Bombardovanje Gorkog

Bombardovanje Gorkog
Deo strateškog bombardovanja u Drugom svetskom ratu
Vojnici streljačke divizije, pred odlazak na front, novembar 1941. Sovjetski trg, Gorki
Vreme 4. novembar 1941 — 23. jun 1943. Mesto Gorki, Ruska SFSR, SSSR Ishod Sovjetska pobeda
Sukobljene strane
Crvena armija	Luftvafe
Jačina
784. protivavionski artiljerijski puk 515 protivavionskih topova 17 radara 231 protivavionski reflektor 107 baražnih balona 47 borbenih aviona	Grupe bombardera KG 27 i KG 55
Žrtve i gubici
Vojni gubici: 28 Civilne žrtve: 590

Bombardovanje Gorkog od strane nemačkog Luftvafea bio je najrazorniji napad na sovjetsku ratnu proizvodnju na Istočnom frontu u Drugom svetskom ratu. Trajao je sa prekidima od oktobra 1941. do juna 1943. godine, sa izvršena 43 napada.

Glavni cilj bila je fabrika automobila GAZ, koja je proizvodila lake pešadijske tenkove T-60. Odbrana se pokazala neadekvatnom, iako su lažni model glavne fabrike u punoj veličini i lažnog sela izazvali izvesnu zabunu kod neprijateljskih pilota. Cela fabrika je na kraju uništena, a Staljin je odmah zatražio istragu. Fabrika je rekonstruisana za četiri meseca.

Gorki je sada poznat kao Nižnji Novgorod, grad se nalazi u Evropskom delu Rusije.

Pozadina

Uništenje industrije Gorkog je bilo u planovima operacije Barbarosa od samog početka. Bio je jedan od najvećih proizvođača i dobavljača oružja za Crvenu armiju. Nemačka je planirala da zauzme i okupira grad tokom druge polovine septembra 1941. godine. Grad je bio glavni centar čitavog Povolžja i u njemu je bila koncentrisana glavna industrija i državna vlast nad regionom. Okupacija Gorkog značila je Nemačkoj potpunu kontrolu nad Volgom. Prvo, Nemci su trebali da unište odbrambenu industriju grada - GAZ, fabriku aviona Sokol, fabriku brodova Krasnoje Sormovo i fabriku mašinskih motora RUMO. Nakon okupacije grada, trebalo je da se stvori Generalni okrug Gorki (nem. Generalbezirk Gorki) ili Generalni okrug Nižnji Novgorod (nem. Generalbezirk Nischni Nowgorod) uključen u Moskovski rajhskomesarijat. Planirano je da se mašinska fabrika ZiS prevede na proizvodnju nemačke vojne opreme.

Josif Staljin je 31. oktobra 1941. naredio GAZ-u da poveća proizvodnju tenkova T-60.

Rukovodstvo grada znalo je da nemačka avijacija svakog trenutka može da napadne Gorki. Bilo je potrebno ojačati gradsku protivvazdušnu odbranu i maskirati fabrike. Ali neophodne mere nisu privedene kraju.

Nikolaj Markov, komandant Okruga PVO brigade Gorki, postavljen je oktobra 1941. Došavši u Gorki, primetio je da je odbrana grada preslaba. U njemu je bilo samo oko 50 protivavionskih topova i vrlo malo reflektora. Istovremeno, Gorki je bio gusto naseljen oko najvažnijih strateških objekta.

Napad

Novembar 1941.

Nemačka mapa Gorkog sa naznakom ciljeva za bombardovanje

Prevod oznaka na mapi

A — Aerodrom Gorki-Sormovo
B — Aerodrom Gorki-Fedjakovo
S — Aerodrom Gorki-Avtozavod
D — Skladište goriva
E — Skladište prehrambenih proizvoda
F — Železnička platforma
G — Glavna železnička stanica
H — Železnički most preko Volge
I — Okski (Kanavinski) most
J — Nadvožnjak
K — Mlinovi i ambari
L — Rafinerija nafte
M — Fabrika za izgradnju aviona
N — Fabrika ,,Krasnoje Sormovo“
O — Fabrika automobila ,,GAZ“
P — Fabrika ,,RUMO“
Q — Radionica za valjanje
R — Fabrika alatnih mašina
S — Brodogradilište
T — Radiotelefonsko postrojenje
Sajam

Izviđački letovi iznad Gorkog počeli su u jesen 1941. Nemački avioni su leteli na velikoj visini, kružeći iznad GAZ-a. Prvi avion izviđač Ju 88 pojavio se na nebu iznad grada u četvrtak, 9. oktobra. Najpre je Luftvafe bombardovao predgrađe. Glavni udarac pao je na skladišta kod Dzeržinska. Zatim su usledila dva velika napada na Gorki. Učestvovalo je 111 aviona Kampfgrupe 100.

Gorki. Fabrika Nitel posle bombardovanja.

Prvi prepad od utorka 4. novembra do srede 5. novembra počeo je u 16:30. Prema procenama protivvazdušne odbrane, u njemu je učestvovalo oko 150 aviona, a 11 letelica je doletelo u grad. Avioni su se približavali pojedinačno i u grupama od 3–16 u intervalu od 15–20 minuta. Bombardovanje je trajalo celu noć. Pored bombi, bačeni su i leci. Pogođeni su GAZ, Nitel i fabrika Dvigatel Revoljucij, 55 ljudi je poginulo, 141 je ranjeno. Prema nemačkim podacima, u ovom naletu učestvovalo je 15 aviona. Prva letelica se pojavila iznad grada tokom dana i bacila bombe. Onda su počeli da pucaju iz mitraljeza na ljude koji su se rastrčali po ulicama. Od direktnog pogotka u glavnu zgradu Nitela poginuli su direktor i deo rukovodstva. Tokom noćnog bombardovanja, glavni udar se desio na sekundarnim objektima, stambenim urbanim područjima i polju u selu Stahanovski. Bačene su zapaljive i eksplozivne bombe težine od 70 do 250 kg i teške bombe-mine BM-1000 težine 871 kg.

Drugi nalet u noći između 5. i 6. novembra. Objavljena vazdušna uzbuna. U 23.34 sati u udaru bombe oštećeni su dalekovodi od elektrane Balahna do grada. Neki od industrijskih regiona su privremeno bili bez struje. U 01:47 počeo je nalet na Gorki, glavni udari su bili GAZ, Krasnoje Sormovo, Vazduhoplovni kombinat br. 21 Ordžonikidze, i stambene zgrade. Protivvazdušne baterije su pružale protivakciju, pa je bombardovanje bilo manje precizno. Prema podacima PVO, u grad je uletelo 14 letelica. Na području GAZ-a poginulo je 5 osoba, 21 je ranjena.

Prema rezultatima dve racije, glavna kancelarija GAZ-a, garaža, kovačnica, profesionalna tehnička fabrika, arhiva, eksperimentalne radionice, mehanička radionica, mehanička radionica br. 2, pogon br. 2, radionica za točkove, motorna radionica br. 2, livnica, štamparska radionica, stambeni deo okruga su teško oštećeni. Zgrada uprave Dvigatel Revoljucij je uništena. Na nekoliko mesta nastala je panika. To je doprinelo velikom broju izbeglica koje su ispunile grad (Vermaht je već bio blizu Moskve), deo stanovništva je počeo da napušta urbana područja. Fabrike su prestale sa proizvodnjom, ali je proizvodnja tenkova T-60 u fabrici GAZ i dalje brzo rasla. Odsustvo protivavionskih topova omogućilo je nemačkim avionima da izvode nišansko bombardovanje sa male visine. Ukupno je poginulo 127 ljudi, 176 je teško povređeno, 195 je ranjeno (podaci se razlikuju u različitim izvorima). Veliki broj preminulih su izbeglice iz Moskve, preseljene u Gradski okrug Avtozavodski. Nijedan nemački avion nije oboren.

U subotu, 8. novembra 1941. godine oblast protivvazdušne odbrane Gorkog pojačana je 58. i 281. odvojenim protivvazdušnim artiljerijskim divizionom, 142. lovačkom avijacijskom divizijom i 45. pojasom za pretragu protivvazduhoplovstva.

Istog dana u 3.20 iznad Gorkog je preleteo izviđački avion Ju 88D. A od srede 12. novembra do utorka 18. 1941. Nemci su izvršili seriju naleta jednoseda sa glavnom svrhom da unište Kanavinski most, ali su promašili.

Bombardovanje 1942.

U noći sa utorka, 3. februara na sredu, 4. februara, jedan avion je ugasio motore i, leteći sa velike visine, prošao protivvazdušni štit i bacio 3 bombe na GAZ. Oštećene su radionice za točkove i motore. Poginulo je 17 radnika, 41 je ranjen. U ovom prepadu prvi put su viđeni nemački agenti-osmatrači koji su prodrli u Gorki. Omogućili su ciljanje, lansirajući signalne rakete crvene i bele boje sa zemlje.

U noćima od 4. februara do četvrtka, 5., petka 6. na subotu, 7. i noći od 23. na 24. februar, izvršena su 3 pokušaja napada na Gorkog. Prema podacima protivvazdušne odbrane, u prvom naletu od 12 aviona u gradu je uleteo samo 1, bačeno je 5 bombi na GAZ i selo Stahanovski, u drugom i trećem napadu nije bilo proboja. Prema nemačkim podacima, 5.–6. februara napad je izvršio jedan avion.

Ukupno, kao rezultat bombardovanja u februaru 1942. godine, poginulo je 20 ljudi, a 48 ljudi je povređeno. Šteta pričinjena industrijskim objektima bila je neznatna.

Krajem maja izvršeno je 5 izviđačkih letova iznad grada.

U subotu, 30. maja i sredu, 10. juna, izvršena su dva neuspešna bombardovanja Gorkog, Bora i Dzeržinska. Prema procenama PVO-a, oko 20 aviona je učestvovalo u napadu. Za odbranu najvažnijih objekata počeli su da se koriste baražni baloni i protivavionski topovi sa topovnjača Volške vojne flotile. Prema nemačkim podacima, racije su izvršene u noći 30. maja.

30.-31., od nedelje, 31. maja do ponedeljka, 1. juna i 10. juna (pojedinačni avioni). Bombardovanje je izvedeno sa velike visine, oko 50 bombi palo je na stambeni sektor i remontnu bazu broj 97, gde su tenkovi montirani.

Pojedinačni izviđački avioni Ju 88 i Do 215 nadletali su grad od 1. do 5. juna na različitim visinama. Ju 88 je 23. juna sa velike visine bombardovao fabriku Sokol, ali su bombe pale u Sormovskom parku.

U noći sa srede, 24. juna na četvrtak, 25. juna , grupa aviona bacila je bombe na periferiju Gorkog, u blizini sela Strigino. Drugi avion je bacio dve bombe od 500 kg na fabriku Sokol, od kojih jedna nije eksplodirala.

U ponedeljak, 27. jula , zamenik komandanta eskadrile 722. lovačkog vazduhoplovnog puka, Petar Šavurin, sa MiG-3 je presreo izviđački avion Ju 88D i direktnim udarcem ga oborio. Avioni su pali u okolini sela Kozlovka-Sanica-Tumbotino. Udarac je objašnjen činjenicom da slabo naoružanje MiG-3 nije omogućavalo efikasnu borbu protiv bombardera. Međutim, u to vreme to je bio jedini model visinskog lovca u arsenalu PVO. Olupina nemačke letelice prikupljena je i izložena za razgledanje na Sovjetskom trgu.

U noći sa četvrtka, 5. novembra na petak, 6. , grupa nemačkih aviona je bezuspešno pokušala da bombarduje rafineriju ,,Neftegaz“. Na GAZ je bačeno 9 visokoeksplozivnih i nekoliko zapaljivih bombi. Usled racije, kotlarnica je teško oštećena, 4 radnika su umrla, postrojenje nije radilo 3 dana, a zatim nije radilo punim kapacitetom 3 nedelje. Većina zapaljivih bombi pala je na mašinsku fabriku, nekoliko bombi je eksplodiralo nedaleko od Moskovske železničke stanice. U ovom napadu, nemačka avijacija je prvo upotrebila lake bombe.

Jun 1943.

Fotografija Gorkog iz vazduha sa naznakom ciljeva za bombardovanje. Strateški centar "Kremlj ":

Prevod oznaka na mapi

A — Ojačani (pontonski) most (5 nosača, rastojanje između nosača ~ 120m, dužina 740m, širina 21m);
B - Kremlj (1 - Dom Sovjeta, 2 - Vojna škola, 3 - Arsenal);
S - Sajam (1 - zgrada glavnog sajma, 2 - berza);
Mlin je okružen belom punom linijom.

U junu 1943, nakon dužeg zatišja, Gorki je pretrpeo niz masovnih noćnih napada nemačke avijacije. Glavni cilj je opet bio GAZ. Napadi su izvedeni kao priprema za veliku ofanzivnu operaciju Citadela (leto-jesen 1943), tokom koje su bombaški napadi izvršeni na industrijske centre Volge - Gorki, Jaroslavlj i Saratov. Bio je to jedan od najvećih napada Luftvafea na Sovjetski Savez tokom čitavog rata.

Nemačka avijacija

U napadima su učestvovali dvomotorni bombarderi eskadrila KG 27 i KG 55, koji su poletali sa aerodroma kod Orela i Brjanska i, zaobilazeći zonu moskovske protivvazdušne odbrane, doletali su do Gorkog iz Dzeržinska, Bogorodska i Arzamasa. Da bi se iskoristilo najmračnije doba noći, bombardovanja su vršena od 12 do 2 sata ujutru. Bombardovanja su vršena sa različitih visina i pravaca. Svaki put se menjala taktika. U grad su bačene visokoeksplozivne, fragmentarne i zapaljive bombe različitog kalibra (do 2.000 kg) i zapaljive tečnosti. Rezultate svakog naleta beležili su izviđački avioni koji su leteli iznad grada na visini od 7 km, u 17 časova narednog dana.

Bombardovanje radionica automobilskog kombinata tokom vazdušnog napada u noći 4. juna na ponedeljak 5. juna 1943.

U prvom naletu u noći između 4. i 5. juna , u cilju prikrivanja, pokrenute su dezinformacije o pripremi napada Luftvafea na Moskvu. Prema podacima PVO, u njemu je učestvovalo oko 45 He 111, Ju 88 i Fv 200. Avioni su leteli iz pravca Vladimir-Kovrov-Gorki i Kulebaki-Arzamas-Gorki. Bombardovanje je počelo u 00:45, oko 20 aviona se probilo do grada. Bačeno je ukupno 289 bombi, od kojih je 260 bačeno na GAZ, uništeni su glavni transporter, opružna radionica, kovačnica br.3. Uništeno je nekoliko kuća i bolnica. U Gradskom okrugu Avtozavodski i u fabrici, 70 ljudi je poginulo, a 210 je ranjeno. Pokušaji proboja u severni deo grada do fabrika Krasnoje Sormovo, pogon br. 21 Ordžonikidze, i Gorki mašinski kombinat je propao. Izgubljeno je 5 nemačkih aviona. Prema nemačkim podacima, u naletu je učestvovalo 168 aviona He 111 i Ju 88, od kojih je 149 aviona napalo Gorkog.

U drugom naletu u noći sa 5. na utorak 6. juna , prema procenama PVO, učestvovalo je 80 aviona He 111. Bombardovanje je trajalo od 12.31 do 02.08 časova. Napad je izvelo 6 grupa sa različitih visina i pravaca. Uglavnom su napadnute zapadna i severna strana GAZ-a. Glavni dalekovod je uništen, vodovodna mreža je teško oštećena. Potpuno je izgorela montažna radionica, odeljenje susedne industrije, magacin gume, vozni park šlepera, depo lokomotiva, radionica za šasije. Najzad je izgorela glavna radionica. Na fabriku je bačeno oko 100 bombi. Stradali su stambeni okrug i bolnica za tuberkulozu. U selu Monastirka je spaljeno i uništeno 60-80 kuća. Prema nemačkim podacima, u napadu je učestvovalo 128 aviona, a 2 su izgubljena. U isto vreme, neki od aviona su bombardovali Staljinogorsk.

Treći nalet od 6. juna do srede 7. juna bio je najsnažniji prema PVO. U njemu je učestvovalo 157 aviona He 111 i Ju 88 prema nemačkim podacima bilo je 154 aviona, od kojih su neki bombardovali Staljinogorsk).

Glavni udar pao je na centralne i jugozapadne delove grada (GAZ, Socgorod, Miza). U požaru je potpuno uništena radionica za točkove GAZ-a. Takođe, oštećeno je pogon za štancanje alata, presa i mehanička radionica, kao i depo pogona. Na fabriku je bačeno ukupno 170 bombi. Poginulo je 38 ljudi, 83 su povređene. Mikrookruzi Socgorod, Amerikanski posjolok i Monastirka su ozbiljno porušeni. Takođe, oštećena je telefonska centrala, poliklinika, centralni klub, razvodno postrojenje, policijska stanica i garaža okružnog komiteta KPSS (b). ništeno je nekoliko kuća na Molotovljevoj aveniji (danas Oktobarskoj aveniji). U Avtozavodskom okrugu poginule su 73 osobe, 149 je povređeno. Artiljerija je oborila 4 aviona, a borbeni avioni 2 aviona.

Sedmog juna u Nemačkoj je na radiju objavljeno da je uništena fabrika automobila u Gorkom.

U četvrtom naletu od 7. juna do četvrtka, 8. juna, učestvovalo je 50-60 aviona. Bačeno je 9 visokoeksplozivnih i 7 zapaljivih bombi, stradala je livnica za topljenje gvožđa i stambeno naselje. Šest aviona je oboreno. Prema nemačkim podacima, na grad je bačeno 39 tona bombi.

Prema rezultatima četvrtog napada na postrojenje, bačene su 993 avionske bombe. Prema podacima medicinske službe, povređeno je 698 osoba: 233 osobe su preminule, 24 osobe su umrle od ranjavanja u bolnicama, a 465 je povređeno.

U petom naletu, u noći između subote, 10. juna i nedelje 11. juna, učestvovalo je od 50 do 110 aviona, prema različitim podacima. Vatra iz teških protivavionskih topova dočekala je letelice na prilazu gradu, bombe su bačene sa visina od 4.000–5.500 metara i imale su razornija dejstva. Napadnuti su GAZ, termoelektrana, vodovod, luka, stambene četvrti u gradskim okrugima Lenjinski i Vorošilovski, kao i sela: Ljahovo, Monastirka, Ščerbinka i aerodrom Miza.

Šesti nalet u junu utorak 13. – sreda 14. 50-80 aviona. Napadnut je istočni deo GAZ-a. Prema nemačkim podacima, avioni su leteli u malim grupama na relaciji Rjazanj – Murom – Pavlovo – Gorki. Kao rezultat bombardovanja, oštećena je vodozahvatna stanica Lenjinskog gradskog okruga. Na fabriku RUMO bačeno je 16 visokoeksplozivnih i 20 teških zapaljivih bombi, uništeno je nekoliko zgrada i deo krova glavne radionice fabrike alatnih mašina. Napadnuto je i brodogradilište. Komandant eskadrile baron Hans-Hening fon Bojst je lično nadgledao akcije nemačkih pilota. Njegov avion je nadleteo grad na velikoj visini. Mašinska fabrika, fabrika aviona Sokol i Krasnoje Sormovo, kao i mostovi preko Oke i Volge, nisu pogođeni.

Sedmi napad u noći između srede 21. i četvrtka 22. juna bio je poslednji. Pošto je ovo bila druga godišnjica nemačkog napada na Sovjetski Savez, obe strane su se spremale za borbu. Prema podacima PVO, u napadu je učestvovalo 75 letelica. 40 aviona se probilo do grada. Na teritoriju GAZ-a bačeno je: 31 laka raketa, 15 eksplozivnih, 80 kombinovanih i oko 300 malih zapaljivih bombi. Oštećena je livnica, armaturno-radijatorska zgrada i fabrika Novaja sosna. U stambenom naselju izbila su četiri požara. Prema nemačkim podacima, napadnut je ceo Donji grad, fabrika mašina za izgradnju Vorobjeva, fabrika hrane, stambene četvrti. Oštećeno je nekoliko dalekovoda. Pokušaji da se unište mostovi Okski (sada Kanavinski) i Borski nisu bili uspešni. Komandant eskadrile Hans-Hening fon Bojst ponovo je učestvovao u napadu. Tokom bombardovanja poginulo je 88 ljudi, 180 je povređeno.

Prema rezultatima operacije, nemački avioni su izvršili ukupno 645 naleta, na grad je bačeno 1.631 eksplozivnih i 3.390 zapaljivih bombi. Poginula su 254 civila i 28 vojnika PVO, više od 500 vojnika i 27 civila je povređeno. U fabrici su uništene 52 zgrade, veliki broj opreme je stavljen van funkcije. Jaki požari su izbili zbog vrućeg vremena. Takođe, širenje požara doprinelo je da se zapale drveni materijali koji su maskirali fabriku GAZ. Značajan deo postrojenja je uništen ili izgoreo. Iako je nastavio da radi, proizvodnja je u suštini stala, svi napori radnika su bili usmereni na njen oporavak. Luftvafe nije mogao dalje da širi svoj uspeh, nakon uništenja GAZ-a. U kasnijim racijama napadnuti su sekundarni industrijski objekti i stambeni prostori, koji su bili manje zaštićeni. Industrijska preduzeća u severnom delu grada gotovo da nisu stradala od bombardovanja.

Neprijateljski bombarderi izveli su 43 napada, od kojih su 26 napada izvedena noću. na grad je bačeno 33.934 zapaljive bombe i 1.631 eksplozivna bomba.

Posledice bombardovanja

Bombardovanje najvećeg industrijskog centra zemlje izazvalo je trenutnu reakciju vrhovne vlasti Sovjetskog Saveza. Staljin je 5. juna lično stvorio rezoluciju Državnog komiteta za odbranu broj 3524 O protivvazdušnoj odbrani Gorkog. Za istraživanje razloga neispunjavanja zadataka imenovana je komisija koju su činili šef NKVD-a Lavrentij Berija, šef NKGB-a Vsevolod Merkulov, sekretar centralnog komiteta KPSS (b) Aleksandar Ščerbakov, predsednik Moskovskog sovjeta Vasilij Pronin i komandant PVO-a Mihail Gromadin. Nakon istrage komisije, komandant PVO regiona, general-major Aleksej Osipov je degradiran, a direktor GAZ-a Aleksandar Lifšic je smenjen sa funkcije. Dana 8. juna dodeljeno je 100 protivavionskih topova malog i srednjeg kalibra, 250 mitraljeza velikog kalibra, 100 reflektora i 75 baražnih balona za intenziviranje PVO-a industrijskog regiona Gorki. Restauracija GAZ-a je počela skoro odmah, na inicijativu glavnog dizajnera Andreja Lipgarta. Odmah nakon prvog naleta, evakuisana je projektna arhiva fabrike, sa teritorije je uklonjen benzin i započeta je demontaža maskirnih štitova koji su izazvali požare.

Semjon Ginzburg, narodni komesar za građevinu, stigao je u Gorki da se brzo pozabavi rekonstrukcijom.

Protivvazdušna odbrana grada

Odbrana Gorkog

U oktobru 1941. pukovnik Sidor Sljusarev je stigao na aerodrom Sejm da primi tri nova puka opremljena lovcima LaGG-3. Ovde se zadržao neko vreme pokušavajući da smiri turbulentnu situaciju u gradu.

Posle novembarskih napada na Gorkog, pukovnik je dobio naređenje od Staljina da odmah krene u grad da brani Gorki okrug, kako je rekao glavnokomandujući. Sljusarev je krenuo iste noći, uprkos snegu i mrazu. Kasnije je izjavio:

„ Postojao je problem, kako da dođem do Gorkog. Tamna noć, prazan put bez ljudi. Odlučio sam da pešačim do grada, a udaljenost od Sejme do Gorkog je oko 50 km. Sat vremena kasnije, u pravcu Gorkog, pojavio se automobil ZiS-101. Stao sam preko puta i podigao ruku, ali me je vozač zaobišao sa moje desne strane i nastavio da ide povećanom brzinom prema gradu. Zgrabio sam revolver i otvorio vatru. Putnici ovog automobila su, verovatno, bili uplašeni i zaustavili su automobil. Bili su to neki lideri iz Moskve. Posle oštrog razgovora sa njima, seo sam u auto i do zore se odvezao u Kanavino, gde se u to vreme nalazio Izvršni odbor grada. ”

Prvo je pukovnik Sljusarev naredio organizovanje dnevnih i noćnih patrola Gorkog. Odmah posle ove odluke vratio se u Sejm, gde je bilo stacionirano osam vazdušnih pukova. Naredio je da se rasture po aerodromima divizijske oblasti.

U decembru je organizacioni komitet odlučio da napravi nekoliko velikih skloništa za bombe u Gornjem gradu. Do 15. februara 1942. godine planirano je da se izgradi 5 objekata:

1. Kremlj - Ivanovski spust ispod Mininskog vrta,
2. Ždanov nasip (sada Verhnevolžskajski nasip) - ispred Industrijskog instituta Gorki,
3. Počtovski spust u ulici Majakovskog,
4. Kazanjska železnička stanica,
5. Jaruga na kraju Vorobjevske ulice (sada Malaja Pokrovskaja).

Gradilo ih je 2.300 ljudi. Takođe, građani širom grada su kopali rovove i podizali odbrambena utvrđenja, zbog nemačke ofanzive kod Moskve. Međutim, kasnije nisu bili potrebni, pošto je 5. decembra 1941. Crvena armija krenula u ofanzivu.

Dejstvo protivvazdušne odbrane

Protivvazdušna odbrana u gradu je raspolagala sa 433 topa srednjeg kalibra i 82 topa malog kalibra, 13 topovskih radarskih stubova SUN-2, dva radara Pegmatit (RUS-2), 231 protivavionski reflektor, 107 baražnih balona i 47 borbenih aviona raspoređenih na aerodromima u Striginu, Pravdinsku i Dzeržinsku.

I pored značajnog broja i opremljenosti snaga PVO-a, nije bilo moguće sprečiti bombardovanje. Dugotrajno odsustvo bombardovanja i uspešna ofanziva Crvene armije doprineli su slabljenju budnosti, bilo je mnogo nedostataka u organizaciji odbrane. Gradski okrug Avtozavodski branio je 784. protivavionski artiljerijski puk, koji se sastojao uglavnom od devojaka koje su nedavno pristupile vojsci. Jedan od radara Pegmatit imao je veliku mrtvu zonu u sektoru zbog visoke obale reke Oke. Nespremni su bili i odredi uperionih stanica i protivavionska artiljerija je gađala bez preciznog ciljanja, interakcija sa reflektorima nije bila razrađena. Komandna mesta protivvazdušne odbrane u podrumima zgrada su bila uništena, žičane telefonske komunikacije često su prekidane eksplozijama bombi. Borbeni avioni nisu imali iskustva u noćnim borbama i pokušavali su da napadnu bombardere punom municijom. Većina snaga PVO branila je i severnu industrijsku zonu grada, gde su se nalazili Vazduhoplovni kombinat 21 Ordžonikidze, Krasnoe Sormovo i pogoni za mašinogradnju Gorki, koji su imali veliki strateški značaj.

Maskiranje Gorkog

Pored gradske protivvazdušne odbrane, vlada Sovjetskog Saveza odlučila je da izgradi niz lažnih objekata u Gorkom. U arhivi Nižnjeg Novgoroda sačuvana je rezolucija Komiteta za odbranu grada Gorkog O izgradnji lažnih objekata industrijskih preduzeća Gorkog od 1. avgusta 1942. godine.

„ Da bi se skrenula pažnja neprijateljskih aviona sa odbrambenih objekata, odlučuje Odbor za odbranu:

1. Na prilazima Gorkom izgraditi niz lažnih objekata koji imitiraju stvarne odbrambene objekte grada.

Oblast protivvazdušne odbrane Gorkog korpusa i štab Glavnog vojnog okruga Gorki treba da odobri dislokaciju lažnih predmeta.

Da predloži direktorima pogona: br. 21 ..., br. 92 ..., br. 112 ..., Molotovljevog pogona ..., Lenjinovog pogona ... i fabrike stakla Maksima Gorkog ... da odmah razviju projekte lažnih objekata, usaglase ih sa štabom Ministarstva odbrane grada i izvedu izgradnju do 15. avgusta ove godine.

2. Direktori ovih preduzeća obezbeđuju objekte veze i posebne komande za zaštitu i izvršenje posebnih komandnih uputstava u vazdušnim napadima.

3. Proceduru za brzo puštanje u rad lažnih objekata treba da razradi komandant Okruga protivvazdušne odbrane Korpusa Gorkog zajedno sa načelnikom Ministarstva odbrane grada Gorkog.

Predsednik Komiteta za odbranu Gorkog M. Rodionov

”

Kao rezultat ove odluke, izgrađen je ogroman model GAZ-a u selu Mordvincevo, u blizini Fedjakova. Građena je od stakla i šperploče. Noću je na njenoj teritoriji bilo svetlo koje je ugašeno sa zakašnjenjem nakon najave vazdušnog napada. Nemački bombarderi su počeli da se zbunjuju i bombardovali su model umesto samog postrojenja.

Još jedan važan strateški objekat za maskiranje bila je fabrika Dvigatel Revolucij. U to vreme je već bila teško oštećena, ali je nastavila sa radom. Za kamufliranje primenjena je moskovska tehnologija bojenja ulica. Slike koje prikazuju domove i urbane zgrade naslikane su na ulici i u fabrici. Tako je selo Molitovka "prošireno" na teritoriju fabrike. Fabrika Dvigatel Revolucij vizuelno je nestala za pilote. Sa velike visine videlo se samo lažno selo.

Na mostu Oka korišćena je drugačija tehnika maskiranja. Za to su na vodu pušteni čamci koji su sve vreme bili uz most. Prilikom oglašavanja vazdušnog alarma pustili su posebnu gustu dimnu zavesu. Tako nemački piloti nisu mogli da napadnu most zbog slabe vidljivosti.

Obnova grada

Restauracija GAZ-a

Radovi na restauraciji počeli su tokom bombardovanja. Uključene su građevinsko-montažne brigade iz Moskve, sa Urala, Sibira, Centralne Azije. Ukupan broj zaposlenih dostigao je 35 hiljada. U propagandne svrhe, 7. juna u pogonu je počeo sa radom vanredni list Pravda. Pre svega, pokrenuta je radionica točkova, glavni restauratorski radovi su završeni za 4 meseca. Zvaničan datum završetka restauracije fabrike bio je 28. oktobar 1943. kada je navodno 27 hiljada graditelja potpisalo izveštaj koji je poslat Staljinu.

Bibliografija

• Svastika nad Volgoй. Lюftvaffe protiv stalinskoй PVO na sajtu Gugl knjige