Kurkumin

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Curcumin
Skeletal formula
Enol form
Skeletal formula
Keto form
Ball-and-stick model
Ball-and-stick model
Nazivi
IUPAC naziv
(1E,6E)-1,7-Bis(4-hidroksi-3-metoksifenil)-1,6-heptadien-3,5-dion
Drugi nazivi
Diferuloilmetan; C.I. 75300
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
E-brojevi E100 (boje)
UNII
Svojstva
C21H20O6
Molarna masa 368,39 g·mol−1
Agregatno stanje Svetlo žuto-narandžasti prah
Tačka topljenja 183 °C (361 °F; 456 K)
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Kurkumin je glavni predstavnik kurkuminoida iz popularnog indijskog začina kurkuma, koji je član đumbir porodice (Zingiberaceae). Druga dva kurkuminoida u ovom začinu su desmetoksikurkumin i bis-desmetoksikurkumin. Kurkuminoidi su prirodni fenoli koji daju žutu boju kurkuma začinu. Kurkumin ima nekoliko tautomernih formi, uključujući 1,3-diketo formu i dve enolne forme. Enolna forma je energetski stabilnija u čvrstoj fazi i u rastvoru.[3]

O kurkuminu:

Kurkumin se dobija iz bilke curcuma longa, tačnije iz korena ove biljke koji se koristi kao začin. Kurkumin je odličan antioksidans. na ovaj način kurkumin svojim delovanjem pomaže imunom sistemu. Kurkumin ima anti-inflamatorna svojstva. Kurkumin ima veoma značajna anti-bakterijska i anti-virusna svojstva. Kurkumin se pokazao veoma dobrim u lečenju diabetes mellitus. U raznim kliničkim ispitivanjima kurkumin popravio stanje kod grupe pacijenata koji su ga koristili. Kurkumin se pokazao veoma korisnim za tretiranje ljudi obolelih od: srčanih bolesti, kod ljudi koji imaju problema sa pamćenjem i funcionisanjem mozga, ljudi zaraženih nekim tipovima bakterija i virusa i ljudi obolelih od raznih tipova kancer.

Kurkumin ima svetlo žutu boju i može se koristiti za bojenje hrane. On je prehrambeni aditivi sa E brojem E100.[4]

Kurkumin

Reference[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Kolev, Tsonko M.; Velcheva, Evelina A.; Stamboliyska, Bistra A.; Spiteller, Michael (2005). „DFT and experimental studies of the structure and vibrational spectra of curcumin”. International Journal of Quantum Chemistry. 102 (6): 1069—79. doi:10.1002/qua.20469. 
  4. ^ Food Standards Australia New Zealand. „Food Additives- Numerical List”. Архивирано из оригинала на датум 25. 06. 2009. Приступљено 02. 12. 2009. 

Literatura[уреди]

  • Esatbeyoglu, Tuba; Huebbe, Patricia; Ernst, Insa M. A.; Chin, Dawn; Wagner, Anika E.; Rimbach, Gerald (2012). „Curcumin-From Molecule to Biological Function”. Angewandte Chemie International Edition. 51 (22): 5308. doi:10.1002/anie.201107724. 

Spoljašnje veze[уреди]