Jelena Šantić

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Jelena Šantić

Jjj.jpg
Jelena Šantić u baletu „Žizela“

Datum rođenja: 18. jul 1944.
Mesto rođenja: Beograd
Datum smrti: 18. mart 2000.
Mesto smrti: Beograd (SRJ)

Jelena Šantić (Beograd, 18. jul 1944. — Beograd, 18. mart 2000.)[1] je bila srpska primabalerina, teoretičar baleta i borac za mir.

Karijera primabalerine[uredi]

Baletsko obrazovanje završila je u Srednjoj baletskoj školi u Beogradu, nakon čega postaje član Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu. Tokom karijere primabalerine, odigrala je veliki broj uloga prvog faha, što klasičnog, što modernog repertoara. U sećanju publike i kritike ostaće zapamćene njena Žizela, Odilija, Vila Jorgovan, Nastasija Filipovna, Julija i druge.

Gostovanja[uredi]

Gostovala je, zajedno sa svojom matičnom kućom, ali i samostalno u Parizu, Kopenhagenu, Lozani, Moskvi, Madridu, Berlinu, Drezdenu, Budimpešti, Teheranu i Kvebeku.

Teoretski rad[uredi]

Nakon prestanka baletske karijere, koja je trajala 25 godina, i tokom koje je bila angažovana u gotovo svim najznačajnijim predstavama Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, posvetila se teoriji baletske umetnosti. Napisala je veliki broj stručnih članaka, baletskih kritika i dve monografije. Prva je posvećena Dušanu Trniniću – jednom od najvećih srpskih baletskih igrača. Druga knjiga posvećena je Magi Magazinović – prvoj Srpkinji koja se bavila modernim pokretom – nažalost, nije sačekala da ova knjiga ugleda svetlo dana.

Borba za mir[uredi]

Od početka ratnog vihora na prostorima bivše Jugoslavije, iako teško obolela, Jelena Šantić se borila za mir, i svesrdno pomagala izbeglicama. Bila je jedan od osnivača Centra za antiratnu akciju i Grupe 484. Nije propuštala ni jednu sesiju Beogradskog kruga. Tokom rata je, iako obolela od neizlečive bolesti, dosta putovala po ratom zahvaćenim područjima i pomagala izbeglicama, i ratom iscrpljenom stanovništvu. Najviše puta je bila u Pakracu.

Jelenina razmišljanja[uredi]

Vikicitati „Ja sam svoje očajanje i užas pretočila u konkretan rad protiv mržnje, nacionalizma, šovinizma, parafašizma i nasilja...“
({{{2}}})
Vikicitati „... Početak rata sam doživela kao kolaps kulture i naše civilizacije...“
({{{2}}})

Sećanje na Jelenu Šantić[uredi]

2003berlinski Park mira dobija Kutak Jelene Šantić, na trogodišnjicu njene smrti. Na tom mestu je, već veoma teško obolela, za vreme NATO-agresije na njenu otadžbinu održala govor protiv nasilja

2005 — beogradski neimarski park dobija ime Jelene Šantić

2005. izlazi monografija „Jelena Šantić“ u kojoj su njene kolege i prijatelji izneli njen životni put, i pomogli da je otrgnu od zaborava

Izvori[uredi]

  1. „Trezor“. rts.rs Приступљено 16. 4. 2013.. 

Spoljašnje veze[uredi]