919-2-3
  4. ^ Массие БМ, Царсон ПЕ, МцМурраy ЈЈ, Комајда M, МцКелвие Р, Зиле МР, Андерсон С, Донован M, Иверсон Е, Стаигер C, Птасзyнска А (2008). „Ирбесартан ин патиентс wитх хеарт фаилуре анд пресервед ејецтион фрацтион”. Н. Енгл. Ј. Мед. 359 (23): 2456—67. ПМИД 19001508. дои:10.1056/НЕЈМоа0805450. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).