ТРИМУ 5
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
L-tyrosyl-N[(3-methylbutyl)amino]acetylD-alaninamide
| |
| Други називи
(2С)-2-амино-3-(4-хyдроxyпхенyл)-Н-[(2Р)-1[2-(3-methylbutylamino)acetyl]amino1-оxопропан-2-yл]пропанамиде
| |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChemSpider | |
| |
| Својства | |
| C19H30N4O4 | |
| Моларна маса | 378,466 |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
TRIMU 5 је селективни μ2-агонист/μ1-антагонист ми опиоидног рецептора. Он стимулише хипоталамо-хипофизно-адреналну осу.[3][4] У експрериментима на пацовима TRIMU-5, 50 μg, производи одржив пораст кортикостерона у плазми у току трочасовног периода. Ниже дозе (10 μг) не производе респонс, док веће дозе (100 μг) повишавају хормонски одговор, али су леталне у 50% случајева.[3]
Литература[уреди | уреди извор]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ а б Еисенберг РМ (1994). „ТРИМУ-5, а ми 2-опиоид рецептор агонист, стимулатес тхе хyпотхаламо-питуитарy-адренал аxис”. Пхармацол. Биоцхем. Бехав. 47 (4): 943—6. ПМИД 8029266. дои:10.1016/0091-3057(94)90300-X.
- ^ Тиве ЛА, Пицк ЦГ, Паул D, Роqуес БП, Гацел ГА, Пастернак ГW (1992 Јун 5). „Аналгесиц потенцy оф ТРИМУ-5: а миxед му 2 опиоид рецептор агонист/му 1 опиоид рецептор антагонист”. Еур Ј Пхармацол. 216 (2): 249—55. ПМИД 1327812. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|дате=(помоћ)
