Jozef Hofman

Jozef Hofman
Jozef Hofman snimljen 1902. godine
Lični podaci
Puno ime	Josef Franz Maria Hoffmann
Datum rođenja	(1870-12-15)15. decembar 1870.
Mesto rođenja	Brtnjice, Moravska, Austrougarska
Datum smrti	7. maj 1956.(1956-05-07) (85 god.)
Mesto smrti	Beč, Austrija
Zanimanje	Arhitekta
Umetnički rad
Pravac	Secesija, Art deko, Moderna arhitektura
Najvažnija dela	Izložbeni paviljon Bečke Secesije, Sanatorijum Purkersdorf, Vila Ast, Dvorac Stokle

Jozef Hofman (nem. Josef Hoffmann; Brtnjice, 15. decembar 1870 — Beč, 7. maj 1956) bio je austrijsko - moravski arhitekta i dizajner nameštaja. Bio je među osnivačima Bečke secesije i suosnivač Bečke radionice. Njegovo najpoznatije arhitektonsko delo je Dvorac Stokle u Briselu (1905–1911), pionirsko delo moderne arhitekture, art dekoa i vrhunac arhitekture Bečke secesije.

Biografija

Mladost i obrazovanje

Hofman je rođen u Brtnjicama u Moravskoj (danas deo Češke, tada Austrougarske). Otac mu je bio suvlasnik tekstilne fabrike i gradonačelnik malog grada. Otac je podsticao Jozefa da postane advokat ili državni službenik, pa ga je poslao u prestižnu školu. Jozef je kasnije svoje školske godine opisao kao „sramotu i mučenje koje je zatrovalo moju mladost i ostavilo u meni osećaj inferiornosti koji traje do danas“.

Jozef prelazi 1887. godine na Višu školu za umetnost i zanate u Brnu, gde je diplomirao 1891. godine. Godine 1892. započeo je studije na Akademiji likovnih umetnosti u Beču kod profesora Karla Frajhera fon Hazenauera i Ota Vagnera, dvojice najprestižnijih arhitekata tog perioda. Tamo je upoznao još jednog arhitektu u usponu tog vremena, Jozefa Mariju Olbriha. Godine 1895, Hofman je zajedno sa Olbrihom, Kolomanom Mozerom i Karlom Otom Češkom, i još nekoliko drugih umetnika, osnovao grupu pod nazivom Zibener klub (nem. Siebener Club - Klub sedmorice), preteču buduće Bečke secesije. Pod Vagnerovim vođstvom, Hofmanov diplomski projekat bila je obnovljena renesansna zgrada, s kojom je osvojio Priks de Rome i proveo godinu dana u Italiji na stručnom usavršavanju. Hofman je odmah krenuo na projektovanje Zgrade secesije na Karlsplacu u Beču, projektovanjem foajea i kancelarija, te planiranjem prvih izložbi secesionističkog pokreta u ovoj zgradi.

Bečka secesija (1897–1905)

Po povratku iz Italije 1897. godine Hofman se pridružio Vagnerovom arhitektonskom birou. Iste godine pridružio se novom pokretu koji su pokrenuli Oto Vagner i Gustav Klimt pod nazivom Društvo austrijskih likovnih umetnika, mnogo poznatijeg kao Bečka secesija.

Godine 1899, sa dvadeset devet godina, Hofman je počeo da predaje na Školi za zanate i primenjenu umetnost (nem. Kunstgewerbeschule), koja je sada Univerzitet primenjenih umetnosti u Beču. Hofman je dizajnirao bečku postavku za Univerzalnu izložbu u Parizu 1900. godine, koja je predstavila secesijski stil međunarodnoj publici. Godine 1899. dizajnirao je i Osmu izložbu Secesije. Pored dela secesijskih umetnika, na ovoj izložbi su bili prisutni i francuski umetnik Žil Majer-Grafe, Belgijanac Henri van de Velde, Čarls Ešbi, te škotski umetnici iz Glazgova Čarls Reni Mekintoš i Margaret Mekdonald Mekintoš. Ova izložba uključivala je grupu modela kuća u bečkom naselju Hoe-Varte koje su odlslikavale stil Pokreta za umetnost i zanate, uključujući prozore podeljene na male kvadrate i zabatni krov.

Tokom ovog perioda, Hofmanov rad je postao rigorozniji, više geometrijski i manje ornamentalan. On je favorizovao upotrebu geometrijskih oblika, posebno kvadrata i crno-belih površina. Hofman je kasnije objasnio da se „ovi oblici, razumljivi svima, nikada nisu pojavljivali u prethodnim stilovima“. Bio je zadužen za dizajniranje izložbi koje su se održavale u izložbenom paviljonu Secesije u Beču, uključujući postavku za proslavljeni friz Gustava Klimta posvećen Betovenu.

• 
  Dizajn Jozefa Hofmana "Betovenov friz Gustava Klimta" u izložbenom paviljonu Secesije (1902)
• 
  Ormar za fotografije (oko 1902. godine)

Hofman je kritikovao zgrade bez ukrasa:

„Ne radi se o oblaganju okvira smešnim ornamentom u livenom cementu, industrijski napravljenom, niti nametanju kao uzor švajcarskoj arhitekturi ili kućama sa zabatima. Reč je o stvaranju skladnog ansambla, velike jednostavnosti, prilagođenog pojedincu... i koji predstavlja prirodne boje i formu napravljenu rukom umetnika...“

Hofman nije u potpunosti odbacio istoricizam; hvalio je model britanskog Pokreta za umetnost i zanate i pozivao umetnike da obnove lokalne forme i tradicije. On je napisao da su osnovni elementi novog stila "autentičnost u upotrebi materijala, jedinstvo dekora i izbor stila prilagođenog lokalitetu".

Supruga Ana i sin Volfgang

Hofman se 1898. godine oženio Anom Hladik i imali su sina Volfganga, rođenog 1900. godine.

Sin Volfgang je, zajedno sa bivšom učenicom svog oca Polom Vajnbah Hofman (kasnije Pola Staut), emigrirao u Njujork 1925. godine i u narednim godinama davao je značajan doprinos američkom modernizmu.

Bečka radionica (1903–1932)

Jozef Hofman bio je zaokupljen izložbom u Parizu 1900. i ostalim izložbama u Beču. Tokom ovog perioda izgradio je samo mali broj zgrada, uključujući i transformaciju kuće za svog prijatelja Pola Vitgenštajna. Takođe je sagradio nekoliko gradskih i seoskih kuća za svoje kolege i prijatelje, kao i luteransku crkvu i kuću za pastora u St. Egidu na Nojvaldu, u Donjoj Austriji.

Godine 1903, zajedno sa Kolomanom Mozerom i bankarom Fricom Verndorferom (koji su obezbedili veći deo kapitala), Hofman je pokrenuo Bečku radionicu, preduzetničko udruženje umetnika i zanatlija koji rade zajedno na stvaranju elemenata jednog celovitog dela umetnost, ili Gezamt-kunst-verk-a, uključujući arhitekturu, nameštaj, lampe, staklene i metalne radove, posuđe i tekstil.

Hofman je dizajnirao širok izbor objekata za Bečku radionicu. Neki od njih, poput stolice Zicmašine (u doslovnom prevodu: mašina za sedenje''), zatim lampe i kompleta naočara, izloženi su u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku. Hofmanov servis za čaj nalazi se u kolekciji Metropoliten muzeja. Mnoga dela su ručno izradili zanatlije iz grupe, a neke su izradili industrijski proizvođači.

Neki od Hofmanovih dizajna i danas se mogu naći u proizvodnji. Na primer, set pribora za jelo Rundes Model danas proizvodi firma Alesi. Prvobitno proizveden u srebru, ovaj asortiman se sada proizvodi od visokokvalitetnog nerđajućeg čelika. Još jedan primer Hofmanovih strogih geometrijskih linija i kvadratne strukture je kultna Kubus fotelja. Dizajnirana 1910. godine, predstavljena je na Međunarodnoj izložbi održanoj u Buenos Ajresu. Hofmanova česta upotreba kvadrata i kocke donela mu je nadimak Kvadratl-Hofman („Kockasti Hofman“). Hofmanov stil je postepeno postajao sve trezveniji i apstraktniji, a njegov rad se sve više ograničavao na funkcionalne strukture i proizvode za domaćinstvo.

Koncept radionice je cvetao u svojim ranim godinama i širio se van Austrije. Godine 1907. Hofman je bio suosnivač Dojčer Verkbund-a, a 1912. godine Austrijskog Verkbund-a (nem. Österreichischer Werkbund - Austrijski radni savez). Radionica je bila u velikoj krizi tokom Prvog svetskog rata, a potom i u Velikoj depresiji, pa je zatvorena 1932. godine.

• 
  Fotelja od drveta i trske (1903), Jozef Hofman i Koloman Mozer (Metropoliten muzej umetnosti, Njujork)
• 
  Stolica za Sanatorijum Purkersdorf (1904–1905)
• 
  Stolica Zicmašine (1905)
• 
  Kubus fotelja (1910)
• 
  Razni dizajni od Hofmana (1904–1908)

Sanatorijum Purkersdorf (1904–1905)

Godine 1905. Hofman je završio svoje prvo veliko delo u gradu Purkersdorfu blizu Beča. Sanatorijum Purkersdorf je odmakao od stila umetnosti i izrade, bio je presedan i inspiracija za modernu arhitekturu koja će se razviti u prvoj polovini 20. veka. Struktura sanatorijuma je imala jasnoću, jednostavnost i logiku koja je nagovestila Novu stvarnost.

• 
  Pogled spreda
• 
  Predvorje
• 
  Galerija
• 
  Soba za sastanke

Dvorac Stokle (1905–1911)

Dvorac Stokle u Briselu je izgrađen u saradnji sa Gustavom Klimtom. Bio je vidljiva prekretnica istorijskih stilova do moderne arhitekture. Dvorac je sagrađen za Adolfa Stoklea, naslednika bogate belgijske bankarske porodice, koji je živeo u Milanu i Beču. Hofman je predstavio planove 1905. godine, ali je izgradnja, u tri faze, završena tek 1911.

Eksterijer dvorca je izuzetno moderan, sa strogim geometrijskim oblicima i diskretnom dekoracijom. Spoljašnjost je obložena belim norveškim mermerom, a prozori su oivičeni izvajanim metalom. Centralna kula, visoka skoro dvadeset metara, sačinjena je od sklopljenih kubičnih formi i krunisana je sa četiri bakarne statue. Plan ima dve ose, upravne jedna na drugu. Ograde oko zgrade i na tornju imaju stilizovane ornamentalne dizajne, a čak su i biljke u bašti oblikovane u geometrijske forme kako bi upotpunile arhitekturu.

Unutrašnjost, koju su uradili Hofman i umetnici Bečke radionice, je poput niza pozornica koje omogućavaju poglede iz jedne prostorije u drugu. Unutrašnjost je ukrašena raznobojnim mozaicima, koje je napravio Klimt, kao i zidovima od belog i zelenog mermera. Podovi su od parketa od egzotičnog drveta, sa različitim dezenima u svakoj prostoriji. Trpezarija sadrži set od dva Klimtova mozaička murala. Mermerni stubovi i Klimtovi mozaici su u okruženju zidova prekrivenih stilizovanim cvetnim šarama. Svaki detalj kuće izradila je Bečka radionica, uključujući pravougaonu mermernu kadu, okruženu mermernim pločama sa skulpturama i postavljenim na plavi mermerni pod; uglačanu oplatu od drveta u spavaćoj sobi i kuhinjske pultove, pod i nameštaj. Zgrada je sada Uneskova svetska baština.

• 
  Dvorac Stokle (1905–1911)
• 
  Prozori Dvorca Stokle
• 
  Detalj fasade, od armiranog betona obloženog mermernim pločama
• 
  Fotografija trpezarije Dvorca Stokle, sa nameštajem koji je dizajnirao Hofman i keramičkim frizom kojeg je izradio Gustav Klimt

Vile i enterijeri (1906–1914)

U godinama tokom i nakon što je dizajnirao Dvorac Stokle, Hofman je nastavio da gradi zanimljive strukture. Značajna dela Hofmana uključuju lovačku kuću dizajniranu za Karla Vitgenštajna (1906), oca filozofa Ludviga Vitgenštajna. Vitgenštajn je bio pokrovitelj umetnosti i obezbedio je sredstva za izgradnju Zgrade Secesije u Beču. Lovački dom ima rustičan eksterijer, ali izuzetno moderan enterijer. Unutrašnji zidovi su obloženi egzotičnim drvetom u geometrijskim šarama, sa pozlaćenim dekorativnim elementima. Svaki element, od posuđa do stolica i parketa, pažljivo je usklađen i proporcionalan. Predsoblje je ukrasila Bečka radionica, uz slike Karla Ota Češke, keramiku Riharda Lukša i vitraža koji se pripisuju Kolomanu Mozeru.

Skromnija, ali živopisnija Hofmanova kreacija, bila je unutrašnjost popularnog avangardnog noćnog kluba, kabarea Fledermaus u Beču (1907), napravljenog uz pomoć Bečke radionice. Zidovi i pultovi su bili obloženi belim malterom i višebojnim pločicama, dok su podovi imali crnu i belu strukturu šahovnice. Ceo klub je dizajniran kao jedno umetničko delo: od nameštaja i posuđa, do rasvetnih tela, menija, karata i postera. Hofman je dizajnirao Fledermaus stolice, koje su postale simbol ovog stila.

Druga značajna dela Hofmana su Kuća Hohšteter u Beču (1906–1907) i Vila Ast u Beču (1909–1911).

Vila Ast je izgrađena za Eduarda Asta, biznismena i građevinskog preduzimača koji je bio pionir upotrebe armiranog betona u Austriji. Ast je, takođe bio i glavni finansijer Bečke radionice. Kuća je građena od armiranog betona, optočena ukrasom i skulpturom. Vila Ast je izgrađena na kamenom postolju ispod kojeg se nalazio podrum. Vila je imala lođu (spoljni deo zgrade oivičen sa tri bočna fasadna zida) sa prozorima koji gledaju na baštu. U bašti su se nalazili vijugavi bazeni za vodu. Kao i Dvorac Stokle, unutrašnjost je bila ukrašena finim mermernim pločama različitih boja i živopisnom Klimtovom slikom.

U periodu 1911–1912, Moric Galija, glavni pokrovitelj Bečke radionice, angažovao je Hofmana da dizajnira enterijer pet glavnih prostorija svog novog doma, uključujući sav nameštaj, tepihe i rasvetu. Veliki deo nameštaja, uglavnom od bogato izrezbarene ebanovine i presvlakama jarkih boja, nalazi se danas u Nacionalnoj galeriji Viktorije u Melburnu.

Vila Skajva-Primavesi (1913–1916) u Beču, smatra se još jednim velikim delom Hofmana. Izgrađena je za industrijalca Ota Primavesija. Ovo je bila palata od 1000 kvadratnih metara, smeštena u parku. Izgrađena je u neoklasičnom modernom stilu, sva u beloj boji. Na frontonima zgrade nalazile su se skulpture Antona Hanaka. Unutrašnjost je u istom modernizovanom neoklasičnom stilu, ukrašena parketom od retkog drveta, mermernim pločama na zidovima i skulpturalnim ukrasima.

• 
  Dekoracija za kabare Fledermaus (1907)
• 
  Stolica za kabere Fledermaus (1906–1914)
• 
  Vila Skajva-Primavesi (1913—1916)

Između ratova (1918–1938)

Posle Prvog svetskog rata, Hofman je sagradio svoje poslednje dve vile. Prva je bila seoska kuća za Eduarda Asta u Veldenu na Vorterze u Koruškoj. Kuća je građena u jednostavnijem geometrijskom stilu, sa belim zidovima, kubičnim oblicima i diskretnim spoljašnjim dekorom, te klasičnim zabatom nad ulaznim vratima sa kipovima na vrhu.

Drugi projekat je bila vila za Sonju Knips. Sonja Knips je bila poznata kao model za jedno od najranijih Klimtovih dela. Udala se za industrijalca Antona Knipsa, koji je bio glavni pokrovitelj Bečke radionice. Sonjina kuća je bila drugačija od ostalih, manje geometrijska u svojoj fasadi i inspirisana britanskim Pokretom za umetnost i zanat, posebno u svojim krovnim i potkrovnim prozorima. Unutrašnjost je imala savršenu harmoniju nameštaja, zidne dekoracije i detalja, a prvobitno je upotpunjena sa tri glavne Klimtove slike, koje se sada nalaze u muzejima.

Tokom 1920-ih, Hofman se posebno zainteresovao za izgradnju javnih stambenih zgrada za radničku klasu. Njegov prvi takav projekat bio je u Kloze-hofu, bogatoj četvrti u Beču. To je bila kvadratna zgrada od pet spratova, površine šezdeset metara puta šezdeset metara. Zgrada je imala centralno dvorište u kome je Hofman planirao kulu visoku šest spratova. Fasada je bila jednostavna i obložena belim malterom. Jedini ukrasni detalji bili su jednostavni stubovi i frontoni nad ulazima, i dvovodni krov, sa crvenim obrubom oko prozora.

Kako se ekonomska kriza 1930-ih produbljivala, Hofman je u Beču gradio više javnih stanova. Najveći projekat bio je u ulici Laksenburger štrase broj 94, izgrađen između 1928. i 1932. godine. Sadržao je 332 stana u blokovskim šestospratnicama u jednostavnoj, funkcionalnoj strukturi oko centralnog dvorišta, koja je ubrzo postala model za slične zgrade izgrađene u Beču i drugim gradovima u međuratnom periodu.

Hofman, kao jedan od osnivača austrijskog Verkbunda, stvara u periodu 1930–32, eksperimentalni grad po uzoru na nemačku verziju „Belog grada“ stvorenog u Štutgartu 1928. godine. Za izložbu, Hofman je dizajnirao četiri različite kuće, različitih veličina i dizajna, sve jednostavne i praktične. Izrađene su bile od cigle pokrivene malterom. Jedna inovativna karakteristika, koju je dodao Hofman, bilo je stepenište zatvoreno staklom na spoljašnjem delu svake kuće, koje je učinilo unutrašnjost kuće većom i dalo raznolikost fasadi. Još jedna moderna karakteristika, pozajmljena od Korbizjea, bila je krovna terasa na svakom stanu.

• 
  Kuća Sonje Knips (1924–25)
• 
  Ulaz u kuću Knipsa (1924–1925)
• 
  Model kuće Verkbund, Vajtingergase broj 85 (1930–1932)

Austrijski paviljon na Venecijanskom bijenalu (1934)

Poslednje veliko Hofmanovo delo pre Drugog svetskog rata bio je paviljon Austrije na Venecijanskom bijenalu 1934. godine. Zgrada je imala oblik latiničnog slova U, sa jednom stranom nešto dužom od druge. Zidovi su bili od krepa u horizontalnim prugama. Originalni ulazni portal i skulpturalna dekoracija, koje je dizajnirao Hofman, nikada nisu završeni zbog budžetskih poteškoća, ali je njihovo odsustvo dodatno istaklo strukturu same zgrade. Zgrada nije korišćena nakon 1938. godine, kada je nacistička Nemačka anektirala Austriju, ali je ipak, 1984. godine vraćena u prvobitni izgled.

• 
  Austrijski paviljon za Venecijanski bijenale (1934)

Kasnije godine (1939–1956)

Godine 1936. Hofman je dobio zvanje profesora emeritusa likovnih umetnosti. Godine 1937. predstavio je model enterijera "Budoar velike glumice" na Međunarodnoj izložbi u Parizu. Iste godine je dizajnirao nove enterijere za hotel Imperijal u Beču. Godine 1940. redizajnirao je unutrašnjost fabrike u Majsenu i njihove kancelarije u Beču. Nakon Anšlusa, Hofman je redizajnirao bivšu nemačku ambasadu u Beču da služi kao novo sedište nemačke vojske u Austriji. Tokom rata osmislio je više od osamdeset projekata za kuće i druge objekte, ali nema podataka koliko je zgrada bilo izgrađeno. Hofman je glasao za uniju Austrije sa Nemačkom i, kao što je navedeno u knjizi Tima Bonihadija „Ulica dobrog života. Bogatstvo moje bečke porodice“ (2011), Hofmanu su se divili nacisti koji su ga imenovali za specijalnog komesara za Bečku umetnost i zanat.

Odmah nakon Drugog svetskog rata, Hofman se ponovo pridružio Bečkoj secesiji, umetničkom pokretu kojeg su on, Klimt i Oto Vagner napustili 1905. godine. Za predsednika Secesije biran je Hofman od 1948. do 1950. godine. Između 1949. i 1953. godine, na osnovu svog iskustva pre rata, projektovao je još tri velika javna stambena projekta u Beču.

Jozef Hofman je preminuo 7. maja 1956. godine u svom stanu u ulici Salezijanergase broj 33 u Beču. Sahranjen je u Središnjem bečkom groblju (Grupa 14 C, Broj 20). Njegov nadrgrobni spomenik izvajao je Fric Vortruba.

Hofmanov uticaj

Oskar Kokoška, Egon Šile i Le Korbizje bili su najistaknutiji učenici. Pod jakim uticajem Hofmanove estetike bili su još i američki dizajneri Edvard H. i Gledis Ašerman i Luiz Brigam. Nemačka dizajnerka Ani Šad takođe je bila Hofmanova učenica.

Kao član međunarodnog žirija na konkursu za projektovanje palate za Ligu naroda u Ženevi 1927. godine, Hofman je pripadao manjini koja je glasala za Le Korbizjeov projekat, a ovaj je uvek sa zahvalnošću govorio o svom bečkom kolegi.

Nagrade i počasti

• 1950: Velika austrijska državna nagrada za arhitekturu
• 1951: Počasni doktor Tehnološkog univerziteta u Beču
• Počasni doktor Tehnološkog univerziteta u Drezdenu

Izabor Hofmanovih arhitektonskih dela

• 1900–1911: Dizajn za koloniju umetnika u Hoe Varte
• 1900–1901: Dvostruka kuća za Kolomana Mozera i Karla Mola
• 1904: Sanatorijum Purkersdorf
• 1905–1906: Kuća za pisca Riharda Ber-Hofmana u Beču
• 1905–1911: Dvorac Stokle u Briselu, Belgija
• 1907: Unutrašnja dekoracija Kabare Fledermaus u Beču
• 1909–1911: Ast Vila u Beču
• 1913–1915: Vila Skajv-Primavesi u Beču
• 1913–1914: Seoska kuća za Ota Primavesija (www.primavesi.eu) u Moravskoj (uništena u požaru 1922. godine)
• 1919–1924: Kuća za Zigmunda Berla u Bruntalu, Moravska
• 1920–1921: Vila za Frica Gromana u Vrbnom pod Pradedem, Moravska
• 1923–1925: Urbani stambeni kompleks Kloze-hof
• 1924–1925: Vila Knips u Beču, izgrađena za Sonju Knips
• 1930–1932: Četiri kuće u nizu za naselje bečkog Verkbunda
• 1934: Dizajn ogranka Viktorin-Verke u Burgringu
• 1934: Austrijski paviljon na Venecijanskom bijenalu

Izbor Hofmanovih dizjana nameštaja

• 1904: Purkersdorf Fotelja
• 1905: Zicmašine Fotelja
• 1905: Kunstšau Fotelja
• 1905–1910: Fotelja Dvorca Stokle
• 1907: Fledermaus stolica
• 1907: Garnitura za sedenje "Buenos Aires"
• 1908: Ziben-kugel-štul stolica
• 1908: Arm-lefel stolica
• 1910: Kubus Fotelja
• 1910: Klub fotelja
• 1911: Haus Koler stolica

Galerija Hofmanovih projekata

1899-1910

• 
  Kuća na adresi Bergerhoe broj 1 (1899)
• 
  Zgrada u Untere Hauptštrase 4–6 (1900)
• 
  Vila Špicer (1903)
• 
  Kuća Mozer-Mol (1903)
• 
  Protestantska crkva (1903)
• 
  Union hotel (1903)
• 
  Sanatorijum Purkersdorf (1905)
• 
  Kuća u Veringu, Hazenauer štrase broj 29 (1906)
• 
  Kuća za porodicu Mol (1906)
• 
  Kabare "Fledermaus" (1907)
• 
  Zgrada u Beču na adresi Zajlerštete broj 24 (1908)
• 
  Grobnica za Emila Cukerkandla (1908)

1910-1954

• 
  Zgrada u Štajnfeldgase broj 2 (1911)
• 
  Dvorac Stokle (1911)
• 
  Grobnica Gustava Malera (1911)
• 
  Grobnica za Pola Vitgenštajna (1912)
• 
  Zgrada u Pfargase 15 (1913)
• 
  Zgrada u Kasgrabengase 30-32 (1914)
• 
  Zgrada u Kasgrabengase 36–38 (1914)
• 
  Zgrada u Sutingergase 12–14 (1914)
• 
  Zgrada u Sutingergase 16–18 (1914)
• 
  Vila Primavesi (1915)
• 
  Vila u Vrbnu pod Pradedem u Češkoj (1921)
• 
  Kuća za Sonju Knips (1924)
• 
  Kloze-Hof (1925)
• 
  Vinarski-Hof (1925)
• 
  Spomenik Otu Vagneru (1930)
• 
  Zgrada u bečkoj Laksenburger Štrase broj 94 (1932)
• 
  Zgrada u Vajtingergase 79–85 (1932)
• 
  Austrijski paviljon na Venecijanskom bijenalu (1934)
• 
  Zgrada u Beču na uglu Arbajtergase i Špengergase (1939)
• 
  Zgrada u Blajhturmgase 23–27 (1950)
• 
  Zgrada u Zilbergase 2–4 (1952)
• 
  Zgrada u Hajligenšteter štrase broj129 (1954)

Dodatna literatura

• Eduard F. Sekler: Hoffmann, Josef. In: Neue Deutsche Biographie (NDB). Band 9, Duncker & Humblot, Berlin. 1972. ISBN 3-428-00190-7. str. 429–431.
• Armand Weiser: Meister der Baukunst (Josef Hoffmann). Genf 1930.
• Gertrud Pott: Die Spiegelung des Sezessionismus im Österreichischen Theater. Herausgegeben vom Institut für Theaterwissenschaft an der Universität Wien. Verlag Wilhelm Braumüller, Wien/Stuttgart, 1975.
• Peter Gorsen: Josef Hoffmann. Zur Modernität eines konservativen Baumeisters. In: Alfred Pfabigan (Hrsg.): Ornament und Askese. C. Brandstätter, Wien 1985, S. 69–92.
• Edua. ISBN 3-7017-0306-X.
• Lillian Langseth-Christensen: A Design For Living. Viking, New York. 1987. ISBN 0-670-80089-9. (autorka je od 1922. do 1925. bila Hofmanova učenica u Beču).
• Peter Noever, Oswald Oberhuber (Hrsg.): Josef Hoffmann. Ornament zwischen Hoffnung und Verbrechen. Österreichisches Museum für Angewandte Kunst/Hochschule für Angewandte Kunst (Ausstellungskatalog), Residenz, Salzburg/Wien. 1987. ISBN 3-900688-01-X.
• Peter Noever (Hrsg.): Der Preis der Schönheit. 100 Jahre Wiener Werkstätte. Hatje Cantz, Ostfildern-Ruit. 2003. ISBN 3-7757-1410-3..
• Gabriele Fahr-Becker: Wiener Werkstätte. 1903–1932. Taschen-Verlag, Köln. 1994. ISBN 3-8228-2550-6.
• Christian Witt-Dörring (Hrsg.): Josef Hoffmann. Interiors, 1902–1913. Prestel-Verlag, München. 2006. ISBN 978-3-7913-3710-4..
• Walter Zednicek: Josef Hoffmann und die Wiener Werkstätte. Zednicek, Wien. 2006. ISBN 978-3-9500360-8-4.
• August Sarnitz: Josef Hoffmann. Im Universum der Schönheit. Taschen-Verlag, Köln. 2007. ISBN 978-3-8228-5588-1..
• Agnes Husslein-Arco, Alfred Weidinger (Hrsg.): Gustav Klimt – Josef Hoffmann. Pioniere der Moderne. Prestel, München. 2011. ISBN 978-3-7913-5148-3..
• Michael Huey: Wiener Silber. Modernes Design 1780-1918, Ausstellungskatalog Neue Galerie New York/Kunsthistorisches Museum Wien, Hatje Cantz, Ostfildern. 2003. ISBN 978-3-7757-1317-7.
• Christoph Thun-Hohenstein, Christian Witt-Dörring, Rainald Franz, Matthias Boeckl (Hrsg.): JOSEF HOFFMANN 1870–1956: Fortschritt durch Schönheit - das Handbuch zum Werk, Birkhäuser Verlag, Basel. 2021. ISBN 978-3-0356-2295-9.

Spoljašnje veze

• Mediji vezani za članak Jozef Hofman na Vikimedijinoj ostavi
• Tekstovi Jozefa Hofmana na Geti institutu u Los Anđelesu.
• Lampe i nameštaj koji je Hofman dizajnirao za Bečku radionicu
• Hofmanovi tekstilni dizajni za Bečku radionicu
• Fim o Hofmanu i Bečkoj Radionici na Jutjubu