Ubihinon

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ubihinon
Ubiquinone.png
Nazivi
IUPAC naziv
2-[(2E,6E,10E,14E,18E,22E,26E,30E,34E)-3,7,11,15,19,23,27,31,35,39-dekametiltetrakonta-2,6,10,14,18,22,26,30,34,38-dekaenil]-5, 6-dimetoksi-3-metilcikloheksa-2,5-dien-1,4-dion
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.005.590
UNII
Svojstva
C59H90O4
Molarna masa 863,37 g·mol−1
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja
1,4-Benzohinon
Hinon
Plastohinon
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Ubihinon (koenzim Q10, ubikvinon, ubidekarenon, koenzim Q, CoQ10, CoQ, Q10) je 1,4-benzohinon, gde se Q odnosi na hinonsku hemijsku grupu, i 10 označava broj izoprenilnih hemijskih podjedinica u njegovom repu.

Ova u ulju rastvorna, vitaminu slična supstanca je prisutna u većini eukariotskih ćelija, prvenstveno u mitohondrijama. Ona je komponenta lanca transporta elektrona i učestvuje u aerobnoj ćelijskoj respiraciji, generišući energiju u obliku ATP-a. Devedeset pet procenata energije ljudskog tela se generiše na taj način.[3][4] Stoga, organi sa najvišim zahtevom za energiju, kao što su srce, jetra i bubrezi, imaju najviše koncentracije CoQ10.[5][6][7] Postoje tri redoks stanja koenzima Q10: potpuno oksidizovano (ubihnon), semihinon (ubisemihinon), i potpuno redukovano (ubihinol). Sposobnost ovog molekula da postoji u potpuno oksidovanoj formi i potpuno redukovanoj formi omogućava mu da izvodi svoju funkciju u lancu transporta elektrona i da deluje kao antioksidans.

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Ernster, L; Dallner, G (1995). „Biochemical, physiological and medical aspects of ubiquinone function”. Biochimica et Biophysica Acta. 1271 (1): 195—204. PMID 7599208. 
  4. Dutton, PL; Ohnishi, T; Darrouzet, E; Leonard, MA; Sharp, RE; Cibney, BR; Daldal, F; Moser, CC (2000). „4 Coenzyme Q oxidation reduction reactions in mitochondrial electron transport”. Ур.: Kagan, VE; Quinn, PJ. Coenzyme Q: Molecular mechanisms in health and disease. Boca Raton: CRC Press. стр. 65—82. 
  5. Okamoto, T; Matsuya, T; Fukunaga, Y; Kishi, T; Yamagami, T (1989). „Human serum ubiquinol-10 levels and relationship to serum lipids”. International journal for vitamin and nutrition research. Internationale Zeitschrift fur Vitamin- und Ernahrungsforschung. Journal international de vitaminologie et de nutrition. 59 (3): 288—92. PMID 2599795. 
  6. Aberg, F; Appelkvist, EL; Dallner, G; Ernster, L (1992). „Distribution and redox state of ubiquinones in rat and human tissues”. Archives of biochemistry and biophysics. 295 (2): 230—4. doi:10.1016/0003-9861(92)90511-T. PMID 1586151. 
  7. Shindo, Y; Witt, E; Han, D; Epstein, W; Packer, L (1994). „Enzymic and non-enzymic antioxidants in epidermis and dermis of human skin”. The Journal of investigative dermatology. 102 (1): 122—4. doi:10.1111/1523-1747.ep12371744. PMID 8288904. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]