Тимозин
Тимозини су мали протеини који су присутни код многих животиња. Име су добили по тимусу у коме су првобитно откривени. Накнадно је утврђено да је већина њих присутна у многим другим ткивима где испољавају бројна биолошка дејства. Тимозини α1 и β4 имају потенцијално важне улоге у медицини. Они су класификовани као модификатори биолошког респонса.
Откриће[уреди | уреди извор]
Откриће тимозина средином 1960-тих је проистекло из истраживања улога грудне жлезде у развићу имунског система кичмењака. Претпостављало се да тај орган има хормонско дејство. Из тимусног ткива је изолован биолошки активан препарат, познат као тимозинска фракција 5, који је имао способност обнављања појединих аспеката имунских функција код животиња без грудне жлезде. Утврђено је да фракција 5 садржи преко 40 малих пептида (у опсегу молекулских тежина од 1.000 до 15.000 Да).[1] Они су класификовани као α, β и γ тимозини на бази њиховог понашања у електричном пољу. Мада су нађени заједно у фракцији 5, они су структурно и генетички различити. Утврђено је да је тимозин β1 убиквитин (скраћен за два C-терминална глицина).[2]
Кад су индивидуални тимозини изоловани из фракције 5 и карактерисани, постало је очигледно да имају веома разноврсна и важна биолошка својства.[1][2][3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Голдстеин АЛ (2007). „Хисторy оф тхе дисцоверy оф тхе тхyмосинс”. Анн. Н. Y. Ацад. Сци. 1112: 1—13. ПМИД 17600284. дои:10.1196/анналс.1415.045.
- ^ а б Ханнаппел Е (2007). „бета-Тхyмосинс”. Анн. Н. Y. Ацад. Сци. 1112: 21—37. ПМИД 17468232. дои:10.1196/анналс.1415.018.
- ^ Гараци Е (2007). „Тхyмосин алпха1: а хисторицал овервиеw”. Анн. Н. Y. Ацад. Сци. 1112: 14—20. ПМИД 17567941. дои:10.1196/анналс.1415.039.
