Automobil

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
„Kola” preusmerava ovde. Za druge upotrebe, pogledajte Kola (višeznačna odrednica).
Istorijski model Ford-a

Automobil (auto) je dvotrago motorno vozilo, po pravilu drumsko, koje služi za prevoz robe i putnika. Nekada se pod automobilom ne podrazumevaju autobusi i kamioni, tj. podrazumevaju se samo putnički automobili.

Od 2002. postoji 590 miliona ličnih vozila širom sveta (približno jedan automobil na jedanaest ljudi).[1]

Poreklo i etimološko značenje reči[uredi]

Reč „automobil“ je grčkog porekla grčki jezik "άυτο" („auto“), samostalno i latinskog porekla latinski jezik "mobilis" u značenju pokretan. Automobil je etimološki definisan kao saobraćajno sredstvo koje se kreće samostalno, i nije zavisno, na tračnicama ili trolama, za čije kretanje nisu potrebne životinje ili ljudska snaga, i koje se kreće zahvaljujući svom vlastitom pogonu.

Istorija[uredi]

Prvi Bencov automobil iz 1885. godine
Prvi Fijatov automobil iz 1899. - Fijat 4 KS

Najznačajnija istorija automobila se počinje pisati krajem 18. veka kada su bili realizovani prvi eksperimenti sa vozilima koji su pokretani pomoću parne mašine.Među njegovim prvim konstruktorima bili su Škot Džejms Vat i Francuz Nikolas Žozef Kinjo. Parna mašina je 1769. godine prevozila četiri putnika i razvijala je brzinu od 9 km za čas.

Početak 19. veka bio je pod dominacijom parnih mašina, koje su se postepeno poboljšavale. Promene su nastale u drugoj polovini 19. veka kada je konstruktorima pošlo za rukom da naprave prvi motor sa unutrašnjim sagorevanjem. U godinama od 1862. sve do 1866. Nikolas Oto je razvio motor sa unutrašnjim sagorevanjem.

Razvoj današnjih automobila je počeo 1885. godine kada je u Nemačkoj u Manhajmu Karl Benc patentirao svoju motornu trikolicu. Prvo putovanje automobilom je ostvarila Berta Benc, supruga Karl Benca 1888. godine i to od Manhajma do Pforchajma.

Godine 1887. sasvim nezavisno od Karla Benca gradnju automobila počinje Gotlib Dajmler koji je kod izgradnje motora sarađivao sa Vilhelmom Majbahom. 1897. godine Austrijanac Rudolf Dizel je motor usavršio.

Prvi automobil u tadašnju Srbiju došao je 1903. godine, u Beograd. Kupio ga je trgovac Boža Radulović, u jednoj fabrici u Austriji (po nekim izvorima u Češkoj). Vozilo je u Beograd stiglo 3. aprila 1903. godine, vozom i sa fabričkim šoferom. Gazda Boža ga nikada nije vozio, već je kao šofera angažovao izvesnog Sretu Kostića, koji je tako postao prvi vozač u Srbiji.[2]

Krajem 19. veka su se pojavili prvi elektromobili. Nadmetanje između parnog motora, motora sa unutrašnjim sagorevanjem i elektromotorom traje sve do prvog desetleća dvadesetog veka od kada počinje da vlada automobil sa unutrašnjim sagorevanjem iako je automobil na električnu energiju iz gledišta prenosa energije dva puta efikasniji.

U 20. veku se automobil, sa benzinom ili naftom kao pogonskim sredstvom, uvek još najznačajnije saobraćajno sredstvo i njegovu revoluciju napravio je Henri Ford kada je u SAD - u izumeo i izradio automobil koji je bio opšte dostupan većini ljudi - Ford model T koji je uveden u proizvodnju 1908. i uspešno se proizvodio sve do 1927. godine.

Karakteristične dimenzije putničkih automobila[uredi]

Međuosovinsko rastojanje
Udaljenost između ose prednje i zadnje osovine
Rastojanje između točkova jedne osovine
Udaljenost sredina otisaka pneumatika na točkovima jedne osovine. Rastojanje između točkova prednje i zadnje osovine se po pravilu razlikuje.
Dužina
Udaljenost vertikalnih ravni, koje dodiruju prednji i zadnji kraj vozila.
Širina
U širinu se ne uračunavaju retrovizori, gabaritna svetla i žmigavci, elastični delovi i sl.
Visina
Visina se meri pri masi automobila spremnog za rad.
Prepust, prednji i zadnji
Udaljenost vertikalne ravni koja prolazi kroz osu točkova od najudaljenije tačke na prednjoj/zadnjoj delu vozila.
Prilazni ugao, prednji i zadnji
Određuje se pri maksimalnom opterećenju vozila. To je ugao između podloge i ravni koja tangira pneumatik a svi delovi vozila ispred/iza osovine se nalaze iznad nje.
Klirens
Udaljenost središnjeg dela vozila od podloge. Određuje se pri maksimalnom opterećenju vozila.

Klase putničkih automobila[uredi]

Prema karakterističnim dimenzijama, putnički automobili dele se u klase. Pošto se gabariti automobila neprestano povećavaju, ali i snage njihovih motora, tako i granice pojedinih klasa prate ovu tendenciju.

Klasa mini niža niža srednja srednja viša srednja viša luksuzna
Grupa A00 A0 A B C D
Grupa 1 2 3.1 3.2 4.1 4.2 5 6 7
Dužina (mm) <3900 <4300 <4500 <4600 <4700 <4800 <5000 <5200 >5000
Rastojanje između točkova (mm) <2500 <2600 <2700 <2800 <2900 <3000 >2900
Radna masa (kg) <1200 <1700 <1700 <1800 <2000 <2400 >2000
Uobičajna zapremina motora (l) <1,2 1,2–2,0 1,6–3,2 1,6–3,5 2,0–3,5 2,5–6,0 >4,0
Snaga (kW) <45 40–132 59–190 75–210 100–270 170–350 >300
Primer automobila Folksvagen Ap! Polo Golf Džeta Pasat Arteon Faeton
Primer automobila Škoda Škoda sitigo Škoda fabija Škoda rapid Škoda oktavija Škoda superb
Primer automobila Pežo Pežo 108 Pežo 208 Pežo 301 Pežo 308 Pežo 408 Pežo 508
Primer automobila BMV BMW serije 1 BMW serije 3 BMW serije 5 BMW serije 7
Primer automobila Audi Audi A1 Audi A2 Audi A3 Audi A4 Audi A6 Audi A8
Primer automobila Ford Ford ka Ford fijesta Ford C-maks Ford fokus Ford S-maks Ford mondeo Ford falkon Ford taurus Ford tanderbird
Primer automobila drugih marki Fijat panda Reno klio Kija sid Tojota korola Volvo S60 Reno talisman Volvo S90 Rols-Rojs fantom

Delovi automobila[uredi]

Najvažniji delovi automobila su:

Automobilski motori[uredi]

Glavni članak: Automobilski motori

Motori koji se koriste u automobilima su klipni motori sa unutrašnjim sagorevanjem, koji najčešće kao pogonsko gorivo koriste benzin ili dizel-gorivo. Kao alternativna vrsta goriva koristi se i tečni naftni gas (TNG) ili, kako se češće naziva - plin, dok ostale vrste alternativnih goriva još nisu previše rasprostanjene.

Električni motori imaju mnogo višu efikasnost od motora sa unutrašnjim sagorevanjem, ali pošto koriste teške baterije kao izvor energije, ne koriste se mnogo za pogon automobila.

Zaštita životne sredine[uredi]

Automobili predstavljaju značajan izvor zagađenja. Ono je prouzrokovano prisustvom ugljen-dioksida, ugljen-monoksida, azotnih oksida, nesagorelih ugljovodonika i oksida olova u izduvnim gasovima. Kod vozila sa oto motorima, smanjenje sadržaja štetnih gasova postiže se njihovim „dogorevanjem“ u katalitičkom reaktoru ("katalizatoru"), koji se nalazi u izduvnoj cevi. Postojanje katalizatora, iziskuje korišćenje bezolovnog motornog benzina.

Za kratke razdaljine, a posebno za gradsku vožnju, sve više se koriste elektromobili, čiji je kapacitet dovoljan da obezbedi razuman radijus kretanja, a da pri tome ne budu preterano kabasti.

Proizvodnja automobila po državama[uredi]

Rank Država 1960. 1970. 1980. 1990. 2000. 2006.
1. Japan 481.551 5.289.157 11.042.884 13.486.796 10.140.796 11.484.233
2. SAD 7.905.119 8.283.949 8.009.841 9.782.997 12.773.714 11.263.986
3. Kina 22.574 87.166 222.288 509.242 2.069.069 7.188.708
4. Nemačka 2.132.084 3.993.038 4.092.268 4.976.552 5.526.615 5.819.614
5. Južna Koreja 0 28.819 123.135 1.321.630 3.114.998 3.840.102
6. Francuska 1.369.210 2.750.086 3.378.433 3.768.993 3.348.351 3.169.219
7. Španija 58.209 539.132 1.181.659 2.053.350 3.032.874 2.777.435
8. Brazil 133.041 416.089 1.165.174 914.466 1.681.517 2.611.034
9. Kanada 397.739 1.159.504 1.369.607 1.947.106 2.961.636 2.572.292
10. Meksiko 0 192.841 490.006 820.558 1.934.927 2.045.518
11. Indija 54.000 89.000 113.917 362.655 796.185 1.944.380
12. Velika Britanija 1.810.700 2.098.498 1.312.914 1.565.957 1.813.894 1.648.388
13. Rusija 523.591 922.000 2.195.000 1.973.570 1.202.589 1.508.358
14. Tajland 0 10.667 73.985 304.843 411.721 1.296.060
15. Italija 644.633 1.854.252 1.610.287 2.120.850 1.738.315 1.211.594
Svet 16.500.000 29.381.000 39.396.607 48.201.207 58.374.162 69.127.156

Izvor: OICA

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]