Приступање Црне Горе Европској унији

С Википедије, слободне енциклопедије
Црна Гора и Европска унија
  Црна Гора
  ЕУ27

Приступање Црне Горе Европској унији је процес у којем Црна Гора настоји да приступи Европској унији као пуноправна чланица. Црна Гора је поднела захтев за чланство у Европској унији 15. децембра 2008. године.

Савет је, 31. маја 1999. године, дефинисао услове Процеса стабилизације и придруживања (ПСП), који укључују сарадњу са Међународним кривичним судом за бившу Југославију и регионалну сарадњу. Ови услови представљају основни елемент ПСП-а и укључени су у Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) са Црном Гором, који је ступио на снагу у мају 2010. године.

Односи између ЕУ и Црне Горе[уреди | уреди извор]

Црна Гора је прогласила независност 3. јуна 2006. године, након референдума одржаног 21. маја 2006. године. У јуну 2006. године, ЕУ је одлучила да успостави односе са Црном Гором као сувереном и независном државом. Све државе чланице ЕУ су признале независност Црне Горе. У октобру 2007. године, потписани су Споразум о стабилизацији и придруживању између Европских заједница и њихових држава чланица и Црне Горе и Привремени споразум о трговини и сродним питањима. Привремени споразум је ступио на снагу у јануару 2008. године, а Споразум о стабилизацији и придруживању у мају 2010. године након што су га ратификовале све потписнице. Савјет је усвојио Европско партнерство са Црном Гором 22. јануара 2007.

Споразумом о стабилизацији и придруживању је омогућено учешће Црне Горе у програмима ЕУ. Црна Гора активно учествује у три програма ЕУ: у Седмом оквирном програму за истраживање и технолошки развој, у Програму за предузетништво и иновације (ЕИП) и у програму Култура. ИПА средства се користе за покривање дијела трошкова учешћа у ова три програма.

Услови за улазак Црне Горе у Европску унију (мишљења Европске комисије)[уреди | уреди извор]

Европски савјет, одржан у Копенхагену 1993. године, утврдио је низ политичких критеријума за приступање које мора испунити земља подносилац захтјева. Земља мора постићи „стабилност институција које гарантују демократију, владавину права, људска права, и поштовање и заштиту мањина“. У случају западног Балкана, услови дефинисани Процесом стабилизације и придруживања такође представљају основни елемент политике ЕУ, и биће процијењени у овом извјештају. Ти услови обухватају регионалну сарадњу, добросусједске односе и испуњавање међународних обавеза, као што је сарадња са Међународним кривичним судом за бившу Југославију.

Политички критеријуми утврђени у Копенхагену су изведени из основних права на којима почива ЕУ, утврђених чланом 2 Уговора о Европској унији. Ови принципи су наглашени у Повељи Европске уније о основним правима. У члану 6, став 1 Уговора се наводи да „Унија признаје права, слободе и принципе утврђене Повељом Европске уније о основним правима од 7. децембра 2000. године, прилагођеном у Стразбуру 12. децембра 2007. године, која ће имати исту правну вриједност као и Уговори“.

Демократија и владавина права[уреди | уреди извор]

Успостављање правног и институционалног поретка неопходног у једној независној земљи је скоро завршено. У Црној Гори је завршена ратификација међународних инструмената којима је приступила Државна заједница Србија и Црна Гора. Политички консензус о изградњи државе је све снажнији. Устав је уопштено усклађен са европским стандардима.

Изборни стандарди у Црној Гори су, према Европској Комисији, задовољавајући. Питања бирачког права и бирачких спискова треба рјешавати на транспарентнији начин, узимајући у обзир неконзистентност података о држављанству. Питање ограничења бирачког права на држављане са најмање двије године пребивалишта у Црној Гори такође треба ријешити, док механизме за процесуирање притужби и истрагу навода о кривичним радњама повезаним са изборима треба ојачати. Механизме контроле финансирања изборних кампања треба унаприједити.

Од стицања независности 2006. године, уочена су значајна побољшања у функционисању Скупштине. Укупна приврженост парламентарних странака поштовању скупштинског Пословника и вођењу конструктивног политичког дијалога, нарочито о европским интеграцијама, остаје чврста основа за даљи демократски развој.

Црна Гора има институционални систем Владиних тијела који генерално добро функционише. Тренутни систем планирања рада Владе и међуресорских консултација је добар. Децентрализација је у почетној фази.

Неопходно је да Црна Гора уложи значајне напоре како би успоставила чврсту и одговорну државну управу, ослобођену политизације. Квалитет законских прописа, одлука и аката које доноси државна управа се мора значајно побољшати. То је неизбјежно повезано са унапријеђењем квалитета, способности и стручности државних службеника, уз помоћ запошљавања и напредовања на основу заслуга као и сталне обуке. Такође је потребно уложити значајне додатне напоре на јачању административних капацитета који ће се бавити обавезама које проистичу из будућег приступања ЕУ.

Административни капацитети правосуђа су и даље слаби. Постоји позитивна тенденција унапријеђења ефикасности. Ипак, већина реформи је у почетној фази. недостатак квалитетне инфраструктуре и опреме, као и судница, и даље угрожава ефикасност правосуђа. Реорганизација мреже судова у контексту реформе кривичног и прекршајног правосуђа захтијева бољу правосудну статистику. Правосуђе ипак мора показати своју независност, одговорност и ефикасност, нарочито у постизању повјерљивих резултата, укључујући и правоснажне пресуде у предметима корупције и организованог криминала на свим нивоима.

Црна Гора је напредовала у напорима да успостави стратешки, законодавни и институционални оквир за борбу против корупције. Међутим, стратешки оквир се и даље не заснива на анализи ризика, што има негативне посљедице по његову дјелотворност. Кључни законски прописи се морају измијенити и допунити како би се проширило подручје њихове примјене и побољшало спровођење. Институционални оквир за борбу против корупције треба учинити дјелотворнијим и ојачати, како би се пажљиво пратиле и ригорозно спроводиле обавезе државних органа.

Постојећи оквир гарантује основне принципе којима се осигурава цивилна контрола снага безбједности. Улога Скупштине је оснажена. Ипак, постоји простор за даље јачање контроле безбједносних и одбрамбених структура, нарочито усвајањем посебног закона о парламентарној контроли сектора одбране и безбједносних снага, као и побољшањем капацитета одбора.

Напредак у преговорима[уреди | уреди извор]

Правна тековина Европске уније Процена ЕК на почетку Посматрање започето Посматрање завршено Поглавље отворено Поглавље затворено
1. Слободно кретање роба Потребан је значајан напор 17.01.2013. 06.03.2013. 20.06.2017.
2. Слободно кретање радника Потребно је више напора 07.06.2013. 07.06.2013. 11.12.2017.
3. Право пословног настањивања и слобода пружања услуга Потребно је више напора 23.10.2012. 30.11.2012. 11.12.2017.
4. Слободно кретање капитала Потребно је више напора 18.01.2013. 21.02.2013. 24.06.2014.
5. Јавне набавке Потребно је више напора 20.09.2012. 19.11.2012. 18.12.2013.
6. Право привредних друштава Потребно је више напора 02.10.2012. 22.11.2012. 18.12.2013.
7. Право интелектуалне својине Потребан је значајан напор 11.10.2012 21.11.2012. 31.03.2014.
8. Политика конкуренције Потребно је више напора 05.10.2012. 04.12.2012. 30.06.2020.
9. Финансијске услуге Потребно је више напора 17.04.2013. 11.06.2013. 22.06.2015
10. Информационо друштво и медији Потребно је више напора 21.01.2013. 22.01.2013. 31.03.2014.
11. Пољопривреда и рурални развој Потребан је значајан напор 06.11.2012. 13.12.2012. 13.12.2012.
12. Безбедност хране, ветеринарска и фитосанитарна политика Потребан је значајан напор 16.10.2012. 01.02.2013. 30.06.2016.
13. Рибарство Потребан је значајан напор 04.03.2013. 06.06.2013. 30.06.2016.
14. Транспортна политика Потребно је више напора 17.04.2013. 30.05.2013. 21.12.2015.
15. Енергетика Потребно је више напора 27.02.2013. 11.04.2013. 21.12.2015. -
16. Опорезивање Не очекују се велике тешкоће 08.04.2013. 30.04.2013. 30.03.2015.
17. Економска и монетарна политика Потребно је више напора 25.02.2013. 25.02.2013. 25.06.2018.
18. Статистика Потребан је значајан напор 03.06.2013. 25.06.2013. 16.12.2014.
19. Социјална политика и запошљавање Потребан је значајан напор 23.01.2013. 13.03.2013. 13.12.2016.
20. Предузетничка и индустријска политика Не очекују се велике тешкоће 25.10.2012. 28.11.2012. 18.12.2013.
21. Трансевропске мреже Потребно је више напора 22.04.2013. 30.05.2013. 22.06.2015.
22. Регионална политика и координација структурних инструмената Потребан је значајан напор 14.11.2012. 18.12.2012. 20.06.2017.
23. Правосуђе и основна права Потребан је значајан напор 26.03.2012. 31.05.2012. 18.12.2013. -
24. Правда, слобода и безбедност Потребан је значајан напор 28.03.2012. 25.05.2012. 18.12.2013. -
25. Наука и истраживање Не очекују се велике тешкоће 25.09.2012. 25.09.2012. 18.12.2012. 18.12.2012.
26. Образовање и култура Не очекују се велике тешкоће 26.09.2012 16.11.2012. 15.04.2013. 15.04.2013.
27. Животна средина и климатске промене Потребно је више напора 04.02.2013. 22.03.2013. 10.12.2018.
28. Заштита потрошача и заштита здравља Потребно је више напора 19.02.2013. 16.04.2013. 16.12.2014.
29. Царинска унија Не очекују се велике тешкоће 24.05.2013. 21.06.2013. 16.12.2014.
30. Економски односи са иностранством Не очекују се велике тешкоће 14.05.2013. 12.06.2013. 30.03.2015. 20.06.2017.
31. Спољна, безбедносна и одбрамбена политика Не очекују се велике тешкоће 17.05.2013. 27.06.2013. 24.06.2014.
32. Финансијска контрола Потребан је значајан напор 16.05.2013. 19.06.2013. 24.06.2014.
33. Финансијске и буџетске одредбе Не очекују се велике тешкоће 15.05.2013. 27.06.2013 16.12.2014.
34. Институције Ништа за усвајање
35. Остала питања Ништа за усвајање
Напредак 33 од 33 33 од 33 33 од 33 3 од 33

Значајни датуми[уреди | уреди извор]

Датум Догађај
15. октобар 2007. Црна Гора потписала споразум о стабилизацији и придруживању.
15. децембар 2008. Поднијела формални захтјев за чланство.
22. јул 2009. ЕУ комисија предала Црној Гори Упитник ЕУ о приступању у чланство.
9. децембар 2009. Црна Гора подноси одговоре на Упитник ЕУ Комисији.
12. април 2010. Црна Гора предала одговоре на додатна питања из Упитника ЕУ.
9. новембар 2010. Европска комисија одговара на Упитник с позитивним мишљењем (Авис).
17. децембар 2010. Црна Гора добија службени статус кандидата.
12. октобар 2011. Комисија предлаже почетак преговора.
2. фебруар 2012. Црна Гора усвојила преговарачки оквир за приступање у ЕУ.
26. март 2012. Скрининг почео.
29. март 2012. ЕУ усвојила преговарачки оквир за приступање Црне Горе у чланство.
26. јун 2012. Европски савјет поставља циљни датум 29. јун за почетак приступних преговора.
29. јун 2012. Приступни преговори започети са процесом скрининга.
18. децембар 2012. Црна Гора отворила и затворила 25.поглавље наука и истраживање.
15. април 2013. Црна Гора отворила и затворила 26.поглавље образовање и култура.
27. јун 2013. Црна Гора завршила скрининг.
18. децембар 2013. Црна Гора отворила поглавља 5, 6, 20, 23 и 24.
31. март 2014. Црна Гора отворила поглавља 7, 10.
24. јун 2014. Црна Гора отворила поглавља 4, 31 и 32.
16. децембар 2014. Црна Гора отворила поглавља 18, 28, 29 и 33.
30. март 2015. Црна Гора отворила поглавља 16 и 30.
22. јун 2015. Црна Гора отворила поглавља 9 и 21.
21. децембар 2015. Црна Гора отворила поглавља 14 и 15.
30. јун 2016. Црна Гора отворила поглавља 12 и 13.
13. децембар 2016. Црна Гора отворила поглавља 11 и 19.
20. јун 2017. Црна Гора отворила поглавља 1 и 22 и затворила поглавље 30.
11. децембар 2017. Црна Гора отворила поглавља 2 и 3.
25. јун 2018. Црна Гора отворила поглавље 17.
10. децембар 2018. Црна Гора отворила поглавље 27.
30. јун 2020. Црна Гора отворила поглавље 8.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]