Ренин

С Википедије, слободне енциклопедије
renin
Identifikatori
Alijasi
Spoljašnji IDGeneCards: [1]
Ortolozi
VrsteČovekMiš
Entrez

n/a

n/a

Ensembl

n/a

n/a

UniProt

n/a

n/a

RefSeq (mRNA)

n/a

n/a

RefSeq (protein)

n/a

n/a

Location (UCSC)n/an/a
PubMed searchn/an/a
Wikidata
View/Edit Human
Ренин
Идентификатори
ЕЦ број4/ 23/15.html 3. 4. 23.15
ЦАС број9015-94-5
Базе података
ИнтЕнз4. 23.15 ИнтЕнз преглед
БРЕНДА4. 23.15 БРЕНДА приступ
ExPASy4. 23.15 NiceZyme преглед
KEGG4. 23.15 KEGG приступ
MetaCyc4. 23.15 метаболички пут
ПРИАМ4. 23.15 профил
Структуре ПБП4. 23.15 RCSB PDB 4. 23.15 PDBe 4. 23.15 PDBsum
Онтологија генаAmiGO / EGO

Ренин (лат. ren = бубрег) је ензим, који се продукује у бубрезима.[1][2][3] Излучује се у бубрезима приликом пада крвног притиска и код пада концентрације натријума у крви. Дакле ренин дугорочно регулише крвни притисак и тако спречава његово јаче опадање.

Начин дјеловања ренина описује се на сљедећи начин:

Као протеаза, ренин преображава неактивни ангиотензиноген у ангиотензин I. Овај задњи се опет у јетри под утицајем АЦЕ-а (Angiotensin-Converting-Enzym) конвертује у ангиотензин II, који по принципу повратне спреге негативно дјелује на лучење ренина и тако спречава његову повећану продукцију. Ангиотензин II је веома јак вазоконстриктор, а осим тога изазива лучење Алдостерона и Адиуретина.[4][5]

Код обољења бубрега код којих се смањује њихова прокрвљеност (стенозе, артериосклероза, цистична обољења као и старост) јавља се појачано лучење ренина, што аутоматски условљава повећање крвног притиска, хипертонију.

Многи лијекови за снижавање крвног притиска дјелују на тај начин што ускачући у ренин-ангиотензин-алдостерон систем, блокирају дјеловање АЦЕ-а (Angiotensin-Converting-Enzym), чиме се спречава преобразба ангиотензина I у ангиотензин II, а тиме се аутоматски спречава и вазоконстрикција.

За сада се још врше клиничка испитивања лијека A-72517 који је директни ренин-инхибитор.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Donald Voet; Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 изд.). Wiley. ISBN 9780471193500. 
  2. ^ Phillips, MI.; Schmidt-Ott, KM. (1999). „The Discovery of Renin 100 Years Ago.”. News Physiol Sci. 14: 271—274. PMID 11390864. 
  3. ^ Tigerstedt, R.; Bergman, P. (1898). „Niere und Kreislauf”. Scandinavian Archives of Physiology. 8: 223—271. 
  4. ^ T, Fujino; N, Nakagawa; K, Yuhki (2004). „Decreased susceptibility to renovascular hypertension in mice lacking the prostaglandin I2 receptor IP”. J. Clin. Invest. 114 (6): 805—12. PMC 516260 Слободан приступ. PMID 15372104. doi:10.1172/JCI21382. 
  5. ^ Brenner & Rector's The Kidney, 7th ed., Saunders, (2004). стр. 2118-2119.Full Text with MDConsult subscription, Приступљено 24. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • Renin на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ренин&oldid=22877747”