Leptin (hormon)

Из Википедије, слободне енциклопедије
leptin

PDB prikaz baziran na 1ax8.
Dostupne strukture
1ax8
Identifikatori
Simboli LEP; FLJ94114; OBS; OB
Vanjski ID OMIM164160 MGI104663 HomoloGene193 GeneCards: LEP Gene
Pregled RNK izražavanja
PBB GE LEP 207092 at tn.png
podaci
Ortolozi
Vrsta Čovek Miš
Entrez 3952 16846
Ensembl ENSG00000174697 ENSMUSG00000059201
UniProt P41159 P41160
RefSeq (mRNA) NM_000230 NM_008493
RefSeq (protein) NP_000221 NP_032519
Lokacija (UCSC) Chr 7:
127.67 - 127.68 Mb
Chr 6:
29.01 - 29.02 Mb
PubMed pretraga [1] [2]
Leptin
PDB 1ax8 EBI.jpg
Struktura proteina leptin-E100.[1]
Identifikatori
Simbol Leptin
Pfam PF02024
Pfam klan CL0053
InterPro IPR000065
SCOP 1ax8
Superfamilija 1ax8

Leptin (grč. leptos - tanak) je proteinski hormon saa 16 kDa. On učestvuje u regulaciji unosa i potrošnje energije, putem uvećavanja apetita i metabolizma. On je jedan od najvažnijih hormona adipoznog porekla.[2] Gen Ob(Lep) (Ob za engl. obese - gojazan) je lociran na hromozomu 7 kod čoveka.[3]

Otkriće[уреди]

Efekti leptina su proučavani 1950-tih putem studiranja mutiranih gojaznih miševa, koji se randomno javljaju u kolonijama miševa u Džeksonovoj laboratoriji.[4] Ti miševi su bili izuzetno gojazni i preterano alavi. Ultimatno, za više sojeva laboratorijskih miševa je utvrđeno da su homozigotni za jednu gensku-mutaciju koja je uzrokovala njihovu izuzetnu gojaznost. Oni se svrstavaju u dve klase:

  • „ob/ob“, oni sa mutacijama gena za proteinski hormon leptin, i
  • „db/db“, oni sa mutacijama gena za receptor leptina.

Kad su ob/ob miševi tretirani injekcijama leptina, oni su izgubili njihovo suvišnu masnoću i vratili se na normalnu telesnu težinu.

Leptin je otkrio 1994. Džefri M. Fridman sa saradnicima na Rokfelerovom univerzitetu putem studija takvih miševa.[5]

Vidi još[уреди]

Literatura[уреди]

  1. Zhang F, Basinski MB, Beals JM, et al. (May 1997). „Crystal structure of the obese protein leptin-E100“. Nature 387 (6629): 206–9. DOI:10.1038/387206a0. PMID 9144295. 
  2. Brennan AM, Mantzoros CS (June 2006). „Drug Insight: the role of leptin in human physiology and pathophysiology--emerging clinical applications“. Nat Clin Pract Endocrinol Metab 2 (6): 318–27. DOI:10.1038/ncpendmet0196. PMID 16932309. 
  3. GreGreen ED, Maffei M, Braden VV, Proenca R, DeSilva U, Zhang Y, Chua SC Jr, Leibel RL, Weissenbach J, Friedman JM (August 1995). „The human obese (OB) gene: RNA expression pattern and mapping on the physical, cytogenetic, and genetic maps of chromosome 7“. Genome Res. 5 (1): 5–12. DOI:10.1101/gr.5.1.5. PMID 8717050. 
  4. Ingalls AM, Dickie MM, Snell GD (December 1950). „Obese, a new mutation in the house mouse“. J. Hered. 41 (12): 317–8. PMID 14824537. 
  5. Zhang Y, Proenca R, Maffei M, Barone M, Leopold L, Friedman JM (December 1994). „Positional cloning of the mouse obese gene and its human homologue“. Nature 372 (6505): 425–32. DOI:10.1038/372425a0. PMID 7984236. 

Dodatna literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]