Тиреостимулишући хормон
Тиреостимулишући хормон, алфа (Гликопротеин хормони, алфа полипептид) | |
---|---|
Идентификатори | |
Симбол | CGA |
Алт. симболи | HCG, GPHa, GPHA1 |
Entrez | 1081 |
HUGO | 1885 |
OMIM | 118850 |
RefSeq | NM_000735 |
UniProt | P01215 |
Остали подаци | |
Локус | Хромозом 6 q14-q21 |
Тиреостимулишући хормон, бета | |
---|---|
Идентификатори | |
Симбол | TSHB |
Entrez | 7252 |
HUGO | 12372 |
OMIM | 188540 |
RefSeq | NM_000549 |
UniProt | P01222 |
Остали подаци | |
Локус | Хромозом 1 p13 |
Тиреостимулишући хормон (TSH) или тиреотропни хормон је хормон предњег режња хипофизе који изазива повећано стварање и ослобађање хормона тироксина и тиронина из штитасте жлезде. Овај хормон такође изазива раст штитасте жлезде (деобу њених ћелија), повећава транспорт јода у ћелије штитасте жлезде, као и повећано стварање тироглобулина.[1]
Грађа
[уреди | уреди извор]Тиреостимулишући хормон[2] је гликопротеин молекулске масе око 30.000 далтона. Око 15% молекула чине угљени хидрати, а остатак протеини. Изграћен је из две подјединице: α и β, које су везане неквалентним везама. Алфа подјединица, исте структуре среће се и код других хормона аденохипофизе гликопротеинске природе: адренокортикотропног хормона (АЦТХ), фоликулостимулирајућег (ФСХ) и лутеинизирајућег хормона (ЛХ), као и код хуманог хорионског гонадотропина (ХЦГ). Бета подјединица је карактеристична за сваки од ових хормона. Када су подјединице раздвојене, губе активност. Ген за α подјединицу се налази на хромозому 6, док се ген за β подјединицу накази на 1. хромозому.
Дејство
[уреди | уреди извор]ТСХ вишеструко делује на штитасту жлезду. Повећава ослобађање хормона ове жлезе: тироксина и тиронина, повећава транспорт јода у њене ћелије, синтезу тиреоглобулина (претходник хормона). Тиреостимулишући хормон подстиче раст и деобу ћелија штитасте жлезде. Своје дејство тиреостимулишући хормон испољава везивањем за мембранске рецепторе ћелија штитасте жлезде, након чега се активира анзим аденил циклазу, која из АТП-а производи циклични аденозин монофосфат (ц-АМП). Ц-АМП посредује у преносу инф до једра ћелија, где се врши процес преписивања генетичке информације на РНК.
Регулација
[уреди | уреди извор]Тиреостимулишући хормон стоји под контролом тиротропин ослобађајућег хормона (ТРХ) хипоталамуса. Хормони штитне жлезде: тироксин и тиронин механизмом негативне повратне спреге инхибишу лучење овог хормона. Када концентрација тироксина и тиронина падне, инхибиција се отклања. Ова два хормона такође инхибишу и лучење ТРХ на исти начин. Соматостатин такође може да инхибира лучење ТСХ.
Поремећаји
[уреди | уреди извор]- Високе вредности тиреостимулишућег хормона се најчешће срећу код код примарног хипотиреоидизма.
- Ниске вредности овог хормона се најчешће срећу код примарног хипертиреоидизма.
Зато се код сумње на поремећај функције штитасте жлезде често одређује концентрација овог хормона у крви.
Види још
[уреди | уреди извор]- Хипофиза
- Тироксин
- Тиронин
- Штитаста жлезда
- Тиреотропин ослобађајући хормон
- Хипертиреоидизам
- Хипотиреоидизам
- Адренокортикотропни хормон (АЦТХ)
- Фоликулостимулирајући хормон (ФСХ)
- Лутеинизирајући хормон (ЛХ)
- Хумани хорионски гонадотропин (ХЦГ)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Даринка Кораћевић; Гордана Бјелаковић; Видосава Ђорђевић. Биохемија. Савремена администрација. ISBN 86-387-0622-7.
- ^ Donald Voet; Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 изд.). Wiley. стр. 668. ISBN 9780471193500.
Литература
[уреди | уреди извор]- Даринка Кораћевић; Гордана Бјелаковић; Видосава Ђорђевић. Биохемија. Савремена администрација. ISBN 86-387-0622-7.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- MedlinePlus article (језик: енглески)
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |