Automobil

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
„Kola” preusmerava ovde. Za druge upotrebe, pogledajte Kola (višeznačna odrednica).
Moderna kola i kamioni se kreću po autoputu.
Istorijski model Ford-a

Automobil (auto) je dvotrago motorno vozilo, po pravilu drumsko, koje služi za prevoz robe i putnika. Nekada se pod automobilom ne podrazumevaju autobusi i kamioni, tj. podrazumevaju se samo putnički automobili. Većina definicija kola navodi da se ona prvenstveno kreću po putevima, mogu da prime do osam ljudi, imaju četiri gume, i uglavnom trasportuju ljude, pre nego teret.[1][2] Kola su ušla u globalnu upotrebu tokom 20. veka, i razvijene privrede su zavisne od njih. Godina 1886. se smatra godinom rođenja modernog automobila. Te godine je nemački izumitelj Karl Benz napravio Benz Patent-Motorwagen. Kola nisu postala široko dostupna do ranog 20. veka. Jedna od prvih kola koja su bila dostupna masama je bio Model T iz 1908. godine, američka kola koja je proizvodila Ford motorna kompanija. Kola su bila brzo prihvaćena u SAD, gde su zamenila životinjama vučene kočije i kolica, dok je Zapadnoj Evropi i u drugim delovima sveta trebalo da prođe znatno više vremena do njihovog ustaljivanja.

Automobili imaju kontrole za vožnju, parkiranje, udobnosti i sigurnosti putnika, i kontrolisanje raznih svetala. Tokom decenija, dodatne funkcije i kontrole su dodate vozilima, čineći ih postepeno sve složenijima. Primeri toga su kamere sa zadnje strane za vožnju u nazad, klimatizacija, navigacioni sistemi i aparati za zabavu u kolima. Većina automobila u upotrebi u 2010-tim se pokreće pomoću motora sa unutrašnjim sagorevanjem, koji troše Fosilna goriva. Ovo uzrokuje zagađenje vazduha, doprinosi klimatskim promenama i globalnom zagrevanju.[3] Vozila koje koriste alternativna goriva, kao što su etanolna vozila sa fleksibilnim gorivom i vozila na prirodni gas zadobijaju popularnost u nekim zemljama. Električni automobili, koji su izmišljeni rano u istoriji automobila, a počeli su da se pojavljuju na tržištu od 2008. godine.

Postoje troškovi i koristi koji su vezani za upotrebu automobila. Troškovi obuhvataju kupovinu vozila, plaćanje kamate (ako se vozilo kupi na kredit), popravke i održavanje, gorivo, amortizacija, vreme vožnje, troškovi parkiranja, porezi, i osiguranje.[4] Troškovi društva obuhvataju održavanje puteva, upotrebu zemljišta, zagušivanje puteva, zagađenje vazduha, javno zdravlje, zdravstvo, i odlaganje vozila na kraju njegovog životnog veka. Saobraćajne nesreće su najveći uzrok smrtnih povreda širom sveta.[5]

Prednosti uključuju fleksibilnost prevoza, pokretljivost, nezavisnost i praktičnost.[6][7][8] U društvene prednosti se ubrajaju ekonomske koristi, kao što su posao i sticanje bogastva od automobilske industrije, transportne provizije, društvena dobrobit od razonode i mogućnositi putovanja, i stvaranje prihoda od poreza. Pružanje mogućnosti ljudima da se fleksibilno kreću sa mesta na mesto ima dalekosežne implikacije za prirodu društava.[9] Procenjuje se da je 2014. godine bilo preko 1,25 milijardi vozila,[10] što je znatan porast sa oko 500 miliona 1986. godine[11][12] Brojevi vozila brzo rastu, posebno u Kini, Indiji i drugim novo industrijalizovanim zemljama.[13]

Poreklo i etimološko značenje reči[uredi]

Reč „automobil“ je grčkog porekla grčki jezik "άυτο" („auto“), samostalno i latinskog porekla latinski jezik "mobilis" u značenju pokretan. Automobil je etimološki definisan kao saobraćajno sredstvo koje se kreće samostalno, i nije zavisno, na tračnicama ili trolama, za čije kretanje nisu potrebne životinje ili ljudska snaga, i koje se kreće zahvaljujući svom vlastitom pogonu.

Istorija[uredi]

Prvi Bencov automobil iz 1885. godine
Prvi Fijatov automobil iz 1899. - Fijat 4 KS

Najznačajnija istorija automobila se počinje pisati krajem 18. veka kada su bili realizovani prvi eksperimenti sa vozilima koji su pokretani pomoću parne mašine.Među njegovim prvim konstruktorima bili su Škot Džejms Vat i Francuz Nikolas Žozef Kinjo. Parna mašina je 1769. godine prevozila četiri putnika i razvijala je brzinu od 9 km za čas.

Početak 19. veka bio je pod dominacijom parnih mašina, koje su se postepeno poboljšavale. Promene su nastale u drugoj polovini 19. veka kada je konstruktorima pošlo za rukom da naprave prvi motor sa unutrašnjim sagorevanjem. U godinama od 1862. sve do 1866. Nikolas Oto je razvio motor sa unutrašnjim sagorevanjem.

Razvoj današnjih automobila je počeo 1885. godine kada je u Nemačkoj u Manhajmu Karl Benc patentirao svoju motornu trikolicu. Prvo putovanje automobilom je ostvarila Berta Benc, supruga Karl Benca 1888. godine i to od Manhajma do Pforchajma.

Godine 1887. sasvim nezavisno od Karla Benca gradnju automobila počinje Gotlib Dajmler koji je kod izgradnje motora sarađivao sa Vilhelmom Majbahom. 1897. godine Austrijanac Rudolf Dizel je motor usavršio.

Prvi automobil u tadašnju Srbiju došao je 1903. godine, u Beograd. Kupio ga je trgovac Boža Radulović, u jednoj fabrici u Austriji (po nekim izvorima u Češkoj). Vozilo je u Beograd stiglo 3. aprila 1903. godine, vozom i sa fabričkim šoferom. Gazda Boža ga nikada nije vozio, već je kao šofera angažovao izvesnog Sretu Kostića, koji je tako postao prvi vozač u Srbiji.[14]

Krajem 19. veka su se pojavili prvi elektromobili. Nadmetanje između parnog motora, motora sa unutrašnjim sagorevanjem i elektromotorom traje sve do prvog desetleća dvadesetog veka od kada počinje da vlada automobil sa unutrašnjim sagorevanjem iako je automobil na električnu energiju iz gledišta prenosa energije dva puta efikasniji.

U 20. veku se automobil, sa benzinom ili naftom kao pogonskim sredstvom, uvek još najznačajnije saobraćajno sredstvo i njegovu revoluciju napravio je Henri Ford kada je u SAD - u izumeo i izradio automobil koji je bio opšte dostupan većini ljudi - Ford model T koji je uveden u proizvodnju 1908. i uspešno se proizvodio sve do 1927. godine.

Karakteristične dimenzije putničkih automobila[uredi]

Međuosovinsko rastojanje
Udaljenost između ose prednje i zadnje osovine
Rastojanje između točkova jedne osovine
Udaljenost sredina otisaka pneumatika na točkovima jedne osovine. Rastojanje između točkova prednje i zadnje osovine se po pravilu razlikuje.
Dužina
Udaljenost vertikalnih ravni, koje dodiruju prednji i zadnji kraj vozila.
Širina
U širinu se ne uračunavaju retrovizori, gabaritna svetla i žmigavci, elastični delovi i sl.
Visina
Visina se meri pri masi automobila spremnog za rad.
Prepust, prednji i zadnji
Udaljenost vertikalne ravni koja prolazi kroz osu točkova od najudaljenije tačke na prednjoj/zadnjoj delu vozila.
Prilazni ugao, prednji i zadnji
Određuje se pri maksimalnom opterećenju vozila. To je ugao između podloge i ravni koja tangira pneumatik a svi delovi vozila ispred/iza osovine se nalaze iznad nje.
Klirens
Udaljenost središnjeg dela vozila od podloge. Određuje se pri maksimalnom opterećenju vozila.

Klase putničkih automobila[uredi]

Prema karakterističnim dimenzijama, putnički automobili dele se u klase. Pošto se gabariti automobila neprestano povećavaju, ali i snage njihovih motora, tako i granice pojedinih klasa prate ovu tendenciju.

Klasa mini niža niža srednja srednja viša srednja viša luksuzna
Grupa A00 A0 A B C D
Grupa 1 2 3.1 3.2 4.1 4.2 5 6 7
Dužina (mm) <3900 <4300 <4500 <4600 <4700 <4800 <5000 <5200 >5000
Rastojanje između točkova (mm) <2500 <2600 <2700 <2800 <2900 <3000 >2900
Radna masa (kg) <1200 <1700 <1700 <1800 <2000 <2400 >2000
Uobičajna zapremina motora (l) <1,2 1,2–2,0 1,6–3,2 1,6–3,5 2,0–3,5 2,5–6,0 >4,0
Snaga (kW) <45 40–132 59–190 75–210 100–270 170–350 >300
Primer automobila Folksvagen Ap! Polo Golf Džeta Pasat Arteon Faeton
Primer automobila Škoda Škoda sitigo Škoda fabija Škoda rapid Škoda oktavija Škoda superb
Primer automobila Pežo Pežo 108 Pežo 208 Pežo 301 Pežo 308 Pežo 408 Pežo 508
Primer automobila BMV BMW serije 1 BMW serije 3 BMW serije 5 BMW serije 7
Primer automobila Audi Audi A1 Audi A2 Audi A3 Audi A4 Audi A6 Audi A8
Primer automobila Ford Ford ka Ford fijesta Ford C-maks Ford fokus Ford S-maks Ford mondeo Ford falkon Ford taurus Ford tanderbird
Primer automobila drugih marki Fijat panda Reno klio Kija sid Tojota korola Volvo S60 Reno talisman Volvo S90 Rols-Rojs fantom

Delovi automobila[uredi]

Najvažniji delovi automobila su:

Automobilski motori[uredi]

Glavni članak: Automobilski motori

Motori koji se koriste u automobilima su klipni motori sa unutrašnjim sagorevanjem, koji najčešće kao pogonsko gorivo koriste benzin ili dizel-gorivo. Kao alternativna vrsta goriva koristi se i tečni naftni gas (TNG) ili, kako se češće naziva - plin, dok ostale vrste alternativnih goriva još nisu previše rasprostanjene.

Električni motori imaju mnogo višu efikasnost od motora sa unutrašnjim sagorevanjem, ali pošto koriste teške baterije kao izvor energije, ne koriste se mnogo za pogon automobila.

Zaštita životne sredine[uredi]

Automobili predstavljaju značajan izvor zagađenja. Ono je prouzrokovano prisustvom ugljen-dioksida, ugljen-monoksida, azotnih oksida, nesagorelih ugljovodonika i oksida olova u izduvnim gasovima. Kod vozila sa oto motorima, smanjenje sadržaja štetnih gasova postiže se njihovim „dogorevanjem“ u katalitičkom reaktoru ("katalizatoru"), koji se nalazi u izduvnoj cevi. Postojanje katalizatora, iziskuje korišćenje bezolovnog motornog benzina.

Za kratke razdaljine, a posebno za gradsku vožnju, sve više se koriste elektromobili, čiji je kapacitet dovoljan da obezbedi razuman radijus kretanja, a da pri tome ne budu preterano kabasti.

Proizvodnja automobila po državama[uredi]

Rank Država 1960. 1970. 1980. 1990. 2000. 2006.
1. Japan 481.551 5.289.157 11.042.884 13.486.796 10.140.796 11.484.233
2. SAD 7.905.119 8.283.949 8.009.841 9.782.997 12.773.714 11.263.986
3. Kina 22.574 87.166 222.288 509.242 2.069.069 7.188.708
4. Nemačka 2.132.084 3.993.038 4.092.268 4.976.552 5.526.615 5.819.614
5. Južna Koreja 0 28.819 123.135 1.321.630 3.114.998 3.840.102
6. Francuska 1.369.210 2.750.086 3.378.433 3.768.993 3.348.351 3.169.219
7. Španija 58.209 539.132 1.181.659 2.053.350 3.032.874 2.777.435
8. Brazil 133.041 416.089 1.165.174 914.466 1.681.517 2.611.034
9. Kanada 397.739 1.159.504 1.369.607 1.947.106 2.961.636 2.572.292
10. Meksiko 0 192.841 490.006 820.558 1.934.927 2.045.518
11. Indija 54.000 89.000 113.917 362.655 796.185 1.944.380
12. Velika Britanija 1.810.700 2.098.498 1.312.914 1.565.957 1.813.894 1.648.388
13. Rusija 523.591 922.000 2.195.000 1.973.570 1.202.589 1.508.358
14. Tajland 0 10.667 73.985 304.843 411.721 1.296.060
15. Italija 644.633 1.854.252 1.610.287 2.120.850 1.738.315 1.211.594
Svet 16.500.000 29.381.000 39.396.607 48.201.207 58.374.162 69.127.156

Izvor: OICA

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. Fowler, H.W.; Fowler, F.G., ur. (1976). Pocket Oxford Dictionary. Oxford University Press. ISBN 978-0198611134. 
  2. „motor car, n.”. OED Online. Oxford University Press. 2014. Pristupljeno 2014-09-29. 
  3. „Global Climate Change”. U.S. Department of Energy. Arhivirano iz originala na datum 2007-02-25. Pristupljeno 2015-11-23. 
  4. „Car Operating Costs”. my car. RACV. Arhivirano iz originala na datum 7. 10. 2009. Pristupljeno 2009-12-22. 
  5. Peden M; Scurfield R (2004). Sleet D, ur. World report on road traffic injury prevention. World Health Organization. ISBN 92-4-156260-9. Pristupljeno 2008-06-24. 
  6. Setright, L. J. K. (2004). Drive On!: A Social History of the Motor Car. Granta Books. ISBN 1-86207-698-7. 
  7. „1679-1681–R P Verbiest's Steam Chariot”. History of the Automobile: origin to 1900. Hergé. Pristupljeno 2009-05-08. 
  8. „A brief note on Ferdinand Verbiest”. Curious Expeditions. 2007-07-02. Arhivirano iz originala na datum 2008-04-03. Pristupljeno 2008-04-18. 
  9. Jakle, John A.; Sculle, Keith A. (2004). Lots of Parking: Land Use in a Car Culture. Univiversity of Virginia Press. ISBN 0-8139-2266-6. 
  10. „Number of vehicles in use worldwide 2014”. Statista. Pristupljeno 2017-04-28. 
  11. Sousanis, John (2011-08-15). „World Vehicle Population Tops 1 Billion Units”. Wards Auto. Pristupljeno 2012-07-17. 
  12. „WorldMapper - passenger cars”. 
  13. „Automobile Industry Introduction”. Plunkett Research. Arhivirano iz originala na datum 2011-07-22. 
  14. MUZEJ AUTOMOBILA | Lepa Srbija

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]