Тиреостимулишући хормон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Тиреостимулишући хормон, алфа (Гликопротеин хормони, алфа полипептид)
Идентификатори
Симбол CGA
Алт. симболи HCG, GPHa, GPHA1
Ентрез 1081
Хуго 1885
ОМИМ 118850
РефСек NM_000735
УниПрот P01215
Други подаци
Локус Хром. 6 q14-q21
Тиреостимулишући хормон, бета
Идентификатори
Симбол TSHB
Ентрез 7252
Хуго 12372
ОМИМ 188540
РефСек NM_000549
УниПрот P01222
Други подаци
Локус Хром. 1 p13

Тиреостимулишући хормон (TSH) или тиреотропни хормон је хормон предњег режња хипофизе који изазива повећано стварање и ослобађање хормона тироксина и тиронина из штитасте жлезде. Овај хормон такође изазива раст штитасте жлезде (деобу њених ћелија), повећава транспорт јода у ћелије штитасте жлезде, као и повећано стварање тироглобулина.[1]

Грађа[уреди]

Тиреостимулишући хормон[2] је гликопротеин молекулске масе око 30.000 далтона. Око 15% молекула чине угљени хидрати, а остатак протеини. Изграћен је из две подјединице: α и β, које су везане неквалентним везама. Алфа подјединица, исте структуре среће се и код других хормона аденохипофизе гликопротеинске природе: адренокортикотропног хормона (АЦТХ), фоликулостимулирајућег (ФСХ) и лутеинизирајућег хормона (ЛХ), као и код хуманог хорионског гонадотропина (ХЦГ). Бета подјединица је карактеристична за сваки од ових хормона. Када су подјединице раздвојене, губе активност. Ген за α подјединицу се налази на хромозому 6, док се ген за β подјединицу накази на 1. хромозому.

Дејство[уреди]

ТСХ вишеструко делује на штитасту жлезду. Повећава ослобађање хормона ове жлезе: тироксина и тиронина, повећава транспорт јода у њене ћелије, синтезу тиреоглобулина (претходник хормона). Тиреостимулишући хормон подстиче раст и деобу ћелија штитасте жлезде. Своје дејство тиреостимулишући хормон испољава везивањем за мембранске рецепторе ћелија штитасте жлезде, након чега се активира анзим аденил циклазу, која из АТП-а производи циклични аденозин монофосфат (ц-АМП). Ц-АМП посредује у преносу инф до једра ћелија, где се врши процес преписивања генетичке информације на РНК.

Регулација[уреди]

Тиреостимулишући хормон стоји под контролом тиротропин ослобађајућег хормона (ТРХ) хипоталамуса. Хормони штитне жлезде: тироксин и тиронин механизмом негативне повратне спреге инхибишу лучење овог хормона. Када концентрација тироксина и тиронина падне, инхибиција се отклања. Ова два хормона такође инхибишу и лучење ТРХ на исти начин. Соматостатин такође може да инхибира лучење ТСХ.

Поремећаји[уреди]

  • Високе вредности тиреостимулишућег хормона се најчешће срећу код код примарног хипотиреоидизма.
  • Ниске вредности овог хормона се најчешће срећу код примарног хипертиреоидизма.

Зато се код сумње на поремећај функције штитасте жлезде често одређује концентрација овог хормона у крви.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Даринка Кораћевић; Гордана Бјелаковић; Видосава Ђорђевић. Биохемија. Савремена администрација. ISBN 86-387-0622-7. 
  2. ^ Donald Voet; Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 изд.). Wiley. стр. 668. ISBN 9780471193500. 

Литература[уреди]

  • Даринка Кораћевић; Гордана Бјелаковић; Видосава Ђорђевић. Биохемија. Савремена администрација. ISBN 86-387-0622-7. 

Спољашње везе[уреди]

Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).