Bespilotna letelica

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Bespilotna letelica
Predator and Hellfire.jpg
Opšte
Namena nadgledanje / izviđanje / špijunska / borbena / višenamenska / obeležavanje ciljeva /
leteća meta
Posada bez posade
Zemlja porekla zemlja, nosilac razvoja
Proizvođač fabrika, proizvođač
Prvi let datum prvog leta
Početak proizvodnje datum lansiranja proizvodnje
Uveden u upotrebu datum odluke o uvođenju u operativnu upotrebu
Povučen iz upotrebe datum povlačenja iz
operativne upotrebe
Status trenutni status
Prvi korisnik prva država koja ju je uvela u operativnu upotrebu
Broj primeraka ukupan broj proizvedenih primeraka
Dimenzije
Dužina rastojanje dve najudaljenije tačke na letelici, duž „X“ ose, m
Razmah krila rastojanje dve najudaljenije tačke na krilu, duž „y“ ose, m
Visina rastojanje od ravni stajanke do najviše tačke aviona, duž „Z“ ose, m
Površina krila usvojena repera povrina krila, u planu, m²
Masa
Prazan masa prazne opremljene BPL, kg
Normalna poletna standardna masa u poletanju BPL, kg
Maks. težina pri uzletanju maksimalna moguća masa BPL, u poletanju, kg
Maks. spoljni teret masa podvesnih tereta (naoružanja, rezervoara sa gorivom i kontejnera sa opremom, u kombinacijama), kg
Pogon
Turbo-mlazni motor Turbomlazni motor
Potisak TMM potisak, kN
Raketni motor Raketni motor
Potisak RM potisak, kN
Turbo-elisni motor Turboelisni motor
TEM snaga snaga, kW
Клипно-елисни мотор Клипни мотор
Снага снага, kW
Performanse
Brzina krstarenja brzina, za najveću autonomiju leta, km/h
Maks. brzina na Hopt maksimalna brzina, na optimalno visini leta, km/h
Maks. brzina na H=0 maksimalna brzina, na nivou mora, km/h
Taktički radijus kretanja rastojanje do najudaljenije tačke, do koje BPL može bezbedno otići i vratiti se, sa raspoloživim gorivom, km
Dolet rastojanje do najudaljenije tačke, do koje BPL može bezbedno preleteti, u jednom smeru, km
Plafon leta najveća visina, koju BPL može postići, m
Brzina penjanja najveća vertikalna brzina, pri penjanju BPL, m/min
F16 Flight Icon.pngПортал Ваздухопловство
Групна слика разних типова БПЛ

Беспилотна летелица (БПЛ; енгл. Unmanned aerial vehicle, UAV) je vazduhoplov sa kojim upravlja navigator, pilot sa daljinskim prenosom signala sa zemlje ili koji leti autonomno po zadatim zapamćenim podacima. Najmasovnija upotreba BPL je u vojsci. Za razliku od krstareće rakete, BPL je konstruisana za višekratnu upotrebu i definiše se po svim pravilima struke kao i ostali vazduhoplovi, ali je bez posade i pilota. Može biti i sa jednokratnom upotrebom, kao „samoubica“ tada je maksimalno jednostavna, jeftina puna eksploziva i koristi se za uništavanje posebno važnih ciljeva kao krstareća raketa, a može i kao meta za gađanje, sredstvima protivvazduhoplovne odbrane. Prema nameni se oprema, naoružava ili je bez naoružanja. Ranije su se koristili stariji vazduhoplovi, povučeni iz operativne upotrebe, koje je pilot napuštao pre njegovog gađanja.[1] Aerodinamička i strukturalna konstrukcija je identična kao kod pilotiranih aviona ili helikoptera, sa posadama. Češće se projektuju kao avioni, a ređe kao bespilotni helikopteri.

Tehnika i princip poletanja i sletanja su često identični vazduhoplovu sa pilotom, a postoje i rešenja sa katapultiranjem i prizemljenjem sa padobranom. Najčešće se upravlja kombinovano sa vođenjem iz zemaljske stanice sa daljinskim prenosom komandnog signala, a pojedini delovi trajaktorije autonomno, unapred zapamćenim navigacijskum podacima i zadatim komponentama vektora stanja leta.

Trenutno, vojne BPL pretežno obavljaju izviđačke, špijunske ali sve više i direktne borbene zadatke.[2] Američko ratno vazduhoplovstvo planira ogromno povećanje flote BPL u operativnoj upotrebi do 2047. godine.[3] BPL se koriste i u civilne svrhe kao što je otkrivanje požara, borba protiv vatrene stihije, nadgledanje područja ugroženih sa poplavama, nadgledanje saobraćaja, kretanje životinjskog sveta, nadgledanje trasa cevovoda sa naftom, gasom i sa drugim fluidima.

Sasvim je izvesno da će borbeni avioni 6. generacije biti bespilotni i alternativnim mogućnostima sa posadom / bez posade.

Korist[uredi | uredi izvor]

Korisnost vojne upotrebe bespilotnih letelica (BPL) slikovito ocrtava portugalska autorka članka Klasifikacija BPL, svojim uvodnim citatom:[4]

MARIA DE FáTIMA BENTO

Klasifikacija[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija BPL može biti izvršena po osnovu više aspekata. Evropska asocijacija (engl. European Association of Unmanned Vehicles Systems) (EURO UVS ) sačinila je klasifikaciju BPL, na osnovu parametara kao što sunadmorska visina leta, autonomija, brzina, maksimalna težina poletanja, veličina itd.[4]

Način upravljanja[uredi | uredi izvor]

Bespilotne letelice mogu biti:

  • neupravljane;
  • automatski upravljane;
  • daljinski upravljane od strane pilota, smeštenog u statičkoj stanici ili mobilnom vozilu, na tlu.[a]

Masa, trajanje i visina leta[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija BPL, prema međusobno povezanim parametrima, kao što su masa, vreme, dolet i nadmorska visina leta, svrstava ih u grupe:

  • „mikro“, sa masom do 10 kg, autonomija (trajanje) leta oko 1 sat i radijus do 1 km;
  • „mini“, sa masom do 50 kg, autonomija leta od nekoliko sati i radijus do 3 do 5 km;
  • „midi“, sa masom do 1.000 kg, autonomija leta od 10 do 12 sati i visine ok 9 do 10 km;
  • „teške“ na visinama do 20 km leta i autonomija leta duža od 24 sati.

Namena[uredi | uredi izvor]

Najčešća namena BPL:

  • „meta i mamac“ - simulira neprijateljsku letelicu ili raketu, u toku obuke u gađanju zemlja-vazduh, vazduh-vazduh;
  • izviđanje - prikupljanje i prenošenje obaveštajnih podataka iz vazdušnog prostora i sa tla, u realnom vremenu i memorisanje istih (info);
  • borbena - dejstva vazduh-tlo, vazduh-vazduh i elektronsko ratovanje, u visoko rizičnim misijama (vidi: Bespilotna borbena letelica);
  • logistička - kargo prenos i druge logističke operacije;
  • eksperimentalne - istraživanje i razvoj novih i naprednih tehnologija;
  • civilno - privredna i komercijalna upotreba, u širokom spektru zadataka.
Zahtevi za: mikro BPL
Karakteristike Vrednosti
Veličina < 15 sm
Težina 100 g
Nosivost 10 g
Dolet 1–10 km
Autonomija 60 min
Plafon < 150 m
Mah brzina 15 m / s

Po značaju izvršavanih vojnih zadataka BPL mogu biti:

  • taktičke i
  • strategijske.

Taktičke BPL se mogu podeliti u šest podkategorija: „zatvorenog“, kratkog, srednjeg, velikog doleta i autoriteta i najzad, srednjeg plafona i velikog doleta, a strategijske (pogledaj donju tabelu).[4]

Definicija i kategorije[uredi | uredi izvor]

Pilotska stanica na zemlji, za upravljanje sa Predatorom, Irak 7. avgust 2007.

BPL je letelica sa neprekidnom informatičkom vezom, bez potrebe za ljudskom posadom. One obavljaju različite zadatke za potrebe vojske i u domenu civilnog sektora / komercijalne potrebe. Iako se BPL uglavnom koristi u vojci, sa njom se mogu obavljati i naučne misije, zadaci javne bezbednosti, komercijalni poslovi, kao i prenos vizuelnih podataka iz oblasti katastrofa, podaci za karte, gradnju komunikacionih releja, traženje i spašavanje, nadzor saobraćaja, i tako dalje. BPL se može kontrolisati na daljinu, polu-autonomno, autonomno, ili kombinovano. Zaista, mnogo različitih tipova BPL postoje, s različitim mogućnostima i potrebama korisnika. Nekoliko različitih interesnih grupacija su predložili stvaranje referentnih standarda za međunarodnu zajednicu BPL. Evropska asocijacija BPL sistema (EUROUVS ) sačinila je klasifikaciju sistema BPL na osnovu osnovnih parametara kao visina leta, autonomija, brzina, maksimalna težina u poletanju, veličina itd. Univerzalna tabela kategorija, prikazana je ispod. Identifikuju se četiri glavne kategorije: mikro / mini (vidi tabelu desno), taktičke, strategijske, kao i za posebne zadatke. Mikro i mini BPL obuhvataju kategoriju najmanjih, koje lete na manjim visinama (ispod 300 m). Projekat za ovu klasu uređaja je fokusiran na stvaranje BPL koje rade u urbanim sredinama i kanjonima ili čak unutar zgrade, duž njenih hodnika, noseći prislušne i vizuelne senzore (predajnike i TV kamere).[4]

Srednje i velike BPL su najčešće vojne, taktičkog i strategijskog značaja, za izvršavanje cele lepeze vojnih misija.

U narednoj tabeli su date četiri glavne kategorije BPL: mikro / mini, taktičke, strateški i za posebne zadatke.

Predstavnički primeri za kategorije BPL[4]
Grupe Kategorija

(akronim)

Mah težina u poletanju (kg) Plafon (m) Autonomnost

(h)

Domet signala (Km) Primeri
Misije Letelice (primeri)
Mikro / Mini Mikro 0,10 250 1 < 10 kontakt, uzorkovanje,
prismotra unutar zgrade
Blak vidov, Mikrostar, Mikrobat, Fan kopter, Kvatro kopter, Moskito, Hornet, Mite
Mini < 30 150-300 < 2 < 10 film i emitovanje industrije,
poljoprivreda, merenja zagađenja,
prismotra unutar zgrade, komunikacija
Mikado, Aladin, Traker, Dragonej, Raven, Poenter II Karolo C40/P50, Škorpio, Maksmend R-50, Robo-kopter, YH-300SL
Taktičke „Zatvorenog“

doleta

150 3.000 2-4 10-30 RSTA, detekcija mina, pretraživanje i spasavanje, EW Observer I, Fantom, Kopter 4, Mikado, Robo-kopter 300, Poenter, Kemkopter, Airijel, i Agrikultuar RMax
Kratkog doleta 200 3.000 3-6 30-70 BDA, RSTA, EW, detekcija mina Skorpi 6/30, Luna, Silver Foks, Ej viev, Firebird, R-Maks Agro / Fotografija, Hornet, Raven, Fantom, GoldenEie 100, Flirt, Neptun
Srednjeg doleta 150-500 3.000-5.000 6-10 70-200 BDA, RSTA, EW, detekcija mina, NBC mreža Hanter B, Muki, Aerostar, Sniper, Falko, Armor X7, Smart UAV, UCAR, Igl ej+, Alis, Ekstender, Šadov 200/400
Velikog doleta 5.000 6-13 200-500 RSTA, BDA, komunikacioni relej Hanter, Vidžilant 502
Veliki autoritet 500-1.500 5.000-8.000 12-24 > 500 BDA, RSTA, EW, komunikacioni relejni prenos, NBC uzorkovanje Aerosonde, Vulture II Exp, Šadov 600, Serčer II, Hermes 450S/450T/700
Srednja visina,

veliki autoritet

1.000-1.500 5.000-8.000 24-48 > 500 BDA, RSTA, EW isporuka oružja, komunikacioni relej, NBC uzorkovanje Skajfor, Hermes 1500, Heron TP, MQ-1 predator, Predator-IT, Igl-1/2, Darkstar, E-Hanter, Dominator
Strategijske Veliki plafon i autoritet 2.500-12.500 15.000-20.000 24-48 > 2.000 BDA, RSTA, EW, komunikacioni relej, podsticaj faze presretanja letilica, globalno obezbeđenje aerodroma Global houk, Raptor, Kondor, Deseus, Helios, Predator B/C, Libelule, Evrohouk, Merkartor, Senzorkraft, Global observer, Patfinder plus
Za posebne zadatke Smrtonosne (samoubice) 250 3.000-4.000 3-4 300 Protiv-radarske, Protiv-brodske, Protiv-avionske, Protiv-infrastrukture MALI, Harpu, Lark, Marula
Mamci 250 50-5.000 < 4 0-500 Obmana u vazdušnom prostoru i na moru Flert, MALD, Nulka, ITALD, Šuker
Za stratosferu - 20.000-30.000 > 48 > 2.000 - Pegas
Eko-strato-sferne - > 30.000 - - - Mars flajer, MAC-1
Internacionalni pregled kategorija BPL je prikazan za stanje 2006. godine.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Istorija u vojnoj upotrebi[uredi | uredi izvor]

Najraniji pokušaj da se napravi BPL imao je Arčibald Lou 1916. godine.[5] Nikola Tesla je dao opis flote bespilotnih borbenih letelica 1915. godine.[6] Određeni broj daljinski upravljanih letelica, uključujući i Hjuit-speri automatski avion (engl. Hewitt-Sperry Automatic Airplane), razvijen je tokom i nakon Prvog svetskog rata.[5] Veći broj je napravljen tokom Drugog svetskog rata usled tehnološkog napredka i stvaranja tehničkih preduslova. Prevashodno su korišćene za obuku artiljeriskih jedinica protivvazduhoplovne odbrane u simulaciji ugaonog praćenja cilja. Mlazni motor je ugrađivan nakon Drugog svetskog rata, kao kod Rajan fajerbi I, 1951. godine. Kada su razvijena vatrena i raketna oružja protivvazduhoplovne odbrane vazduh-vazduh i vazduh-zemlja, BPL su korišćene kao leteće mete (trutovi) za obuku u realnom gađanju. Prvo značajnije korišćenje BPL je bilo tek u Vijetnamskom ratu, kada su najviše korišćene za obeležavanje ciljeva za dejstvo avijacije.

InViev BPL za upotrebu u naučne, komercijalne i državne istraživačke aplikacije.
The RQ-7 šedou, spremna je za isporuku.

SAD su povećale ulaganje u istraživanje BPL nakon što je 1960. godine oboren Lokid U-2, iznad teritorije SSSR, čime je povećana zabrinutost za sudbinu pilota u špijunskim i izviđačkim zadacima.[7] U borbama tokom incidenta u Tonkin zalivu od 2. do 4. avgusta 1964. godine, između mornarica SAD i Severnog Vijetnama, korišćena je prvi put BPL sa borbenim zadatkom.[8] Tada je objavljena i prva slika oborene BLP,[9] na šta zvanični predstavnici SAD nisu imali komentar.

Tokom Jomkipurskog rata 1973. godine, sirijske raketne baterije u Libanu napravile su velike gubitke izraelskim borbenim avionima. Kao odgovor, Izrael je razvio prvu modernu BPL. Izraelsko pionirsko korišćenje bespilotnih letelica su bili nadzor u realnom vremenu, elektronsko ratovanje i lažni mamci za protivničke snage.[10][11][12] Radarsko zamračivanje vazdušnog prostora sa izbačenim mamcima od staniolskih listića su omogućili Izraelu da u potpunosti neutrališe sirijsku protivvazduhoplovnu odbranu početkom Libanskog rata 1982., što je za rezultet imalo da Izrael nije izgubio nijednog pilota.[13]

Kao i sva moderna visoka tehnologija, BPL su prvenstveno razvijane za vojne potrebe, a kasnije su počele da se koriste i u civilne svrhe. Neke BPL, kao što je američki MQ-1 Predator mogu nositi oružje i izvršavati borbene zadatke. Prva borbena BPL je bila eksperimentalni projekat Boing X-45А, koja je služila za ispitivanje ove namenske tehnologije.

Druge, kao što su Global houk blok30, koriste se za izviđanje i nadgledanje. Takođe, „letelice mete“, koriste se instalacijom daljinskog upravljanja za obuku u gađanju ciljeva u vazdušnom prostoru, pri izvođenju vojnih vežbi i ispitivanje novog oružja.

Izraelska BPL Heron.

U nekoliko programa, SAD sprovode istraživanja i razvoj programa BPL. Kao primer za to je zajednički program, sa nazivom engl. Defense Advanced Research Projects Agency (DARPA), u okviru koga Američko ratno vazduhoplovstvo i mornarica zajedno razvijaju borbene varijante.[14][15] Istraživačke institucije DARPA i NASA rade na istraživanju i razvoju sistema bespilotnih letelica sa adaptivnom (promenljivom) konfiguracijom u toku leta, zahvaljujući „pametnim“ tehnologijama. Osnovni oblik letelice automatski menja konfiguraciju, shodno zahtevima optimizacije aerodinamičkih karakteristika, zavisno od uslova različitih faza leta.[16] Takođe, u Evropi se razvija BPL nEUROn, namenjena za borbu protiv drugih BPL.

Ostaci oborene američke BPL MQ-1 Predator tokom agresije NATO-a na SR Jugoslaviju, Muzej vazduhoplovstva u Beogradu.

U toku NATO agresije na SRJ, korišćene su BPL tipa CL-289 i nemačke tipa EMT luna za izviđanje. U Iraku 2003. godine, sa BPL, podržavana je inspekcija Ujedinjenih nacija za naoružanje.

U izveštaju Gardijana[3] prezentiran je plan Američkog ratnog vazduhoplovstva, u kome je predviđeno ogromno povećanje flote BPL u operativnoj upotrebi 2047. godine. Ovi planovi su inspirisani sa promenom u vojnom razmišljanju na osnovu trenutno postignutih rezultata u delikatnim i rizičnim zadacima sa BPL, posebno u borbi protiv organizovanog terorizma. U Američkom ratnom vazduhoplovstvu raste broj vojnih lica koji su operativno angažovani na BPL, skoro su dostigli obim kao na pilotiranim avionima. Maksimalan obim porasta BPL je bio u periodu 2006. do 2009. godine, od 12 povećano je na 50 tipova.

Ratovanje sa BPL je dosta kritikovano, zbog velikog procenta stradanja civilnog stanovništva.[17] Takođe su se kritike odnosile i na prećutno kršenje suvereniteta država.

Kritičari ističu da je upotreba BPL protiv Povelje UN. Predsednik Obama i američka vlada se i dalje drže argumenata i doktrine svog prethodnog Predsednika Buša.

Takođe, iskustvo ukazuje da postoji mogućnost veoma jednostavnog snimanja video podataka o učinku BPL i na taj način treba pratiti i kontrolisati njihovu upotrebu i tako sprečavati zloupotrebe, saglasno Povelji UN.[18]

MQ-8B Fire Scout.jpeg S-100-OE-VXX.jpg
BPL MQ-8 fair skaut BPL Šibel kamkopter S-100,
sa lakom višenamenskom raketom.

Istorija u civilnoj upotrebi[uredi | uredi izvor]

Povećava se tendencija upotrebe BPL u civilne svrhe i u tom cilju, vrše se intenzivna istraživanja. Pored primene u raznim službama masovno se uvode BPL u upotrebu u policiji, za kontrolu saobraćaja praćenje izvršioca razbojništava i drugih krivičnih dela. Njihova primena u policiji ima određenih poteškoća u stavovima parlamenata pojedinih zemalja. Pored toga, postoji zabrinutost i za zaštitu podataka. U proceni šteta od prirodnih nepogoda — oluje, požara, poplava, zemljotresa i drugo, BPL se koriste profesionalno za prikupljanje relevantnih podataka izviđanjem, prenosom slike u realnom vremenu i snimanjem stanja. BPL su vrlo često u toj ulozi nezamenljive.[19]

U Nemačkoj je u toku program razvoja BPL koje će moći detektovati pojavu požara u širokom rejonu nadgledanja. Planira se nadgledanje cele teritorije i sa integracijom informacija, što će drastično smanjiti štete i posledice od požara. Prenos podataka će biti integrisan i prezentiran, u realnom vremenu, centrima za vanredne događaje.[20]

U cilju obuke i edukacije stanovništva u Nemačkoj, postavljena je eksperimentalna organizacija koja okuplja hobiste za daljinsko bespilotno letenje.

Od aprila 2010. godine, NASA radi na globalnom istraživanje atmosfere uz upotrebu BPL sa dugim vremenskim ostajanjem u vazduhu (autoritetom). Za ovu namenu BPL nose dodatne pakete raznih senzora, koji se koriste za merenja većeg broja veličina i promena za potrebe naučnih istraživanja. BPL su u avgustu i septembru 2010. godine sakupile mnogobrojne informacije o uraganima „Erl“ i „Frenk“.[21][22][23]

Fotografijama, iz vazdušnog prostora, koje prave BPL, prikupljaju se korisni podaci za istraživanje, analize i procene, kao i dobijanje zakonitosti, razvoja i intenziteta dejstva parka vetra.[24][25]

U martu 2011. godine korišćene su američke BPL Global houk blok30 u operaciji procene oštećenja nekleralne elektrane u Japanu, od zemljotresa i cunamija.[26]

U decembru 2011. godine, ekološko društvo za očuvanje životne sredine na moru uspostavilo je nadgledanje, kontrolu i otkrivanje krivolova kitova u japanskim morima sa BPL.[27]

Procedura 9.svg
Tipični profil leta bespilotne letelice, u zadacima nadgledanja.

Razvoj i proizvodnja BPL[uredi | uredi izvor]

Razvoj i proizvodnja BPL su globalne aktivnosti, širom sveta. SAD i Izrael su prvi počeli da razvijaju ovu tehnologiju i aktivnosti, a američki proizvođači su imali udeo na tržištu od preko 60% u 2006. godini, a predviđa se povećanje za 5-10% posle 2016. Notrop, Graman i Dženeral atomiks su dominantni proizvođači u ovom segmentu industrijske proizvodnje. Ostvaruju to sa BPL Global houk, Predator i Mariner. Izraelski i evropski proizvođači su drugostepeni zbog nižih mogućnosti vlastitog investiranja. Evropski udeo na tržištu predstavlja samo 4% od globalnog prometa u 2006. godini.

Troškovi razvoja za američke vojne BPL, kao i kod većine vojnih programa, imaju tendenciju da prekorače svoje početne procene. Ovo je uglavnom zbog promena u zahtevima za vreme razvoja i propusta u racionalnom iskorišćenju raspoloživih kapaciteta.[6][28]

Stepen autonomije BPL[uredi | uredi izvor]

Rana upotreba BPL, bila je tokom rata u Vijetnamu. One su nakon lansiranja snimale video-zapise na filmskoj traci u uređaju na letelici. Često su lansirane i letele su u pravoj liniji, ili u unapred podešenoj kružnoj putanji i prikupljale su video podatke sve dok nisu ostale bez goriva, nakon čega su sletale. Posle sletanja, film se razvijao za analizu. Zbog jednostavne prirode ovih letelica, iste su često bile nazivane trutovi. Sa novim sistemima radio upravljanja, postale su daljinski upravljive, sa daleko proširanom i sofisticiranom namenom, pa i daleko korisnije. Današnje BPL kombinuju daljinsko upravljanje i kompjuterizovanu automatizaciju, kao i potpuno autonomni let. Savremenije verzije mogu imati ugrađene komande leta sa daljinskim upravljanjem i pomoćne sisteme automatizacije za obavljanje ljudskih dužnosti pilota niskog nivoa, kao što su održavanje brzine, stabilizacija na putanji i određene funkcije navigacije za zadatu trajektoriju. Ovako sofisticirane sisteme je pogrešno dalje nazivati trutom, naprotiv one su „pametne“ letelice, pogotovo što one mogu veći deo svoje trajaktorije da izlete bez ljudske intervencije.

Proizilazi da starije bespilotne letelice nisu bile uopšte „autonomne“. U stvari, oblast „autonomije“ BPL je noviji pojam i u stalnom je razvoju, čija ekonomija je u velikoj meri vođena sa vojnim prioritetnim potrebama za prestiž u efikasnosti. U odnosu na proizvodnju hardvera BPL, tržište za tehnologiju „autonomije“, prilično je nezrelo i nerazvijeno. Zbog toga, „autonomija“ će i dalje nastaviti da bude usko grlo razvoja budućih BPL. Ova oblast je pod tehnološkom i privrednom tajnom, a još više je zaštićena u vojnom segmentu.[b][29]

Tehnologija za autonomiju leta BPL obuhvata sledeće kategorije:[30]

  • Fuziju informacija senzora: Kombinovanje informacija iz različitih senzora koje koriste sistemi BPL.
  • Komunikacija: Upravljanje sa komunikacijama i koordinacija između više učesnika u uslovima nepotpunih i nesavršenih informacija.
  • Određivanje trajektorije leta: Određivanje optimalne putanje leta za BPL, susret sa određenim ciljevima i ograničenja misije, kao što su fizičke prepreke ili količina goriva.
  • Generisanje upravljanja po zadanoj trajaktoriji: Određivanje optimalnog upravljanja za željeni manevar da bi se sledila zadana trajektorija, ili optimalni prelet sa jedne lokacije na drugu.
  • Standard kretanja po trajaktoriji: specifični zahtevi strategije upravljanja sa ograničenjem odstupanja BPL u okviru neke propisane veličine na putanji (dozvoljena tolerancija).
  • Rasporedela zadataka: Određivanje optimalne podele zadataka učesnika u okviru grupe, sa vremenom i ograničenjem opreme.
  • Združena taktika: Formulisanje optimalnih taktičkih sekvenci i prostornog rasporeda između aktivnosti učesnika u cilju povećanja ukupnog efekta i rezultata u okviru cele misije.

U opštem smislu „autonomija“ se obično definiše kao sposobnost da se donose odluke bez ljudske intervencije. U tom smislu, cilj „autonomije“ je da nauči BPL da bude „pametna“ i da se ponaša što sličnije kao kad sa njom upravlja čovek. Ta osobina može da se poveže sa razvojem oblasti veštačke inteligencije, ekspertskih sistema, neuronskih mreža, mašinskog učenja, obrade prirodnih jezika i sa vizijom. Međutim, put tehnološkog razvoja u oblasti „autonomije“, uglavnom je sledio pristup odozdo nagore, kao što su hijerarhijski sistemi upravljanja, i noviji rezultati su u velikoj meri na osnovu iskustva u oblasti teorije upravljanja (automatike), a manje računarske struke. Na osnovu toga, najverovatnije da će „autonomija“ nastaviti da se razvija prvenstveno kroz teoriju upravljanja i automatike.

U izvesnoj meri, krajnji cilj je u razvoju tehnologija „autonomije“ BPL da zameni čoveka pilota. Ostaje da se vidi da li budući razvoj tehnologije „autonomije“, može biti ograničen sa političkom klimom oko njene upotrebe u određenim aplikacijama BPL. Rezultat toga, veštačka vizija za pilotiranje nije sposobna da dostigne nivo čoveka pilota. Može samo da mu se približi. NASA je koristila sintetičke vizije za probne pilote na programu ХиМАТ u ranim osamdesetim godinima prošlog veka (vidi sliku dole), ali sa pojavom „autonomije“ na višem tehnološkom nivou u BPL sa sofisticiranim autopilotom, u velikoj meri smanjena je potreba za sintetičku viziju.

Tehnologije interoperabilnosti bespilotne letelice postale su od suštinskog značaja kao sistemi sa kojima je dokazana njihova velika mogućnost u vojnim operacijama, imajući u vidu suviše izazovne i opasne radnje za vojsku. NATO je pokrenuo pitanje potrebe za zajedništvo kroz sporazum standardizacije STANAG (engl. Standardization Agreement) 4586. Prezentirao je sporazum, koji je počeo sa procesom ratifikacije, u 1992. godini. Cilj je, da se omogući savezničkim narodima da lako dele informacije dobijene od bespilotnih letelica kroz zajedničke tehnologije „jezika“ kontrolnih stanica. Standard STANAG 4586 obuhvata da BPL budu sposobne da „razumeju“ informacije u standardizovanim formatima poruka. Isto tako, saznanja dobijenih iz drugih usklađenih BPL, mogu se preneti na letelicu kao specifične poruke iz formata za besprekornu interoperabilnost.[31] To može da funkcioniše sa zajedničkom podrškom tog protokola svih država saveznika. Amandmani su od tada pridodati na originalni tekst sporazuma, na osnovu povratnih informacija i primedbi od stručnjaka iz oblasti industrije i panela poznatih kao tim staratelja za podršku. Drugo izdanje standarda STANAG 4586 je trenutno u razmatranju. Postoje mnogi sistemi koji su danas dostupni, a koji se razvijaju u skladu sa STANAG 4586, uključujući i proizvode od lidera u industriji, kao što su velike korporacije.[32]

CBP unmanned aerial vehicle control.jpg Himatsv2.jpg
Stanica za upravljanje sa BPL,
sa prikazivačkim ekranima.
Daljinska „veštačka kabina“ (sintetička),
od eksperimentalne letelice HiMAT.

Integracija hardvera i softvera, u funkciji „anatomije“ leta BPL[uredi | uredi izvor]

Tehnologija „autonomije“ BPL je nastala integrisanjem mehaničkih i elektronskih komponenti, kao što su ram i senzori navigacije, računari, baterije i ostali senzori. Ovaj paket opreme obavlja funkcije za „autonomne“ zadatke sa težnjom za minimalne razloge intervencije daljinskog operatora, čoveka pilota. Ugrađene kompnente mogu se svrstati u grupe:

  • računar za upravljanje sa letom (engl. flight control computer) (FCC),
  • navigacioni senzori,
  • komunikacijski modul i
  • energetsko napajanje.

Računar za upravljanje sa letom je sa ugrađenim programom PC 104, projektovan je sa kompatibilnim elektronskim pločama zbog industrijskog stepena pouzdanosti, kompaktnosti i mogućnosti proširivanja kapaciteta. Glavna ploča pokreće procesor „Pentium“ 233 MHz MMX CPU sa 64 MB RAM i 72 MB fleš disk RAM. Serijsko povećanje ulaza na ploču, preko njene mogućnosti, obično se rešava sa preuzimanjem ploča (TOB), i DC-DC uz konverziju energetskog snabdevanja preopterećene ploče CPU, preko PC 104 za komunikaciju, servo upravljanja i snage snabdevanja, svakom posebno. Srce navigacije je usvojeni inercijalni navigacioni sistem (INS) Boing DQI-NP. On se sastoji od paketa „čvrsto“ ugrađenih inercijalnih senzora i digitalnog procesora signala sa serijskim priključkom. Izlaz navigacionog sistema DQI-NP je serijsko rešenje. Potrebno je periodično ažuriranje pokazivanja senzora INS u odnosu na poziciju sa spoljnim reperima, da bi se ispravila sistemska greška procene pozicije BPL.

Globalni pozitioni sistem (GPS), koji se koristi u ovoj upravljačkoj strukturi je Novatel РТ-2. On ima izuzetnu tačnost od 2 cm. Računar DQI-NP komandi leta dobije poziciju i vrednost linearne i ugaone brzine BPL, velike preciznosti, procenjene od Novatel РТ-2 preko RS-232. On prenosi onvertovane poruke o proceni položaja iz paketa GPS prema DQI-NP, svake sekunde. Na osnovu dobijenih navigacionih podataka, FCC izračunava izlaz za četiri kanala upravljanja: propinjanje, skretanje, valjanje i režim rada motora. Na osnovu toga zlaza komandne površine i „gas“ motora se pokreću sa komercijalno dostupnim servo motorima, koji prihvataju PWM signale (u trajanju 14-21 ms, kao referentne komande, sa vrednostima kašnjenja od 0,8-2,4 ms, „vremenska konstanta“). Da bi se osigurala bezbednost, dodaje se posebno kolo na prilagođeno preuzimanje ploče ТОБ da bi se moglo prebaciti upravljanje sa FCC na radio predajnik, za upravljanje pilota iz zemaljske komandne stanice. Drugi kanali pri slučaju prekoračenju mogućnosti osnovnog panela pročitaće izlaz radio risivera da bi čovek pilot preuzeo komandu nad BPL. Ovo rešenje se pokazalo izuzetno važnim za sistem identifikacije i povratne informacije za pomoć i pouzdanost u letenju.

Komunikacioni modul sadrži dva modema sa bežičnim karticama od 900 MHz i jedne bežične eternet kartice od 2.4 GHz. Vrsta uređaja za komunikacije se bira na osnovu tipa misije. Bežični modemi su korisniji za misije velikog doleta, jer njihov je superiorni opseg do 20 mi (32 km). Mana im je relativno spor protok (<11,5 kbps). Jedan bežični modem se koristi za prenos navigacionih podataka, a drugi se koristi za čitanje diferencijalnih podataka koje emituje GPS. U normalnim situacijama, bežična eternet kartica od 2,4 GHz ima prednost zbog relativno velikog protoka (do 11 Mbps), svestranosti i niske izlazne snage i smanjenih potencijalnih smetnji kod osetljivih GPS radnji. Trenutno, bežični eternet se koristi kao kičma više učesnika u sistemu koji se sastoji od većeg broja BPL.

Zemaljska stanica se sastoji od GPS bazne stanice i prenosnog računara namenjenog za komunikacije i uređaja kao što su bežični modem ili bežični eternet. Zemaljska stanica prati i čuva podatke o letu BPL i šalje komande za navigaciju na „jeziku“ upravljanja sa BPL.

Veće bespilotne letelice su opremljene ugrađenom vizijom koju podržava procesna jedinica (VPU) i kamerom sa zumom na platformi. VPU može da prati objekat cilj sa određenim bojama i izračunava svoju koordinaciju na osnovu na navigacione podatke dobijene od računara FCC putem serijske veze. Može se pristupiti po nezavisnom bežičnom eternetu za praćenje i otklanjanje grešaka svrhe. VPU opslužuje vitalnu ulogu vizije sletanja, izbegavanja objekate na zemlji (obilaženje prepreka) otkrivanje i prepoznavanje slike i plana relevantne zgrade.[32]

Pregled bespilotnih letelica u svetu, u 2011.[uredi | uredi izvor]

Pregled bespilotnih letelica, u operativnoj upotrebi u svetu, u 2011 . godini.
Naziv
BPL
Država Fabrika Klasa Kategorija Brzina

Km/h

Autono
mija

h

Radijus

Km

Masa

Kg

Slika
Srednji opseg autonomije leta
Sperver B[33]  Francuska Sažem vojna izviđač 150 12 200 350 [2]
FR102[34]  Francuska Flajing robot civ. i vojna izviđač 80 20 150 600 [3]
Patroler[35]  Francuska Sažem vojna izviđač 100 18 ? 980 [4]
Vočkiper 450[36]  Ujedinjeno Kraljevstvo Elbit sistemi vojna izviđač 180 20 200 450 [5]
Fjuri[37]  Ujedinjeno Kraljevstvo BAE sistem vojna nadgledanje ? ? ? ? [6] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. avgust 2014)
Herti 1A[38]  Ujedinjeno Kraljevstvo BAE sistem vojna izviđač 210 30 ? 500
Herti 1B[39]  Ujedinjeno Kraljevstvo BAE sistem vojna izviđač 210 25 ? 500
Šedou 600[40]  SAD AAI korp. vojna izviđač 190 12 200 270 [7] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. oktobar 2020)
Peristar[41]  SAD KUCHERA civilna

vojna

nadzor 160 20 ? 600 [8]
Prouler II[42]  SAD Dženeral atomiks vazd. sistemi vojna nadzor 230 18 ? 340 [9]
Skaj rajder[43]  SAD Avio sistem vojna višenamen. 300 25 ? 1.800 [10]
Skaj vočer[traži se izvor]  SAD Avio sistem vojna izviđač 250 12 ? 1.300 [11]
VSTAR[44]  SAD Frontlajn vazd. vojna izviđač 740 24 ? 1.050 [12]
MQ5B Hanter[45]  Izrael IAI MALAT vojna višenamen. 222 15 100-200 810 [46]
Hermes 450[47]  Izrael Elbit sistemi vojna izviđač 180 20 200 450 [13]
ASN 207[48]  Kina XI’AN ASN tehnika vojna izviđač 180 16 600 450 [14]
BPL Super Rendžer[49]   Švajcarska RUAG aerospejs vojna izviđač 230 20 200 500 [15]
YABHON RX[traži se izvor]  Ujedinjeni Arapski Emirati ATS ADCOM grupa vojna izviđač 300 40 ? 530 [16]
BZK 005 BPL[traži se izvor]  Kina Univerzitet vojna izviđač 180 40 2.400 1.250 [17]
Snark[50]  Novi Zeland TGR helikpt. vojna borbena 289 24+ 5.500 1.130 [18]
Super Rendžer[51]  Novi Zeland TGR helikpt. civilna nadzor ? ? ? ? [19] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. avgust 2014)
SIDM[52]  Francuska EADS vojna izviđač 220 30 1.700 1.200 [53]
Eromale[54]  Francuska EADS vojna borbena ? 24 1.500 ? [20]
Igl 2[55] Internacionalna EADS-IAI MALAT vojna višenamen. 460 24 2.900 3.600 [56]
SDM[52] Internacionalna Daso i ++ vojna višenamen. 450 30 ? 5.080 [21]
E-hanter[57] Internacionalna Notrop i ++ vojna višenamen. 220 25+ ? 950 [22]
Heron BPL[58] Internacionalna Notrop++ vojna izviđač 300 30 ? 1.500 [23]
MQ-1 Predator[59]  SAD Seleks galileo++ vojna borbena 217 24 ? 1.020 [24]
Dominator[60]  Izrael Aeronau. sistemi vojna izviđač 354 28 300 1.300 [25]
Dominator II[61]  Izrael Elbit sistemi vojna izviđač 230 50 ? 1.100 [26] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. avgust 2014)
Hermes 1500[62]  Izrael Elbit sistemi vojna borbena 240 24+ 200 1.500 [27]
Hermes 900[63]  Izrael Elbit sistemi vojna izviđač 220 36 ? 550 [64]
Merkjuri 3[traži se izvor]  Izrael EMIT avioni vojna izviđač 260 30 ? 550 [28]
EITAN[traži se izvor]  Izrael IAI MALAT vojna izviđač 450 30 ? 5.050 [29]
Mahac[65]  Izrael IAI MALAT vojna izviđač 230 40 1.000 1.100 [30]
Heron TP[66]  Izrael IAI MALAT vojna izviđač 450 30 ? 5.080 [31]
BATELEUR[67]  Južna Afrika Denel aerosp. sist. vojna izviđač 250 18-24 750 1.000 [32]
TIHA[68]  Turska Turska vazd. ind. vojna izviđač 140 24 200 150 [33]
MANTIS[69]  Ujedinjeno Kraljevstvo BAE sistem i++ vojna izviđač ? 24 ? ? [34] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. avgust 2014)
Orion BPL[70]  SAD Aurora letni skinčes ? eksperiment. 440 30 ? 5.080 [35]
A160 HUMMINGBIRD  SAD Boing eksperim. izviđač 250 30-40 4.600 1.800 [36] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. septembar 2020)
GNAT 750[71]  SAD Dženeral atomiks vojna izviđač 259 40 2.750 700 [37]
I GNAT ER[72]  SAD Dženeral atomiks vojna izviđač 220 40 2.750 1.040 [38][mrtva veza]
RQ-1 predator[73]  SAD Dženeral atomiks vojna izviđač 220 40 3.700 1.040 [39]
Predator C[74]  SAD Dženeral atomiks vojna borbena 740 20 ? ? [40]
Skaj vorior[traži se izvor]  SAD Dženeral atomiks vojna višenamen. ? ? ? ? [41]
Darkstar[75]  SAD Lokod-Martin i Boing vojna izviđač 550 12 ? 3.900 [42] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. septembar 2020)
Darkstar B[61]  SAD Lokod-Martin i Boing vojna ? ? ? ? ? [43]
RQ-170 Sentinel[traži se izvor]  SAD Lokod-Martin vojna ? ? ? ? ? [44]
Velika autonomija, na velikoj visini leta
WZ-2000[76]  Kina GUIZHOU vazd. indu. vojna višenamen. 800 ? 2.400 1.700
Libelul[77]  Francuska TECKNISOLAR SENI ? ? ? ? ? ? [45] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. septembar 2015)
Jurohouk[78] Internacionalna Eurohok GMBH vojna izviđač 570 36 3.000 14.630 [46]
Bleklinks[79]  Italija Alenija aeron. vojna ? ? 36 ? 3.500 [47] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. avgust 2015)
Zond-1[80]  Rusija Suhoj civilna komunikacije M = 0,5 18 12.000 12.000 [48]
Zond-2[80]  Rusija Suhoj civ.-vojna višenamen. M = 0,6 24 12.000 12.000 [49]
Lali[81]  Singapur Singapurska vazd. indu. vojna izviđač ? ? ? 5.000 [50] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. maj 2011)
Smart aj[82]  Ujedinjeni Arapski Emirati ATS ADCOM grupa vojna izviđač 220 ? ? 1.300 [51]
Zephur[83]  Ujedinjeno Kraljevstvo QINETIQ civ.-vojna nadgledanje 22 82 ? 30 [52]
Altair[84]  SAD Dženeral atomiks civ.-vojna istraživačka 400 30 9.580 3.266 [85]
Altus[86]  SAD Dženeral atomiks civ.-vojna istraživačka 120 24+ 5.500 970 [87]
MQ-9 riper[88]  SAD Dženeral atomiks vojna višenam. 400 32 12.260 4.530 [89]
Mariner[90]  SAD Dženeral atomiks vojna mor. izviđ. 440 49 15.180 5.000 [53] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. decembar 2013)
HALE-D[91]  SAD Lokid Martin vojna eksperim. 36 ? ? ? [54]
P-175 polikat[92]  SAD Lokid Martin civ.-vojna izviđač ? 4 ? 4.000 [55] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. avgust 2011)
Global houk blok30[93]  SAD Nortrop Graman vojna izviđač 800 36 25.000 ? [56]
RQ-4A global houk[94]  SAD Nortrop Graman vojna izviđač 630 35 22.230 12.100 [95]
RQ-4B global houk[96]  SAD Nortrop Graman vojna izviđač 570 36 22.780 14.630 [57]
RQ-4N[97]  SAD Nortrop Graman vojna mor. izviđač ? ? ? ? [58]
Proteus[98]  SAD SCALED COMPOSITES ? eksperim. 500 14 ? 5.670 [99]
Global observer[100]  SAD AEROVIRONMENT civilna-vojna izviđač ? dugo ? 4.500 [59]
Global observer GO-1[traži se izvor]  SAD AEROVIRONMENT civ.-vojna izviđač ? ? ? 1.800 [60]
Global observer GO-2[traži se izvor]  SAD AEROVIRONMENT civ.-vojna izviđač 200 24 780 4.100 [61]
Odiseus[101]  SAD AURORA FLIHT SCIE. civ.-vojna izviđač ? 44.000 ? 4.500 [62]
Orion hal[traži se izvor]  SAD AURORA FLIHT SCIE. civ.-vojna izviđač 450 100 ? 3.170 [63]
Fantom aj[102]  SAD Boing civ.-vojna izviđač ? 96 ? ? [64]
Rapid aj[103]  SAD DARPA vojna nadzor ? ? ? ? [65]
Velika autonomija, na maloj visini leta
MKIII i IV[104]  Australija AAI CORP. civilna nadzor 150 24+ 3.000+ 15 [66]
Durimi[105][106]  Južna Koreja institut civ.-vojna izviđač 130 30 3.300 15
Aerosonda mark 4.4[107][108]  SAD AAI CORP. civ.-vojna izviđač 120 24 ? 16,8 [109]
Aerosonda mark 5[110]  SAD AAI CORP. vojna borbena ? 30 ? ? [67] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. avgust 2020)
Send dragon[111]  SAD Aerom. inženjering vojna borbena ? ? ? ? [68]
Insajt[112]  SAD NSITU vojna borbena 135 20 100 20 [69]
Integrator[113]  SAD NSITU vojna borbena 165 24 100 60 [70]
Najt igl[114]  SAD NSITU vojna borbena 145 18+ 100 21
Sken igl[115]  SAD NSITU vojna borbena 145 15 100 18
Lirs IV[116]  SAD ISL INC. Boš aerosp. vojna borbena 200 30 150 54,4 [71]
Borbene bespilotne letelice
Barakuda BPL[117]  Nemačka EADS Nemačka vojna borbena 600 ? ? 3.250 q_80, w_636/193eb1yg1gu45jpg.jpg[mrtva veza]
nEUROn[118]  Francuska Marsel Daso vojna borbena 850 ? ? 6.500 [72]
Skaj X[119]  Italija Alenija aeronaut. vojna borbena 645 1 185 1.450 [73]
SKAT[120]  Rusija Mikojan vojna borbena 800 ? ? 10.000 [74] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. jun 2013)
PRORIV[121]| Rusija Jakovljev vojna borbena ? ? ? 10.000 [75]
PRORIV R[121]  Rusija Jakovljev vojna izviđač ? 20 ? 9.800 [76]
Šark[122]  Švedska SAAB vojna borbena M = 0,8 ? ? 60 [77]
Koraks UCAV[123]  Ujedinjeno Kraljevstvo BAE sistem vojna borbena ? ? ? ? [78]
Rejven[124]  Ujedinjeno Kraljevstvo BAE sistem vojna borbena ? ? ? ? [79]
Taranis[125]  Ujedinjeno Kraljevstvo BAE sistem vojna borbena ? ? ? 8.000 [80]
AD 150[126]  SAD Američki din. letni sist. vojna borbena 555 ? ? 1.040
Betlhog 100X[127]  SAD Američki din. letni sist. vojna borbena 500 8 270 1.450 [81] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. jun 2012)
Ekskalibur[128]  SAD Aurora letni sist. vojna borbena 850 3 ? 1.180 [82]
X45A[129]  SAD Boing kompanija vojna borbena M = 0,8 2 400 5.520 [83]
X45B[130]  SAD Boing kompanija vojna borbena 850 2 ? 8.610 [84]
X45C fantom rej[131]  SAD Boing kompanija vojna borbena M = 0,85 2 2.400 16.550 [85]
X46[132]  SAD Boing kompanija vojna borbena ? ? ? ? [86]
HTV-3[133]  SAD Lokid-Martin i ++ vojna borbena M = 8 ? ? ? [87]
X47A[134]  SAD Nortrop-Graman vojna borbena ? ? 2.800 2.500 [88]
X47B[135]  SAD Nortrop-Graman vojna borbena ? 12 ? 2.500 [89]
VTOL BPL[136]  SAD Viktori sistemi vojna borbena ? 6 ? ? [90]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Kod savremenih letelica je najčešća kombinacija poslednja dva načina. Daljinski je pilot vodi u rejon krstarenja, a u tome rejonu automatski krstari, sa memorisanim programom. Zadaci borbenih BPL, još uvek se izvršavaju sa vođenjem od strane pilota.
  2. ^ Pravi primer i dokaz je događanje oko nedavnog preuzimanja i zarobljavanja špijunske BPL RQ-170 Sentinel, od strane Irana.[29]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „unmanned aerial vehicle” (na jeziku: (jezik: engleski)). thefreedictionary. Pristupljeno 31. 7. 2014. »unmanned aerial vehicle« 
  2. ^ axe, david (6. 17. 2009). „Strategist: Killer Drones Level Extremists’ Advantage” (na jeziku: (jezik: engleski)). wired. Pristupljeno 31. 7. 2014. »Strategist: Killer Drones Level Extremists’ Advantage«  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  3. ^ a b „US now trains more drone operators than pilots” (na jeziku: (jezik: engleski)). theguardian. 23. 8. 2009. Pristupljeno 31. 7. 2014. »US now trains more drone operators than pilots« 
  4. ^ a b v g d Maria de Fátima Bento (january / february 2008). „UAV Classification” (pdf) (na jeziku: (jezik: engleski)). insidegnss. Pristupljeno 31. 7. 2014. »UAV Classification«  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  5. ^ a b Taylor, A. J. P. Jane's Book of Remotely Piloted Vehicles.
  6. ^ a b Army UAS CoE Staff. „Eyes of the Army” U. S. Army Roadmap for Unmanned Aircraft Systems 2010-2035.” (PDF) (na jeziku: (jezik: engleski)). rucker.army. Arhivirano iz originala (pdf) na datum 19. 10. 2013. Pristupljeno 31. 7. 2014. »Eyes of the Army” U. S. Army Roadmap for Unmanned Aircraft Systems 2010-2035.« 
  7. ^ Wagner p. xi
  8. ^ Wagner p. xii
  9. ^ Wagner, str. 78 & 79 photos
  10. ^ Scheve, Tom. „A Brief History of UAVs” (na jeziku: (jezik: engleski)). howstuffworks. Pristupljeno 3. 8. 2014. »A Brief History of UAVs« 
  11. ^ „Warplanes: Russia Buys A Bunch Of Israeli UAVs” (na jeziku: (jezik: engleski)). strategypage. Pristupljeno 3. 8. 2014. »Warplanes: Russia Buys A Bunch Of Israeli UAVs« 
  12. ^ Azoulai, Yuval (24. 10. 2011). „Israel is producing unmanned vehicles for land and sea, as well as the air including helicopters.” (na jeziku: (jezik: engleski)). globes.co. Pristupljeno 3. 8. 2014. »Israel is producing unmanned vehicles for land and sea, as well as the air including helicopters.« 
  13. ^ Levinson, Charles (Jan. 13, 2010). „Israeli Robots Remake Battlefield” (na jeziku: (jezik: engleski)). online.wsj. Pristupljeno 3. 8. 2014. »Israeli Robots Remake Battlefield«  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  14. ^ Axe, David (12. 21. 2010). „Killer Drones Converge on California, Ready to Take Off” (na jeziku: (jezik: engleski)). wired. Pristupljeno 4. 8. 2014. »Killer Drones Converge on California, Ready to Take Off«  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  15. ^ „Technology, Adaptability & Transfer” (na jeziku: (jezik: engleski)). darpa. Arhivirano iz originala na datum 29. 8. 2012. Pristupljeno 4. 8. 2014. »Technology, Adaptability & Transfer« 
  16. ^ „DARPA's Morphing Program” (na jeziku: (jezik: engleski)). dnc.tamu. Arhivirano iz originala na datum 02. 03. 2004. Pristupljeno 4. 8. 2014. »DARPA's Morphing Program« 
  17. ^ derStandard.at. „Britische Drohne tötet vier Zivilisten in Afghanistan - Afghanistan - derStandard.at › International”. Derstandard.at. Pristupljeno 21. 8. 2012. 
  18. ^ Süddeutsche.de GmbH, Munich, Germany. „Drohnen ausspioniert - Irakische Hacker blamieren US-Militär - Digital”. sueddeutsche.de. Pristupljeno 21. 8. 2012. 
  19. ^ „Neuartige VTOL-Flugzeuge liefern detaillier-te Schadenbilder aus der luft” (PDF) (na jeziku: (jezik: nemački)). sprint. Arhivirano iz originala (pdf) na datum 19. 1. 2012. Pristupljeno 4. 8. 2014. »Neuartige VTOL-Flugzeuge liefern detaillier-te Schadenbilder aus der luft« 
  20. ^ „Schutz für Mensch und Umwelt” (na jeziku: (jezik: nemački)). gasmessung. 22. 9. 2008. Arhivirano iz originala na datum 2. 10. 2013. Pristupljeno 4. 8. 2014. »Schutz für Mensch und Umwelt« 
  21. ^ „US-Forscher setzen auf Spionagedrohnen” (na jeziku: (jezik: engleski)). spiegel. 14. 4. 2010. Pristupljeno 4. 8. 2014. »US-Forscher setzen auf Spionagedrohnen« 
  22. ^ Bowes, Peter. „Nasa drone embarks on science flights” (na jeziku: (jezik: engleski)). news.bbc.co. Pristupljeno 4. 8. 2014. »Nasa drone embarks on science flights« 
  23. ^ „GloPac; Science Overview” (na jeziku: (jezik: engleski)). espo.nasa. Arhivirano iz originala na datum 16. 07. 2009. Pristupljeno 4. 8. 2014. »GloPac; Science Overview« 
  24. ^ „Windparks ineffizient” (na jeziku: (jezik: nemački)). 3sat. Pristupljeno 4. 8. 2014. »Windparks ineffizient« 
  25. ^ Sauerbiera, H.; Eisenbeissb. „UAVS FOR THE DOCUMEN TATION OF ARCHAEOLOG ICAL EXCAVATIONS” (PDF) (na jeziku: (jezik: engleski)). isprs. Pristupljeno 10. 8. 2014. 
  26. ^ „Drohne muss auf AKW Fukushima notlanden” (na jeziku: (jezik: engleski)). diepresse. 24. 6. 2011. Pristupljeno 4. 8. 2014. »Drohne muss auf AKW Fukushima notlanden« 
  27. ^ „Tierschützer spürten Walfänger mit Drohne auf” (na jeziku: (jezik: nemački)). derstandard. 25. 12. 2011. Pristupljeno 4. 8. 2014. »Tierschützer spürten Walfänger mit Drohne auf« 
  28. ^ „Opportunities Exist to Achieve Greater Commonality and Efficiencies among Unmanned Aircraft Systems” (na jeziku: (jezik: engleski)). gao. 30. 7. 2009. Pristupljeno 4. 8. 2014. »Opportunities Exist to Achieve Greater Commonality and Efficiencies among Unmanned Aircraft Systems« 
  29. ^ a b „Iran military landed US spy drone” (na jeziku: (jezik: engleski)). presstv. Pristupljeno 4. 8. 2014. »Iran military landed US spy drone« 
  30. ^ Schmid, K. „Toward a Fully Autonomous UAV: Research Platform for Indoor and Outdoor Urban Search and Rescue” (na jeziku: (jezik: engleski)). ieeexplore.ieee. Pristupljeno 4. 8. 2014. »Toward a Fully Autonomous UAV« 
  31. ^ „AAI Offers Multi-UAS Integration with STANAG 4586 Compliant Ground Control 'OneSystem' GCS” (na jeziku: (jezik: engleski)). /defense-update. Arhivirano iz originala na datum 8. 8. 2014. Pristupljeno 4. 8. 2014. »AAI Offers Multi-UAS Integration with STANAG 4586 Compliant Ground Control 'OneSystem' GCS« 
  32. ^ a b v David, Shim (14—17. 8. 2000). „ROBOTICS EECS BERKELEY EDU SASTRY PUBS PDFS OF PUBS2000 2005 PUBLICATIONS OF POSTDOCS SHIMDAVID SHIMHIERARCHICALCONTROL2000 PDF” (PDF) (na jeziku: (jezik: engleski)). robotics.eecs.berkeley. Pristupljeno 4. 8. 2014. »Hierarchical Control« 
  33. ^ „Tactical UAV System” (na jeziku: (jezik: engleski)). defense-update. Arhivirano iz originala na datum 24. 7. 2014. Pristupljeno 4. 8. 2014. »Tactical UAV System« 
  34. ^ Flying Robots presents his soft wing UAVs Unmanned Aerial Vehicles at AAD (21. 9. 2010). „Flying Robots presents his soft wing UAVs Unmanned Aerial Vehicles at AAD” (na jeziku: (jezik: engleski)). armyrecognition. Pristupljeno 4. 8. 2014. »Flying Robots presents his soft wing UAVs Unmanned Aerial Vehicles at AAD« 
  35. ^ Hoyle, Craig (15. 7. 2010). „Sagem reveals new Patroller UAV variants” (na jeziku: (jezik: engleski)). flightglobal. Pristupljeno 4. 8. 2014. »Sagem reveals new Patroller UAV variants« 
  36. ^ „Watchkeeper Tactical UAV” (na jeziku: (jezik: engleski)). army-technology. Pristupljeno 4. 8. 2014. »Watchkeeper Tactical UAV« 
  37. ^ Coppinger, Rob (13. 6. 2008). „BAE Systems unveils its armed UAV Fury” (na jeziku: (jezik: engleski)). flightglobal. Pristupljeno 4. 8. 2014. »BAE Systems unveils its armed UAV Fury« 
  38. ^ „BAE Systems' HERTI A Success In Frontline Trials” (na jeziku: (jezik: engleski)). air-attack. 7. 11. 2007. Arhivirano iz originala na datum 8. 8. 2014. Pristupljeno 4. 8. 2014. »BAE Systems' HERTI A Success In Frontline Trials« 
  39. ^ „BAE Systems - Herti XPA-1B” (na jeziku: (jezik: engleski)). flightglobal. Arhivirano iz originala na datum 8. 8. 2014. Pristupljeno 4. 8. 2014. »BAE Systems - Herti XPA-1B« 
  40. ^ „Shadow 600” (na jeziku: (jezik: engleski)). deagel. Pristupljeno 4. 8. 2014. »Shadow 600« 
  41. ^ „PersiStar – Unmanned Aerial Vehicle (UAV)” (na jeziku: (jezik: engleski)). unmanned. 26. 8. 2011. Arhivirano iz originala na datum 30. 7. 2014. Pristupljeno 4. 8. 2014. »PersiStar – Unmanned Aerial Vehicle (UAV)« 
  42. ^ „Tcs Control Of Prowler Ii Uav Successfully Tested” (na jeziku: (jezik: engleski)). archive. Pristupljeno 4. 8. 2014. »Tcs Control Of Prowler Ii Uav Successfully Tested« 
  43. ^ „SkyRaider OPV/UAV” (na jeziku: (jezik: engleski)). defense-update. Arhivirano iz originala na datum 8. 8. 2014. Pristupljeno 4. 8. 2014. »SkyRaider OPV/UAV« 
  44. ^ „V-Star Uav Dubbed "Humvee Of The Air". Defense-update.com. 7. 6. 2007. Arhivirano iz originala na datum 16. 10. 2012. Pristupljeno 16. 10. 2012. 
  45. ^ „Hunter UAV Gets Tactical Common Data Link”. Spacewar.com. Pristupljeno 16. 10. 2012. 
  46. ^ Medij:Hunter RQ-5.jpg
  47. ^ „Hermes 450 UAV”. Defense-update.com. Arhivirano iz originala na datum 1. 11. 2012. Pristupljeno 16. 10. 2012. 
  48. ^ „Xian ASN-207 (China) - Jane's Unmanned Aerial Vehicles and Targets”. Articles.janes.com. 13. 12. 2011. Pristupljeno 16. 10. 2012. 
  49. ^ „Ruag details Super Ranger UAV programme objectives”. Flightglobal.com. 18. 6. 2007. Pristupljeno 16. 10. 2012. 
  50. ^ „The Snark - the meanest VTOL UAV on the planet - Image 4 of 4”. Gizmag.com. Pristupljeno 16. 10. 2012. 
  51. ^ „TGR Helicorp Alpine Wasp poised to launch Everest rescue operations”. Flightglobal.com. 12. 2. 2007. Pristupljeno 22. 1. 2013. 
  52. ^ a b „France’s Harfang/ SIDM IUAV Program”. Defenseindustrydaily.com. 5. 10. 2010. Pristupljeno 22. 1. 2013. 
  53. ^ Medij:SIDM SIRPA Air.jpg
  54. ^ „France’s Harfang/ SIDM IUAV Program” (na jeziku: (jezik: engleski)). defenseindustrydaily. 22. 1. 2014. Pristupljeno 30. 7. 2014. »France’s Harfang/ SIDM IUAV Program« 
  55. ^ http://www.isr.umd.edu/~austin/enes489p/projects2011a/BorderSecurity-Air-Team-FinalReport.pdf
  56. ^ Medij:IAI Heron 1 in flight 2.JPEG
  57. ^ „E-Hunter”. Deagel.com. Pristupljeno 22. 1. 2013. 
  58. ^ „Heron / Machatz 1 Unmanned Aerial Vehicle (UAV)”. Airforce Technology. Pristupljeno 22. 1. 2013. 
  59. ^ [1]MQ-1 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. decembar 2011)
  60. ^ „Dominator MALE UAV, Israel” (na jeziku: (jezik: engleski)). airforce-technology. Pristupljeno 30. 7. 2014. »Dominator MALE UAV, Israel« 
  61. ^ a b „Dominator MALE UAV, Israel” (na jeziku: (jezik: engleski)). airforce-technology. Pristupljeno 30. 7. 2014. »Dominator MALE UAV, Israel« 
  62. ^ „Hermes 1500” (na jeziku: (jezik: engleski)). israeli-weapons. Pristupljeno 30. 7. 2014. »Hermes 1500« 
  63. ^ „Hermes 900”. Israeli-weapons.com. Pristupljeno 22. 1. 2013. 
  64. ^ Medij:Elbit Hermes 900s.JPG
  65. ^ „Naval Air: Israeli UAVs do Maritime Recon”. Strategypage.com. 4. 1. 2006. Pristupljeno 22. 1. 2013. 
  66. ^ „Heron TP (Eitan) Medium Altitude Long Endurance (MALE) UAV”. Defense-update.com. Arhivirano iz originala na datum 17. 7. 2011. Pristupljeno 22. 1. 2013. 
  67. ^ „Bateleur UAV”. Af.mil.za. 20. 9. 2012. Arhivirano iz originala na datum 23. 03. 2013. Pristupljeno 22. 1. 2013. 
  68. ^ „IDEF: TAI details new Tiha UAV variant”. Flightglobal.com. 29. 5. 2007. Pristupljeno 22. 1. 2013. 
  69. ^ Hoyle, Craig (13. 11. 2009). „Mantis UAV” (na jeziku: (jezik: engleski)). flightglobal. Pristupljeno 30. 7. 2014. »Mantis UAV« 
  70. ^ „Orion Unmanned Aircraft System (UAS), United States of America” (na jeziku: (jezik: engleski)). airforce-technology. Pristupljeno 30. 7. 2014. »Orion Unmanned Aircraft System (UAS), United States of America« 
  71. ^ „General Atomics Gnat”. Designation-systems.net. 1. 7. 2007. Pristupljeno 22. 1. 2013. 
  72. ^ „UAV Types - Army I-GNAT ER Unmanned Aerial Vehicle”. Theuav.com. Pristupljeno 22. 1. 2013. 
  73. ^ cite web| url = http://www.vectorsite.net/twdrn_07.html#m2 | title = RQ-1 PREDATOR| quote =RQ-1 PREDATOR| author = |date=1. 9. 2013 | format = | publisher = vectorsite.| location = | language = (jezik: engleski) | accessdate=30. 7. 2014}}
  74. ^ „AVENGER (PREDATOR C)” (na jeziku: (jezik: engleski)). vectorsite. 1. 9. 2013. »AVENGER (PREDATOR C)«  Tekst „http://www.vectorsite.net/twdrn_07.html#m5” ignorisan (pomoć); Nedostaje ili je prazan parametar |url= (pomoć);
  75. ^ „Lockheed Martin-Boeing RQ-3A DarkStar”. Spyflight.co.uk. Arhivirano iz originala na datum 11. 1. 2012. Pristupljeno 22. 1. 2013. 
  76. ^ Willz. „Ur Opinion On The Wz-2000 Uav - Pakistani Defence Forum”. Forum.pakistanidefence.com. Arhivirano iz originala na datum 12. 08. 2014. Pristupljeno 22. 1. 2013. 
  77. ^ „Libellula” (na jeziku: (jezik: engleski)). tempestinisystems. Arhivirano iz originala na datum 17. 10. 2020. Pristupljeno 31. 7. 2014. »Libellula« 
  78. ^ „RQ-4 Euro Hawk UAV Readying for Takeoff”. Defenseindustrydaily.com. 13. 10. 2011. Pristupljeno 22. 1. 2013. 
  79. ^ „Alenia prepares to fly Sky-Y UAV”. Flightglobal.com. 18. 6. 2007. Pristupljeno 22. 1. 2013. 
  80. ^ a b „Sukhoi Company (JSC) - Airplanes - Projects - UAV - UAV systems”. Web.archive.org. 8. 10. 2013. Arhivirano iz originala na datum 8. 10. 2013. Pristupljeno 23. 8. 2014. 
  81. ^ „Asian Aerospace 2006: Pilot options explored for LALEE”. Flightglobal.com. 28. 2. 2006. Pristupljeno 22. 1. 2013. 
  82. ^ „IDEX 2009 :Spotlight on Smart Eye UAV ~ ASIAN DEFENCE”. Theasiandefence.blogspot.com. 26. 2. 2009. Pristupljeno 22. 1. 2013. 
  83. ^ „Zephyr Solar-Powered HALE UAV”. Airforce Technology. Pristupljeno 22. 1. 2013. 
  84. ^ „{Altair}”. Nasa.gov. 22. 11. 2007. Pristupljeno 22. 1. 2013. 
  85. ^ Medij:Altair UAV.jpg
  86. ^ „Products & Services”. Ga-asi.com. Arhivirano iz originala na datum 02. 02. 2013. Pristupljeno 22. 1. 2013. 
  87. ^ Medij:NASA ALTUS UAV.jpg
  88. ^ „MQ-9 REAPER (PREDATOR B)”. vectorsite. 1. 9. 2013. Arhivirano iz originala na datum 19. 5. 2011. Pristupljeno 30. 7. 2014. 
  89. ^ Medij:MQ-9 Reaper - 090609-F-0000M-777.JPG
  90. ^ „Picture: Lockheed Martin unveils Mariner UAV proposed for US Navy’s BAMS”. Flightglobal.com. 7. 5. 2007. Pristupljeno 22. 1. 2013. 
  91. ^ „HALE-D Demonstrated During Abbreviated Flight”. Spacewar.com. Pristupljeno 22. 1. 2013. 
  92. ^ „Lockheed confirms P-175 Polecat UAV crash”. Flightglobal.com. 20. 3. 2007. Pristupljeno 22. 1. 2013. 
  93. ^ „Block 30 Global Hawks Receive USAF Initial Operational Capability Declaration”. Spacewar.com. Pristupljeno 22. 1. 2013. 
  94. ^ „RQ-4A/B Global Hawk HALE Reconnaissance UAV”. Airforce Technology. 15. 6. 2011. Pristupljeno 22. 1. 2013. 
  95. ^ Medij:Global Hawk 1.jpg
  96. ^ „Global Hawk RQ-4B”. Defense-update.com. 6. 6. 2007. Arhivirano iz originala na datum 5. 2. 2013. Pristupljeno 22. 1. 2013. 
  97. ^ „Northrop's BAMS RQ-4N Global Hawk 'Exceeds Requirements Across the Spectrum' :: Air-Attack.com News”. Air-attack.com. Arhivirano iz originala na datum 6. 11. 2011. Pristupljeno 22. 1. 2013. 
  98. ^ „Proteus”. Global Aircraft. Pristupljeno 22. 1. 2013. 
  99. ^ Medij:Scaled Composites Proteus in flight 1.jpg
  100. ^ „Aerovironment’s Global Observer: Flying High, Again”. Defenseindustrydaily.com. 6. 4. 2011. Pristupljeno 22. 1. 2013. 
  101. ^ „Aurora Odysseus UAV to Stay Aloft For Five Years on Solar Power”. Nextenergynews.com. Pristupljeno 22. 1. 2013. 
  102. ^ Skillings, Jonathan (12. 7. 2010). „Boeing taps hydrogen for Phantom Eye UAV | Cutting Edge - CNET News”. News.cnet.com. Pristupljeno 22. 1. 2013. 
  103. ^ „DARPA sets ball rolling for Rapid Eye UAV system”. Flightglobal.com. 23. 11. 2007. Pristupljeno 22. 1. 2013. 
  104. ^ „Aerosonde Mk4 UAV Sets New Endurance Mark”. Spacewar.com. 8. 5. 2006. Pristupljeno 22. 1. 2013. 
  105. ^ „Ucon wins rights to KARI Durami UAV” (na jeziku: (jezik: engleski)). flightglobal. 29. 6. 2004. Pristupljeno 8. 8. 2014. »Durami UAV« 
  106. ^ „A Study on the Real-Time Parame ter Estimation of DURUMI-II for Control Surface Fault Using Flight Test Data (Longitudinal Motion)” (pdf) (na jeziku: (jezik: engleski)). ijcas. Pristupljeno 10. 8. 2014. »DURUMI-II« [mrtva veza]
  107. ^ „Mk 4.4 Aerosonde” (na jeziku: (jezik: engleski)). airbornescience.nasa. Mk 4.4 Aerosonde. Pristupljeno 8. 8. 2014. »Mk 4.4 Aerosonde«  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  108. ^ classification, AAI’s Aerosonde Mark 4.4 is a Small Unmanned Aircraft System. „AEROSONDE MARK 4.4 SERIES: STRENGTH AND FLEXIBILITY.” (pdf) (na jeziku: (jezik: engleski)). uvsr. Pristupljeno 9. 8. 2014. »Aerosonde Mark 4.4« 
  109. ^ Medij:Aerosonde Laima bottom view.jpg
  110. ^ „Aerosonde Mark 5 UAS has successful test”. UPI.com. 6. 1. 2009. Pristupljeno 22. 1. 2013. 
  111. ^ „Sand Dragon Will Gotcha IEDs”. Aviationweek.com. Arhivirano iz originala na datum 21. 03. 2010. Pristupljeno 22. 1. 2013. 
  112. ^ „Endurance, payload and systems - the Insight UAV”. Flightglobal.com. 6. 8. 2007. Pristupljeno 22. 1. 2013. 
  113. ^ „Insitu Integrator UAV”. Defense-update.com. 6. 6. 2007. Arhivirano iz originala na datum 5. 2. 2013. Pristupljeno 22. 1. 2013. 
  114. ^ „PICTURES: Insitu unveils NightEagle unmanned air system [CORRECTED]”. Flightglobal.com. 12. 11. 2009. Pristupljeno 22. 1. 2013. 
  115. ^ „ScanEagle Unmanned Aerial System”. Defense-update.com. Arhivirano iz originala na datum 5. 2. 2013. Pristupljeno 22. 1. 2013. 
  116. ^ Blyenburgh, Peter van. „UAVs - CURRENT SITUATION AND CONSIDERATIONS FOR THE WAY FORWARD” (PDF) (na jeziku: (jezik: engleski)). rta.nato. Arhivirano iz originala (pdf) na datum 13. 6. 2013. Pristupljeno 9. 8. 2014. »UAVs - CURRENT SITUATION« 
  117. ^ EADS (17. 9. 2010). „EADS Resumes Flight Tests of Barracuda” (na jeziku: (jezik: engleski)). defencetalk. Pristupljeno 8. 8. 2014. »Barracuda« 
  118. ^ „Le nEUROn est dévoilé pour la première fois” (na jeziku: (jezik: engleski)). 22. 1. 2012.  Nedostaje ili je prazan parametar |url= (pomoć);
  119. ^ „Alenia Aeronautica SKY-X UAV Italy Air Force”. Worldwide-military.com. 13. 8. 2010. Pristupljeno 22. 1. 2013. 
  120. ^ „Sky-X Unmanned Combat Aerial Vehicle (UCAV), Italy” (na jeziku: (jezik: engleski)). airforce-technology. Pristupljeno 8. 8. 2014. »Sky-X« 
  121. ^ a b Zaloga, Steven J., Senior Analyst.... (2008). „World UnmannedAerial Vehicle – Yakovlev PRORYV” (na jeziku: (jezik: engleski)). scribd. str. 87. Pristupljeno 8. 8. 2014. »Yakovlev PRORYV« 
  122. ^ Saab, AB (Sept. 2, 2004). „Swedish SHARC UAV completes successful test flight” (na jeziku: (jezik: engleski)). militaryphotos. Pristupljeno 8. 8. 2014. »SHARC UAV«  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  123. ^ Defense Industry Daily staff (24. 1. 2006). „British CORAX UAV Joins UCAV Trend” (na jeziku: (jezik: engleski)). defenseindustrydaily. Pristupljeno 8. 8. 2014. »BAE Corax UCAV« 
  124. ^ „Raven” (na jeziku: (jezik: engleski)). globalsecurity. Pristupljeno 31. 7. 2014. »Raven« 
  125. ^ „England’s Taranis to be one of the largest UAVs ever” (na jeziku: (jezik: engleski)). gizmag. Pristupljeno 9. 8. 2014. »Taranis UAV« 
  126. ^ „American Dynamics’ AD-150 UAV” (na jeziku: (jezik: engleski)). thefutureofthings. Pristupljeno 9. 8. 2014. »AD-150 UAV« 
  127. ^ „PICTURES: American Dynamics plans next generation BattleHog unmanned air vehicle”. Flightglobal.com. 9. 8. 2007. Pristupljeno 22. 1. 2013. 
  128. ^ „Excalibur Armed VTOL UAV” (na jeziku: (jezik: engleski)). defense-update. Arhivirano iz originala na datum 8. 8. 2014. Pristupljeno 31. 7. 2014. »Excalibur Armed VTOL UAV« 
  129. ^ Writers, Staff (10. 10. 2006). „UAV NEWS Boeing X-45A To Be Inducted Into Smithsonian And USAF” (na jeziku: (jezik: engleski)). spacewar. Pristupljeno 9. 8. 2014. »X-45A« 
  130. ^ „X-45 UCAV” (na jeziku: (jezik: engleski)). air-attack. Arhivirano iz originala na datum 8. 7. 2014. Pristupljeno 9. 8. 2014. »X-45 UCAV« 
  131. ^ McKeegan, Noel (8. 5. 2009). „Boeing to develop fighter-sized UAV based on X-45C” (na jeziku: (jezik: engleski)). gizmag. Pristupljeno 9. 8. 2014. »X-45C« 
  132. ^ „Boeing X-45 / X-46” (na jeziku: (jezik: engleski)). designation-systems. Pristupljeno 9. 8. 2014. »Boeing X-46« 
  133. ^ „Hypersonic Technology Vehicle (HTV-3)” (na jeziku: (jezik: engleski)). globalsecurity. Pristupljeno 9. 8. 2014. »HTV-3« 
  134. ^ „X47A” (na jeziku: (jezik: engleski)). airplanes. Pristupljeno 9. 8. 2014. »X47A« 
  135. ^ Editor (18. 10. 2011). „Development of X-47B Ready to Move Forward” (na jeziku: (jezik: engleski)). airplanes. Pristupljeno 9. 8. 2014. »X-47B« 
  136. ^ Warwick, Graham (1. 1. 2014). „Hybrid VTOL UAVs - Back to the Future” (na jeziku: (jezik: engleski)). aviationweek. Pristupljeno 31. 7. 2014. »Hybrid VTOL UAVs - Back to the Future« 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]