Олеуропеин

С Википедије, слободне енциклопедије
Олеуропеин
Називи
IUPAC назив
(4S,5E,6S)-4-[2-[2-(3,4-dihidroksifenil)etoksi]-2-oksoetil]-5-etiliden-6-[[(2S,3R,4S,5S,6R)-3,4,5-trihidroksi-6-(hidroksimetil)-2-tetrahidropiranil]oksi]-4H-piran-3-karboksilna kiselina, metil estar
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.046.466
  • O=C(OCCc1ccc(O)c(O)c1)C[C@H]2C(=C/C)\[C@@H](O\C=C2\C(=O)OC)O[C@@H]3O[C@@H]([C@@H](O)[C@H](O)[C@H]3O)CO
Својства
C25H32O13
Моларна маса 540,51 g/mol
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Олеуропеин је хемијско једињење пристно у маслиновом лишћу. Оно се јавља заједно са блиско сродним једињењима као што су 10-хидроксиолеуропеин, лигстрозид, и 10-хидроксилигстрозид. Сва та једињења су тирозолни естри еленолинске киселине која су даље хидроксилована и гликозилована. Он је један од главних природних фенола присутних у арганском уљу.[3] Он је такође присутан у лишћу калине.

Олеуропеин и његов метаболит хидрокситирозол имају моћно антиоксидансно дејство ин виво и ин витро. Олеуропеин је једно од једињења која дају екстра девичанском маслиновом уљу његов горак, опор укус. Препарати олеуропеина имају више фармаколошких дејстава,[4][5] једно од којих је ојачавање имунског система. Испитивања на пацовима сугеришу да олеуропеин појачава термогенезу путем повишенај садржаја термогенина у смеђем адипозном ткиву и секрецију норадреналина и адреналина.[6]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Цхарроуф, З.; Гуиллауме, D. (2007). „Пхенолс анд Полyпхенолс фром Арганиа спиноса”. Америцан Јоурнал оф Фоод Тецхнологy. 2 (7): 679—683. дои:10.3923/ајфт.2007.679.683. 
  4. ^ Харис Омар, Сyед (2010). „Олеуропеин ин Оливе анд итс Пхармацологицал Еффецтс”. Сциентиа Пхармацеутица. 78 (2): 133—54. ПМЦ 3002804Слободан приступ. ПМИД 21179340. дои:10.3797/сципхарм.0912-18. 
  5. ^ Судјана, Аурелиа Н.; Д’Оразио, Царла; Рyан, Ванесса; Расоол, Ноосхин; Нг, Јустин; Ислам, Набилах; Рилеy, Тхомас V.; Хаммер, Катхерине А. (2009). „Антимицробиал ацтивитy оф цоммерциал Олеа еуропаеа (оливе) леаф еxтрацт”. Интернатионал Јоурнал оф Антимицробиал Агентс. 33 (5): 461—3. ПМИД 19135874. дои:10.1016/ј.ијантимицаг.2008.10.026. 
  6. ^ Ои-Кано, Yурико; Каwада, Теруо; Wатанабе, Татсуо; Коyама, Фумихиро; Wатанабе, Кеницхи; Сенбонги, Реијироу; Иwаи, Казуо (2008). „Олеуропеин, а Пхенолиц Цомпоунд ин Еxтра Виргин Оливе Оил, Инцреасес Унцоуплинг Протеин 1 Цонтент ин Броwн Адипосе Тиссуе анд Енханцес Норадреналине анд Адреналине Сецретионс ин Ратс”. Јоурнал оф Нутритионал Сциенце анд Витаминологy. 54 (5): 363—70. ПМИД 19001767. дои:10.3177/јнсв.54.363. 

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]