Википедија:Trg/Arhiva/Vikipolitika/71

Predlog revizije Vikipolitike na osnovu kojih pravila i smernica se brišu članci

Pozdrav.

Primetio sam da pojedini članci ostaju iako je ubedljiva većina korisnika na glasanju od preko 20 korisnika koji su ”glasali” protiv ostanka članka (oko 70% glasova za brisanje).

S obzirom na sve veći broj aktivnih korisnika na Vikipediji na srpskom jeziku, kao i u skladu sa doktrinom na en.viki po kojoj se članci brišu isključivo konsenzusom, odnosno na osnovu argumenata koji se podudaraju sa pravilima, smernicama na en, odnosno sr.viki, predlažem da se usvoji jedan od sledećih predloga:

1. Da administratori odlučuju o tome koji članak će biti obrisan, a koji ne na isključivo osnovu izloženih argumenata za brisanje, spajanje, preusmerenje, ostanak članka i sl.
2. Da administratori razmotre argumentaciju koja je zasnovana na pravilima i smernicama Vikipedije na srpskom jeziku, u slučaju da procenat korisnika koji su isključivo argumentovano glasali za brisanje, odnosno ostanak članka nadmašuje 50.00%.

Budite slobodni da razmotrite dodatne ideje povodom izmene Vikipolitike, a u vezi pravila i smernica o glasanju za brisanje članaka na Vikipediji na srpskom jeziku.

Hvala.

dr Vs⁶₅⁰⁷ 00:50, 1. februar 2019. (CET)

Dopuna na Predlog:

1. Svaki članak će dobiti posebnu stranicu u podtemi Članaka za brisanje i biće supstituisan na osnovni članak u vidu šablona. To pomaže preglednosti novih članaka predloženih za brisanje. U slučaju da članak ispunjava neki od kriterijuma za brzo brisanje, administratori mogu po skraćenoj proceduri obrisati članak.
2. U slučaju da ne postoji konsenzus oko rasprave o brisanju članaka, članci će biti označeni sa ”Ne postoji konsenzus”, i ponovo će biti uvršteni na raspravu dok se ne postigne konsenzus. Ukoliko nakon više od tri ponovljene rasprave, članci ostanu pod oznakom da ne postoji konsenzus, takvi članci će ostati i na stranici za razgovor takvih članaka pisaće link ka raspravi i natpis ”na raspravi nije bilo konsenzusa” ili sl. natpis.
3. Predlažem da se ovo ubuduće ne posmatra kao ”glasanje”, jer Vikipedija nije demokratija, već kao rasprava zasnovana na argumentaciji i po pravilima i smernicama Vikipedije na srpskom jeziku. To je doktrina većeg projekta, sa mnogo više aktivnih učesnika, ali mislim da možda možemo da poboljšamo mehanizme na osnovu kojih odlučujemo o tome da li članci ostaju ili ne.

dr Vs⁶₅⁰⁷ 01:00, 1. februar 2019. (CET)

Protiv sam ovoga jer se zapravo sve svodi da neko treba da presječe kako će biti. Ne znam kako je to drugačije od sadašnjeg presjecanja gdje samo to radimo procentima? I zašto bi prepuštali adminima da odlučuju o spornim člancima kada je očigledno da i oni na glasanjima nemaju ništa bolje argumente od drugih? Predlog je ukratko favorizovanje admina na uređivačkom polju što se ne smije raditi (njihove napredne funkcije nisu vezane za uređivanje). Opet je tu pitanje šta ako jedan admin kaže da je nečiji argument dobar, a drugi kaže da nije? Da li onda žrijeb primjenjujemo? Ukratko, ovo je sve gubljenje vremena. Više-manje na glasanjima dosta toga štima osim kod likova iz rijalitija i sada jutjubera tj. generalno svih likova kojima mediji daju značaj a biografija im je zapravo prazna. Ko umije treba da pokuša napisati predlog značaja u vezi sa tim licima pa da vidimo gdje smo, a ne da izmišljamo neka nova glasanja i mehanizme. --Željko Todorović (razgovor) 16:16, 1. februar 2019. (CET) s. r.

Hm, mislim da bi mogli da postavimo recimo da ako neko želi da da svoj glas, on treba da ostavi argument po nekom od pravila, recimo o značaju i da citira pravilo. Da takvi glasovi imaju na težini, i mislim da bi članke o rijaliti osobama i jutjuberima mogli da obrišemo, uz spuštanje granice konsenzusa sa 75% na 60% ili akademskih 51%, tako će članci koji su za brisanje svakako biti obrisani. dr Vs⁶₅⁰⁷ 20:06, 1. februar 2019. (CET)

Mislim da prvo treba jasnije definisati smernice, pa onda pristupiti ovome. Ja se prošli put baš i nisam proslavio sa takvim pokušajem, a sada baš nešto i nemam inspiracije, a ni vremena da se time bavim detaljno. Mada, mogli bismo do kraja godine da probamo da rešimo to, oblast po oblast. Svakako bi bilo značajno za kasnije. --Lotom (razgovor) 20:49, 1. februar 2019. (CET)

Ja sam za to da jasno definiše pravila o značaju, da ih pooštrimo ako su isuviše blaga. Nisam za to da se jednoj malobrojnoj korisničkoj grupi daju takva ovlašćenja.— Ranko   Niko lić  ✉ 21:11, 1. februar 2019. (CET)

Ja sam spreman za prevođenje pravila sa en.wiki. Samo možemo da se podelimo ko će šta da prevodi da nam bude lakše. Već imamo neka pravila, ali nedostaju nam recimo kriterijumi za brzo brisanje (Criteria for speedy deletion). Neka od čestih argumenata (videti en.wiki: WP:GNG, WP:One event rule, WP:GNG#Singers, WP:GNG#Books i sl.) dr Vs⁶₅⁰⁷ 22:44, 1. februar 2019. (CET)

Ako imaš volju, ja te podržavam u toj nameri. Međutim, iako mislim da bi načelno trebalo isprevoditi one delove koje su opšti i zajednički za sve jezičke projekte, detalje treba usaglasiti sa potrebama i politikom ovog projekta. U svakom slučaju, zajednica će morati da izglasa sve eventualne promene. --Lotom (razgovor) 23:26, 1. februar 2019. (CET)

Administratori već imaju mogućnost da bez rasprave obrišu (ili ostave) članke na kojima stoje nalepnice za brzo brisanje. Rasprave na stranici za brisanje se koriste u situacijama kada imamo granične slučajeve. Procenat je dobar pošto imamo mnogo slučajeva gde se glasa u skladu sa vlastitim pogledima na određeno pitanje (po modelu „ja to ne volim i n zato neka leti” i obrnuto), a to je veliki problem. Što se mene tiče jedino treba uvesti pravilo da se svaki glas mora detaljno obrazložiti, u protivnom se ne bi važio. Jednako tako argument nikako ne može da bude „kad već imamo članak Kurta onda i Murta mora da stoji”. Meni nije jasno šta je nejasno u uvodu smernica o značaju:

Tema je značajna ako je bila predmet više netrivijalnih objavljenih radova čiji su izvori pouzdani i nezavisni, kako od samog predmeta, tako i među sobom. Sve teme moraju prelaziti minimalni prag značaja da bi članak na tu temu bio uključen u Vikipediju. Ovaj zahtev obezbeđuje da postoji dovoljno izvornog materijala da se napiše proverljiv, enciklopedijski članak o temi. Atribut značajan ovde podrazumeva „biti vredan zapažanja“ ili „privlačiti pažnju“. On ne znači isto što i „slavan“ ili „važan“. On se ne meri subjektivnim sudovima Vikipedijinih urednika. On ne znači „vredan izveštavanja u vestima“.

Ovo je više nego jasno definisano. Samo što mnogi ne žele da gledaju na temu kroz tu prizmu i večito se potežu besmislene analogije. I kakva god pravila da se napišu uvek će se tražiti rupe u njima i tumačiće ih svako onako kako mu odgovara (kao što je to na primer uradio kolega Životić u poslednja dva glasanja za brisanje). U slučaju famoznog Bake Praseta članak ne zadovoljava ni jedan jedini postojeći standard kada je reč o muzičkom značaju i biografijama živih osoba. I bez obzira na to imali smo besmisleno palamuđenje koje je trajalo sedam dsana i koje se svodilo na prepucavanje. Dakle, dovoljno je da se citiraju pravila i da ubuduće predlagač precizno navede zašto članak treba da se briše i koje smernice ne zadovoljava. I to je to. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 00:42, 2. februar 2019. (CET)

Vidiš, ja baš mislim da i taj uvod treba donekle preformulisati i uobličiti. Nije problem za tebe, mene, niti nekoga ko je već duže prisutan na projektu. Jednostavno, neko nije u stanju da razgraniči trivijalne navode od ozbiljnih autorskih tekstova baziranim na proverenim činjenicama, a postoje i ljudi kojima su procesi na projektu komplikovani. A svakako nam nije cilj da teramo ljude zbog sukoba oko banalnosti. Dovođenje svega na neku konciznu formu bi verovatno iniciralo neki ozbiljniji pristup. Polovina smercica nam je sročena po principu „niti smrdi, nit’ miriše“, pa ispada besmisleno da uopšte i postoje, posebno što ih se malo ko pridržava. A što se glasanja tiče, ni agrument tipa „Slažem se sa...“ nama ne donosi mnogo, jer se to opet svodi na priču o jednostavnom prebrojavanju. Uzgred, jedan od mojih profesora iz Gimnazije znao je da kaže: „Drva se slažu, ljudi se usaglašavaju.“ Nekada sam sam sebi dosadan sa ovim prepiskama, ali sam izgubio kompas u poslednje vreme, pa ne znam gde bijem. --Lotom (razgovor) 01:35, 2. februar 2019. (CET)

Vikipedija:Predlozi za izabrane slike

Na stranici Vikipedija:Predlozi za izabrane slike će od 1. marta 2019. započeti proces biranja slika koje će se pojaviti na Glavnoj strani Vikipedije, u skladu sa novoizglasanim pravilima. Bilo bi dobro da oni koji su zainteresovani dodaju ovu stranicu na svoj spisak nadgledanja.

Trenutni izgled stranice na kojoj će se vršiti izbor nije naročito originalan i nije konačan. Ako neko ima bolju ideju, slobodno može da mijenja strukturu stranice, boje i ostalo.— WR 19:38, 16. februar 2019. (CET)

Ognjen Vranješ

Na Vikidati je neki anonimac 20. januara dodao laž kako je njegova supruga Karleuša, ja sam to uklonio malopre. Međutim, na ostavi u Vranješevoj kategoriji i dalje stoji lažna „supruga”? Sad mene interesuje kako funkcioniše pregled izmena na Vikidati, da li ima patrolera i vraćača? Nema ovo direktne veze sa nama ovde, ali očigledno ima nekog efekta na druge projekte pošto se na ostavi i dalje vidi netačna informacija, kad može na ostavi u infokutiji pretpostavljam da onda može i na Vikipedijama da se to prikaže.--Soundwaweserb (razgovor) 06:06, 17. februar 2019. (CET)

Neko je u međuvremenu uklonio sa ostave da mu je Karleuša žena.--Soundwaweserb (razgovor) 14:10, 17. februar 2019. (CET)

Faktički je svaki registrovan korisnik i patroler (ja lično mogu patrolirati izmene tamo samo zato što sam registrovan ali se ne bavim time jer imam i dovoljno obaveza kako i ovde tako i u stvarnom životu van projekata Vikimedije). Za vraćača mi nije jasan mehanizam. --Zoranzoki21 (razgovor) 00:35, 17. mart 2019. (CET)

Transkripcija

Pre par dana je bilo polemike oko Bojanovog botovskog unosa imena pojmova u originalu, pa ja imam jedno pitanje u vezi sa transkripcijom. Korisnik:Bokini unosi veći broj članaka sa naslovima u originalu, pa me zanima kako se ophoditi prema njima. Jasno je da neretko postoji problem sa neprilagođenim latinskim nazivima, ali sa druge strane je nelogično da naslov i tekst budu na različitim pismima. Sličan problem se javlja i sa imenima nekih kompanija. Ukoliko postoji problem sa transkriptom, nije loše dodavati šablon {{transkripcija}}, da bi se članci obeležili. --Lotom (razgovor) 14:40, 7. mart 2019. (CET)

Slažem se oko šablona! --Rastko Milenković (razgovor) 15:01, 7. mart 2019. (CET)

Kakva transkripcija kod imena taksona pobogu? ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 21:33, 7. mart 2019. (CET)

U redu, možda jeste nepoželjna u ovom slučaju, ali isto tako mislim da bi ovo trebalo nekako prilagoditi. I šta uopšte raditi ako ne postoji neki ustaljen naziv u srpskom jeziku? Dakle, ipak postoji problem. --Lotom (razgovor) 21:42, 7. mart 2019. (CET)

Ako postoji domaći naziv onda se on i koristi. Nećemo za rod bukve naslov ostaviti na latinskom obliku Fagus --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 18:49, 9. mart 2019. (CET)

 Komentar: ukoliko ne postoji odomaćeni termin u srpskom jeziku, latinske nazive je bolje ostaviti u originalu. Kod imena kompanija je druga priča, tu je transkripcija pogodnija — bolje „Gugl” umesto Google ili „Majkrosoft” umesto Microsoft. — Aleksandar (✉) 19:34, 9. mart 2019. (CET)

Youtube kanali uklanjati ili ne?

Radoznao sam. Registrovao sam se kada sam tražio na Vikipediji članak o youtube emisiji "Skromno veče sa Ivanom Ivanovićem". Naime, naišao sam na podatak da je ovaj članak obrisan jer je u pitanju Jutjub kanal. Ipak, naknadno sam pogledao i video da je kanal izvesnog jutjubera - Baka Prase, postojeći i aktivan. Pa me zanima. Da li se ne dozvoljavaju Jutjuberi/jutjub kanali ili je ovo uplit politike u Jutjub. Što je najcrnje, taj Ivanović me u suštini, najčešće nervira ali sam mišljenja da je ovaj Baka Prase (dobro ne samo on, već svi ti jutjuberi/influenseri) veće zlo za našu decu. Ukoliko nije problem, iz razloga političkog straha, ostavio bih ovaj tekst nepotpisan. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Vlamark (razgovor • doprinosi) | 13:37, 20. mart 2019.‎

@Vlamark: Ne radi se o Jutjub kanalu, već o samoj ličnosti. Emisija je nastavak, ili neka vrsta premošćavanja programa do prelaska na drugu televiziju, a ima tek nekoliko epizoda i Ivanović je realizuje u drevnoj sobi. Članak Baka Prase je više puta bio predmet rasprave o brisanju i zajednica nije uspostavila konsenzus po tom pitanju. Jutjuberi nisu relevantni za postojanje članaka o njima u globalu (takav je stav zajednice), ali postoje neki posebni slučajevi, a to opet zavisi od više faktora. Dotični je prošao najpre kao pevač, a kao što sam već napisao, zajednica se nije usaglasila oko brisanja članka. --Lotom (razgovor) 14:05, 20. mart 2019. (CET)

Politika o davanju/uklanjanja prava (izjašnjavanje u celini)

Predlog korisnika Zoranzoki21

Pozdrav svima, imam predlog da se omogući administratorima da mogu davati i pravo automatskog patroliranog kao što mogu davati i vraćačko pravo. Smatram da bi bilo korisnije da administratori mogu davati pravo automatskog patroliranog nego vraćačkog, jer, da bi korisnik bio vraćač mora biti automatski patroliran. Smatram da bi:

1. administratori trebali da dobiju mogućnost davanja i automatskog patroliranog prava
2. ili da se ukine davanje vraćačkog prava

Ukoliko imate još nekih predloga vezanih za korisnička prava, izjasnite se. --Zoranzoki21 (razgovor) 14:50, 23. mart 2019. (CET)

Adminima treba dati da dodaju autopatrolirane, patrolere i vraćače, a birokratama ostaviti admine i birokrate. Birokrate su nekada imale dvojnu funkciju: proceduralnu i tehničku. Provjeravali su da li su glasanja bila pokretana i realizovana po pravilima i zatim postupala po rezultatima. Danas se ispravnost procedure nekog glasanja potpuno izgubila (da se ne bi zamjerili) i uglavnom se to pitanje pokreće ako više korisnika drekne da nešto ne treba tako. Shodno tome, može se i adminima prepustiti da unapređuju korisnike kada više tu nema nikakvog proceduralnog posla za birokrate. --Željko Todorović (razgovor) 17:52, 23. mart 2019. (CET) s. r.

Ta procedura je regulisana pravilima na Vikipedija:Davanje korisničkih prava. Nisam za to da se ista mijenjaju na ovom trgu bez poštovanja procedura za donošenje ili izmjenu pravila.— WR 18:38, 23. mart 2019. (CET)

Neće ni biti menjana na trgu bez poštovanje procedure. Prvo sam planirao da se ovde iznesu ideje vezane za korisnička prava i politiku oko davanja/uklanjanja istih pa da kada skupimo predloge, da krenemo sa procedurom koja uobičajeno sledi u skladu sa pravilima. --Zoranzoki21 (razgovor) 20:28, 23. mart 2019. (CET)

Ja ovo vidim kao raspravu o mogućoj promjeni pravila, a ukoliko bi došlo do glasanja to treba provesti u skladu da pravilima. Slažem se sa Željkom, mislim da administratori trebaju imati mogućnost dodjele prava autopatrolera, patrolera i vraćača, a birokratama neka ostane mogućnost dodjele prava administratora i birokrate. — Ranko   Niko lić  ✉ 18:57, 23. mart 2019. (CET)

Ja sam predložio navedeno i ostavio prostor za nove ideje vezane za korisnička prava. Slažem se sa svime navedenim ovde. --Zoranzoki21 (razgovor) 20:28, 23. mart 2019. (CET)

Imena sponzora

Korisnik Pedja68 je promenio imena članaka o fudbalskim klubovima Javoru i Spartaku. Do sada smo izbegavali praksu o dodavanju imena sponzora iz više razloga, ali je potrebno da se više ljudi izjasne o ovome. Imamo i Mrštane u ovoj priči. --Lotom (razgovor) 19:04, 10. april 2019. (CEST)

Protiv sam dodavanja sponzora, jer se oni uglavnom menjaju svake godine. Ovo se odnosi na sam naziv članka, naravno u tekstu se mogu dodati.--Marko Stanojević (razgovor) 21:51, 10. april 2019. (CEST)

Isto kao i Marko --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 22:32, 10. april 2019. (CEST)

Započinjanje članaka u Nacrtu

Povodom osposobljavanja novog imenskog prostora i uspostavljanja osnovnih pravila za korišćenje istog, postavlja se pitanje šta raditi sa nekim konkretnim slučajevima.

Naime, članak Anastasija Ražnatović više puta je započet, ali je stav zajednice bio takav da isti treba obrisati i to mišljenje delim. Međutim, neminovno je da će se u doglednoj budućnosti stvoriti osnov za postojanje, a kako materijala ima, isti bi do tog momenta mogao da se skladišti u nacrtu. Konkretno pitanje je koju verziju članka treba uzeti kao početnu, budući da je obrisani članak napisao korisnik SimplyFreddie, a da VS6507 ima članak u pesku. A članak je i ranije već bio brisan. Drugo pitanje je i tehničko, a tiče se toga na koji način treba povezati članak sa odgovarajućim nacrtom. Ja mislim da preusmerenje ne bi trebalo da postoji, jer bi korisnike moglo da dovede u zabludu, pošto je članak van glavnog imenskog prostora. Sa Miljanom sam već diskutovao o tome, a poželjno bi bilo i da se oglase ostali. --Lotom (razgovor) 19:14, 19. april 2019. (CEST)

Ja nisam video verziju koju je napisao Fredi, ali mislim da bi mogli da iskoristimo bilo koju verziju koja je bolja. Mogli bi da uporedimo obe verzije i da sacuvamo najbolje iz obe. dr Vs⁶₅⁰⁷ 19:19, 19. april 2019. (CEST)

 Komentar: Ne ostavljati preusmerenje — prema stranici koja je prevedena, a definiše pravila o IPN. — Aleksandar (✉) 19:28, 19. april 2019. (CEST)

 Komentar: Ja sam napisao diskografiju i videografiju, koja trenutno svakako nije prevelika ali postoji. — SimplyFreddie (razgovor) 11:21, 20. april 2019. (CEST)

Tutorijali o uređivanju Vikipedije

Pozdrav svima. Vikimedija Srbije je, u saradnji sa VIŠER-om, prošle godine snimila jednu turu tutorijala o uređivanju Vikipedije i oni se trenutno nalaze na Jutjubu i Ostavi. U toku je snimanje još jedne ture tutorijala, kojima će biti pokrivene ostale stvari vezane za uređivanje. S obzirom da su tutorijali snimani kako bi novim ljudima olakšali uređivanje, trebalo bi da oni budu negde gde ih ti novi ljudi mogu videti, a to definitivno nije Ostava, odnosno trebalo bi da oni budu ovde negde na Vikipediji da bi ljudi naleteli na njih i iskoristili ih. Moj predlog je da budu u okviru čarobnjaka za kreiranje članaka. Čarobnjak je nešto što smo „uveli” zajedno sa novim dizajnom početne strane i što je po meni veoma korisno jer novajlije na lakši način mogu da kreiraju članak i upute se u sve neophodne stvari vezane za to. Moja ideja je da tutorijale ukomponujemo u odgovarajuće podstranice čarobnjaka tako da ljudi mogu da vide kako uraditi neke stvari. Ne znam da li za ovo treba pokretati glasanje, ali bih svakako voleo da čujem šta ostali misle o tome i da li možda imaju neki predlog za bolje mesto za tutorijale. Takođe, slobodno komentarišite i tutorijale kako bismo znali šta eventualno možemo da ispravimo kad budemo snimali naredne. Pozdrav, Miljan Simonović (razgovor) 11:13, 25. april 2019. (CEST)

Miljane fale tutorijali za dodavanje interwikija na Wikidata. --Kolega2357 (razgovor) 12:03, 25. april 2019. (CEST)

@Kolega2357: biće u ovoj turi tutorijala. :) --Miljan Simonović (razgovor) 20:47, 25. april 2019. (CEST)

Ja sam se ranije izjasnio u vezi sa ovim, a mislim da bi bilo poželjno spakovati ih u okviru šablona za dobrodošlicu. Naravno, mogu se naći i u čarobnjaku i svuda gde mogu olakšati dalji rad novim korisnicima, a vezano je za savete i uputstva. --Lotom (razgovor) 12:17, 25. april 2019. (CEST)

Slažem se sa Lotomom da bi bilo super staviti ih u šablon za dobrodošlicu, ali da šablon bude malo manje naporan za čitanje. Takođe bi bilo korisno da se nađu u onom obavještenju što iskoči svaki put kad se pravi nova stranica. — Marina Simić (razgovor) 12:37, 25. april 2019. (CEST)

@Lotom i MarinaSimic: hvala na predlozima. Za šablon za dobrodošlicu je verujem lako dodati i ukomponovati u postojeći tekst. Što se tiče obaveštenja, to je čini mi se Ranko pravio, pa bi on mogao da pomogne za to. --Miljan Simonović (razgovor) 20:47, 25. april 2019. (CEST)

Obavještenje koje se prikazuje prilikom pravljenja strane ne bih dirao, jer ono treba da ostane što konciznije. Isto ne bih dirao ni šablon dobrodošlice, jer ja sam svojevremeno (ako se iko sjeća) predlagao da se on još skrati. Po meni tutorijale (a što ne bi koristili neku lijepu srpsku riječ?) treba uvrstiti u postojeće „čarobnjake” za pravljenje članaka, mislim da je Miljan predlagao da se prevede onaj sa engleske Vikipedije, i oni bi se tu savršeno uklopili. Naravno ako viki zajednica ima mišljenje različito od mog, ja to neću opstruisati, nego ću rado pomoći. — Ranko   Niko lić  ✉ 23:28, 26. april 2019. (CEST)

@Ranko Nikolić: čarobnjak je davno preveo Bokica, a od skoro se do njega dolazi sa početne strane, tako da je sada vidljiviji i verovatno korišćeniji. Samo treba ukomponovati tutorijale (koja bi bila srpska reč? uputstva?).

Što se tiče šablona dobrodošlice, tvoj predlog je usvojen, tj. Aca je valjda promenio isti tako da se sad koristi tvoja, konciznija verzija. Mislim da dodavanje jedne rečenice (koja bi recimo mogla da glasi „Za detaljnija uputstva možete pogledati i tutorijale”) ne bi mnogo produžilo šablon.

Kad smo već kod obaveštenja koje se prikazuje, meni nije jasno koja je poenta druge tačke („Možete koristiti pretragu...”). A iskreno mislim da i tu lako možemo ukomponovati tutorijale — da umesto „Prije nego što napravite članak, pročitajte Vikipedija:Kako započeti novu stranicu” piše „Prije nego što napravite članak, pročitajte Vikipedija:Kako započeti novu stranicu ili pogledajte tutorijale o uređivanju”. --Miljan Simonović (razgovor) 13:54, 27. april 2019. (CEST)

---

Tutorijali su dodati u šablon za dobrodošlicu, čarobnjak za kreiranje članaka i u šablon obaveštenja za kreiranje novog članka. --Miljan Simonović (razgovor) 16:23, 22. maj 2019. (CEST)

Napravljen je i šablon {{uputstvo}} koji sadrži iste. --Lotom (razgovor) 16:55, 22. maj 2019. (CEST)

Vikipedija:Birokratska tabla

Sada imamo i ovo. Ovde se održavaju i zahtevi za pravo administratora interfejsa, kao što piše u pravilima. Slobodno se možete izjasniti. — Žile (✉) 23:40, 25. april 2019. (CEST)

Napraviti posebnu stranicu za zahteve o pravima administrator interfejsa. --Kolega2357 (razgovor) 13:15, 26. april 2019. (CEST)

Vikipedija:Kriterijumi za brzo brisanje

Ova stranica je zastarela i dosta kratka. Takođe, nedostaju joj još neki kriterijumi za nacrte, višeznačne odrednice, preusmerenja itd. Kriterijumi su samo izlistani bez ikakvog objašnjenja. Planiram da je upotpunim tekstom sa Vikipedije na engleskom i dizajnom stranice sa Vikipedije na ruskom. Dopuna je potrebna i kako bi se lakše snalazilo u Tvinklu. Da li treba pokrenuti glasanje kako bi se ona usvojila ili mogu da počnem da prevodim? — Žile (✉) 12:05, 28. april 2019. (CEST)

Možeš da prevodiš one delove koji su u saglasnosti sa izglasanim smernicama. Ostalo, ukoliko postoji, ili preskočiti, ili prilagoditi. --Lotom (razgovor) 12:23, 28. april 2019. (CEST)

Možda je najbolje da preveš u svoj pijesku i zatim izložiš zajednici, pa da se poslije konsultacija sprovede glasanja. Inače, slažem se sa tobom da je postojeći sadržaj veoma kratak. — Ranko   Niko lić  ✉ 14:33, 28. april 2019. (CEST)

@Ranko Nikolić: Može. Prevešću na svom pesku, pa ću pokrenuti raspravu. — Žile (✉) 16:05, 28. april 2019. (CEST)

Pravila za imenovanje Makedonije

Ova Vikipedija:Pravila_imenovanja/Makedonija su rezultat centraliziranog procesa rasprave koji je pokrenula Arbitražna komisija nakon zahteva za arbitražu / Makedonija 2 i uspostavljanje konsenzusa o imenima. Konsenzus su odredila tri administratora koji su imenovani od strane Arbitražnog Komiteta.

Molimo Vas da pogledate i prilagodite prevod prema potrebi. Srpski nije moj maternji jezik pa je prevod verovatno loš.GStojanov (razgovor) 15:43, 24. maj 2019. (CEST)

Reference

Treba ispraviti greške i razmotriti ceo predlog. Za npr. umetnike u uvodu će od sada ići državna odrednica severnomakedonski prema naslovu glavnog članka, Severna Makedonija.  — Obsuser✉ 17:20, 10. jul 2019. (CEST)

Blokiranje dva bota

1. Blokirani su dva bota, InternetArchiveBot i moj Autobot, ne zato sto je problem u njima, vec u nekome drugom. koliko ja znam IABot nije pywikipedibot, tako da mislim što dva bota ignorišu šablon nije do botova.
2. kada se pogleda istorija izmena članka tricijum, vidi se da je Dćirović izmenu napravio u 4.43 ujutro, pa onda IABot u 20:11 i moj bot u 21:54. Dćirović nije mogao da ima sukob izmena.
3. kada se poglda Ćirovićev radi, vidi se da on prvo bespotrebno prekopira engleski tekst, pa ga onda prevodi ceo dan. Zašto ga odmah ne prevede? Ja bih rekao da on pati da ima najviše izmena.

Zahtevam da mi se bot odblokira, a razmišljam stvarno da tražim da mu se skinu prava, jer ih je koristio na meni kada je ratovao izmenama. Koristio je bota da sakrije da poništava izmene, i sad mi je blokirao bota na mesec dana, zato što su dirali članak koji je on uzeo da radi (a nisu mu smetali, kao što sam rekao, on 20 sati nije radio na članku). -- Bojan  Razgovor  12:12, 25. maj 2019. (CEST)

{{Nobots}}

Na Vikipediji postoje ustaljeni mehanizmi upravljanja radom botova. Jedan od njih je putem upotrebe šablona {{Nobots}}. Unosom ovog šablona se sadržaj članka ili šablona zaštićuje od botovskih izmena. Taj šablon se tipičo koristi za senzitivne stranice, kao i one na kojima su radovi u toku. Botovi koji ignorišu {{Nobots}} ne funkcionišu korektno, i stoga je neophodno da se zaustave, dok se problem ne reši. Dužina bloka je proporcionalna broju prestupa. Iz tog razloga je bot koji prvi put ignorisao zaštitu članka zaustavljen na jedan dan, dok je onaj koji ignoriše zaštitu već duže vreme zaustavljen na mesec dana, ili dok se defekat ne ukloni.

{{Radovi u toku}}

Status radova u toku postoji da bi se uredniku pružila prilika da neometano uređuje jedan ili nekoliko članaka tokom kraćeg vremenskog perioda. Unosom šablona {{Radovi u toku}} u članak, urednik isto tako obaveštava zajednicu da radi na sadržaju, tako da se nenamerni sukobi izmena mogu izbeći. Ovaj šablon sadrži u sebi {{Nobots}}, čime se članci na kojima neko radi štite od botovskih izmena. Imajući u vidu da na ovom projektu postoji nekoliko stotina hiljada članaka, i da je tipično svega nekoliko desetina članaka obeleženo šablonom {{Radovi u toku}}, kao i da je velika većina botovskih izmena rutinske prirode i da te izmene nisu hitne, ne postoji potreba za vršenjem botovskih izmena na sadržaju na kome su radovi u toku. Botovske izmene se mogu izvršiti nakon završetka radova. Štaviše, članak obeležen sa {{Radovi u toku}} je normalno otvoren u potpunosti ili delom radi vršenje izmena, tako da izmene koje izvrši bot bivaju u potpunosti ili delom uklonjene kad osoba koja radi na članku sačuva svoj rad. Drugim rečima, neto ishod botovskog nepoštovanja zaštite članaka se svodi na ometanje urednika.

--Dcirovic (razgovor) 13:30, 25. maj 2019. (CEST)

Da li si ti siguran da je problem u botu ili u šablonu? Kao prvo. Zašto ne prevedeš ceo članak odmah? Odgovori. Ja mislim da patiš od toga da imaš mnogo izmena. Nego me tretiraš kao najgoreg vandala, a ja ispravljam tvoje greške. Prevodiš ko Google trsanslate, ne znaš ili maternji ili engleski jezik. Na primer, ostavljaš e.g. i i.e. u čancima, a mi imamo lepe kraćeniste npr. (na primer) ili tj. (to jest). U članku tricijum si ostavio grešku 6,0. Ne piše se zarez, ako nema nikakve decimale iza različite od nule. Neutroni ne penetriraju, već ne prodiru, malo koristi naš jezik. -- Bojan  Razgovor  17:57, 25. maj 2019. (CEST)

Poštujem potrebu drugih da stavljaju šablon radovi u toku na članke koje oni žele da urede, da drugi korisnici ne bi dodavali sadržaj dok oni ne završe, ali botovi dodaju samo tehničke stvari, sređivanje referenci, bibliografije razmak i slično, što ni na koji način ne može uticati na sam izgled članka. Čak i da je postojao sukob izmjena, ne može izgubiti tekst koji je namjeravao da doda, ali eto u tom slučaju bi postojao donekle razuman argument, ovako, mislim da je blok potpuno neosnovan. Naravno, ako će da se blokira jedan bot koji je prekršio pravila, mora onda i drugi, pa treba razmotriti potrebu za blokom, kad se zna koliki je doprinos archivebota. -- Vux33 (razgovor) 14:28, 25. maj 2019. (CEST)

Blokiran je i InternetArchiveBot. [1] -- Bojan  Razgovor  17:57, 25. maj 2019. (CEST)

@BokicaK: kakve veze sa ovom temom ima to da li korisnik zna ili ne engleski ili sprski jezik, da li koristi jedan ili drugi sinonim, kao i to iz koliko će puta završiti rad na svom članku? Ovde pričamo o tome da ti nakon hiljadu opomena nisi hteo da poslušaš zahtev da prestaneš da uređuješ članke koji imaju šablon {{rut}} u sebi. @Dcirovic: ukoliko ti imaš drugih problema sa ovim korisnikom, treba da se za ovakve stvari obratiš nekom drugom administratoru, da ne bi bio optuživan da si bio pristrasan u odluci. @Vux33: apsolutno je nebitno šta je bot menjao u članku, bitno je da je radio nešto što ne treba da radi. --Miljan Simonović (razgovor) 18:36, 25. maj 2019. (CEST)

@Miljan Simonović: Prvo dva bota imaju problem sa šablonom. Da nije možda do problem u šablonu? Naravno da je bitno, da se što manje izmena pravi. On nije veštačka iteligencija, on se trka sa nekim. Može lepo da sedne da uradi sve odjednom, a ne da blokira botove koji su nešto menjali 20 sati posle njega. I to kao vandale. -- Bojan  Razgovor  18:50, 25. мај 2019. (CEST)

Онда треба пријавити грешку у шаблону. --Miljan Simonović (разговор) 18:52, 25. мај 2019. (CEST)

Budi ljubazan, pa prvo ustanovi da li je problem do šablona, a ne do dva različita bota. Da je jedan bot u pitanju, mislio bih da je problem u njemu, ali u dva bota su blokirana ni zbog čega. A ne da trčiš pred rudu, da nisi ni proverio da li je problem u šablonu i da mi soliš pamet. Ja moram da vas slušam, a on ne mora da što manje izmena pravi. -- Bojan  Razgovor  19:01, 25. maj 2019. (CEST)

Ne slažem se sa tobom, Miljane, ali to bi možda prije moglo da bude tema eventualne rasprave o promjeni pravila vezanih za šablon. Ne shvatam da je članak vandalizovan ukoliko su na njemu promijenjene tehničke stvari; svrha šablona treba da bude da spriječi druge korisnike da unose sadržaj, kako bi korisnik koji je postavio šablon mogao da uređuje članak bez ometanja. Ja ne vidim kakvo je ometanje to što bot vrši izmjene tehničke prirode, jedino može biti u pitanju sujeta, ne shvatam. -- Vux33 (razgovor) 19:55, 25. maj 2019. (CEST)

Poenta šablona je da neko ne prekida korisnika dok uređuje dati članak. Kako po tebi izmene izvršene u tom periodu nisu prekidanje? Ne vidim da je sadržaj izmene bitan, bitan je postupak i to što nekoga boli uvo za šablon. --Miljan Simonović (razgovor) 20:27, 25. maj 2019. (CEST)

Ispravljanje grešaka nije ometanje. Ometanje bi bilo kad bi neko drugi odlučio da dodaje sadržaj iako stoji šablon za radove u toku. Dodati tačku gdje treba, popraviti referencu ili bilo šta tehničke prirode, posebno ako taj koji je stavio šablon nije na članku radio skoro 24 sata, ne može biti ometanje ni u kom smislu. Kako su i na koji način njega omele izmjene botova? Pusti sad priču o poštovanju šablona, pomenuo si ometanje pa mi konkretno objasni šta se to promijenilo u članku što je na bilo koji način poremetilo njegove planove za rad na istom? -- Vux33 (razgovor) 11:17, 26. maj 2019. (CEST)

Miljane, da li šablon radi? Ja mislim da je problem u šablonu, a ne u botovima. Kako ga prekidam(o) kada 20 sati nije radio ništa na njemu? Zašto ne uradi sve odjednom? Ja sam video grešku, treba li da čekam 3 dana dok se gospodin udsotoji da skine šablon, a dotle da pamtim gde sam video grešku, kao da nemam važnije stvari? -- Bojan  Razgovor  21:00, 25. maj 2019. (CEST)

Možda recimo taj neko baš u tom trenutku radi na članku, možda i sam nalazi grešku. Poenta šablona jeste da se drugi ne ometaju dok rade, a za takva zapažanja postoji stranica za razgovor. Ako se svako ubacuje na ovaj način, onda nema svrhe ni da šablon postoji. Nije problem bot, to je tačno, problem je šta njegov operater želi da postigne. Jer ovo može da se tumači i kao sabotaža. Malo kolegijalnosti nije na odmet i to važi za obe strane. Nisam ni za ovakvo jednostrano blokiranje neistomišljenika. --Lotom (razgovor) 22:06, 25. maj 2019. (CEST)

Ispravljanje sitnih gresaka ne ometa koncept članka i to ispravljanje 20 sati nakon poslednje izmene. Drugo, zato što se to desilo sa dva bota, tvrdim da je problem u šablonu, a ne u botovima. -- Bojan  Razgovor  03:56, 26. мај 2019. (CEST)

I konstannta praksa da se ubaci prvo ubaci sadržaj na stranom jeziku, pa onda da se prevodi uz 4-5 izmena, je zloupotreba šablona da se napucava broj izmena. -- Bojan  Razgovor  03:58, 26. мај 2019. (CEST)

@Miljan Simonović:, jesi li utvrdio gde je problem? Ili se samo javljaš kad mene treba kritikovati? -- Bojan  Razgovor  04:27, 26. maj 2019. (CEST)

Samo napominjem da možda neko drži članak otvorenim više od 24 časa i radi na njegovoj razradi. Meni se to dešavalo. Onda neko uleti i napravi razliku, što može da stvori veliki problem ukoliko onaj ko radi na članku nije dovoljno pribran. Te stvari tehničke prirode neće nigde da pobegnu i ne moraju da se izvrše istog momenta. Gomilanje izmena često jeste suvišno, ali je ponekad jednostavnije ako je članak opširan. Nije ovo ovde ničija dedovina, treba poštovati i ne remetiti tuđ rad. Ako je postojeći članak, ovo dolazi do izražaja, ali se novi članci mogu započeti u pesku ili nacrtu, pa prebaciti kasnije, kako bi se izbegle ovakve situacije. --Lotom (razgovor) 12:15, 26. maj 2019. (CEST)

Nemam šta da dodam na Lotomove komentare. @BokicaK: niko nije prijavio grešku u šablonu. --Miljan Simonović (razgovor) 12:21, 26. maj 2019. (CEST)

Zvao sam Filipa da potera svog bota kroz clanak oznacen sa radovi u toku, pa da vidimo. Dva bota, koja rade na sasvim razlicitim principa da ne valjaju, a sa sablonom kao sve u redu. Nemoj da se uopste mesas, kad nisi nikad pokretao bota. Ni je se nemaš o člancima o carskom rezu, kad nikad to nisam radio. -- Bojan  Razgovor  17:03, 26. maj 2019. (CEST)

@BokicaK: Ja ne znam koji je razlog sukoba između vas dvojice, ali ako se stvarno radi o poziciji na Korisnik:FelixBot/izmene onda je to meni smiješno. Ako se Dćirović inati time što blokira Autobota, onda se i ti inatiš time što nećeš da zadaš botu da ignoriše taj mali broj članaka. (Postoji li tehnički problem da se to izvede?) U ovom slučaju definitivno važi ona maksima da pametniji popušta. Inat ne može i neće riješiti nijedan sukob.— WR 12:49, 26. maj 2019. (CEST)

@Wikiwind:, čitaš li ti da su dva bota blokirana: Autobot i InternetArhiveBot? Kako objasnjavas dva bota da se inate? Dcirovic ima 50% vise izmena nego moj bot, a njegov bot pet puta vise nego moj bot. A moj bot radi sto stvari u jednoj izmeni, a njegovom je potrebno 30 izmena za malo besmislenog teksta. A clanke uredjuje konstantno prepisujuci sa engleske, srpskohrvatske, hrvatske ili bošnjačke vikipedije prvo snimi 20 kb neprevedenog teksta, pa onda ceo dan prcka clanak. Lepo što prevodi, ali kad je toliko besposlen, što ne odradi odjednom? Mislim da pati od toga da ima najviše izmena, što statistika to dokazuje. -- Bojan  Razgovor  17:10, 26. maj 2019. (CEST)

@BokicaK: izbegavanje bloka. --Miljan Simonović (razgovor) 12:41, 27. maj 2019. (CEST)

@Miljan Simonović:, sto se nisi potrudio kao Wikiwind? Imas li zamerku na jednu jedinu izmenu...?

@BokicaK: Pywikibot uredno prepoznaje šablon i neće da uređuje članke koji su označeni sa {{радови у току}}. Pogledaj sliku.— WR 14:37, 27. maj 2019. (CEST)

Hvala, Wikiwind, to sam cekao, onda je mozda problem u compatu sto koristim. Ali internet archive bot ne radi preko compata. Pisan je u PHP-- Bojan  Razgovor  17:19, 27. maj 2019. (CEST)

@BokicaK: zamolio bih te da ne koristiš druge botovske naloge kako bi izbegao blok. Kao što su drugi korisnici naveli, problem je u botu, ne u šablonu, tako da isti možeš da ispraviš dok blok traje kako bi nakon isteka istog mogao da nastaviš neometano sa radom. --Miljan Simonović (razgovor) 17:39, 27. maj 2019. (CEST)

Na ne izbegavam blok, Autobot nije blokiran zbog vandalizma, revertovanja ili licnih napada, niti je blokiran jer bot pravi greske. Drugo, ja imam drugi botovski nalog vec godinama otkako mi ga je bivsi vlasnik, tako da svi znaju da sam to ja. I mislim da radim vrlo vazan posao, sto se tice Vikipedija:Proverljivosti. Kada sam pratio sta Autobot radi [2], video sam da sabloni za reference ne rade, pa sam popravio [3]. Džaba članak Ugao#Reference ima referencu Sidorov 2001 koja nema šta da pozove, tako da je beskorisna. To sam radio, kada sam ometen. Hoces li ti malo pozvati druge da ne zloupotrebljavaju sablon radovi u toku? -- Bojan  Razgovor  17:50, 27. maj 2019. (CEST)

Ja mislim da je IA bot besmisleno blokirati. Brlja i on pomalo, ali je mnogo korisna alatka. --Lotom (razgovor) 17:37, 27. maj 2019. (CEST)

---

Evo ovako. Vratio sam se sa odmora i čitam sva ova dešavanja, pa ću dati mišljenje na osnovu toga koliko sam ja ovo sve shvatio.

Što se tiče slučaja kod IAB-a, vidim da mu je blokada istekla pre dva dana i da neometano radi. Ja sam sad načinio izmenu na šablonu koristeći verziju sa Vikipedije na engleskom i trebalo bi da bude korektno sada sa IAB botom sve.

Kod Autobota imamo slučaj da iks puta raspravljamo o istoj stvari i pomalo je dosadno. A rešenje je jednostavno, Bojan treba da pređe sa compat verzije na današnju core verziju jer se ta stara više ne održava zbog mnogih problema i programeri su digli ruke od te verzije i sada razvijaju ovu koja kolko-tolko korekto radi. A IAB bot nije pisan kao pajvikipedija bot nego u sasvim drugom programskom jeziku.

Ja mislim da Ćirović ne treba da blokira Bojanovog bota jer je u sukobu sa Bojanom (prema pravilu o blokiranju koje kaže da administrator koji je u sukobu sa korisnikom ne treba sam da ga blokira nego da to učine druge kolege). Razumem ogorčenost i nelagodnosti u odnosu među obojice, ali odrasli su i imaju dovoljno godina da znaju kako treba da se ponašaju i budu uzor nama mlađima.

Takođe smatram da su predlozi vezane za poboljšanje u radu uvek dobrodošle bile korektne ili manje korektne. A i čudno mi je što se Ćirović ni na čije odgovore nije oglašavao, nego je bio prvi da kaže već šta je istih tih iks puta govorio.

Ja za sada neću odblokirati Bojanovog bota bez da se druge kolege slože sa time.

Toliko od Kizule (razgovor) na 17:40, 27. maj 2019. (CEST).

Ovo je razlog zašto Bojan koristi stari program. [4] -- Bojan  Razgovor  18:51, 27. maj 2019. (CEST)

Ako sam dobro ispratio diskusiju, sada ti radi zakrpa? --Lotom (razgovor) 20:23, 27. maj 2019. (CEST)

Ne blokirajte ovog arhivarskog bota. radi važan posao. njega nikako. --ANTI_PRO (razgovor) 20:26, 27. maj 2019. (CEST)

Ako je problem riješen treba odmah deblokirati bota. @BokicaK:@Dcirovic: — WR 20:40, 27. maj 2019. (CEST)

Bot je deblokiran. Nadam se da neće biti potrebe za ponovnim zaustavljanjem zbog istog problema. --Dcirovic (razgovor) 20:55, 27. maj 2019. (CEST)

Presao sam na core. Nisam jos probao da li radi kada ima sablon radovi u toku. Nisam jos uspeo da podesim user-fixes.py -- Bojan  Razgovor  01:58, 28. maj 2019. (CEST)

Ima neki problem? Trebalo bi da je isti user-fixes.py za obe verzije. --Zoranzoki21 (razgovor) 08:04, 28. maj 2019. (CEST)

Od 29. maja eadim preko corea. Medjutim, sablon i dalje ne zaustavlja bota. Zbog cega sam opet dobio blok, a kako Dcirovic blokira i IP adresu, blokirao je i mene, pa nisam mogao ranije da postavim. Prekinite da blokirate botove i narocito IP adrese. Prekinite da zloupotrebljavate radovi u toku. -- Bojan  Razgovor  04:56, 1. jun 2019. (CEST)

Mogao sam da menjam stranicu iako je bila oznacena sa radovi u toku, ali nisam mogao da promenim stranicu Martin Skorseze -- Bojan  Razgovor  05:01, 1. jun 2019. (CEST)

Minimalni akademski standardi tačnosti i potpunosti sadržaja članaka

Ja razumem da svako poseduje neko znanje koje može biti pretočeno u enciklopedijski članak. Ne razumem i ne vidim da se iko trudi da proveri šta je napisano i koliko to što je napisano uopšte ima smisla.

Ukazaću ovde na dva teška problema koja obesmišljavaju samo pisanje članaka na srpskoj Vikipediji. Jedan je prevođenje članaka sa drugih Vikipedija pri čemu se bez provere saznajne i obrazovne vrednosi članka članak slepo prevodi, a drugi su članci sa sadržajem kopiranim odnekud sa interneta pri čemu se ne vodi računa ni o tačnosti ni o potpunosti osnovnih pojmova sadržanih u članku a pri tom se besmisleno i slepo dodaju reference do kojih autor članka nema dostupa.

Primer slepog prevođenja su dva članka - jedan sa Vikipedije na engleskom (Glina massacres Pokolji Srba u glinskom srezu) a drugi sa Vikipedije na hrvatskom (Mirko Puk). Ja sam oba članka u potpunosti preradio jedva ostavljajući išta od starg teksta. Zašto je to urađeno? Čitajući prvi navedeni članak i proveravajući da li je napisano u skladu sa priloženim referencama vidi se jasno da autor članka koristi nepouzdane i akademski diskvalifikovane reference, referencirane stranice ne govore o sadržaju koji bi trebalo da bude poduprt referencom ili se potpuno iskrivljuje i falsifikuje referencirani sadržaj i takav unosi u članak. Detalje o ovakvom pisanju imate ovde.

Drugi članak (Mirko Puk), onakav kako ga je napisao hrvatski autor i sa izborom referenci, je grub falsifikat istorije ili u blažoj formi whitewash.

Na kraju dva članka Ključna kost i Metodi molekularne biologije. Ako neko ko je samo prosečno obrazovan, tj. sa završenom srednjom školom a želi da piše o medicinskim i biotehničkim pojmovima, onda je prvi korak naučiti najosnovnije iz medicine i biotehnike pa onda početi čitati reference i pisati sadržaj članka. Ono što mene zaprepašćuje je da je tehnika primenjena pri pisanju ovih članaka bila kopirati odnekud sa interneta gotov nereferenciran sadržaj ili sklepati sadržaj pod potpuno neadekvatnim naslovom pa tome dodati reference do kojih autor nije imao dostupa i od kojih samo zna naslov, autora i izdavača.

Moj pokušaj da ukažem i razotkrijem svu besmislenost ovakvog pisanja je dočekan ličnim napadima, klevetama, brisanjem komentara koji ukazuju na problem i administrativnom podrškom takvom ponašanju i pisanju.

Mene interesuje zašto se praktikuje takav besmislen način pisanja članaka i zašto se takvo ponašanje ne saseca u korenu?--Bocin kolega (razgovor) 11:02, 1. jun 2019. (CEST)

KK Olimpija Cedevita

Košarkaški klubovi Olimpija i Cedevita spojili su se u jedan klub — KK Olimpija Cedevita, sa sjedištem u Ljubljani. Na engleskoj vikipediji je napravljen poseban članak o novonastalom klubu, pa mene zanima kako riješiti situaciju kod nas? Mislim da je očigledno da je to samo nastavak Olimpije u novom obliku i trebalo bi samo preimenovati članak KK Petrol Olimpija u KK Olimpija Cedevita, jer se Olimpija nije ugasila, spojila se sa drugim klubom, dajući udjela drugom sponzoru i nema potrebe za novim člankom. KK Cedevita ne znam da li je prestala da postoji, ali je na njeno mjesto formiran klub KK Cedevita Junior, koji kreće takmičenje od najnižeg ranga. Da li je i tu dovoljna samo promjena naziva i da se jednostavno računa Cedevita Junior kao nasljednik rezultata koje je ostvarila Cedevita? Tagovaću prije svih @Bozalegenda:, jer uglavnom radi članke o košarci. -- Vux33 (razgovor) 15:30, 8. jun 2019. (CEST)

Ja mislim da nema potrebe praviti nove članke, jer su novi klubovi sasvim sigurno naslednici tih klubova. Nisu ni ovi postojeći članci nisu nešto naročito raspisani, pa je i to jedan od razloga. --Lotom (razgovor) 15:55, 8. jun 2019. (CEST)

@Vux33: ::Po meni je najbolje da sačekamo da vidimo šta će reći ABA i ULEB, tačnije kako će oni na svojim sajtovima pisati o tom klubu.--Bozalegenda (razgovor) 01:52, 12. jun 2019. (CEST)

Standardizacija šablona u gradovima

Na ovom projektu postoji nekoliko stotina šablona za gradove, bar po jedan za svaku zemlju. Svi oni sadrže mali broj parametara, i donekle neugledno izgledaju. Za razliku od toga, postoji jedan univerzalni šablon za naselja (gradove, varoši, sela, ...) za sve zemlje, koji može da prihvati veoma veliki opseg podataka, veći nego svih nekoliko stotina starih šablona zajedno. On je preuzet sa Vikipedije na engleskom, {{Infobox settlement}}, na kojoj je zahvaljujći više od hiljadu puta većim broju aktivnih urednika stvoren veoma sofisticiran šablon. (Pri prenosu šablona nazivi parametara unutar šablona su zadržani u originalu, jer se time drastično olakšava prenos podataka u članke, kao i dugoročno održavanje šablona.)

Stavovi urednika u pogledu standardizacije se razlikuju. Pojedini urednici koriste univerzalni šablon za naselja, ali ima i onih koji ga uklanjaju iz članaka, sve zajedno sa dodatnim podacima. Na primer, ovom izmenom je pozamašna količina podataka uklonjena iz članka. Smatram da validne podatke ne treba uklanjati iz članaka, i da je jednako pogrešno insistirati na inferiornim tehničkim rešenjima.

Nadam se da će se više urednika izjasniti po ovom pitanju. Ukoliko se nekim slučajem ispostavi da većina urednika deli moje gledište, standardizacija ovih šablona bi se mogla postepeno ostvariti. --Dcirovic (razgovor) 08:34, 17. jun 2019. (CEST)

Ja sam za to da se koristi jedan šablon za sva naselja — lakše za novajlije, ali i za iskusne korisnike, nema nepotrebnog dupliranja gotovo identičnih šablona, nema zbunjivanja kod spornih teritorija ili upitnih naselja,... Jedini uslov za moju podršku ovom šablonu je lokalizacija. Čak i bolji poznavaoci engleskog jezika mogu imati muke da prepoznaju koji parametar šta znači i da isti povežu sa terminom na srpskom jeziku. Da ne govorim koliko bi to zbunjivalo i odvlačilo novajlije i one kojima nije poznat engleski jezik. Ovo je Vikipedija na srpskom, te poznavanje engleskog jezika prilikom uređivanja iste ne treba da bude uslov. --Miljan Simonović (razgovor) 12:02, 17. jun 2019. (CEST)

 Komentar: Slažem se s Miljanom. — Žile (✉) 17:11, 17. jun 2019. (CEST)

Podržavam ideju jedinstvenog šablona. Ipak, ne bih odmah podržao zamjenu dosadašnjih šablona za novim šablonom (posebno ne ukoliko parametri ostaju na engleskom), nego predlažem da se šabloni {{grad}} i {{naseljeno mesto}} preusmjere na novi šablona, a dalje promjene funkcije šablona bi se naknadno dogovorile. — Ranko   Niko lić  ✉ 23:06, 17. jun 2019. (CEST)

Šabloni na engleskoj vikipediji su daleko od dobrih ili idealnih, tako da mi uopšte nije jasna pomama za unificiranjem po ugledu na njih --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 20:09, 18. jun 2019. (CEST)

@NikolaB: Znaš šta meni nije jasno, kako će se u tim novim unificiranim kutijicama tretirati teritorijalne jedinice, imamo pokrajine, entitete, konfederacije, bivše države itd. Ne znam zašto bi se moralo menjati po ugledu na englesku Vikipediju.--Soundwaweserb (razgovor) 20:19, 18. jun 2019. (CEST)

Nije problem da se napravi osnovni šablon iz kog bi se pravili pojedini podšabloni za određene celine, problem je kad se napravi jedan preglomazan šablon sa hiljadu parametara na engleskom jeziku u kojem se teško snalaze i najiskusniji urednici. Nešto slično je pokušano sa šablonom o vodenim površinama i napravljen je priličan haos. Ne svodi se sve na to da se samo prekopira šablon sa engleske vikipedije, treba ga prilagoditi ovoj verziji, napraviti podverzije za određene celine itd itd itd. Ima tu mnogo posla --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 20:27, 18. jun 2019. (CEST)

Imamo i gradove bez stanovnika, kako njih tretirati u novim kutijicama, isto kao naseljena mesta ili ne. Sve su to pitanja kojima se mora pristupiti ozbiljno, engleska Vikipedija nažalost nije za ugled. Možda je bolje da se nešto uradi na naš način. Ima tu dosta posla, ko može neka se posveti i predloži što bolje rešenje u skladu sa potrebama na sr Vikipediji.--Soundwaweserb (razgovor) 20:30, 18. jun 2019. (CEST)

Koliko sam ja razumeo, ovo je šablon za naseljeno mesto, tako da bivše države, pokrajine, konfederacije i ostale stvari nemaju veze sa njim. Za te stvari će se i dalje koristiti postojeći šabloni. Ovde govorimo o tome da nemamo posebne infokutije za grad u Turskoj, selo u Indoneziji, naseljeno mesto u Nemačkoj i slično. Meni to deluje smisleno jer sigurno nemamo šablon za selo za svaku državu, pa zašto bi onda desetak država za koje imamo bile privilegovane u odnosu na ostale. Najbolje je da za sva naseljena mesta bude isto. Ovo što Nikola pominje za glomaznost šablona, mislim da to neće biti toliki problem ako se šablon lepo sredi, tj. lokalizuje, a verujem da su i na en.viki mislili na mrtva sela, tako da je moguće koristiti šablon i za mesta bez stanovnika. --Miljan Simonović (razgovor) 08:36, 19. jun 2019. (CEST)

Podržavam ideju o jednom šablonu, ali da bude srpski naziv i da budu parametri na srpskom jeziku. U velikom broju infokutija postoje dupli parametri, na oba jezika, tako da je to prihvatljivo, ali nije prihvatljivo bez parametara na srpskom jeziku. Mora se tome pristupiti pažljivo, pogledati sve šablone i parametre koji se nalaze u njima, da bi se vidjelo koliko se razlikuju međusobno, od države do države i da li će moći da se primijene isti parametri za sve. Dodati naravno sve parametre koji su potrebni, da se ne bi šta izgubilo. Može to da izgleda dobro, ali mora biti na srpskom jeziku. -- Vux33 (razgovor) 08:59, 19. jun 2019. (CEST)

Slažem se. U članku Bijeljina npr. je pogrešan šablon, onaj za grad umesto naseljeno mesto kao u Zenica.  — Obsuser✉ 22:59, 23. jul 2019. (CEST)

Ispravljeno je ovo sa upotrebom šablona {{grad u Bosni i Hercegovini}} umesto {{naseljeno mjesto u Bosni i Hercegovini}} na svim člancima. Sada se pravilno koriste, naseljeno mjesto za naseljena mjesta, {{opština FBiH}} i {{Opština BiH}} za Opštine/Gradove [ovo je sada ekvivalent jer je u trendu da Opštine menjaju nazive u Gradove, npr. Opština Zenica je 2014. godine postala Grad Zenica, ali i dalje ostaje opština u političkom smislu pa može da ostane šablon za opštine nema potrebe praviti novi za Gradove a ostavljati stari za opštine sa Opština u zvaničnom imenu] (ovde treba spojiti opština FBiH u opština BiH kao što je spojeno i opština RS u opština BiH) i grad za jedini pravi grad u punom pravnom smislu te reči — Sarajevo.  — Obsuser✉ 13:18, 24. jul 2019. (CEST)

Glasanje na Vikivestima

Važno glasanje, ljudi. Izjasnite se i glasajte. Hvala! n:Vikivesti:Glasanje/Novi naziv projekta --Novak Watchmen (razgovor) 22:52, 20. jun 2019. (CEST)

Uvod biografskih članaka, definicija po državnoj/nacionalnoj pripadnosti

Pokrećem raspravu da se odredi da li ćemo slediti en:MOS:ETHNICITY i treću tačku en:Wikipedia:Manual of Style/Biography#Opening paragraph ili se praviti pametni pa stavljati etničku, religijsku/versku, rođačku i sl. pripadnost kao primarnu ili čak jedinu izostavljajući neke ili sve ostale koje treba da su tu a stavljajući koje ne treba (sigurno ima i takvih slučajeva još, gde stoji iz pristrasnosti [[Срби|српски]] umesto [[Србија|српски]] ili [[Србија|српски]] и [[Југославија|југословенски]] u uvodu i sl.)?

Za sada, barem ja tako mislim, ako grešim ispravite, nesporno je da ide državna/nacionalna (po pasošu, svakom koji je osoba imala a za koju državu postoji pridev; npr. SHS spada pod jugoslovenski jer nema pridev SHS).

Ispravio sam članak Milorad Dodik dodajući da je ovaj političar takođe i bosanskohercegovački i bivši jugoslovenski pored srpski. Uzeti u obzir činjenicu da postoje izuzeci ili granični upitni slučajevi, npr. i sam ovaj; ako se slede ove smernice, ne bi nikako trebalo da ide srpski jer nije političar Srbije a niži nivo [od BiH, RS sada] ne ide (pa nema ni kod Ive Andrića da je bosanskohercegovački a po nižoj jedinici [od Austrougarske, BiH tada] jeste).

I mislim da ne treba gledati gde je neko doprinosio pa da se po tome određuje odrednica za uvod (npr. po mom Džeki Čen — iako je glumio i delovao u veoma značajnoj meri u američkoj produkciji i na engleskom jeziku — ostaje samo kineski [po pasošu] glumac i sve ostalo, naravno mislim da ostaje kineski za uvod na Vikipediji, a on je još i hongkonški, pički, seulski, akcioni itd. glumac ali to sve nije za uvod).

Postoje i slučajevi istorijskih biografija kada nije bilo poznato koja je država u pitanju; tada u zamenu ide etnička/plemenska pripadnost. U članku Etnička grupa postoji etno-rasna, etno-religijska, etno-nacionalna, etno-regionalna i etno-lingvistička vrsta etničke pripadnosti po izvoru grupnog identiteta. Ali ja mislim da u uvod ne treba da ide nijedna od ovih, nego državna — stavljajući naglasak na nemešanje etno-nacionalne sa nacionalnom (državno-nacionalnom; državnom) odrednicom.  — Obsuser✉ 16:13, 19. jul 2019. (CEST)

Kao što i sam vidiš iz pravila koje si citirao, ni ona sama ne idu u prilog tezi koju zastupaš. Jer kao drugi kriterijum navode -bitnost, po čemu je osoba poznata/notability-. Piše: Ethnicity, religion, or sexuality should generally not be in the lead unless it is relevant to the subject's notability.. Pa tako imamo brojne primere gde se ovo jasno pokazuje (recimo ovde; napisati da je Arafat izraelski ili političar birtanske Palestine je nonsens.). Ovo bi isto važilo za Milorada Dodika. Ili Bakira Izetbegovića. Tu je puno važnije njihova nacionalna (ovo žto neki zovu etnička) pripadnost, mesto državljanstva. I brojni su takvi primeri. Recimo, ovo gde se zalomilo, na Čeliću, on je osnivač Preporoda, a stvarao uglavnom u BiH. Vrlo važna stavka/notable. Zato treba u uvod. --ANTI_PRO (razgovor) 18:29, 19. jul 2019. (CEST)

Ona idu u prilog onome što zastupam, a i nije bitno šta ja ili neko zastupa nego kako zaista treba. Pravila koja sam citirao kažu da ide lokacija ili država odnosno da ne ide etničnost, osim ako je značajno za osobu. Nije to nikakav nonsens, ako ima pasoš; ako nema jeste. Pa i važi, Dodik ima i ličnu kartu i pasoš BiH, i član je Predsedništva BiH — dakle, nemoguće je da nije bosanskohercegovački zasigurno (a u SFRJ je bio predsednik Izvršnog odbora Skupštine opštine Laktaši odnosno vršio je političku dužnost pa je i bivši jugoslovenski političar; da li i ovo treba u uvod, mislim da treba jer je imao pasoš te zemlje i bio pravno vezan za nju, a ako hoćemo neutralan uvod bez razglabanja o tome koja je i koliko pripadnost važnija [što ne znam kako si ti recimo odredio za Arafata, treba pojasniti onda za svaki primer-izuzetak] gledaćemo po državnoj pripadnosti jer svako treba da je evidentiran). Ispravio sam kod Izetbegovića jer on je političar BiH a to što zastupa interese tog i tog naroda (samo ne znam kako tačno zna čije interese zastupa, jer kako on kao član predsjedništva moje zemlje zna da li sam ja Bošnjak ili nešto drugo) nije za uvod nego za članak gde će se objasniti ili implicirati da čitalac zna da se za predsedništvo te zemlje (apsurdno s velikim A) biraju članovi po etničkoj pripadnosti. Zašto je puno važnija, gde je primenjena u praksi ta etnička pripadnost, odgovori hajde direktno ako postoji nešto što ja ne znam... Nije ovo što neki zovu nego to jeste etnička, ti si onda ostao u jugoslovenskom sistemu gde je nacionalno označavalo etničko a ne državno; u modernom pravu nacionalno i nacija odnosi se na državu a ne na narod; naroda ima mnogo, ali nacionalnih naroda nema. To je istina, ali to ne implicira da treba izostavljati (kao kod Dodika i Izetbegovića) i osnovni smisao uvoda u kojem se navodi odakle je osoba (lokacija/država) i čime se bavi (zanimanje); on je osnivač toga i stvarao tu i tu, otac mu je taj, verovao je u to (pa je stvarao tako i tako; važno je i to ako već potežeš i ukazuješ na bitnost gde je stvarao — zar ne? odgovori i na ovo pitanje, nemoj zanemarivati šta ja napišem a odgovarati svoje) to je za tekst članka dole.  — Obsuser✉ 19:04, 19. jul 2019. (CEST)

NAcionalnost je samoidentifikacija. Kad dotična osoba kaže šta je po nacionalnosti. I to se uzima kao presudno. Najskorije je, iako ne isto, bilo oko pitanja da li članak treba biti Bredli ili Čelsi Mening. Jer ova nije imala u tom momentu ličnu kartu u kojoj je pisalo Čelsi, a pola sveta znalo da je Čelsi (nije više Bredli). Glede etničkog/nacionalnog, znam da grešiš, ali to nije ni bitno za ovu temu. Toplo ti preporučujem knjige Uge Vlaisavljevića na tu temu. On je najveći svetski priznati stručnjak na toj temi vezano za BiH (a i širi region).

Inače, kao što sam i predvideo, a nije me bilo 2 dana, upao si zbog ovih izmena u ozbiljnu polemiku na admin tabli. Lepo sam ti rekao da nisu stvari definisane. I da ne lomiš preko kolena. Pravila koja si citirao mogu biti pokazatelj. Inače, ja još uvek nisam dobio odgovor za primer Arafata. Nisi to odgovorio. Dakle, diskusija, pa definisanje pravila, pa onda da se menja. U suštini, mislim da ovo pravilo en.wiki dobro određuje stvari. Samo nam fali rašćišćenje kad se koriste duple kategorije. --ANTI_PRO (razgovor) 23:22, 21. jul 2019. (CEST)

Nacionalnost nije samoidentifikacija nego pasoš (Nationality is a legal relationship between an individual person and a state. [Vonk, Olivier (March 19, 2012). Dual Nationality in the European Union: A Study on Changing Norms in Public and Private International Law and in the Municipal Laws of Four EU Member States. Martinus Nijhoff Publishers. pp. 19–20. ISBN 978-90-04-22720-0.]). A etnička pripadnost se određuje po genima primarno, a sekundarno ili na nekom veoma niskom stepenu po izjašnjavanju. Arafat je palestinski, a pitanje je šta linkovati za to — PNA ili Palestince; ja mislim da treba ovo prvo, jer nikoga ne interesuje puka konstatacija „Ja sam Palestinac.” (ako već insistiraš da je po izjašnjavanju; šta ako ja kažem da sam Kinez a crnac sam rođen u Keniji, hoće li mi stajati da sam kineski ili kenijski) nego to u kojoj državi odnosno u ovom slučaju nekom ne znam ni ja kojem tipu samoupravljajućeg tela on živi. Ako je na snazi lična karta sa imenom A, koristi se ime A na Vikipediji taman da ga niko nikad nije čuo kao takvo (npr. da se desila greška u kucanju i da je dodato negdje jedno slovo j, lupam primer); pozivamo se na zvanično, a ne na većinsko ili subjektivno ili i većinsko i subjektivno (to je opasno, navodi na pogrešan zaključak da to mora biti ispravno). I objasni zašto je svetu bitna konstatacija „Ja sam ...” ako je po izjašnjavanju, kada može reći šta god hoće.  — Obsuser✉ 03:55, 22. jul 2019. (CEST)

Ako se neko tako izjašnjava, onda je bitno, ali ne toliko da bi u svim slučajevima moralo da stoji u uvodu. Niko nije bitan samo zbog toga gde je rođen, niti kom narodu pripada. Sigurnije je navoditi državu kao odredinicu, ili ne vezivati ništa, a dalje u članku raspisati šta i kako. Nema svaki narod svoju državu, ali je sa druge strane nečije delo značajno za identitet naroda i po tome je bitno da takva stavka stoji u uvodu. Opet pod uslovom da za to postoje relevantni izvori, bilo u tekstu, ili zakačeni odmah nakon te tvrdnje. Nije dobro držati se isključivo en.viki, jer je i to jezički projekat, a svaki jezik je priča za sebe. Jednostavno, tamo nacionalnost predstavlja državljanstvo, u srpskom jeziku ima potpuno drugačije značanje i određuje etničku pripadnost. Što se Dodika tiče, mislim da bi u prvoj rečenici trebalo da stoji bosanskohercegovački političar, ali da u uvodu mora da stoji i koga predstavlja trenutno, itt... A neminovno je da se izjašnjava kao Srbin i može se pronaći sasvim dovoljno izvora o tome. Ja zato insistiram na tome da ne postoji opšta činjenica, niti da bi polazna pretpostavka trebalo da bude neko nešto mora da zna. Najsigurnije je navesti izvore, ukoliko je potrebno, čak i u infokutiji. --Lotom (razgovor) 07:14, 22. jul 2019. (CEST)

Ima i onih koji mijenjaju svoje nacionalno (samo)izjašnjavanje, pa su malo Srbi, malo Bošnjaci a malo Hrvati, u zavisnosti od toga kada im šta odgovara. Pogledati, recimo, ovaj primjer za bolji kontekst o čemu se radi. U suštini se slažem sa onim što je napisao Lotom i mislim da u uvodu ima mjesta i za državljanstvo i za etničku pripadnost, ukoliko je relevantna.— WR 13:33, 22. jul 2019. (CEST)

Dakle, ne držati se nikakvih pravila pisanja uvoda, nego dedukovati iz sadržaja članka kako treba da piše u uvodu? --ANTI_PRO (razgovor) 18:21, 22. jul 2019. (CEST)

To je smešan zaključak, ne može neko po vlastitom nahođenju zaključivati da je neko doprinosio značajno na tom polju pa da mu to i postane definicija uz zanimanje. Ja sam isključivo za to da bude samo državna/nacionalna odrednica i zanimanje, kao na engleskoj Vikipediji (uz izuzetke samo kada ove nema i/ili kada je samo polje rada direktno vezano za drugo, npr. srpska književnost ili politika ali ne sad sve i nikako etnička pripadnost).  — Obsuser✉ 00:07, 23. jul 2019. (CEST)

NIje to vlastito nahođenje, nego sinteza/zaključak koji proizilazi iz referenciranog sadržaja iz sadržinskog dela članka. A to i jeste po definiciji uvod članka. Kratak opis stvari iz razrade. --ANTI_PRO (razgovor) 14:22, 23. jul 2019. (CEST)

Kojeg članka? Svaki je slučaj za sebe misliš, ali onda će svugde biti različito a to ne može nikako. Gde je definicija uvoda članka? Nije kratak opis stvari iz razrade nego si ti izveo lični zaključak pokušavši zatvoriti temu — da se ne treba držati nikakvih pravila pisanja uvoda (ovde se sam pobijaš jer kasnije kažeš da postoji definicija uvoda članka plus je suludo govoriti da se ne treba držati nikakvih pravila po pitanju bilo čega a pogotovo smernica i nečega što je uvod članka koji treba da je standardizovan, u protivnom mogao bi neko da stavlja infokutiju levo i radi šta hoće, podebljava gde hoće itd.).

Treba da ide državna/nacionalna pripadnost a ne neka druga (npr. etnička) u uvod i to je to. — Obsuser✉ 15:06, 23. jul 2019. (CEST)

Ovo što ja navodim je način kako se piše uvod. Svaki uvod na vikipediji se tako piše. I ponavljam, primer Arafata i krš drugih ličnosti pokazuje da se nekakvim rigidnim pravilima ide na uštrb istine. Vođa nacionalnog/ističkog pokreta, dakle politike u čijoj je samoj srži stvaranje nacionalne države, klasifikovati na osnovu njegovog pasoša?! Naravno da je nonsens. No, neko ko je ono napisao tamo što piše, samo je to uradio jer je napisao sintezu njegove biografije u uvodu, uključiv i tu prvu rečenicu. To je najtačnije. Isto tako je i sa drugim biografijama. Zato je cela ova rasprava nonsens. --ANTI_PRO (razgovor) 15:16, 23. jul 2019. (CEST)

To ti kažeš, ali nije tako jer nigde nije definisano, ni u jednoj smernici. Ja kažem da je trenutni način generalno pisanja uvoda državna odrednica. Ne pokazuje to nego pokazuje da ima izuzetaka, a to se može definisati pravilom takođe; pa i rekao sam da one koji su imali druge pasoše ili rođeni drugde a pripadali na primer srpskoj književnosti treba po tome kojoj su književnosti pripadali jer im je to polje rada koje ih je definisalo. Uostlaom, za takve slučajeve može se odabrati da se ne linkuje; tu bi onda bilo samo palestinski i svi na miru.

Nijedna rasprava nije nonsens.  — Obsuser✉ 15:32, 23. jul 2019. (CEST)

Jeste definisano, piše ovde. etnička pripadnost ili seksualnost ne bi trebala biti istaknuta u uvodu, osim ako je relevantna za značaj subjekta. Slično tome, prethodne nacionalnosti i/ili države rođenja ne bi trebale biti pomenute u uvodnoj rečenici, osim ako su relevantni za značaj subjekta...Dakle, lepo piše: osim ako je relevantna za značaj subjekta. A ta relevantnost se određuje prema referenciranom sadržaju iz razrade članka. Pogledaj malo kakva je praksa sa en.wiki gde se ovo pravilo, koje je na sr.wiki odande prevedeno, primenjuje.

Evo recimo za Milorada Dodika, ako se ugledaš na pisanje biografija političara iz Severne Irske, gde je sličan politički kontekst kao u BiH, ne mora da piše bosanskohercegovački. Može da piše srpski političar iz Bosne i Hercegovine. Evo kako su urađene biografije Martina Mekginisa i Ijana Pejzlija. Nigde ne piše da su britanski, bivši irski, severnoirski političari, u uvodu.

Dakle ovo što ti Obsuseru ovde pokušavaš da uradiš nije ni uvođenje nekakvih pravila i ujednačavanje nečega. Ti samo ovde voluntaristički, na svoju ruku, tumačiš jedno pravilo, dok sa druge strane imaš praksu cele en.wiki koja ga posle drugačije tumači. I sad je samo pitanje ko je upravu. Obsuser ili en.wiki (ili dosadašnja praksa na sr.wiki koja je podudarna). Nema ovde nikakvog spora. Samo si ti pogrešno skapirao pravilo. Vrlo jednostavno. --ANTI_PRO (razgovor) 16:19, 23. jul 2019. (CEST)

Lakše malo sa neutemeljenim optužbama. U članku o Dodiku u uvodu nije BiH nikako pomenuta bila, a ako misliš da je bolje iz BiH nego bh. promeni po uzoru na taj standard. Jeste uvođenje pravila i jeste ujednačavanje, kako nije, pojasni? Nije voluntaristički nego treba da postignemo konsenzus, zato sam i stavio raspravu na odgovarajućem Trgu; tumačim ga kako si ga i citirao, da treba državna/nacionalna a da etnička ne treba osim kada je značajna (dakle, treba i ona a ne samo ona kada je značajna). U gomili članaka koje sam već ispravio bila je samo etnička a nije značajna. Imam praksu a tumači ga drugačije ako se promeni konsenzusom, zašto da ne. Nije ili nego i i i, ja i hoću da se poštuje ta praksa a NISI u pravu da je ta podudarna sa engl. Viki do sada ovde jer je ovde iz pristrasnosti stavljano mnogima da su Srbi umesto po državnoj Srbiji ili druge zemlje i sl. Ima spora, ali ti teraš svojom linijom samo da dokažeš suprotno od toga kako je začeta tema, umesto da priznaš da nisi u pravu bar nekada, svakom se desi.  — Obsuser✉ 16:58, 23. jul 2019. (CEST)

Ne mora da piše državna ako nije relevantna. Lepo piše: Slično tome, prethodne nacionalnosti i/ili države rođenja ne bi trebale biti pomenute u uvodnoj rečenici, osim ako su relevantni za značaj subjekta. Za Martina Mekginisa ne piše da je bio severnoirski političar. Piše samo irish republican. I onda se nabrajaju funkcije koje je imao pa čitalac vidi dalje o čemu je reč.

Drugo, spominješ ovde konsenzus, a u istoj rečenici kažeš da si već promenio uvode u krš biografija? To nije čekanje konsenzusa. Prvo se ljudi dogovore, pa onda prave promene. Ti vodiš raspravu o kontroverznoj temi i istovremeno praviš (kontroverzne) izmene.

Treće, nije istina da je praksa na en.wiki drugačija. Dao sam ti primere biografija na en.wiki gde se ne pominje državnost osoba u uvodu. TO su sve članci na en.wiki i en.wiki praksa. --ANTI_PRO (razgovor) 17:28, 23. jul 2019. (CEST)

Hahahahah, ti se sad sprdaš ili nisi video fino to pravilo. Državna je osnovna i uvek je relevantna jer se po njoj identifikuje ko je, odakle je, šta je pojedinac, uz zanimanje. Prethodne ne bi, ali trenutne moraju, zaboravio si uzeti to u obzir.

Zato što sam siguran da treba i zato što je to već praksa, a konsenzus sam hteo postići nakon ovoga jer ima još veći krš biografija a neki su počeli poništavati te izmene (a do sada nisu, zato je posle). Jeste čekanje konsenzusa jer ne radim ništa na masovnom planu i na svoju ruku dok se ovo ne završi. Da, prvo dogovor. Ne, kontroverzno je uklanjanje onog za šta već postoji smernica odnosno dokaz većine (članaka) a to je državna pripadnost (tako su i linkovani za srpski Srbija a ne Srbi).

Po tom aspektu nije istina da je drugačija, ali po aspektu stavljanja etničke kad treba državna jeste (u tom kršu koji sam već promenio svugde je na engleskoj bilo linkovano Serbia a ne Serbs i stajalo je Serbian a ne Serb kao pridev koji se prikazuje za link). Da, to su sve članci na engl. Viki, koju uzgred ne moramo da sledimo uopšte ali pošto ima najviše govornika tog jezika ubedljivo tamo su najrazrađenije smernice pa često nije potrebno ponovo raspravljati o istoj temi, ali ovde izgleda jeste. I ovo već prelazi u trolovanje s tvoje strane jer je rečeno sve a ti izvrćeš iz nekog nepoznatog razloga nasilu se protiveći predlogu.  — Obsuser✉ 20:09, 23. jul 2019. (CEST)

Ne mora državni ako nije relevantno. JA ti nabrajam taksativno ovde biografije ljudi na en.wiki koji nemaju državnost u uvodu, uključiv i Milorada Dodika. Dakle, da englezi prave razliku, gde je *serbian* vodi na Serbia, ali za Srbe iz BiH imaju drugog označitelja. U srpskom jeziku ta razlika ne postoji. Ta engleska posuđenica. Ovde je Dodik podjednako srpski koliko i Vučić. I dao sam ti primere drugih biografija na en.wiki gde ne piše državna pripadnost. Ti uporno odbijaš da valorizuješ tu realnost. I to nije tamo urađeno jer je omaška. Jer su neki od tih članaka sjajni. Nego jer su vodili računa šta pišu. Jer znaju da je, ponavljam, SAMOIDENTIFIKACIJA jedan od ključnih kriterijuma kako se neka osoba definiše i šta će joj posledično pisati u biografiji. Ako je Arafatova karijera i životni put bio posvećen palestinskom nacionalizmu (stvaranju Palestine; što je bajdvej slučaj i sa Meginisom i ostalim spomenutim), onda je unošenje državne pripadnosti, KOJU ON SAM NE PRIZNAJE, neistina i krivotvorenje. I ima krš takvih primera. ZAto je i pravilo postavljeno fleksibilno. I na sr.wiki se odveć primenjuje. Jer sastavljač članka savršeno dobro zna kako da napiše i šta da stavi za biografiju koju piše u uvod. Ima ovde biografija koje i ne pišu uopšte nacionalnost/državljanstvo u uvod. I sasvim su dobre i ništa im ne fali. Zato je cela ova diskusija nonsens. Jer se želi praviti rupa na saksiji. --ANTI_PRO (razgovor) 20:58, 23. jul 2019. (CEST)

Državna je uvek relevantna, a ne zanima me ako negde nedostaje, to znači da treba dodati. I lažeš za Dodika da ne postoji i da nije uključena državnost u uvodu, lepo stoji Bosnian Serb (bosanski srpski, u značenju bosanskohercegovački srpski jer Bosnian Serb preusmerava na Serbs of Bosnia and Herzegovina i to je značenje tog pojma, Englezi kažu Bosnian kao skraćeno od Bosnian and Herzegovinian a u tom značenju). Ne može značenjska razlika da se ne manifestuje u dva jezika. Jeste, po toj pripadnosti, to si u pravu. Ne piše ako je nepoznata; nema takvih slučajeva. Videću da dodam pa da vidim obrazloženje uklanjanja. Ne mora da znači ako su sjajni da su idealni. To nije ključni, to je nebitan kriterijum; ključni je činjenično a ne po ličnoj izjavi stanje. On je palestinski, to je sigurno; link nije palestina jer ne postoji takva država sa solo imenom, pa je link Palestinci. Kako je ne priznaje ako je bio posvećen njenom stvaranju? Ali mora se postaviti, dakle popuštaš od ishitrenog zaključka da je rasprava gotova i da ne treba poštovati nikakva pravila do toga da je pravilo postavljeno, i to fleksibilno (nije fleksibilno nego tačno određeno za pojedince izuzetke, postoji razlika ogromna između ovoga i fleksibilnoga). Ne primenjuje se kada tamo gde treba linkovati Srbiju budu linkovani Srbi, na primer za obične pop-folk pevače koji se nikada nisu ni izjašnjavali kao Srbi. Hahahah, postaje smešno raspravljati s tobom, ali ne i zamorno, ima vremena koliko hoćeš. „Sastavljač članka” nije nikva titula ni zvaničnik pa da se podrazumeva da je njegov rad opravdan i precizan i tačan, smisao uređivanja je ispravljanje grešaka kako „sastavljača” tako i „dopunjivača” članaka. Fali im nešto ako nešto nedostaje, logika. Nijedna diskusija nije nonsens, ponavljam to opet jer i ti ponavljaš; zašto onda učestvuješ u njoj? Želi se probušiti saksija, tačnije (može i tako, praviti rupa), da voda otiče; ili pročistiti rupa, jer trenutno malo otiče malo se skuplja gore na vrhu, haos.  — Obsuser✉ 21:19, 23. jul 2019. (CEST)

Bosnian Serb nije državna odrednica, nego nacionalna. I sad si sam priznao da te ne interesuje praksa, nego da si ti ovde zakonodavac. Ima da bude kako ti hoćeš. To si napisao. Ne priznaješ po ovom pitanju ništa do vlastitog suda. I kako misliš da te drugi uzimaju zdravo za ozbiljno, ako govoriš takve stvari? --ANTI_PRO (razgovor) 21:35, 23. jul 2019. (CEST)

Bosnian Serb je državno-etnička odrednica; Bosnian označava državu (Bosnia and Herzegovina) a Serb etniju (Serbs). Može se kazati i nacionalno-etnička, Bosnian označava naciju (BiH) a Serb etniju (Srbi). Serb ne može označavati i državu/naciju (Srbijanac); to je https://en.m.wikipedia.org/wiki/Serbians Serbian овде није случај јер он није Србијанац као АВ (тачније јесте, има пасош Србије колико знам, али не делује тамо па је то нерелевантно за увод и дефиницију њега као политичара Србије).  — Обсусер✉ 21:44, 23. јул 2019. (CEST)

Državno-etnička? odakle keve ti nalaziš ove nazive. Izreci sad sve ovo što si akribično pokušao da prevedeš na maternji jezik, na maternjem jeziku. Gde ti čuješ u svom jeziku da je BiH nacija? Ja to nikad čuo nisam. I ovaj članak koji si linkovao piše o stanju naziva u srpskom jeziku. Inače, do pre godinu dana u pasošu Srbije je u rubrici državljanstvo pisalo *srpski*, dok od jedne intervencije Zukorlića usvojene u NSRS piše Republika Srbija. --ANTI_PRO (разговор) 22:02, 23. јул 2019. (CEST)

Из свог лијепог течног босанскога језика, за који неки паметни кажу да је део српскохрватскога. Свугде, увек има први пут. Не него пише о дефиницији на енглеском за Србијанце, може се то превести на сваки светски језик. Паметан изгледа тај...  — Обсусер✉ 22:09, 23. јул 2019. (CEST)

 Коментар: Слажем се са Лотомом и Виндом. Сматрам да и уводу има места и за држављанство и за етничку припадност, уколико је релевантна и поткрипљива изворима. Милорад Додик је босанскохерцеговачки политичар јер живи и обавља функцију председавајућег Председништва Босне и Херцеговине, али се изјашњава као Србин и постоје референце за то, тако да је дозвољено навести то у уводу. Свеједно, требало би прво наводити државну одредницу. — Жиле (✉) 15:35, 23. јул 2019. (CEST)

Ne treba i ne mora. Vidi moj komentar iznad. Postoji pravilo. --ANTI_PRO (разговор) 16:19, 23. јул 2019. (CEST)

Треба и мора пошто је у званичној институцији те земље. Постоји правило. Не треба и не мора етничка, јер је то чудан појам — објасни како то тачно Додик заступа интересе Срба и како зна који је становник БиХ Србин а који није? — Обсусер✉ 16:58, 23. јул 2019. (CEST)

Ево вам један примјер, Игор Радојичић је по народности Црногорац, био је високи функционер Републике Српске а и даље је значајна политичка фигура. Шта треба да стоји у уводу тога чланка?— WR 16:31, 23. јул 2019. (CEST)

Ako reference u sadržaju ne kažu da je njegova nacionalnost bitna za njegovu biografiju, onda ne mora da stoji u uvodu. Nego u inforkutiji i dole u sadržaju. Ako pak kažu da jeste, onda treba da bude u uvodu (recimo da je njegov politički angažman, između ostalog, vezan za tematiku crnogorske nacionalne manjine u Srpskoj, onda bi bilo ok da stoji u uvodu). --ANTI_PRO (разговор) 16:45, 23. јул 2019. (CEST)

Опет тумачиш националност као етничност. Апсолвирај да је то различито а да је у СФРЈ сматрано истим. У инфокутији иде националност а не иде етничност. Слажем се са осталим.  — Обсусер✉ 16:58, 23. јул 2019. (CEST)

Obsuseru, ne znaš šta je etničnost/etnička grupa. Članak na ovoj vikipediji na tu temu je kilav i nikakav i nije nikakva referenca. Etničke grupe su grupe sa određenom političkom tradicijom, ali bez nacionalne samosvesti (samosvesti da se grade vlastite političke institucije). Romi su etnička grupa, Rusini su etnička grupa. Oni svi imaju tradiciju, ali nemaju samosvest. Srbi nisu etnička grupa. Bošnjaci nisu etnička grupa. Jer imaju političku samosvest (prave nacionalnu vladu, parlament, univerzitet itd.). Koristiš se nekim voluntarističkim definicijama. Šta ima u SFRJ, a nema sad? Kakva je to nauka? Bilo pre 30 godina, sad nema. To neki modni trendovi. Dao sam ti šta da čitaš. Ako te mrzi, a pošto si već uzeo da se pleteš u ove stvari, poslušaj ovo predavanje ovde. POšto te mrzi da čitaš knjigu od 300 stranica na tu temu. https://www.bljesak.info/vijesti/flash/vlaisavljevic-u-mostaru-zasto-rjesavanje-hrvatskog-pitanja-ugrozava-opstanak-bih/87274 Evo ti. To ti je brzi kurs u razvrstavanju etničke grupe od nacije. --ANTI_PRO (razgovor) 17:28, 23. jul 2019. (CEST)

Dobro, ja ne znam a ti znaš. Jeste kilav ali po bajtovima, možda i tonav. Nije nikakav, preveden je sa engleskog i sve je obuhvaćeno. Nisu sa (samo)određenom nego je po poreklu i genima koje se ne može menjati (etnos je narod, a naroda ima na hiljade, koliko ima i živih i mrtvih jezika, uključujući stara plemena koja su govorila istim jezikom i delila iste gene); nema veze nacionalna svest (šta je to uopšte, neko je kao svestan šta je a neko nije) odnosno tačnije postojanje nacionalne države u kojoj je etnička grupa većina sa samim postojanjem etničke grupe, ona postoji nezavisno od toga ima li državu ili ne. Imaju oni samosvest ali nisu nigde priznati kao konstitutivni ili jedini ili većinski. Hahahahahahahahahahahhahahahahahahahahh. Srbi nisu etnička grupa. Bošnjaci nisu etnička grupa. — Ovo nije izjava godine nego veka. A gde je molim te zavedeno, u kojem dokumentu, da Srbi imaju nacionalnu vladu, parlament i univerzitet? Kako se zna da su to Srbi? To nisu Srbi nego Srbijanci, primer je zvaničnik Srbije Rasim Ljajić, Srbijanac po nacionalnoj a Bošnjak po etničkoj pripadnost. Šta su ako nisu etnička grupa, Srbi i Bošnjaci i Hrvati i Jevreji i Romi i Francuzi jesu etničke grupe, a Amerikanci nisu, ako već hoćeš ko nije. Takođe, Bosanci i Hercegovci, Švajcarci, Amerikanci, Izraelci, Jugosloveni i Britanci (i takođe Srbijanci, građani Srbije s pasošem Srbije, koji se na srpskom jeziku zovu Srbi) i Francuzi Romi (Romi s pasošem Francuske) nisu etničke grupe; oni su nacije i to im je nacionalna pripadnost (npr. francuska Romima). Ti se koristiš jugoslovenskim ili izmišljenim nekim definicijama; ima novo da nacionalnost ne može biti Romi jer oni nisu nacija nego etnička grupa. Kaputo. To je svetsko pravo oduvek primenjivano, a projekat Jugoslavije koji ne znam čiji je ali bio je sigurno isplativ. To su sitne priče nacionalista (onih koji hoće velikodržavne projekte i ujedinjavanje nacije kaobajagi, a žive u plemenskoj svesti i neobrazovani su, tako da neću ni da otvaram link kada vidim u-mostaru-zasto-rjesavanje-hrvatskog-pitanja-ugrozava-opstanak-bih; zašto nema takvog videa s naslovom u „Srbu (Gračac) Bošnjaci se pitaju zašto srpsko pitanje ugrožava opstanak Hrvatske”. Nema zato što je neko sebi utuvio u glavu da su svi Srbi pravoslavci i da žive u Srbiji ili Srpskoj, Hrvati katolici a Muslimani (politički naziv prethodnog projekta „Jugoslavija 2.0” koji nije završio slavno po obične ljude a po nekoga jeste) odnosno Bošnjaci muslimani vjernici. Evo tebi i ostalima jedno poučno predavanje ako nisu već pogledali, https://www.youtube.com/watch?v=Gth8CUplhMc, човека који мора да воза књиге у гепеку и продаје а универзитетски је професор у БиХ.  — Обсусер✉ 20:09, 23. јул 2019. (CEST)

Ево ти и увод са Оксфордовом једном и још једном другом референцом:

An ethnic group, a people group, a people, or an ethnicity, is a category of people who identify with each other, usually on the basis of a presumed common genealogy or ancestry or on similarities such as common language, history, society, culture or nation. Ethnicity is often used synonymously with the term nation, particularly in cases of ethnic nationalism, and is separate from but related to the concept of races.  — Обсусер✉ 20:28, 23. јул 2019. (CEST)

Референце

И архивирао сам ову страницу на два места, па слободно обришите коментар и не дај Боже срушите архиве или цео интернет (1, 2) ако вам смета истина и модерно доба а не смета диктатура.  — Обсусер✉ 20:11, 23. јул 2019. (CEST)

Postao si bezobrazan. Polemišeš adhominem sa mnom. Dao sam ti izvor odakle sam to preuzeo i gde se to lepo kaže. U svom odgovoru se nijednom nisi osvrnuo na izvor. Čovek je jedan od najvećih autoriteta za te stvari u Evropi i najveći na ex-yu prostoru. To kažu Balibar i Šantal Muf. Al očigledno da Obsuser ima svoje nekakve predožbe o čemu govori pa gura svoj POV šta je jedno a šta je drugo na osnovu svojih političkih ubeđenja. Dakle, NEMA DISKUSIJE. Imaš izvor Uge Vlaisavljevića. Polemiši sa tim, ne samnom. Idi na predavanja. Drugo što si ti ponudio je rečnik na stranom jeziku. Iako je svakome jasno da se reči nation/people itd. ovde prevode drugačije. Ja ti dajem izvor na našem jeziku prvorazrednog karaktera, ti ga odbacuješ i kao protiv argument navodiš nešto što si ti u glavi smućkao. Nisi ozbiljan. --ANTI_PRO (разговор) 21:19, 23. јул 2019. (CEST)

Ти дајеш мени видео, ја теби. 1:1. Nation је нација (natio, држава). Није етнија; Ethnos је народ, етничка група. Не треба никакав Влаисављевић који је као најјачи на екс-ју а само јак у свету да дефинише (и он нормално сам из своје главе) шта је нација а шта етнија. Не мора ни Балибар ни Муф. Ти у разговору увек налазиш неке литературе, кажи и закључи нешто и сам.  — Обсусер✉ 21:36, 23. јул 2019. (CEST)

Ja neću ovde uopšte da citiram koja si sve pravila prekršio ovim odgovorom. Ovo je prvorazredni politički POV. ZAmisli, nije na društvenim naučnicima da definišu ove stvari, nego ti i ja ćemo to uraditi za vikiediju, dobrog srca i duše. Nemam reči. I to treba da ide u članke. --ANTI_PRO (разговор) 21:57, 23. јул 2019. (CEST)

Фин покушај али заборавио си Оксфорд, Кембриџ, Пипла и Гарика и све светске правнике који знају шта је нација а шта етнија.  — Обсусер✉ 22:00, 23. јул 2019. (CEST)

Ovom temom se bave etnolozi, antropolozi i psiholozi. A na jeziku koji mi govorimo ima par vrhunskih. Jednog sam citirao. Ti stvarno ovde sad ulaziš u opovrgavanje Vlaisavljevića? --ANTI_PRO (разговор) 22:04, 23. јул 2019. (CEST)

Дај цитат шта каже шта је нација а шта етничка група.  — Обсусер✉ 22:12, 23. јул 2019. (CEST)

Napisao sam ti gore već, što si ismejao. Imaš u intervjuu i dao sam ti link. Imaš i u knjigama. Sve su dostupne onlajn. --ANTI_PRO (разговор) 22:19, 23. јул 2019. (CEST)

Извори где се помињу хрватска питања на састанцима у Мостару, мајоризација, мањи ентитет и сл. нису озбиљни. Издвоји дефке.  — Обсусер✉ 22:33, 23. јул 2019. (CEST)

Veoma su ozbiljni. Čovek je dao predavanje na naučnoj konferenciji. Ovo je apstrakt i ceo tekst. Inkriminisani deo se spominje u prvoj trećini predavanja. Naći ću ga i u knjigama. Odavno sam ih čitao. --ANTI_PRO (разговор) 22:55, 23. јул 2019. (CEST)

Па ето видиш да се национално односи на државу. — Обсусер✉ 23:03, 23. јул 2019. (CEST)

Šta se nacionalno odnosi na državu? Gde si to čuo u ovom predavanju? --ANTI_PRO (разговор) 23:32, 23. јул 2019. (CEST)

§ 28. Nacija je u javnopravnom smislu zajednica prava/državna zajednica: zajednica državljana ili sama država kao zbir njenih građana. U tom smislu se kao sinonimi koriste: državni narod, državna nacija, politička nacija, demos… То је у том тексту. Ево видиш да је етност народ као етничка заједница, а демос као државна заједница људи. — Обсусер✉ 23:37, 23. јул 2019. (CEST)

Iz pristojnosti prema sagovorniku, pliz pročitaj ceo tekst, ako ti se već debatuje. Ako te mrzi, budi pošten i reci da nećeš. Da ne gubimo vreme. Čovek u tome što si citirao daje svoj komentar na tekst Naše stranke i komentira kako i u kom stupnju je svaka bh. nacija u kojoj meri rešila svoje nacionalno pitanje. Da ti skratim muke, ne moraš čitati ovo, jer je za diskusiju nebitno. Odslušaj predavanje, imaš na trećini. --ANTI_PRO (разговор) 23:48, 23. јул 2019. (CEST)

Па је ли то дефиниција или није? Шта ради ту ако је погрешна. На дну су дати прегледи појмова коришћених у тексту.  — Обсусер✉ 00:54, 24. јул 2019. (CEST)

Pročitaj ceo tekst, ili celu referencu. Nikakva to definicija nije. --ANTI_PRO (разговор) 12:18, 24. јул 2019. (CEST)

Значи није дефиниција а цитирана је? Чуди ме шта ради у том чланку ако је погрешна или ако је цитиран неки псеудонаучник.  — Обсусер✉ 12:42, 24. јул 2019. (CEST)

Ovo je cela referenca:

„ Nema sumnja da je kod Bošnjaka „nacionalno pitanje“ postalo u najvećoj mjeri „državno pitanje“. Pokazalo se da je to doista najveća moguća mjera, budući da se kod nekih njihovih vodećih ideologa uklanja i sama razlika između države i nacije, tj. između državljanstva i nacionalnosti. Projekcija tog identiteta se elaborira u ideji „bosanskog državnog naroda“. Vidi o tome, na primjer, Omer Ibrahimagić, Bosanska državnost i nacionalnostI, Vijeće Kongresa bošnjačkih intelektualaca, DES, Sarajevo, 2003, str. 140-148. Također neke radove Edina Šarčevića, na primjer, Dejtonski ustav: Karakteristike i karakteristični problemi, Sarajevo 2009. Kritički osvrt na takva shvaćanja poduzeo je Dražen Pehar, “’Deparlamentarizacija ustavotvorstva’, Daytonske ustavne aporije i simulakrum ‘bosanske nacije’“, Status № 15, proljeće 2011, str. 125-147.

Zanimljivo je da je ideju o „državnom narodu“ u svoju ideološku platformu preuzima Naša stranka koja hoće da bude uzorito „građanska“, a nipošto samo bošnjačka. Pritom je trebalo na silovit način razdvojiti nacionalno i etničko, a cijena tog razdvajanja se pokazala prilično visokom: ideolozi ove stranke su nasjeli na „naturalizam“ etničkog samorazumijevanja. Izgleda da ovi „građanski“ umovi doista vjeruju u krvno srodstvo članova etničkih zajednica. Dok su jedan kolektivni identitet uzdigli tako visoko da su ga izjednačili sa pravnim, tj. državnim okvirom, o drugom su povjerovali da je posve prirodan, čak „biološki“. Evo kako to glasi u tekstu pod naslovom „Državno uređenje“ i podnaslovom „Narod/nacija“:

§ 27. Narod je u javnopravnom smislu kulturna/biološka zajednica ljudi: zajednica, jezika, fingiranog (sic) porijekla, svijesti o zajedničkoj sudbini, zajednica kulture, vjere i mase elemenata koji utječu na samorazumijevanje jednog kolektiva kao zasebne zajednice. U tom smislu se kao sinonimi koriste oznake: kulturno-biološki pojam naroda, kulturna nacija, ethnos…

§ 28. Nacija je u javnopravnom smislu zajednica prava/državna zajednica: zajednica državljana ili sama država kao zbir njenih građana. U tom smislu se kao sinonimi koriste: državni narod, državna nacija, politička nacija, demos…

(…)

„(c) odnos između pravne države koja je antiautoritarna i afirmira državni narod kao nosioca vlasti i etno-autoritarnih stubova državnosti koji afirmiraju kulturno-jezičko-biološki-narod kao nosioca vlasti;“

http://www.nasastranka.ba/wp-content/uploads/2014/09/DrzavnoUredjenje_PDF.pdf [originalni link je pokvaren, sledeći radi: https://www.nasastranka.ba/wp-content/uploads/2017/12/DrzavnoUredjenje_PDF.pdf]

”

I pročitaj gore gde je uglavljena u tekst. I o čemu se u tekstu radi. Ti kao da ne znaš da pročitaš tekst, pa ja sad ovde treba da ti prepričavam. --ANTI_PRO (razgovor) 14:22, 24. jul 2019. (CEST)

A tebi je draži Lovrenović i Vlaisavljević od Šarčevića i Ibrahimagića, pa ova prva dvojica su kao iznad i mogu da komentarišu u svojim svetski prihavćenim radovima ostale naučnike-pijune?  — Obsuser✉ 14:50, 24. jul 2019. (CEST)

Lovrenovićev je blog, on nikakve veze sa ovim nema. Čovek je pisac. On je samo preneo ovaj naučni rad koji je publikovan u nekoj publikaciji. Vlaisavljević je najpriznatiji istraživač ove teme u ovom delu sveta. --ANTI_PRO (razgovor) 17:16, 24. jul 2019. (CEST)

@Obsuser: Iako si poprilično subjektivan, što se može videti po nekim tvojim doprinosima, iz svega pročitanog zaključujem da imaš neki rezon. To može da bude korisno, ali i štetno ako se ne sarađuje sa drugim urednicima. U ovom slučaju su i svi u pravu, ili niko nije u pravu, jer mi se čini da svako posmatra onako kako mu odgovara. Pošto je reč o podeljenoj teritoriji, mislim da se takve stvari najbolje rešavaju centralnom napomenom, kao što na en.viki postoji za tzv. Kosovo. Tu se sve što je nejasno, a preobimno i nepotrebno da ide u neki članak može popisati uz navođenje izvora za stavove koje zastupaju različite strane, zvanične naravno, te takvu napomenu treba zakačiti svuda gde je neophodno.

Gleda se ono zbog čega je bitan i tako se i slaže u uvodu. Ako neko živi i radi u nekoj državi, nju predstavlja i ima pasoš, onda to ide u prvu rečenicu i u suštini se državljanstvo navodi prvo, ali ne mora ništa ni da se povezuje. Neki i ne iznose javno šta su po nacionalnosti. E, sada, uvek postoje specifični slučajevi, gde je neko promenio pasoš, veru, političko uverenje... A, sve! Znači, što se tog dela tiče, Obsuser u nekoj meri ima pravo. Međutim, ukoliko postoji problem oko određivanja te kategorije, onda to deklarisanje treba zaobići i obrazložiti u nastavku, jer niko nije bitan samo zbog toga što postoji. Opet, izuzeci su premićke titule. Samo što i dalje primećujem da Obsuser dosta stvari radi na svoju ruku i interpretira smernice onako kako mu u datom momentu odgovara, ili se pozove na 5. stub o zanemarivanju svega postojećeg. Nije to dobro. (Kad je već reč o uvodima, jedan od primera je i ovo Bez obzira na nečiju aktivnost na nekom polju, ako neko zanimanje nije relevantno, koja je logika da to stoji u uvodu?). Ako oko nečega nismo saglasni, hajde da vidimo šta to može da se promeni kako bi bilo jasnije i jednostavnije za korišćenje, a ne da svako tera neki inat nekome. Ovde sam opet u nekoj meri saglasan, ali je to pojedinačni slučaj i takve stvari treba rešiti na nivou projekta, jer „riba smrdi od glave“. S druge strane, uporno pozivanje na smernice nekog drugog projekta mi je potpuno besmisleno, jer mi ovde neke stvari radimo potpuno drugačije, ili ih ne radimo uopšte. A kad se sve svede na paušalno ocenjivanje situacije, to tek nije dobro. Dakle, neke smernice treba da se poštuju, ali ih pre svega treba definisati na ovom projektu. Ova rasprava se ponovo odužila, ali da bar probamo da dođemo do nekog rešenja. Po meni nije toliko problematično ako se izađe iz nekih okvira, ukoliko su prevaziđeni, pod uslovom da se time ne remeti projekat i ne pravi veća šteta od koristi. --Lotom (razgovor) 13:00, 24. jul 2019. (CEST)

Nisam uopšte subjektivan nego potpuno objektivan i realan, što se može videti po svakom mom doprinosu. Ne zaključuje se iz toga da imam rezon nego iz komentara u raspravama. Sarađujem sa urednicima, zar ne diskutujemo normalno. Ne mogu svi biti u pravu, postoji samo jedan tačan zaključak koji se da izvesti i koji može izvesti i Ivan sam i svako drugi ako pročita šta smo pisali a zanemari ko je ostavljao koji komentar (koji je on koji ja koji neko drugi). Slažem se da treba centralna napomena i to sve ostalo što kažeš. Slažem se i da ne treba da se povezuje. Da, a sve ako misliš na to, ako ne pogledaj. :) Ništa nisam zanemario kod Tamare, a 5. stub postoji. Ona jeste i pevačica i blogerka i pravnica, šta je tu sporno? Ako može Baka Prase da bude jutjuber po zanimanju može i ona jutjuber ali bloger a ne recenzent video-igara i jutjub pevač. Tu se za ribu potpuno slažemo i nije potrebno preciznije obrazlagati, jasno je gde leži problem. Nije besmisleno jer tamo je najviše urednika i najviše pojedinačnih rezona, pa i najbolji zaključak a najmanja mogućnost greške; ne možemo takozvani mi raditi drugačije, svi živimo u istom svetu i moramo da poštujemo ista pravila i imamo ista prava; u protivnom je nepravda. Nije dobro paušalno. Treba poštovati a i definisati, to i jeste problem što Ivan neće ni da se definiše pa stavlja suludi komentar ne držati se nikakvih pravila pisanja uvoda. Naravno da nije problem ako je u korist projekta, to kažu i smernice. — Obsuser✉ 13:12, 24. jul 2019. (CEST)

Jeste. 😑 Jasno je i meni da je tamo mnogo veći broj urednika, ali treba da uspostavimo neki red ovde i smernice prilagodimo i definišemo potrebama ovog jezičkog projekta. To kako je taj članak prošao, to stoji u arhivi, ali ne znači da je to amin za svakog sličnog. To što je ona pravnica nije presudno da postoji članak o njoj, niti je ostvarila neki značajan doprinos toj nauci, pa da stoji u uvodu. Dragan Jovanović je VKV mehaničar, pa mu to ne stoji u uvodu, nije se čovek ostvario na tom polju. Isto kao što ni Kija Kockar nije dobila članak kao stjuardesa. Znači najbitnije za uvod je zanimanje. Ako ono nije relevantno, onda u većini slučajeva nije ni članak. Ima izuzetaka, ali su to priče za sebe. Kod sportista je na prvom mestu reprezentacija, pa državljanstvo, pa nacionalnost/etnička pripadnost. (Ponovo slučaj gde može da bude značajno u slučajevima višestrukog državljanstva, ali ne i presudno.) Poznat mi je termin Srbijanac, ali ga ja, kao Srbin koji govori i piše maternjim jezikom, ne koristim. Neko pravilo je da prva, ili prve dve rečenice najbliže opišu pojam, a da se kasnije u uvodu može izvući ono najbitnije iz članka. Trivijalnosti nisu za uvod svakako, ali mislim da nije pogrešno ni ako se navedu u tekstu na odgovarajučem mestu za to. Konačno, ako neko spori državljanstvo, odnosno suverenitet države u kojoj živi, onda je najbolje takav pridev izostaviti, te postaviti odgovarajuću napomenu. Eventualno, ukoliko može da se uklopi kraći opis iza toga, a sve detaljno treba da stoji dalje u tekstu. --Lotom (razgovor) 15:30, 24. jul 2019. (CEST)

Pomoć:Arhiviranje stranice za razgovor

Pominjao sam sređivanje ove stranice.

---

Premeštanje sadržaja

1. Kliknite na dugme Uredi ili Uredi izvor ukoliko vam je omogućeno vizuelno uređivanje.

2. Izaberite tekst koji želite da arhivirate.

3. Desnim klikom na miš izaberite opciju Iseci / Cut.

4. Napravite prvu stranice arhive otvaranjem aktuelne stranice za razgovor u novoj kartici i dodavanjem teksta /Arhiva 1 na kraj linka.

5. Nalepite tekst koji želite da arhivirate. Radi lakšeg snalaženja, preporučuje se da na vrh stranice arhive dodate šablon {{Automatic archive navigator}}.

6. Da biste sačuvali izmene na obe stranice (stranici za razgovor i njenoj arhivi) pritisnite dugme Objavi promene na dnu uređivača.

Za svaku sledeću stranicu arhive samo menjajte broj (Arhiva 2, Arhiva 3,...)

---

Ja sam ovde kratko i jasno opisao korake potrebne za arhiviranje, mislim da je mnogo bolje od trenutnih slabo razumljivih 15 koraka koji nisu ažurirani 14 godina. Gore napisani tekst zamenio bih sa celim odeljkom Redno arhiviranje do odeljka Arhive po podtemama, dalje ne bih dirao.

Acamicamacaraca mi je pomenuo da bismo možda mogli i da napravimo video tutorijal što takođe nije loša ideja.

Zamolio bih kolege da prokomentarišu ovaj predlog i da li se slažu. — SimplyFreddie (razgovor) 22:45, 23. jul 2019. (CEST)

 Komentar: Ja sam za. Stari tekst je loš.  — Obsuser✉ 22:55, 23. jul 2019. (CEST)

 Komentar: Ja sam ZA.--Soundwaweserb (razgovor) 22:56, 23. jul 2019. (CEST)

 Komentar: Izneo sam svoje mišljenje na diskord server, ali hajde i ovde. Podržavam predlog, trenutni tekst je stvarno predug i obeshrabrujući. — Žile (✉) 12:41, 24. jul 2019. (CEST)

 Komentar: Slažem se, ja sam za. --Valentinita10 (razgovor) 12:47, 24. jul 2019. (CEST)

 Komentar: Svakako. --Zoranzoki21 (razgovor) 12:40, 25. jul 2019. (CEST)

 Komentar: Korisno je da uputstva budu kratka i jasna. Podržavam sve aktivnosti koje vode ka tome. Imamo verovatno još takvih neažurnih strana za pomoć. --Đorđe Stakić (r) 07:47, 28. jul 2019. (CEST)

Pošto nije bilo protivljenja,   Urađeno — SimplyFreddie (razgovor) 18:00, 31. jul 2019. (CEST)

Sajtnotisi

Nakon što se većina urednika na Diskordu složila, da pokrenem raspravu i ovde. Predložio sam da malo promenimo naše sajtnotise, na šta me je podstakao veći broj istih u poslednje vreme i njihova neuočljivost. Naime, moj predlog je da uvedemo nekoliko osnovnih boja za sajtnotis koje će imati svoje značenje. Na primer, plava za glasanja, crvena za takmičenja i slično. Trenutno je samo nagomilan veći broj sajtnotisa koji nikome ne upadaju u oči, a poenta istih jeste da ljudima privuku pažnju i da oni kliknu kako bi videli o čemu sajtnotisi obaveštavaju. Kada bi sajtnotisi bili različitih boja, jasno bi se znalo koji upućuje na šta, a raznovrsnost bi dovela do njihove veće uočljivosti. Tako, ako nekog ne zanimaju takmičenja (ili maratoni), već samo bitna glasanja na Vikipediji, on se neće obazirati na (recimo) crveni sajtnotis (ili će ga jednostavno sakriti). Čak i da se u datom trenutku pojavljuje samo jedan sajtnotis, boje će i dalje značiti i imati svoju poentu.

Na to se nadovezala ideja da napravimo jedan uniformni šablon koji će kao jedan od parametara imati Temu: (pa se unese Takmičenje, Maraton, Glasanje i slično) i na osnovu toga se sajtnotis sam oboji. Kreiranje uniformnog šablona bi takođe pomoglo da se izbegne komplikovani kod koga je nemoguće naučiti već se mora uvek kopati po istoriji stranice i kopirati (na primer, kod izgleda ovako: <div style="position:relative; overflow:hidden; background-color:#5E9DC8; text-align:center; color:white; font-size:1.25em; font-weight:bold; line-height:1.5em; margin-top: 5px;"><u>[[Википедија:Захтеви за администрирање/Давање/FriedrickMILBarbarossa|<span style="color:white">У току је гласање о додели администраторских права кориснику FriedrickMILBarbarossa.</span>]]</u></div>).

Naravno, ovo ne znači da bismo dobili bojanku i šarenilo — boje nikako ne bi bile drečave, čak mogu biti i svetlije od ove trenutne plave. O neuočljivosti naših sajtnotisa govori i činjenica da brojne Vikipedije imaju sajtnotise znatno većih dimenzija (a takvi su i oni globalni), a neki čak uključuju i slike. Šta zajednica misli o ovome? --Miljan Simonović (razgovor) 01:53, 13. avgust 2019. (CEST)

 Komentar: Slažem se sa idejom, pogotovo za uniformni šablon, to mi je odlično. Jedino treba malo prodiskutovati o ovim bojama, čisto da ne upotrijebimo baš svaku boju iz spektra. :) Kao što sam napisala i na Diskordu, treba povesti računa o tome da ovo sve bude u skladu sa minimalističkim dizajnom Glavne strane. — Marina Simić (razgovor) 01:58, 13. avgust 2019. (CEST)

 Komentar: Protiv. Sajtnotis nije osmišljen da bude „Žikina šarenica”, sa raznim bojama, već treba da bude jednoobrazan. Po meni ovo je neozbiljan predlog, koji neće doprineti nikakvom boljem uočavanju sajtnotisa.--Soundwaweserb (razgovor) 01:58, 13. avgust 2019. (CEST)

 Komentar: Ne trebamo praviti svetleće reklame da bi privukli masu. Ko ume da čita i ima malo interesovanja pogledaće šta ga zanima, a kada više ne, zatvoriti sajnotis klikom na opciju sakrij. --MareBG (razgovor) 02:03, 13. avgust 2019. (CEST)

 Komentar: Meni je ovo zanimljiv i razuman predlog. Dešava se da dođe do smene obaveštenja, a broj ostane isti i neko ne obrati pažnju na takvu promenu. Oko boja se, naravno, treba usaglasiti, a tu bi već moglo da se pusti da svaki korisnik predloži svoj paket boja, pa da se na osnovu toga i izaberu. Nijansi ima mnogo, ali bi i to već moglo nekako da se reši. Bilo bi lepo i kada bismo uspeli da promenimo dizajn sajtnotisa, a da bude vidljiv u potpunosti.

Još nešto. Trebalo bi da se usaglasimo oko redosleda stavki, da ne bi bile tek onako nabacane. Da se ustanovi kakve informacije će biti posložene odozgo nadole i da li će to biti prema „važnosti“, ili prema roku trajanja. --Lotom (razgovor) 07:52, 13. avgust 2019. (CEST)

@Lotom: naravno, ukoliko u datom trenutku postoji više sajtnotisa, išli bi po „kategorijama” (tj. ne bi se mešale boje), a u okviru kategorija po starosti i dužini trajanja (trenutno je praksa da se ređaju prema starosti, uz izuzetak onih koje kraće traju, a koji se onda postavljaju pre ovih „dugotrajnijih”). Može se probati da se „ukrade” neki kod od sajtnotisa sa drugih Vikipedija, pa da uklopimo kad budemo pravili taj uniformni šablon. Što se tiče boja, ja koristim ovaj spisak, ali svakako verujem da možemo da odaberemo neke ne previše drečave. --Miljan Simonović (razgovor) 08:05, 13. avgust 2019. (CEST)

 Komentar: Ogromna podrška za predlog iz više razloga. Prvo, ja sam jedan od urednika koji su se odnedavno uključili u uređivanje sajtnotisa i kopiranje onolikog koda i rad s njim je prosto nezgodan. Ideja unificiranog šablona za satnotis je sjajna. I @Ranko Nikolić: se uključio u pravljenje jednog takvog, pa bi me zanimalo da li bi želeo ovde da se izjasni. Dakle, takav šablon bi omogućio lakše baratanje i imao bi parametre |tip = tamičenje/akcija/kandidatura i sl. koji automatski određuje boju i parametar |tekst = U toku je blabla koji ispisuje tekst. Drugo, sajtnotis služi kako bi privukao ljude da učestvuju u nečemu, a jednoobraznošću to nećemo postići. S druge strane, različiti sajtnotisi bi upadali u oči i privukli pažnju drugim ljudima. Nadam se da oslislimo neki dobar dizajn koji će se slagati i imati motive Glavne strane budući da je ona jedna od navidljivijih . Srdačan pozdrav i ugodan dan. — Žile (✉) 10:05, 13. avgust 2019. (CEST)

 Komentar: Podržavam realizovanje ove ideje, naravno, u granicama normale i bez preterivanja u šarenilu.

Kad smo već kod ovoga, dajte da koristimo neki srpski izraz za sajtnotis, lepše bi izgledao naziv Obaveštenja ili Globalna obaveštenja. — SimplyFreddie (razgovor) 13:18, 13. avgust 2019. (CEST)

S tim u vezi, „Globalna obaveštenja” nisu pogodna jer može da se odnosi na globalni/centralni sajtnotis. Možda „Obaveštenja sajta/Obaveštenja na sajtu”, mada se meni lično dopada „Viki obaveštenja”, iako i sajtnotis (spojeno) može proći. — Žile (✉) 15:56, 13. avgust 2019. (CEST)

I meni je predlog OK. Unificirani šablon je kul ideja, a što se tiče boja, da treba videti koje boje su pogodne za korišćenje (neke pastelne verovatno bolje prijaju očima nego drečave), a pretpostavljam da nećemo imati više od 3-4 kategorije, tako da mi ne deluje da će biti previše šareniša. --F± 23:24, 13. avgust 2019. (CEST)

Podržavam, odlična ideja. Takođe podržavam i ideju o preimenovanju anglizma sajtnotis u obaveštenje --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 00:01, 14. avgust 2019. (CEST)

 Komentar: Podrška i od mene za promenu. Smatram da je značajno da budu malo uočljiviji i ja bih skrenula pažnju na novajlije, koji se slabije snalaze u ovom okruženju i na to da će ih i početnici lakše primetiti. Naravno, ne mislim da treba da budu jarkih boja i previše napadni, neke prijatne pastelne nijanse se podrazumevaju. Takođe mi se dopada ideja da vrsta obaveštenja ima svoju boju, to skroz ima smisla, ako već uvodimo više boja. Dobrislava (razgovor) 12:15, 15. avgust 2019. (CEST)

Potreba stranica Alta Rosa (Baia de Banderas), Patiku i sličnih

Da li je realna potreba za ovakve stranice postoje? Znači samo na srpskoj i srpskohrvatskoj vikipediji postoje stranice o selima populacije od 1 Alta Rosa (Baia de Banderas) do par stotina, ili o nenaseljenim ostrvima Patiku i slično. Skoro uvek izlaze ovakve stranice klikom na Slučajna stranica. Razumeo bih da mi izbacuje neka sela sa Balkana, ali ova u Italiji i Meksiku, bar za mene nemaju nikakvu svrhu (nek mi se javi kome imaju svrhu). Glavno pitanje: Da li ja smem ovakve stranice brisati? Konduras (razgovor) 18:02, 29. avgust 2019. (CEST)

Ne, to se može smatrati vandalizmom. @Dcirovic: je unosio stranice tog tipa pa neka on objasni poentu. Ja ne znam poentu, i ne želim da se mešam. --Zoranzoki21 (razgovor) 18:56, 29. avgust 2019. (CEST)

Bilo bi lepo da saznamo poentu postojanja stranica za sela koje stanovnici te države (ili regije) verovatno ne znaju za njihovo postojanje. Konduras (razgovor) 19:27, 29. avgust 2019. (CEST)

Pa i u Srbiji ne zna svaki stanovnik naše države sva mesta koja postoje, a za neke imamo članke neke ne. Ovo sam osetio na sebi iks puta lično za selo u kome ja živim. Kome god spomenem gledaju me nemo, ne znaju. I sad Vikipedija ne treba da ima članak o njemu. Nema smisla. --Zoranzoki21 (razgovor) 20:33, 29. avgust 2019. (CEST)

Kad već imamo urednike čiji doprinosi su ekvivalentni postojanju sela sa jednim stanovnikom, zašto ne bi imali i članke o tim selima. Svako naseljeno mesto, imalo ono deset miliona ili deset porodica je relevantno samo po sebi i jednako značajno. Komentar o ostrvima bolje da zadržim za sebe --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 19:46, 29. avgust 2019. (CEST)

Jel dobijaš mnogo informacija o tim selima? Aj da ima više informacija na bilo kom jeziku, pa na Google Translator pa da saznam nešto, ne bih se bunio. Ali ne dobijam uopšte informacije. Koliko je bilo građana i porodica u nekom selu na nekom popisu/proceni, nadmorsku visinu, saveznu državu i to je to od informacija. Ni istoriju kroz godine koliko građana je bilo. Da ima više informacija na bilo kojoj vikipediji, ne bih se bunio. Konduras (razgovor) 19:54, 29. avgust 2019. (CEST)

Nikola nije neki argument imamo urednike koji ne doprinose baš mnogo pa se to poredi sa tim selima koji imaju jednog, čak i nijednog stanovnika. Svako doprinosi koliko želi. Ali se slažem sa argumentom oko relevantnosti. --Zoranzoki21 (razgovor) 20:33, 29. avgust 2019. (CEST)

Enciklopedija obuhvata širok opseg tema, onih o kojima se mogu napisati opširni članci, kao i onih o kojima je malo podataka dostupno. Diskusija o unosu naseljenih mesta je vođena na trgu. Odlučeno je da članci o toponimima trebaju da postoje. --Dcirovic (razgovor) 20:08, 29. avgust 2019. (CEST)

Ako je tako odlučeno da se naprave stranice o mestima sa malo informacija, onda neka ostanu. Samo mi nije logično da na enciklopediji (na srpskom jeziku) budu meksička naseljena mesta, dok ista ne postoje na enciklopediji španskog jezika. Isto tako, zašto nema, na primer, moje selo (po popisu iz 2011. godine ima 1.900 stanovnika) u španskoj enciklopediji, a o opštini (po popisu iz 2011. godine ima 59.500 stanovnika) ima svega tri rečenice i kutijica? Konduras (razgovor) 20:27, 29. avgust 2019. (CEST)

Španci se ne opterećuju nešto jer imaju preko milion i po članaka. Ali, svaki projekat ima svoju politiku i način rada, niti imamo urednika koliko oni imaju, tako da mi ne možemo uticati na njihov rad niti oni na naš. --Zoranzoki21 (razgovor) 20:33, 29. avgust 2019. (CEST)

Kad se već raspravljamo, zašto engleska vikipedija o proji nije povezana sa srpskom vikipediom o proji? Konduras (razgovor) 20:42, 29. avgust 2019. (CEST)

Ja koliko znam povezano je. Inače, @Konduras, NikolaB i Dcirovic: Prebacio sam ovo sve sa administratorske table, jer nije to mesto za raspravljanje. --Zoranzoki21 (razgovor) 20:46, 29. avgust 2019. (CEST)

Prebacuje na kukuruzni hleb, barem koliko ja razumem engleski (Cornbread) Konduras (razgovor) 21:19, 29. avgust 2019. (CEST)

A na koju stranicu na tamošnjoj Vikipediji treba da linkuje naša domaća stranica? --Zoranzoki21 (razgovor) 08:11, 30. avgust 2019. (CEST)

Proja (naša vikipedija) na Proja (engleska) Konduras (razgovor) 11:58, 30. avgust 2019. (CEST)

Hvala na prijavi uočene greške, ispravio sam. --Zoranzoki21 (razgovor) 15:06, 30. avgust 2019. (CEST)

Glasanja i glasovi

Pokretao sam ovo pitanje više puta na diskord serveru, a sada evo i ovde. Mnoge velike enciklopedije (među kojima i Vikipedija na ruskom, na engleskom itd.) odavno su ukinule puko prebrojavanje glasova jer to nije u duhu Vikipedije. Generalno, Vikipedija nije većinska demokratija, te glasanje nije zamena za argumentovanu raspravu. Konsenzus se postiže kroz predlaganje, diskusiju i saradnju i odobravanje drugih korisnika. Tok glasanja može svako da promeni i zloupotrebi pozivanjem korisnika sa sličnim stavom da glasaju na isti način, odnosno lako se može manipulisati glasanjem. Kod rasprave to nije slučaj. Utvrđuje se valjanost/validnost iznetih argumenata i nalazi neki kompromis.

Sad, ne verujem da bi naglo mogli da promenimo sve stranice glasanja u rasprave budući da glasanja imaju široku primenu i dugu tradiciju, ali bar nekako da ih smanjimo ili ograničimo. Članci za brisanje su nam puko prebrojavanje plusića i minusića. Lotom je predlagao da se ČzB pretvori u raspravu i najbolji argument odlučiće o sudbini članka, a konačna odluka o sudbini članka treba da ostane adminu koji će na osnovu iznetih argumenata preduzeti odgovarajuće radnje. Isto kao što i birokrate imaju pravo da dodele AP po svom nahođenju (imajući u obzir argumente sa rasprave). Što se sjajnih i dobrih članaka, kao i izabranih spiskova tiče, tu možemo da primenimo sličnu proceduru. Npr. na Vikipedija:Dobri članci/Nominacije održavaće se rasprava. Ako dobar deo zajednice argumentovano podržava dodelu statusa, tako će i biti. Ako bude protivljenja, može se održati glasanje za predlog. Na taj način bi se i skratila procedura za dobijanje statusa kod članaka sa ogromnom podrškom.

Šta vi mislite o ovome? Da li imate neki drukčiji predlog promene? — Žile (✉) 19:35, 8. septembar 2019. (CEST)

Samo da se ogradim, nema smisla tumačiti argumente na način najbolji ili najlošiji, već da li su osnovani ili ne. A sama ta osnovanost se može izvući ili iz proverljivosti konkretne tvrdnje, ili iz nekog uopštenog stava zajednice. Međutim, teško ćemo ovo skorije da promenimo, jer nisam siguran koliko smo kao zajednica spremni na takav korak. --Lotom (razgovor) 20:05, 8. septembar 2019. (CEST)

Upravo tako. Osnovanost argumenata zasnivaće se na proverljivosti ili neke smernice/pravila i sl. Slažem se da je predlog teže sprovodiv, ali to ne bi trebalo da nas ograničava. Ako se zajednica složi, primenićemo. — Žile (✉) 22:02, 8. septembar 2019. (CEST)

Iako sam se poprilično navikao na glasanje, ovo deluje kao odlična ideja za poboljšanje kvaliteta glasanja. Mada, iako se gledaju argumenti, možda bi trebalo da se spomene da je poželjno ili bar dozvoljeno da se koriste i šabloni koji su dosad koristili za to (Za, Protiv, Brisati itd). Nemam više šta da kažem što vi niste. — VLADA ^da? 20:47, 9. septembar 2019. (CEST)

Problem u tome jeste što se upotrebom tih simbolčića automatski ističe da je to glasanje i onda će se uvek naći onaj jedan ko će metnuti samo simbol bez obrazloženja. Na Vikimaniji se pričalo o sistemu recenziranja članaka. Primenjuje se kada se bira dobar/sjajan članak ili izabrani spisak. Naime, radi se o tome da svako ima pravo da recenzira nominaciju pisanjem bar 2 rečenice teksta o njemu. Na kraju, ako se svi argumenti ispoštuju i dođe do svestrane saglasnosti, članak dobija status. Taj sistem primenila je Vikipedija na indonežanskom (a i na engleskom) i primećen je porast kvaliteta i standarda članaka s datim statusom. Možda bismo to mogli da napravimo za početak, a ako dobro prođe onda i sa ČzB-om da uradimo nešto slično. — Žile (✉) 01:34, 10. septembar 2019. (CEST)

Kao što sam u više navrata rekla, meni je sasvim besmisleno pustiti jednu osobu da odluči o nečemu, bilo da je to administrator, birokrata ili neko treći. Niko ne može biti sasvim objektivan i da obriše ili ne obriše članak na osnovu argumenata, a da se pritom ne vodi svojim mišljenjem. Ja sam čak predlagala i glasanja kada se trajno blokiraju korisnici koji nemaju očigledne vandalizme. Kad su neke „trajnije” stvari u pitanju, ja bih tu ostavila glasanje. Ipak, glasanja za dobre i sjajne članke bi mogla lagano da se ukinu. Miljan ima dobru ideju što se toga tiče, pa pozivam njega da se izjasni. — Marina Simić (razgovor) 09:24, 10. septembar 2019. (CEST)

Da, da. Trebalo bi naći neki balas između administratora i zajednice. Mislim da @Wikiwind: ima neke predloge za to, pa bi bilo sjajno kada bi ih izneo. I ja smatram da se treba izjašnjavati za trajno blokiranje nekog korisnika. To može biti i diskusija/rasprava, mada i glasanje, ali da se puki glasovi ili glasovi tipa slažem se/ne slažem se ne računaju. Zapravo, Marina, ova ideja koju sam gore izneo jeste Miljanova . Hehe. Srdačan pozdrav. — Žile (✉) 10:09, 10. septembar 2019. (CEST)

Što se tiče članaka za brisanje, ne bi to trebalo da bude neki problem, ako se stvari postave kako treba. @Željko Todorović: ima pravo što se tiče definisanja nekih pravila, jer u to treba da bude uključena čitava zajednica. Možda bi neki spam mejlovi mogli da pomognu u tome, ali otom-potom. Treba to da bude smislenije od onoga što sam ja uradio prošli put, pa da se sređuje jedno po jedno. Ako imamo jasne kriterijume, onda se predlagač za brisanje pozove na neki od njih, u polemici se ostavlja postor da neko iznese drugačiji argument, ali opet pozivajući se na neki kriterijum. Ako članak prođe bilo koji od tih kriterijuma, onda ostaje, u suprotnom se briše. Takav je princip na en.viki, čisto i to da napomenem. Za mene je to legitimno, ne zbog upoređivanja sa drugim projektima, već zbog toga što bi postojala neka doslednost. Na taj način bi čisto lupanje recki bilo obesmišljeno, jer se ne bi prebrojavali subjektivni glasovi, već bi se tumačila obrazloženja. Tu bi uloga administratora bila marginalna i svodila bi se na proveru činjenica. Ako je ono na šta se neko poziva tačno, odnsno provrljivo prema referencama i u skladu sa ustanovljenim pitanjem značaja, onda je to osnovan argument. Znači, nema šta ko da premerava čija je teza lepša, te da li je neko mlada zvezda i ostale gluposti, već da li napisano ima smisla, a to može da se izvede samo ako se prvo usaglasimo oko nekih osnovnih pravila i bilo bi dobro da time pokupimo što više potencijalnih slučajeva. Onaj opšti prag značaja je odavno prevaziđen, jer je danas praktično moguće pronaći izvore za bilo šta, a ne znam na osnovu čega ćemo da ustanovimo da li je neki izvor relevantan ili ne, sem prema ličnom ubeđenju. Maliciozni sajtovi i oni gde su vesti pretežno lažne, uglavnom se blokiraju globalno, pa ih nije moguće koristiti kao izvor. @Soundwaweserb: Nadam se da sam pojasnio na šta sam mislio pod prebrojavanjem i tumačenjem argumenata. --Lotom (razgovor) 11:04, 10. septembar 2019. (CEST)

U suštini, moglo bi da prođe. Planirao sam da se u početku fokusiram na statuse, tako da ću probati prvo njih da ažuriram prema predloženom sistemu recenziranja. Zatim bi moglo i ujednačiti sistem članaka za brisanje s onim na en.viki. Nije problem. Što se izvora tiče, ne ocenjuje se njihova relevantnost nego pouzdanost. A o tome imaš u ovoj smernici. A slažem se da postoji i subjektivnost u ocenjivanju. — Žile (✉) 09:07, 11. septembar 2019. (CEST)

 Komentar: Već sam ranije negdje napisao da bi možda imalo smisla odrediti neki granični raspon u okviru kojeg bi administratori mogli zatvarati glasanja ocjenom argumenata. Trenutna situacija je da ako je 69% korisnika glasalo za brisanje, članak ostaje, dok ako je 70% glasalo za brisanje, članak se briše, što je malo besmisleno. Moja ideja je da se odredi granični raspon (recimo između 60% i 70%) i ako je rezultat glasanja u tom rasponu, tada bi administratori zatvarali glasanje na već predloženi način. Taj raspon bi mogao biti uži ili širi (60 do 70, 50 do 70, 50 do 75, 60 do 80 itd) i administratori bi mogli zatvarati glasanja ocjenom argumenata samo u okviru tog raspona. Možda bi imalo smisla tu dodati i glasanja gdje ne postoji interes zajednice (glasalo manje od 5 korisnika). Ukoliko ne postoji povjerenje u jednog administratora, takva glasanja bi mogla zatvarati dva administratora zajedno. Mislim da je iz dosadašnje rasprave jasno da neke veće i drastičnije promjene vjerovatno neće proći, a ni ja ih vjerovatno ne bih podržao.— WR 13:20, 10. septembar 2019. (CEST)

Meni deluje logično između 60 i 80% ako već ograničavamo budući da su te brojke najbliže onoj presudnoj (70%), međutim opet se sve svodi na neko puko prebrojavanje glasova i još puno brojki . Sviđa mi se ideja da dva administratora zatvaraju glasanja. Kako će se to izvoditi? — Žile (✉) 09:07, 11. septembar 2019. (CEST)

Ma meni ni to ne pije vodu. Opet se svodi na odlučivanje po slobodnoj volji, a to nije dobro. Najmanji je problem ako članak postoji, imamo brdo članaka koji faktički ne služe ničemu, a pitanje koliko je potrebno da postoje. Međutim, ako se članak briše, treba da postoji razlog, a ne samo zato što je, eto, nekome tako došlo. Isto tako, Aco, ja razumem tendenciju da se prevodi sa en.viki, tako je lakše mnogima, ali mislim da ta praksa nije najbolja kada je održavanje projekta u pitanju. Treba prvo da vidimo na čemu smo i kako ćemo mi da definišemo neke stvri, to je za svaki projekat posebno. --Lotom (razgovor) 10:43, 11. septembar 2019. (CEST)

Slažem se sa Lotomom, to odlučivanje je previše nestabilna stvar. Nađeš dva admina koji dijele tvoje mišljenje i dobiješ ono što želiš, bez obzira na ostatak zajednice. Možda sam ja pesimista, ali mislim da se to neće koristiti na najbolji način. — Marina Simić (razgovor) 11:33, 11. septembar 2019. (CEST)

Ne treba povećavati još moć admina, a i da, može doći do manipulacija. Kompleksna je situacija tu za članke za brisanje, treba pronaći neki balans da svima odgovara. Za statuse je mnogo lakše prema iznetom sistemu. Sačekaću još par dana, pa ću pokrenuti pododeljak s detaljnim predlozima promena za njih. — Žile (✉) 12:00, 11. septembar 2019. (CEST)

Nemoj brzati, hajde da probamo prvo nešto da uradimo sa nekim kritrijumima, jer bez toga nema shvrhe menjati pravila za brisanje. Žargonskim rečnikom „nemamo za šta da se uhvatimo“. Ali to tek tamo početkom oktobra. (Rokovi na fakultetima, plus što su neki još na odmorima, a imamo i takmičenje u toku.) Kad smo već čekali ovoliko, mislim da mesec dana gore-dole nije neka razlika. --Lotom (razgovor) 12:34, 11. septembar 2019. (CEST)

Problem i jeste što svi mi subjektivno tumačimo pravila, tako da ne vjerujem da će neki novi kriterijumi za određivanje značaja pomoći da se to prevaziđe. Mi i sada imamo opšti prag značaja, pa ga svako tumači kako hoće. Određena zanimanja se precjenjuju i osobe koje se bave njima su praktično automatski na Vikipediji bez da im se osporava značaj, dok se, s druge strane, određena zanimanja potcjenjuju i takvi članci se često stavljaju na ČZB. Ima i osoba koje prelaze opšti prag značaja a teško im se može odrediti zanimanje ili se bave svačim pomalo. U takvoj situaciji, nisam optimista da se možemo dogovoriti oko nekih kriterijuma pored ovih koji već postoje, a i ako se dogovorimo teško ih možemo sprovesti jer će svako i dalje glasati prema svom subjektivnom mišljenju.— WR 13:46, 11. septembar 2019. (CEST)

 Komentar: evo da se i ja uključim u diskusiju, pošto su me Marina i Aca pomenuli. Sama ideja o ukidanju prostog prebrojavanja glasova nije nova, pričalo se o tome ranije, a i kolega Pinki je jedno vreme imao želju da promenimo proces odabiranja izabranih članaka. Ko što Marina i Aca rekoše, prisustvovao sam ove godine jednom predavanju na Vikimaniji na kom su ljudi iz Indonezije govorili kako su oni poboljšali ovaj proces. U suštini, znali su i sami da ono što postoji na en.viki neće u potpunosti raditi kod njih jer nisu toliko razvijena zajednica (kao što ne bi radilo ni kod nas, barem ne sada, a po meni ni u nekoj bližoj budućnosti), te su izvukli nešto što su smatrali da može funkcionisati i doradili ga. Proces kod njih sada funkcioniše tako što ne postoje odvojeno rasprava i glasanje, već je sve to sada jedno, a tokom tog izbora članka korisnici ostavljaju „review” (recimo da prevedemo kao recenziju). Pravila su takva da ukoliko neko samo ostavi za ili protiv, to će biti ignorisano. Čak će biti ignorisane i poruke koje sadrže nekoliko reči ili jednu do dve rečenice. Dakle, recenzija može da bude komentar korisnika koji se samo i isključivo odnosi na sadržaj članka i koji sadržajno objašnjava šta je to dobro i/ili loše u članku. Nakon što ljudi iz zajednice ostave komentare, bilo autor članka bilo neki drugi korisnik može da ispravi greške na koje je ukazano. Kada su sve sugestije ispoštovane i prođe određeni rok (nisam zapazio koliko traje ova procedura, ali može se pogledati na Vikipediji na indonežanskom), članak dobija status. Iako proces deluje spor, oni su za godinu dana primene imali svega par članaka manje nego u godini pre toga kada je na snazi bio stari sistem. Pored toga, išli su i malo dalje, te su polovini izabranih članaka skinuli status i „pustili ih kroz ovo novo sito”.

Što se tiče ostalih glasanja, smatram da nismo još uvek toliko „napredni” kao zajednica da možemo da ukinemo glasanja kod ČzB ili nekih još krupnijih stvari. Po meni možemo da probamo da idemo sitnim koracima, da isprobamo neku novu proceduru (koja ne mora da bude identična gorenavedenoj) na nekim „bezazlenim” stvarima (jer izabrani članci su nešto lepo, nešto čime Vikipedija može da se pohvali, dok ČzB mogu da budu bolna tačka jer se (o) nekome briše članak). Ukoliko taj novi sistem bude funkcionisao za izabrane članke, lako se može prilagoditi i za ČzB. Uz to, svakako podržavam promenu pravila o relevantnosti, ali pod uslovom da opet ne zagrizemo preveliku ribu. Ko što sam i tada predlagao Lotomu, najlakše je jedno po jedno. Uzmemo (re)definišemo kriterijume za fudbalere, pa onda za glumce, nakon toga za pevače,... Nemoguće je sve odraditi odjednom. --Miljan Simonović (razgovor) 13:49, 11. septembar 2019. (CEST)

 Komentar: Ma za izabrane članke je to najmanji problem. Prvo što ih nema toliko, drugo što se takvi članci najčešće prevode sa drugih projekata, ako ne u potpunosti, onda dobrim delom. Sa izuzetkom onoga što radi Pinki, jer su njegovi članci posebna priča. Tu relevantnost svakako nije upitna, znači problem manje, a praktično je nemoguće ne biti subjektivan jer ima dosta do vizuelnog identiteta članka, koji se nekome može dopadati, nekome ne. Ako je neki drastičan razlog u pitanju, pa neko glasa protiv, inače se u praksi to retko dešava. Tako da je tu relativno jednostavno uvesti recenzije, što je isto dobra stvar, jer se nameće kao logično da je neko ko komentariše pročitao članak.

@Wikiwind: Ako se stvari postave kako treba, onda bi se i to slobodno tumačenje svelo na minimum. Međutim, ima tu još problema. Recimo, obilno kasnimo sa patroliranjem, a sa druge strane imaš patrolere, neki od njih su i administratori, koji patroliraju izmene jer im se čini da su u redu. Možda se njima čini, ali nisu dovoljno upućeni. Dešavali su nam se ozbiljni propusti, pa čak i da promaknu vandalizmi jer neko nije vodio računa šta patrolira. Ja to opet nekako ispratim u onim člancima koji su mi u spisku nadgledanja, ali mi trenutno imamo >624 kila članaka. Nemamo dovoljno aktivnih korisnika da bi se to sve ispratilo, ali kada bismo se nekako nezvanično podelili po oblastima šta će ko da patrolira, bilo bi lakše. Ja preskačem one teme koje mi nisu bliske, sem ako su neke trivijalne izmene u pitanju. --Lotom (razgovor) 14:57, 11. septembar 2019. (CEST)

Poruke na spisku nadgledanja

Aca i ja smo došli na ideju da postoji prostor da se ove poruke poboljšaju i kategorišu slično kao što je odrađen redizajn sajtnotisa. Naime, za manje upućene, Watchlist messages su poruke koje se prikazuju urednicima na njihovom spisku nadgledanja i služe da korisnike obaveste o stvarima koje su interne, za razliku od sajtnotisa koji obaveštava o opštijim stvarima. Koliko sam ja upućen, ove poruke se nisu koristile do pre par meseci, kada je Vikivind stavio obaveštenje za izabrane slike (moguće je da su se poruke koristile i ranije, ali u poslednjih pet godina nisu). Pošto se dosad nisu koristile, ne postoje pravila koja navode šta treba da se obaveštava ovim porukama, tako da su dosad administratori interfejsa obaveštavali urednike samo o raspravama i glasanjima za izabrane slike i pokatkad o nekoj raspravi na Trgu.

Ideja je da se ove poruke koriste kako bi se urednici obavestili o:

• raspravama i glasanjima za izabrane članke (i spiskove)
• ČzB
• raspravama i glasanjima za izabrane slike
• raspravama o dodeli AP, patrolerskih i vraćačkih prava
• bitnijim raspravama koje se vode na Trgu

Poruke na spisku nadgledanja se već stavljaju pomoću određenog šablona, tako da je taj deo isti kao i kod sajtnotisa. Pokušali bismo eventualno da poboljšamo dizajn poruka kako bi bile sličnije sajtnotisu i bile u skladu sa generalnim minimalističkim dizajnom početne strane (sada su to obične poruke, crno uokvirene i zeleno obojene, što i nije baš estetski privlačno). Uz to, šablon za obaveštenja bi bio dorađen tako da postoje kategorije obaveštenja (kao i za sajtnotis) i u zavisnosti od tipa obaveštenja (ČzB, dodeljivanje prava, IČ,...) šablon bi se bojio u odgovarajuću boju.

Nakon što definišemo pravila i upotrebu, bila bi kreirana stranica Vikipedija:Watchlist-messages gde bi detaljno bila opisana upotreba ovih poruka i sva pravila koja budu izglasana. Šta zajednica misli o ovome? --Miljan Simonović (razgovor) 20:51, 14. septembar 2019. (CEST)

 Komentar: Ogromna podrška za ovo. Bilo bi super napraviti novi dizajn koji odgovara minamalističkom dizajnu Vikipedije i definisati pravila tako da se zna za šta se obaveštava. Pomoći ću i u lokalizaciji šablona i parametara. — Žile (✉) 20:59, 14. septembar 2019. (CEST)

 Komentar: Nemam ništa protiv. --Lotom (razgovor) 22:23, 14. septembar 2019. (CEST)

 Komentar: Dobra ideja ali mislim da će biti previše poruka ako se sve navedeno bude stavljalo. — Marina Simić (razgovor) 23:57, 14. septembar 2019. (CEST)

 Komentar: Poruke u spisku nadgledanja rade samo ako je nekom jezik korisnickog naloga srpski. --Kolega2357 (razgovor) 12:32, 16. septembar 2019. (CEST)

Glasanja za statuse

Iz gornje rasprave, došlo se do ideje da se ukinu glasanja za statuse (Vikipedija:Dobri članci, Vikipedija:Sjajni članci i Vikipedija:Izabrani spiskovi) i da se umesto njih uvede sistem recenziranja. Miljan, Srđan i ja smo razradili tu ideju. Naime, svaki korisnik će moći da ostavi recenziju na nominovani članak. Recenzija bi trebalo da bude dugačka najmanje 2-3 rečenice. Rasprava bi trajala 7 dana (ili 14 ako nominacija dobije manji broj recenzija, tipa manje od 5). Raspravu bi zatvarao neki administrator (dvoumio sam se oko ovog, ali mislim da bi administrator bio najobjektivniji za takve stvari) koji bi proverio da li su sve recenzije uvažene i sva pitanja rešena.

O ovome se pričalo na Vikimaniji. Vikipedija na indonežanskom je primenila ovaj sistem i primećen je porast kvaliteta i standarda članaka s datim statusom. Na taj način bi se izbeglo puko lupanje plusića (Vikipedija:Šta Vikipedija nije#Vikipedija nije većinska demokratija) i usredsredilo se na sam sadržaj članka, smanjene bi bile i zloupotrebe, a u većini slučajeva i skraćeno vreme do dodele statusa.

Šta vi mislite o ovome? — Žile (✉) 20:12, 21. septembar 2019. (CEST)

Ne bi bile smanjene zloupotrebe, ako neko ima svoje glasače, neće njima biti teško da napišu kratak tekst umesto da stave za. Ko će meriti dužinu rečenica i reči, a ko će biti sudija za argumente? To mi je malo neprofesionalno. Šta ako se desi da imamo pet ljudi koji podržavaju, a troje njih ne, ko sudi? --MareBG (razgovor) 20:49, 21. septembar 2019. (CEST)

@MareBG: Ako ta tri korisnika imaju valjane argumente protiv, članak verovatno neće dobiti status. Ako su njihovi komentari tipa „Mislim da članak ne zasužuje status”, „Ne slažem se” ili „Ne ispunjava kriterijume” bez navedenog obrazloženja, onda se njihovi komentari neće uvažiti. Sudija za argumente bi trebalo biti administrator, ako ne, neko drugi koga za koga se ovde dogovorimo. — Žile (✉) 21:13, 21. septembar 2019. (CEST)

Protiv. To je ranije bilo i ukinuto je upravo zbog zloupotreba. Generalno sam protiv svakog predloga koji lišava prava uređivačku zajednicu i daje ta prava adminima. Da smo mi neka zajednica od preko 100 ljudi pa je potrebno uvesti predstavništvo u vidu administracije, pa i nekako, a ovako istih 10-15 lica po SI i sada kao treba jedan „objektivni” admin da se probere i odluči?! Odmah mi na primjer padaju četiri admina koja nisu sposobna da objektivno postupaju. Na kraju više štete od koristi. --Željko Todorović (razgovor) 20:55, 21. septembar 2019. (CEST) s.

@Željko Todorović: Ako administrator nije sposoban da objektivno postupa, onda generalno ne bi trebalo ni da bude administrator. Kao takav, samo daje loš primer drugim urednicima. Ako imaš predlog ko bi drugi mogao da zatvara nominacije, iznesi ga slobodno ovde. — Žile (✉) 21:13, 21. septembar 2019. (CEST)

@Acamicamacaraca: Ne mislim da postoji merodavna osoba tog tipa. Na administratorima jeste da budu objektivni, ali ko sam ja npr. da sudim na temu medicine ili ti ako se u istu ne razumeš, kao i na druge teme, nama strane. Još kad bi to bilo na jednoj osobi, tek bi bilo problema. Zato mislim da ovo nije dobra ideja. --MareBG (razgovor) 21:18, 21. septembar 2019. (CEST)

@Željko Todorović: Večiti lovac na „bele vrane”, vikipedijanska verzija Ilije Čvorovića sa reformskim programom identičnim petogodišnjim razvojnim planovima u poljoprivredi Severne Koreje. Ti stvarno postaješ čangrizava baba, a tvoje neosnovane prozivke i podbadanja na svim mogućim mestima počinju da iritiraju. Jesi siguran da ti Jelena Karleuša nije uzor? --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 20:46, 22. septembar 2019. (CEST)

Okej. Slažem se da ne treba svu moć dati administratorima. Ali i dalje ostaje pitanje, ko bi onda mogao da zatvara rasprave? Ko bi prema tebi mogao da radi to. Otvoren sam za sve predloge i rešenja. — Žile (✉) 21:25, 21. septembar 2019. (CEST)

Ne znam baš za ovo, ni sadašnji sistem nije baš savršen, a sumnjam da će ovaj predloženi biti savršeniji od sadašnjeg. --Zoranzoki21 (razgovor) 21:22, 21. septembar 2019. (CEST)

 Komentar: Ne podržavam, nisam siguran na koji način bi glasanje postalo kompaktnije. — SimplyFreddie (razgovor) 09:06, 22. septembar 2019. (CEST)

 Komentar: Protiv. Praksa pokazuje da veliki broj ljudi nije u stanju da napiše tri ili četiri rečenice pri opisu slike koju predlažu da bude izabrana za naslovnu stranicu, tako da ne znam kojom Božjom nadom mislimo da će ljudi smisleno da obrazlažu svoj glas. Čak i da se uvede ovakav sistem, predviđam da ćemo u obrazloženju prepisivati floskule i rečenice tipa ”ima puno referenci”, „lepo napisan” itd. Treće, da se ne lažemo, kada glasamo, glasamo jer verujemo piscu tog članka da je uneo tačne podatke. Jednostavno nismo polimati da bismo znali da smisleno prokomentarišemo svaki članak za koji se glasa. Četvrto to što Vikipedija nije demokratija ne znači da bi trebalo da se pretvori u svevlašće administratora. Mr. Vols (razgovor) 09:26, 22. septembar 2019. (CEST)

Možda bismo mogli da proširimo to da jedan patroler koji nije učestvovao u raspravi zatvara istu. To onda ne bi bilo svevlašće administratora. — Žile (✉) 09:59, 22. septembar 2019. (CEST)

Možda, ali svevlašće je najmanji problem. Kao što rekoh, mislim da će se sistem samo zakomplikovati, a da neće dati očekivane rezultate. Mr. Vols (razgovor) 10:07, 22. septembar 2019. (CEST)

 Komentar: Apsolutno podržavam. Sadašnji sistem glasanja je prevaziđen i poprilično podseća na socijalističke skupštine gde je drugarica Koviljka, po zanimanju daktilografkinja, prostim dizanjem ruke i bez potrebe za ikakvim obrazloženjem bila tas na vagi koji će odlučiti da li je doktor medicinskih nauka dovoljno kompetentan da bude direktor bolnice. U prevodu, 90% onih koji glasaju ne pročitaju ni uvod članka, ili im se „ključne zamerke” odnose na položaj neke slike ili omiljena floskula broj referenci. Poenta ovog predloga je da se razvija diskusija među urednicima koja se bazira na temi članka. Recenzija znači napisati smislen komentar u vezi sa onim šta si pročitao, a ne da se rasprava svodi na model „sviđa mi se imaš moju podršku”, ili „nije ovo dobar članak”, a bez da se navede ni šta je konkretno dobro, odnosno šta u stvari ne valja u tom istom članku. Nedavno je jednoglasno kao sjajan izabran biografski članak, a da niko živ nije primetio da je ime u naslovu transkribovano apsolutno pogrešno (pročitao sam članak naknadno i zaista je odličan, ali to je bila jedna, ali ogromna greška). Ovde nije bitno ko će da zatvara glasanje, bitno je da svako ko tvrdi da je nešto pogrešno u članku to mora i da obrazloži. Sam proces izbora se ne mora vremenski ograničavati i može da traje sve dok se ne isprave nedostaci u članku, ukoliko autor ima želju za tim. A pošto se kolega Todorović boji da bi pojedini administratori dobili preveliku moć (pazi prevelika moć u izboru statusa članka hehe) neka se uvede pravilo da su administratori obavezni da napišu recenziju za svaki članak kandidat. Kad si već dobrovoljno pristao da budeš administrator onda izvoli pa radi na napretku samog projekta, a ne da se palamudi u prazno (da 'prostite na izrazu). Na kraju krajeva jedan članak imamo na trenutnoj raspravi, jedan na glasanju, hajde da napravimo eksperiment i da ovaj drugi članak tokom rasprave pokušamo odabrati na ovakav način i prosto da vidimo da li će se, i koliko, kasnije glasanje poklopiti sa recenzijama. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 20:52, 22. septembar 2019. (CEST)

Ja ovde nisam siguran koliko će bilo koji administrator biti spreman da preseče nešto ovako. Imamo mi i neke da toj funkciji koji ne mogu da se pohvale ozbiljnim radom u GIP-u već neko vreme. Da bi se preuzeo model nekog drugog projekta treba da postoje i preduslovi za tako nešto. Koliko korisnika zaista pročita članak pre nego što glasa? To je, po logici stvari, osnov da bi se napisala konkretna recenzija. A opet, ovde ne treba zanemariti ni taj estetski segment članka, jer ni to nije nebitno ako se članak bira za određeni status.

Treba sagledati stvari realno. Najveći broj predloženih članaka bivaju prevedeni sa engleskog. Znači, mi najčešće ocenjujemo zvezdicu sa tog projekta. Koliko autora zaista proveri reference pre nego što ih prekopira? Naravno da broj referenci jeste bitan za članak, suprotno mogu tvrditi jedino oni koji ih slabo koriste, ali nije to jedini bitan faktor. Opet, ovde je teško definisati neke precizne kriterijume, jer je svaki članak priča za sebe, nije isto kao kada se određuje relevantnost. Treba o ovome razmisliti još malo. --Lotom (razgovor) 21:25, 22. septembar 2019. (CEST)

@Lotom: Pogledaj aktuelnu raspravu o članku koji se bira za sjajan i koji je najbolji dokaz zbog čega je potrebna promena sistema prilikom izbora sjajnih i dobrih članaka. Članak je prepun pravopisnih grešaka i predstavlja loš prevod ionako lošeg originala, a ono što je simptomatično je, da za sada, niko nije našao ni jednu zamerku? Jedan administrator kaže da nije naleteo na pravopisne greške, drugi da nema zamerki, dok je jedino Aca izneo neke konkretnije primedbe. I kako je rasprava krenula to bi bio još jedan jednoglasno izabran sjajni članak kome bi nakon par meseci skidali status. Meni nije jasno zašto se ljudi ustručavaju da iznose primedbe kada ih ugledaju, imam osećaj da i oni koji uoče greške neće da se obaziru na njih zato da se ne bi zamerili autoru članka. Ljudi mi ovde biramo članke koji treba da nam služe za primer --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 21:53, 22. septembar 2019. (CEST)

@NikolaB: E upravo je to ono na šta je ovde ciljam. Ako se prevodi, treba da se prevodi tako da ima smisla kada se pročita na srpskom jeziku, uz prilagođene stručne termine. Dakle, svaku referencu otvoriš, pre nego što je zalepiš, da vidiš da li zaista tu piše ono što ti hoćeš da predstaviš. Ja, lično, uglavnom izbegavam prevode. Moja stvar, naravno, ali nije mi problem ni da članak iščitam na nekom drugom razumljivom jeziku. Kad vidim strukturu članka koja je nalik onoj na nekom drugom projektu, ja onda shvatam da u velikoj meri ocenjujem prevod. Članke treba pročitati da bi se o njima raspravljalo. Ništa nama ne znači 20 padobranaca koji su glasali {{za}}, ako time jedna konktruktivna kritika bude izopštena, preglasana i zamemarena. Ja mislim da jedno precizno obrazloženje itekako predstavlja osnov za dužu raspravu. Isti komentari idu u isti koš, kvantitetom istih, ništa značajno ne dobijamo, sem neke vrste podrške. Nisu problem glasovi za, problem je upravo to zanemarivanje grešaka. Mada, nije loše da imamo nešto napismeno, okvirno, šta bi trebalo članak koji se predlaže za status izabranog minimalno da zadovolji. Ako već hoćemo neki standard. Takođe, rečenice poput „Dobar članak“, „Vidi se trud“, „Podrška autoru!“ i sl. nisu argumenti, već subjektivne insinuacije. To je samo način da se nekome da gas. Uz glas bi trebalo da stoji ocena zbog čega je isti takav kakav je, ali uz pozivanje na taj prethodno ustanovljeni standard, kao i neka lična kritika koja se isključivo tiče članka. Koliko je ko stručan za određenu temu, druga je stvar, ali je nama prevashodno bitna proverljivost. --Lotom (razgovor) 02:12, 23. septembar 2019. (CEST)

Protiv. Najbolji način i najpošteniji pri izboru za statuse je glasanje. Čemu onda izbor za sjajne i dobre ako se to ukine, svaki Vikipedijanac ima pravo da glasa i iznese svoj stav. Naravno, kroz glasanje se i smanjuje zloupotreba. Pitam se čemu onda dobri i sjajani članci ako će neki tamo pojedinac sve odlučivati, u čemu je poenta. Ne treba dozvoliti da pojedinac radi šta mu se prohte, već da zajednica kroz glasanje i jasno utvrđena dosadašnja pravila donosi važne odluke za projekat.--Soundwaweserb (razgovor) 22:25, 22. septembar 2019. (CEST)

Jel ti uopšte imaš predstavu šta je recenzija? Rasprave bi se odvijale kao i do sada, samo što ne bi bilo prebrojavanja glasova. Svaka recenzija bi u stvari predstavljala glas za ili protiv, a usput bi se iznosile konkretne stvari vezane za članak. I sami članci bi bili mnogo kvalitetniji. O kakvom odlučivanju jednog čoveka vi govorite. I što se mene tiče uveo bih pravilo da sjajni i dobri članci moraju biti napisani isključivo ćirilicom --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 22:40, 22. septembar 2019. (CEST)

Ti uopšte ne čitaš komentare, izvini, jel ti mene ovde zezaš. Svako ima pravo da iznese svoj stav kroz glasanje jer ovo je slobodna encikolpedija. Ko si ti da to ukidaš! Ja ne znam šta je ovo, kao da su ljudi potpuno izgubili kompas. Ja još uvek razmišljam razumno i pre svega svojom glavom, a to što ti pričaš o recenziji i nekakvim argumentima, to nema veze sa životom. Ko će biti sudija i reći tvoj argument je validan a moj recimo nije. Ko je taj koji se razume i u medicinu, geografiju, sport, astrologiju i u sve. Valjda treba zajednica da odlučuje svojim glasovima, a ne nekakav recenzent. Ako tako nastavite, neće niko ni učestvovati u glasanjima, eto neka ostane na nekoliko pojedinaca privatni sajt pa neka o svemu odlučuje. O Bože sačuvaj, šta sve nećete napisati ovde.--Soundwaweserb (razgovor) 23:07, 22. septembar 2019. (CEST)

Ja stvarno ne razumem što se ja uopšte raspravljam sa tobom, jer raspravljati sa tobom je doslovno lupati glavom o zid. Gde piše da će bilo kome biti zabranjeno da komentariše. Ajd ti meni reci nešto, po sadašnjim pravilima da bi članak došao na glasanje mora da prođe raspravu. Jel tako? A ko određuje a li je rasprava uspešna ili ne? O kakvom ukidanju slobodne enciklopedije ti pričaš? I imaš ti uopšte predstavu šta znači ta reč slobodna u ovom konktekstu? Dečko, sloboda u ovom smislu znači da je njen sadržaj dostupan svima, a ne da svako ko se nakači na internet ima pravo da piše šta hoće. A to koliko ozbiljno shvatate sve ovo najbolje govori nazovi rasprava na članku o holandskom fudbaleru koji je trenutno u proceduri. Tako da poštedi me patetike i drame molim te --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 23:20, 22. septembar 2019. (CEST)

Jedini koji ovde drami si ti. Ničim izazvan si se nakačio na moj komentar, još si našao meni da pričaš ti o slobodnoj enciklopediji, ti koji si ljude nazivao muvama! Dakle, nemoj meni samo da govoriš o ozbiljnosti. Pa kako te nije sramota. Ti ne znaš ni šta je to, za razliku od tebe ja sam dugogodišnji urednik koji radi nešto ovde preko 67 hiljada ispatroliranih izmena, za tvoju informaciju. I ne dozvoljavam da me vređaju persone poput tebe. To možeš sa drugima, meni nemoj da pametuješ ovde. Izneo sam svoj stav, a to što se tebi ne sviđa, nije razlog da govoriš ovde ko je ozbiljan a ko ne!--Soundwaweserb (razgovor) 23:30, 22. septembar 2019. (CEST)

Izvini dugogodišnji uredniče sa preko 67 hiljada patroliranih izmena (i vrv nula pročitanih referenci prilikom tih istih patroliranja) nisam te prepoznao. Izvinjavam se što sam ljude nazivao muvama, to je stvarno nedopustivo, a i uvredljivo, prema muvama. Da bih saprao ljagu sa sebe posipam se pepelom i priznajem da sam govno, diktator i šatorska pevaljka. Fala na razumevanje --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 23:51, 22. septembar 2019. (CEST)

Dobro. Ako ti tako misliš o sebi. Onda OK. Neću ovo shvatiti kao sarkazam, ako si tako opisao sebe, u redu to je tvoja stvar. Pozdrav.--Soundwaweserb (razgovor) 00:01, 23. septembar 2019. (CEST)

Nedavno izabrani sjajan članak Religija u Rusiji takođe je „loš prevod lošeg originala” jer vrvi od engleskih površnosti (i laži) pri obradi neke teme vezane za Rusiju. Sav problem u članku je što se radi o prevodu, a ne o originalnom sjajnom „srpskom članku”. Ali to nije problem koji treba da rješava neki administrator željan moći već su dovoljni urednici da ukažu na takve stvari, eventualno glasaju protiv, i navedu i druge da ispitaju stvar i koliko-toliko se realno izjasne. Nisu urednici na projektu nesposobni da odluče hoće li neki članak proglasiti za izabrani. --Željko Todorović (razgovor) 22:35, 22. septembar 2019. (CEST) s. r.

Čestitam, upravo si demantovao samog sebe. Taj članak je izabran za sjajan i svi su glasali za. Cilj novog glasanja i jeste da se takve stvari izbegavaju i takve dileme rešavaju, a ne da se lupaju glasovi po metodi nabadanja u mraku. Ti prvi si izneo primedbu , marina je odgovorila, a tebi naravno nije palo na pamet da dalje razviješ tu temu i pretvoriš sporne tvrdnje u nepristrasniji tekst. A kao administratoru to bi tebalo da ti bude obaveza. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 22:47, 22. septembar 2019. (CEST)

Meni se ne sviđa ideja da administratori budu ti koji će reći čiji je argument dobar. Verovatno nam se svima razlikuju stavovi po tome šta je dobar argument. Kao drugo, botovsko za postaće botovski argument, tako da se zloupotreba neće sprečiti. Kao treće, nismo mi izabrani da bilo kome šefujemo i umanjujemo tu parolu slobodna enciklopedija, a tek nismo merodavni da sudimo na sve teme. --MareBG (razgovor) 23:11, 22. septembar 2019. (CEST)

Ideja je dobra ali mislim da se kod nas ne može sprovesti. Za razliku od en viki gdje ima toliko korisnika i administratora da mnogi nikada nisu bili u kontaktu i ne znaju jedni za druge, kod nas svako zna svakoga i svi su u nekakvim odnosima. Tačno je, glasanje nam se često svodi na to da se glasa pozitivno za članak koji je predložio korisnik sa kojim je neko u dobrim odnosima, odnosno da se glasa protiv ako neko sa predlagačem nije u dobrim odnosima. Članci se često i ne pročitaju. Evo da krenem od sebe, u poslednje vrijeme sam se trudio da pročitam članke za koje sam glasao, ali bilo je slučajeva u prošlosti kada sam glasao a da nisam pročitao cijeli članak. Predložene promjene su dobronamjerne i vjerovatno im je cilj da suzbiju zloupotrebe, ali čak i da se usvoje sve bi ostalo isto, samo bi još malo moći sa zajednice bilo prenijeto na administratore.— WR 23:18, 22. septembar 2019. (CEST)

Aca je samo izneo predlog, a o tome se može diskutovati i detaljnije utvrditi neka pravila. Mislim da nema potrebe da iko preseca, kao što ne preseca ni sada. Iste ovakve napade smo imali i kada su pooštrena pravila za glasanje i kada je onemogućeno glasanje urednicima koji nemaju dovoljan broj izmena u GIP-u, jer mi smo do tada imali invaziju naloga koji su se pojavljivali samo na glasanjima (a slepcu je jasno da je reč o zloupotrebama). I koliko samo novih sjajnih članaka smo dobili od tada, a koliko njih je pre toga padalo na glasanjima zbog ličnih animoziteta među urednicima --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 23:51, 22. septembar 2019. (CEST)

 Komentar: Prije svega bih htjela da kažem da sam neprijatno iznenađena što su 2 sjajna članka koje sam ja napisala spomenuta u negativnom kontekstu, kao i komentar na raspravi za nekog fudbalera. Nemam baš volje da se pravdam za to sve, članke prevodim sa en.viki, a komentar smatram sasvim validnim. Ja se trudim da svaki predloženi članak pročitam i ispravim sitne greške na koje naletim. Ako naiđem na nešto problematično u strukturi članka, napišem to na szr. E sad, što se tiče samog prijedloga, mislim da je dobar ali da to neće proći kod nas. U principu, većinu stvari su rekli Volš i Vind. Prva stvar je da mi i sad jedva skrpimo minimalan broj ljudi potrebnih da članak uopšte prođe, čak i samo da ostave glas. Na raspravama niko nikom ne brani da ostavi svoj komentar što vi pokušavate ovde da predložite. Takođe, članak na raspravi nije ničije vlasništvo te je tako svakom dozvoljeno da popravi greške. Vi biste samo neke reforme, što drži vodu 5 minuta pa zamre. Napravili smo izbor za izabrane slike gdje je u početku bilo duplo više slika nego što mjesec ima dana, dok je sad za oktobar jedva nakeckano dovoljno slika za svaku kategoriju. Tako bi i ovdje bilo, stavite da treba 5 recenzija, na prvom članku će biti 15, a do Nove godine ćemo moliti 5 osoba da nam napišu bilo šta jer je svima dosadilo. Dalje, slažem se da se pojedincu ne može dati toliko pravo da odlučuje o validnosti nečijeg argumenta. Svako od nas ovdje vjerovatno zna koji administrator o kome ima pozitivan, a o kome negativan stav. I to je sasvim okej, ljudi smo, nismo stvoreni da budemo objektivni. Niko ne može toliko da zakopa svoje emocije i da objektivno odluči u svakoj situaciji. Kao što rekoh u raspravi koja se vodila paralelno na diskordu, ako su Acini komentari bili pretpregled toga kako će recenzije izgledati, da neko napiše „E tu si imao grešku u kucanju, ispravi to”, umjesto da uzme i sam ispravi te greške jer će njemu trebati više vremena da to napiše u recenziji i autoru da to nađe u tekstu, nego recenzentu da to u toku čitanja ispravi, onda sam ja apsolutno protiv ove ideje. Umjesto da odmah krenemo sa ovim drastičnim promjenama, ajde da malo popularizujemo te rasprave, to je ovde veliki problem. Kao što Mare reče, to će biti opet šabloni od recenzija, možemo mi promijeniti sistem ali ljudi ostaju isti. Sve se svelo na 10 osoba koje predlažu i glasaju, osim kad su u pitanju posebne osobe, onda se tu stvori 20 glasača od kojih 10 ne učestvuje ni u čemu drugom na Vikipediji. I da, skidam kapu osobi koja provjerava svaku referencu dok čita članak kako bi vidjela da li zaista na tom linku postoji informacija iz članka. — Marina Simić (razgovor) 03:51, 23. septembar 2019. (CEST)

 Komentar: Podržavam predlog. Stim što sam ja za to, zbog „osetljivosti” pitanja i nepoverljivosti dela zajednice, da uvedemo trajal verziju od recimo 4 ili 5 meseci. Dakle sledećih 5 meseci po novom sistemu da radimo, pa da vidimo. Ako bude loše, vratićemo se na stari. Šta mislite o ovome? --ANTI_PRO (razgovor) 09:26, 23. septembar 2019. (CEST)

Zajednica je podeljena i to je sasvim okej. Svako ima pravo na svoj stav. @MarinaSimic: možda sam malo previše išao u detalje tad umesto da sam ispravim. Uglavnom, u recenzijama bi se nalazile neke krupnije stvari umesto slovceta. I da, Nikola je puno toga rekao. Mnogi članci su postali sjajni, a ko zna koliko nam je stvari/grešaka promaklo, što je samo dokaz koliko je glasanje najbolji način i najpošteniji pri izboru za statuse. Svaki predlog se može sprovesti ako se to uradi na najbolji način, pa ne mislim da bi to bilo neka prepreka. Zajednica bi se navikla na novu proceduru. @Ivan VA: Ako bude primedba na novi sistem, vratićemo na stari. Nisu to neke ogromne promene što se koda tiče. U suprotnom, trebalo bi iz Vikipedija nije većinska demokratija promeniti u Vikipedija je uglavnom većinska demokratija, budući da nam se praksa i pravila trenutno nikako ne poklapaju. — Žile (✉) 19:23, 23. septembar 2019. (CEST)

Pa nije baš da je zajednica podeljena, osam se ne slaže, troje korisnika su za. Očigledno ima primedbi na novi sistem, te ne vidim da se postigao dogovor i nema svrhe primeniti ga. Ne može na silu. --MareBG (razgovor) 19:26, 23. septembar 2019. (CEST)

Da bi se ovo realizovalo, trebalo bi prvo malo poraditi na ovim stranama. Onda ima smisla uvoditi konkretna obrazloženja i pozivanje na neke od smernica, po sistemu članak zadovoljava ili ne zadovoljava uslove. U nastavku možeš da izneseš neki lični utisak, ali koji je u vezi sa člankom, ne sa autorom istog. Znači te podrške autoru, ili samo sviđa mi se članak, ili mi se ne sviđa, nemaju mnogo smisla. Nije u redu da neko ko je odvojio svoje vreme da pročita članak i iznese konkretne kritike bude prosto preglasan lupanjem recki. Ovo opet ne znači automatski da su svi koji su se izjasnili zaista pročitali, ali podrazumeva da će svaki glas biti razmotren i da neće biti zanemaren samo zbog toga što je preglasan prostom većinom. Takođe, garantuje i da će glasovi protiv, koji su usmereni isključivo u inat autoru, bez jasnih zamerki na sam članak, biti izuzeti od ubrajanja. Slično ovome, može se primeniti i na raspravu iznad. --Lotom (razgovor) 22:22, 23. septembar 2019. (CEST)

Slažem se. Još jednom da se ogradim da je ovo samo predlog. Možda ga i nisam dobro obradio na neki način, a ima potencijala. Zato je svaka sugestija/primedba dobrodošla. Ako budem imao vremena, u oktobru ću izneti konkretni predlog na zasebnoj stranici koja je vidljivija od ove. — Žile (✉) 22:36, 23. septembar 2019. (CEST)

Svako omalovažavanje glasa i stava urednika u prošlosti je uvijek dovodilo do napuštanja projekta. To je svojevrsna privatizacija projekta gdje se jednoj grupi ljudi pokušavaju dati sva prava, a ta ista grupa ljudi nije u stanju da sama iznese projekat. Otprilike se propagira da smo svi jedno, ali neko je feudalac a neko kmet. Ovo je enciklopedija i glavna svrha ovdje je da se pišu članci, a ne da se vrše utopistički eksperimenti na temu kako Perica zamišlja Vikipediju. Uostalom, jedna od osobenosti SR vikipedije je upravo ta što urednici ovdje imaju prava i prostor da rade, svakodnevno se mogu uspješno boriti svojim argumentima, a ne da zaziru od nekog admina i da ga gledaju kao boga. Okolne vikipedije se skoro pa svode na konačnu riječ administratora u nekom pitanju i zato i jesu takve kakve su. Neko je pokušao ismijati kakva je to MOĆ administratora koja se odnosi na neki članak?! Pa šta mi ovdje dijelimo milionske grantove inače, pa nam je neki članak nebitan? Osnovna stvar projekta i jeste kako će GIP izgledati. Jedna od osnovnih logika na projektu jeste da na raznim stranicama možeš svašta pisati, ali u GIP-u ne možeš. Urednici se ne posvađaju oko 50 članaka u cugu već samo oko jednog jedinog članka. Tako da pribaviti sebi ovlašćenje da sam odlučuješ kako će jedan članak izgledati jeste ozbiljna stvar i centralna stvar na enciklopediji. Ponoviću, mi ovdje ne dijelimo novac niti postavljamo ministre već odlučujemo kakvi će tekstovi članaka biti. Ako lišiš urednike prava da odlučuju kakvi će biti članci koje pišu, pa zarad čega će oni ostati na projektu! --Željko Todorović (razgovor) 23:22, 23. septembar 2019. (CEST) s. r.

Slažem se s tobom, nema smisla oduzeti prava glasa ljudima bez kojih ovaj projekat ne bi postojao. A da ne pričam o besmislu ideje da jedna osoba odlučuje o tome da li je 10 drugih osoba u pravu ili ne. — Marina Simić (razgovor) 14:20, 24. septembar 2019. (CEST)

Mislim da je većina kritika iznesena protiv uvođenja novog sistema neopravdana. 98% apostrofiranih stvari odudara od same prakse glasanja o sjajnim i dobrim člancima. A to je praksa gde se mahom ne čitaju ti članci i glasa se po difoltu „na poverenje”. Tako da je ideja da će tu sad da se vodi nekakav pokušaj dirigovanja i manipulacije ako par zainteresovanih korisnika recenziranjem utiču na izbor, prilično neopravdana. Jer se to vidi iz same prakse odabira. Na engleskoj i nemačkoj viki je, uostalom, odavno uspostavljen sistem gde se ovako odabiru članci. E, sad, ono što priznajem da će biti škakljivo jeste ovih 2% slučajeva. Dakle članci za odabir gde se dobar deo zajednice očituje. Poslednji takav slučaj je bio kad sam ja kandidovao najviši orden ex-bošnjačke vojske za dobar članak. U takvim situacijama kad postoje povišene strasti i kad postoji mogućnost osetljivosti na pravičnost procedure (jer se adminima daje diskreciono pravo da zaključaju proceduru po novom), onda može da se uvede glasanje. Ja bih to tako uradio. Ako postoji trećina (ili polovina) recenzenata koja se ne slaže sa drugim recenzentima u pozitivnoj oceni članka (ili obrnuto ako 2/3 glasa protivno), da se onda ide na glasanje tipa kakvo imamo sada. U suštini sistem recenzije počiva na premisi da se proverom i dijalogom stiže do kvaliteta. Ako, zbog ovog ili onog, ta dva principa zakažu (odnosno, da jedna strana u diskusiji misli da su zakazala), onda može da se ide na glasanje. --ANTI_PRO (razgovor) 10:18, 24. septembar 2019. (CEST)

Pazi, Ivane. Ne možemo mi sad ocenjivati argumente za i protiv, kao i da ih označimo neopravdanim. Ne možemo ni da primenimo sistem ako se zajednica ne složi. Bilo bi lepo kad bi svako izneo ono što misli i ono što bi trebalo promeniti, pa da nađemo neki kompromis između svega i da svima odgovara. Ko što Mare reče, ne može na silu. Kad se bude našlo odgovarajuće rešenje/predlog, biće pokrenuta diskusija na zasebnoj stranici kao što sam rekao. — Žile (✉) 11:00, 24. septembar 2019. (CEST)

 Komentar: Evo da prenesem jedno plastično pitanje koje sam postavio na Diskordu:

Za

• 1. Super članak, sviđa mi se.
• 2. Podrška autoru.
• 3. Samo možda ovo ili ono... (Ovo može biti opravdana sugestija, koja ne utiče na kvalitet članka u velikoj meri.)
• 4. ____
• 5. ____
• 6. Isto kao i 1.
• 7. Sjajan članak.
• 8. ____

Protiv

• 1. Članak obiluje mrvim vezama. U odeljku #5 navedeno je ___, ali se kasnije pojavljuje kontradiktoran podatak. Često ponavljanje unutrašnjih veza. Prekratak uvod...

Ili:

• 2. Pristrasan pogled na temu. Nisu uzete u obzir činjenice te i te (navede se izvor). Korisnik odbija saradnju i onemogućava drugima da prave izmene u članku, iako su navedene činjenice potkrepljene izvorima. (Ovo može biti opravdano ili ne, ali se očekuje neki odgovor u svojstvu obrazloženja takvih postupaka.)

I šta ako se ni autor, niti bilo ko drugi ne udostoji da bilo šta promeni, ili da odgovori? Bude prosto preglasano i stavljeno ad akta.

Što se tog tvog članka tiče, Ivane, ne verujem da bi bilo kako bio izabran u onakvom formatu i sumnjam da bi drugačiji princip odabira tu nešto drastično promenio. Štaviše, ovde bi zamerke još više došle do izražaja, pa bi sama selekcija bila ozbiljnija. Izabrani članci se, ipak, pojavljuju na glavnoj strani i kao takvi treba da budu nešto najbolje što ovaj projekat može da ponudi svojim čitaocima. --Lotom (razgovor) 13:59, 24. septembar 2019. (CEST)

A čekaj, zašto te osobe koje su glasale protiv nisu iznijele svoje sugestije na raspravi? Meni nema smisla da neko ćuti tokom rasprave, a onda se sjeti da podriva kandidaturu tako što tek tada nalazi zamjerke. Glasovi protiv treba da se zasnivaju na tome da li je rasprava bila uspješna ili ne, dakle „članak je takav i takav, fali mu to ili to i zato glasam protiv” ne drži vodu ako u toku rasprave nije napisan takav komentar. Ako je neko ostavio sugestiju tokom rasprave, a da ona nije ispoštovana, onda meni ima smila glasati protiv. Treba urednicima približiti ove rasprave i glasanja za izabrane članke, više ljudi implicira veći spektar tema koje mogu biti profesionalnije obrađene. Kao što rekoh na Diskordu, ja bih uvela pravilo da ne može glasati neko ko nije učestvovao u raspravi i ostavio konstruktivan komentar. Ovako čekamo samo glasanje pa onda nalazimo vrline ili mane člancima. — Marina Simić (razgovor) 14:20, 24. septembar 2019. (CEST)

Zato što neko možda nije stigao da se izjasni za vreme rasprave. A nikome ne možeš oduzeti to pravo, ako se izjasnio u nekom predviđenom roku. Razlog više da se rasprava i glasanje sastave, ako se već isti korisnici izjašnjavaju. Kada se, odnosno, ako se srede smernice, onda bi svaki korisnik koji predlaže članak sam mogao da zaključi da li članak zadovoljava neki minimum uslova pre nego što ga stavi na raspravu.

Sve u svemu, ne mogu da budem ni strogo za ovakav predlog, ali ni izričito protiv, jer su preskočene neke ključne stvari. Jesam za promenu ovakvog sistema odlučivanja, odnosno glasanja, ali ako prvo ustanovimo neke bitnije stvari. (navedeno u pasusu iznad)--Lotom (razgovor) 15:41, 24. septembar 2019. (CEST)

Slažem se sa Marinom. Što se roka tiče, ne treba da bude nedelju dana rasprave kao sada. Po ugledu na druge viki, može slobodno da traje recimo 3 nedelje. Ako se neko za to vreme ne oglasi onda je to stvarno neopravdano. Inače sam onu diskusiju stavio kao primer, plastični primer. Ako se sećaš, ti si se u toj diskusiji suzdržao od glasanja jer si rekao da ne poznaješ dovoljno tematiku. To je u suštini pravi odgovor sa aspekta recenzije. Oni koji hoće, udubljuju se u tematiku. Oni koji neće (iz različitih razloga) ne učestvuju i to je to. Prema sadašnjem sistemu i jedni i drugi su izjednačeni u ocenjivanju kvalitete članaka. A to nije najbolji sistem, sasvim logično, iz aspekta kvaliteta. --ANTI_PRO (razgovor) 20:09, 24. septembar 2019. (CEST)

Ako biramo sjajne članke onda ti članci i moraju biti SJAJNI u svakom pogledu. Ja sam članak o Estoniji pisao tri meseca, skupljao podatke po netu i na kraju napravio najkompletniji članak o toj zemlji u odnosu na bilo koju drugu jezičku verziju. I na kraju ti sav taj trud padne na glasanju (hipotetički govorim naravno) jer se nekome prosto može da glasa kako hoće. @MarinaSimic: Tvoj članak o rumunskom književniku sam naveo kao primer kako glasači uopšte ne obraćaju pažnju na sadržaj članaka (koji treba da bude primarni) već se vode besmislicama poput pozicije slika i broja referenci, taj previd oko transkripcije može svakome da se desi --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 11:23, 25. septembar 2019. (CEST)

 Komentar: Možda se malo kasno uključujem u raspravu, ali s obzirom da sam napisao preko 20 izabrnih članaka, red je da i ja iznesem svoje mišljenje na ovu temu. Podržavam izmenu pravila o izboru sjajnih i dobrih članaka, ali mi se izneti predlog ne dopada previše. Intersantno mi je da su u izradi predloga učestvovala trojica urednika, od kojih se samo jedan bavio pisanjem izabranih članaka. Lično ne vidim potrebu za glasanjem, ako u toku rasprave nema nijednog komentara koji osporava kvalitet članka (ovde ne uključujem komentare koji se bave tehnikom članka — pomeranjem slika ili preimenovanjem podnaslova i sl). Takođe, glasanje je odavno izgubilo svrhu, jer evo već skoro 3 godine se nije desilo da neki članak koji je prošao raspravu, nije prošao na glasanju. Iznošenje opširnijih komentara — recenzija, podržavam jer potvrđuju kvalitet članka, ali se javlja pitanje stručnosti. Ja pišem isključivo biografske članke i takve najviše i volim da ocenjujem, ali ne mogu da dajem stručne recenzije o člancima iz biologije, hemije, pa i sporta, koji se takođe nominuju. Takođe, vreme rasprave bi trebalo da bude ograničeno na jednu ili dve nedelje, a može i na 10 dana, a raspravu bi mogao da vodi sam pokretač. --Pinki (razgovor) 21:22, 24. septembar 2019. (CEST)

Intersantno mi je da su u izradi predloga učestvovala trojica urednika, od kojih se samo jedan bavio pisanjem izabranih članaka. U izradi prijedloga primarno su učestvovali Aca i Miljan, dok je mene Aca kasnije pitao šta mislim o pojedinostima (koliko bi šta trebalo trajati, ko bi trebalo učestvovati itd.). Inače, to što neko nije pisao izabrane članke na ovom projektu ne znači da ih nije pisao drugdje, niti znači da ne zna kako trebaju izgledati, koliki trud ide u njihovo stvaranje i druge stvari na koje se aludira takvom konstrukcijom rečenice. – Srdjan m (razgovor) 11:44, 25. septembar 2019. (CEST)

@Srdjan m: Pogrešno si razumeo, mislio sam na to da se korisnici koji su pisali izabrane članke nisu pokretali ovo pitanje ranije i učestvovali u izradi predloga, iako je još ranije bilo kritika na način izbora, dok su se tog posla latili ljudi koji ih nisu pisali, ali su uvideli da je procedura loša. Ja ne razumem tvoju konstataciju — to što neko nije pisao izabrane članke na ovom projektu ne znači da ih nije pisao drugdje — koji su to drugi projekti na kojima su ti ljudi pisali izabrane članke? --Pinki (razgovor) 14:16, 25. septembar 2019. (CEST)

Slažem se da je trebalo porazgovarati s ostalim osobama koji pišu ili su pisali izabrane članke. I predložio sam Aci da prvo popriča sa što više ljudi. Ovo zadnje što si napisao, to sam govorio u svoje ime, a moji su doprinosi javni širom Vikimedije ako je neko zainteresovan, plus ima i članaka koje sam pisazo za pojedine novine van Vikipedije. – Srdjan m (razgovor) 14:42, 25. septembar 2019. (CEST)

Pinki je upravo izneo jako dobar predlog. Zašto da članci koji su uspešno i jednoglasno prošli raspravu idu na glasanje koje je u tom slučaju čista (i bespotrebna) formalnost. Zašto se na primer takvim člancima po automatizmu ne bi dodeljivao status nakon rasprave, uz uslov da je u raspravi učestovalo najmanje 5 urednika. S druge strane, članci o kojima su bila podeljena mišljenja tokom rasprave neka idu na glasanje (osim ako je evidentno da nisu zadovoljili standarde) . Mislim da je ovo korektan predlog koji bi smanjio bespotrebnu proceduru u nekim slučajevima. Primera radi trenutno imamo dva članka na glasanju, članak proteazom na koji nije bilo primedbi tokom rasprave (ako se ono i može smatrati raspravom) bi tako mogao odmah biti proglašen za sjajan, dok članak Mark Overmars gde ne postoji jednoglasan stav može ići na glasanje. Procedura olakšana, nema mesta diktaturi, pošteno sve --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 11:23, 25. septembar 2019. (CEST)

Meni to zvuči sasvim logično. I dalje me muči činjenica da ljudi ne učestvuju u raspravama za izabrane članke. Šta ako dođe do toga da se nije uključilo 5 ljudi u raspravu? To ne znači da je članak loš (proteazom je odličan primjer za to). Trajanje rasprave takođe treba da se produži; kako je Ivan iznad rekao, lagano može i na 3 sedmice. Ako za 3 sedmice neko ne uspije naći nikakvu grešku ili ne nađe vremena da komentariše prijedlog, onda nema razloga da bude žalbi. Kao što sam rekla, treba približiti te rasprave svim korisnicima, stvarno se sve svelo na 10-ak istih osoba koji učestvuju — što se mene tiče, ne bi bilo loše da se to stavi među poruke na spisku nadgledanja. — Marina Simić (razgovor) 12:48, 25. septembar 2019. (CEST)

Ljudima koji učestvuju u raspravama i glasanju, verovatno i jeste u spisku nadgledanja. Ali treba to da bude vidljivo i ostalima. Sa jedne strane imamo pobunu oko ukidanja glasanja, sa druge je nekima onemogućeno glasanje. (prema trenutnim pravilima, zbog aktivnosti i broja izmena) I šta ako se stvarno pojavi zainteresovani novajlija, kome je neka tema bliska, a ne može da se izjasni? Šta ako ne zna kako da učestvuje? Treba ovo približiti ljudima, a ne stalno praviti šaradu od svega. --Lotom (razgovor) 13:04, 25. septembar 2019. (CEST)

Mislila sam na Medijaviki:Watchlist-messages. Pošto trenutno tu izlazi predlaganje izabranih slika, ne bi bilo na odmet i da piše tipa „U toku je H rasprava za dobre i Y rasprava za sjajne članke”. — Marina Simić (razgovor) 13:49, 25. septembar 2019. (CEST)

@MarinaSimic: Ne postoji način da nateramo korisnike da učustvuju u raspravama o sjajnim člnacima, ako ih to ne interseuje. Po meni lično se Vikipedija dosta birokratizovala, pa sam recimo odustao od predlaganja izabranih slika. Pretrpavati ljudima stranice da bi ih obaveštavali o glasanjima je nepotrebno. Kao što neko gore reče određenom broju ljudi su stranice za glasanje i predlaganje sjajnih i dborih članaka na spisku nagledanja i to prate. Ja sam ranije, posebno novim korisnicima, slao pozive da učestvuju u raspravi i glasanju, ali se nisu uključivali. Ograničenja postoje za glasanja, ali ne i za učešće u raspravi, jer korisnik na stranici može izneti svoj stav o članku i nezavisno od rasprave i upozoriti ostale učesnike da nešto u članku nije dobro. Mislim da je moj predlog, uz Nikolinu dopunu, sasvim korektan. Ukoliko niko ne iznese zamerku da članak automatski postaje izabrni, što znatno smanjuje proceduru. --Pinki (razgovor) 14:14, 25. septembar 2019. (CEST)

Te stranice su na spisku nadgledanja onih desetak ljudi koji učestvuju u glasanju. Mnogi novi urednici ne znaju da to uopšte postoji (ja nisam znala dok me neko nije lično uputio). Kome smetaju te poruke na spisku nadgledanja, može lagano da ih skloni. Ja se slažem sa vama za te automatske dodjele, ali šta će se raditi ako ne bude dovoljno komentara? To me muči. — Marina Simić (razgovor) 14:44, 25. septembar 2019. (CEST)

@MarinaSimic: Meni lično brojevi ne znače puno. Vrednije su mi jedna ili dve smislene recenzije, nego deset recenzija tipa: lepo napisan članak, pohvale autoru. Utopistički je očekivati da ćemo imati ovde po 10-ak stručnih osoba koje će davati recenzije iz raznih oblasti. Na Vikipediji su bili pokrenuti Timovi iz raznih oblasti - sport, istorija, geografija i sl. Da su ti timovi zaživeli mogli su se baviti ocenama članaka iz određenih oblasti, jer su oni trebali da okupljaju korisnike zainteresovane za određenu temu. Ja se na primer slabo bavim spotskim pitanjima i kada je ta tema u pitanju volim da vidim komentar korisnika:Soundwaweserb jer je on stručan za tu temu. Svakako je njegov komentar/recenzija na članak iz sportske teme mnogo značajniji nego moj ili nečiji drugi komentar. Glasanje i „prebrojavanje” recenzija treba da služe samo kao sredstvo kada se dođe do oprečnih mišljenja. Evo jednog primera, Ranko Nikolić je preveo sa engelskog članak Momčilo Đujić i predložio ga za dobar, Nikola B i ja smo osporili ovo predlaganje iznošenjem dosta loših činjenica iznetih u članku, dok su neki korisnici samo napisali - članak je ok podržavam kandidaturu. Jednostavno stručnost određenih korisnika za pojedine teme ili smišljeno obrazloženi komentari/recenzije su bez obzira na broj, važniji od pukog broja komentara/recenzija gde će pisati uopšteni pohvalni komentari. --Pinki (razgovor) 11:35, 26. septembar 2019. (CEST)

Slažem se da kvantitet nije važan kao kvalitet, ali ako ćemo stavljati neki minimalan broj recenzija, onda su brojke bitne. Imamo stručnjake za razne oblasti, ali postoje oblasti za koje nemamo nikoga. Zar da se samo držimo poznatog, iako možda među korisnicima koji ne glasaju ima neko ko je stručan za neku temu za koju mi nismo? — Marina Simić (razgovor) 11:48, 26. septembar 2019. (CEST)

@MarinaSimic: Korisnicima koji ne glasaju niko ne brani da glasaju. Ja sam lično više puta pozivao novajlije da učetvuju u raspravama i glasanjima i skoro da se nijedan nije odazvao. 10-15, a možda maksimalno 20 ljudi koji se bave izabranim člancima je određeni procenat od ukupnog broja aktivnih (svakodnevnih) korisnika koji će i u narednom periodu učestvovati u raspravama i glasanjima. Ja mislim da je minimum od 2-3 opširne recenzije sasvim dovoljan. --Pinki (razgovor) 12:07, 26. septembar 2019. (CEST)

To stoji, ali neka donja granica bi trebalo da ostane. Da se ne bi svelo na to da upravlja prema oceni jednog korisnika. Mislim da bi baš zbog toga oni kojima je tema bliska trebalo da ostave komentar u par rečenica, da potvrde tu svoju stručnost na konkretnom primeru, da bi ostali znali na šta treba da obrate pažnju. „Podrška autoru“ tu nikako ne doprinosi. Ako podržavaš odabir članka, verujem da nije problem da koncizno obrazložiš svoj glas. Isto tako, ako imaš zamerke trebalo bi da preciziraš na šta se to odnosi. Ja zato mislim da bar za početak treba produžiti raspravu, jer sedam dana brzo prođe. (Kome se žuri, treba da se zapita da li je ovo enciklopedija, ili ekspres restoran.) Ako članak zaista vredi, on će biti izabran, ali imamo mali broj aktivnih korisnika, pa bi im duži rok dao više prilika da se izjasne. Još jedan predlog koji mi deluje realno. Oni koji su učestvovali u raspravi, a nemaju šta novo da prokomentarišu prilikom glasanja, mogu da ostave vezu ka komentaru u raspravi. (Može da bude korisno da nove korisnike.) Pokušaću da pregledam i iščitam ovdašnje predloge i komentare kada budem imao više vremena, kako bih izvukao neki opšti utisak kao konkretan predlog. --Lotom (razgovor) 12:16, 26. septembar 2019. (CEST)

 Komentar: Bacite pogled na ovo i pišite šta ne valja. Pokušao sam da sumiram neke utiske odavde. --Lotom (razgovor) 14:20, 28. septembar 2019. (CEST)

Diskord na šablonu za dobrodošlicu

Ponukan raspravom na Diskordu gde se dobar broj ljudi pozitivno izjasnio o ideji, hteo bih da pokrenem raspravu oko pitanja da li bi mogli da stavimo link ka Diskordu gde se okuplja ovdašnja zajednica na šablon za dobrodošlicu.

Više je razloga zašto bi trebali ovo da uradimo. Glavni je, jer mislim da bi ovako mogli da privučemo veći broj korisnika koji se registruju da ovde ostanu za stalno, tj. duže vreme. Mislim da je prosečna percepcija korisnika koji se ovde registruje da je ovo nekakav hladan pogon gde se samo pišu članci. I da ih to odbija. Ako bi im pokazali da ima i „neformalni” deo priče, gde se ljudi okupljaju i ćaskaju što između sebe što o projektu, da bi to ponukalo veći broj njih da ostane ovde. Ne mogu da garantujem tačnost ove teorije, ali mi se čini da u sadašnjem modusu operandi veoma mali broj ljudi, sobzirom na broj registrovanih naloga, ostaje ovde tako da sigurno ovim potezom ne može nešto da se pogorša, jedino unapredi ili sve ostane isto. Drugi je razlog, to posebno ističu sagovornici sa Diskorda, je da se tako puno lakše i efikasnije može pomoći novajlijama. Znam da imamo vodiče i čarobnjake i da se radilo dosta na ovom aspektu projekta, ali ekipa ističe da se svi problemi novajlija lakše reše u tom tipu komunikacije nego kanalima koji su im dostupni sada. Mislim da su u pravu.

Ono što je najvažnije glede statusa ovakvog obaveštenja na šablonu je reći, da treba istaknuti da je reč o neformalnom, neobaveznom, nezvaničnom itd. (koja god formulacija) tipu komunikacija. Dakle ta rečenica bi se sročila tipa: Možete posetiti i nezvanični Diskord kanal gde ljudi koji uređuju vikipediju na srpskom jeziku neformalno ćaskaju, druže se i razmenjuju ideje...ili tako nešto. Ovo je veoma važno jer je zvanična stranica ipak ova stranica, tj. Trg. Tu je arhiva tu se jedino vodi protokol/spis. Ovde je sve zvanično. Sve što se piše ostaje trag. Tamo nije niti treba da bude. Ali svejedno je to realnost naše zajednice da je jedan aspekt života projekta zaživeo tamo i da se može reći budućim korisnicima da mogu i tamo da se prijave i učestvuju. Šta mislite o predlogu? --ANTI_PRO (razgovor) 23:14, 9. oktobar 2019. (CEST)

 Komentar: Sviđa mi se ideja čisto zbog lakše komunikacije sa novim urednicima i svakako treba da se naglasi da je neformalno, nezvanično i ostalo. — Marina Simić (razgovor) 23:17, 9. oktobar 2019. (CEST)

 Komentar: Kao što rekoh na Diskordu, odlična zamisao baš zbog toga što je Marina rekla – zgodnije je i lakše objasniti ljudima kako i šta. Podržavam. – Srdjan m (razgovor) 23:21, 9. oktobar 2019. (CEST)

 Komentar: I ja se slažem sa promenom. (Naravno da se navede da je to nezvanično i neformalno.) Smatram da se na taj način novi korisnici približavaju drugim urednicima. Evo tipa, Vukan C, Sadko, Rudi, Valentinita, Nikolina su puno napredovali na viki, ali i u komunikaciji. Ne mogu da tvrdim da je server za to odgovoran, ali svakako je pozitivno delovao na njih. Ko zna, možda ovo stvarno bude delovalo da se novi urednici zadrže na projektu (baš kao što je to bio slučaj sa pomenutim). — Žile (✉) 23:26, 9. oktobar 2019. (CEST)

 Komentar: Protiv. Diskord nije zvaničan, prema tome smatram da nije potrebno ovo stavljati u dobrodošlicu i dodatno zbunjivati nove korisnike. Novi korisnici treba da rade na Vikipediji i ovde uče osnove. Svakako su svi dobrodošli na Diskord i ko god želi, međutim to nije zvanično i nema potrebe dodavati u šablone na Vikipediji.--Soundwaweserb (razgovor) 23:29, 9. oktobar 2019. (CEST)

Protiv. Novi korisnici treba najprije da steknu praksu na enciklopediji uređujući članke, a ne da se bojažljivo ulizuju po sporednim platformama komunikacije i zapostavljaju enciklopediju i uređivanje. Periodično smo imali probleme sa neurednicima iz Vikimedije koji su tamo okrenuti NVO radu, a ne pisanju članaka, pa taman posla da treba da stvorimo još jednu kategoriju korisnika koji će visiti na projektu nešto okolo a ne biti angažovani na pisanju. Nama fale urednici, a ne članovi diskorda. --Željko Todorović (razgovor) 23:31, 9. oktobar 2019. (CEST) s. r.

I vidim da je dosadašnja prksa dovlačenja istih veliki uspeh. Imamo toliko da izgubimo...--ANTI_PRO (razgovor) 23:43, 9. oktobar 2019. (CEST)

Bolje da ih na Diskordu direktno upućujemo na ono što valja i što ne valja, da im pokažemo da greške nisu ništa strašno, da se sve može naučiti i ispraviti, nego da novim korisnicima ostavljamo ružne komentare na doprinose. ;) Ja sam Nikolini pomagala koliko sam mogla oko dobrog članka koji je skoro izabran, ko zna kada bi bez direktne komunikacije uspjela da nauči kako to sve funkconiše i kad bi skupila hrabrosti da stane pred zajednicu sa nekim prijedlogom. — Marina Simić (razgovor) 23:56, 9. oktobar 2019. (CEST)

Da se nadovežem: ispravite me ako grešim, ali na Diskordu se došlo do ideje da se pokrene Jugo fudbal akcija koja je bila vrlo uspešna i koja je svojim radom obogatila Vikipediju sa puno novih članaka o jugoslovenskim reprezentativcima i trenerima. Takođe, na Akciji čišćenja sređeno je 100-ak članaka. Na Akciji referenciranja je dodatno preko 1000 referenci, a preko 400 članaka je dobilo izvore. Na Akciji „Obogatite Vikipediju fotografijama” je preko 1000 članaka dobilo slike. I sve te akcije su „proizvod” diskord servera, raspravom, predlaganjem i zajedničkim usaglašavanjem urednika. Puno novih urednika se dokazalo. Ne bih rekao da su se ljudi ulenjili. — Žile (✉) 00:04, 10. oktobar 2019. (CEST)

 Komentar: Uzdržan sam. Sa jedne strane jeste lakše za komunikaciju, ali sa druge strane narušavamo smer kojim bi urednici trebalo da idu, a on bi trebalo da ide od Diskorda ka Vikipediji, jer je Vikipedija projekat na koji se odnosi sve što se radi na oba navedena mesta. — SimplyFreddie (razgovor) 23:48, 9. oktobar 2019. (CEST)

Pa kako se narušava smer kad dolaze ljudi na kanal na Diskordu gde se priča uglavnom o stvarima na vikipediji? --ANTI_PRO (razgovor) 23:52, 9. oktobar 2019. (CEST)

Priča se, ali ako si primetio, dosta se više priča o neformalnim stvarima i o ćaskanju u kojem i ti sam učestvuješ. — SimplyFreddie (razgovor) 23:57, 9. oktobar 2019. (CEST)

Al mene to ne sputava da doprinosim ovde. I iskreno mislim da se više priča o formalnim stvarima vezano za projekat. Evo samo danas su sređene galerije za izabrane slike razgovorom tamo (uradila Marina) i pokrenuli smo ovu raspravu. --ANTI_PRO (razgovor) 00:04, 10. oktobar 2019. (CEST)

 Komentar: Protiv. Diskord je nezvaničan kanal komunikacije nekih od urednika. Ne predstavlja formalnu i zvaničnu stvar, te ga ne treba stavljati u zvanične stvari na Vikipediji. Dosad je praksa pozivanja urednika na Diskord funkcionisala okej i dala je rezultate koje je Aca gore naveo, pa ne vidim zašto bi je trebalo menjati. Patroleri svakako prate skorašnje izmene, i ako tamo uoče novog korisnika koji pokazuje želju da doprinese, može mu se na szr ostaviti pozivnica za Diskord. Dodavanje pozivnice u šablon za dobrodošlicu bi samo dodatno zakomplikovalo stvari usled ionako prevelikog broja mogućnosti i linkova. Umesto zvanja ljudi na Diskord gde bi se ćaskalo o svemu i svačemu, bolje je organizovati se i srediti stvari ovde, prvenstveno stranice za pomoć. --Miljan Simonović (razgovor) 00:21, 10. oktobar 2019. (CEST)

Pa sh.wiki je kačila na sajtnotis pa ne vidim da im je to na bilo koji način uvelo pometnju u projekat, urednike itd. I mislim da preteruješ sa ovim da je šablon prekomplikovan za novajlije. Ako ne zna da klikne na par stvari, članak je svemirski brod. --ANTI_PRO (razgovor) 00:49, 10. oktobar 2019. (CEST)

Za šta nam služe stranice za razgovore i trgovi ako ćemo se preko nekih trećih sredstava komunikacija dogovarati šta i kako da se radi ovde? Svojevremeno smo imali predlog da se napravi i reklamira i fejsbuk stranica vikipedije na srpskom jeziku, pa to nije prošlo. Ne podržavam ovu ideju. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 20:19, 10. oktobar 2019. (CEST)

Ovo je hvaljeno na Vikimaniji, tako da i nije baš loša ideja. Mada, sve što se tiče zajedince treba raspravljati ovde a ne tamo. Diskord jeste lakše sredstvo za komunikaciju od ovdašnjih stranica i na neki način zanimljivije, ali bih ipak ostavio stvari da budu kakve jesu. --Zoranzoki21 (razgovor) 22:21, 10. oktobar 2019. (CEST)

Meni ima smisla jedino da tu bude neko obaveštenje o postojanju Diskorda. Bez bilo kakve direktne pozivnice, ili pritisaka. Nije ništa zvanično i ne treba stvarati zabunu tog tipa. Ima svojih prednosti, ali nije dobro nametati bilo šta. --Lotom (razgovor) 22:24, 10. oktobar 2019. (CEST)

 Komentar: Ja sam protiv iz razloga koje su već naveli Saund, Nikola i Miljan. U šablonima treba promovisati trgove i stranice za razgovor kao glavno mjesto za rasprave na Vikipediji. Već mislim da je jedan broj korisnika koje redovno viđam u SI ali ne i na Diskordu jako otuđen od velikog broja rasprava o raznim bitnim stvarima. Diskord je korisna stvar ali je i krivac za (još brže) odumiranje stranica za razgovor i trgova.— WR 18:57, 11. oktobar 2019. (CEST)

ne možeš se ljutiti na praktičnost. Ona je inherentna ljudskoj prirodi. Jednostavno je na diskordu sve brže i lakše. A ulaženje na diskord nije niti teško niti komplikovano, i otvoreno je svima. Transparentno. --ANTI_PRO (razgovor) 11:15, 13. oktobar 2019. (CEST)

Ništa nije transparentnije od Vikipedijinih stranica za razgovor i trgova. Svi mogu vidjeti o čemu se raspravljalo prije 5 ili 10 godina, ko je šta napisao i ko je kako glasao. Te stranice su vidljive svima bez ikakvih ograničenja i mogu se naći i u gugl pretrazi. S druge strane, rasprave na Diskordu su privatne i vidljive samo korisnicima Diskorda i brišu se nakon određenog broja dana. Osim toga, postoji i hijerarhijska podjela gdje nije svima dozvoljeno da pišu ili čak da vide određene dijelove Diskorda. Tako korisnioci koji nisu patroleri nemaju pristup podforumu za patrolere, a korisnici koji nisu upravnici nemaju pristup podforumu za upravnike. Tako imaš forume unutar foruma na kojima mogu pisati i koje mogu vidjeti samo određeni članovi Diskorda, bez znanja drugih članova. Nema ništa transparentno u tome.— WR 20:01, 13. oktobar 2019. (CEST)

@Wikiwind: Zato sam i na početku rasprave eksplicitno istakao nezvanični karakter Diskorda i da to treba da stoji u pozivu. Dakle da sve stvari koje pretenduju da imaju zvanični karakter na projektu, moraju da prođu zvanične procedure ovde. Tako i ova rasprava. Iako je delom vođena na diskordu, zbog zvaničnosti (pravilo rasprave pa možda posle glasanja), otvorena je ovde i biće arhivirana. Dakle, niko ovde ne predlaže zamenu za ovdašnje kanale. Ali Diskord svakako jeste nadopuna i postaje važan u životu zajednice, chit chat što bi rekli Ameri. Da nije tako ne bi ni bio ovako popularan. Dakle očigledno da je pokrio određenu tražnju koja je postojala na tržištu (tj. projektu) koju dosadašnji vidovi komunikacije ponuđeni zajednici, ne mogu da ponude. I onda ako se to navede u dobrodošlici, ne vidim nikakve štete od toga. Sve je to način kako ova zajednica funkcioniše. --ANTI_PRO (razgovor) 22:08, 13. oktobar 2019. (CEST)

Meni se sviđa ideja sa Diskordom u dobrodošlici i još kojekude. Naravno, reč je o nezvaničnoj lokaciji i to treba naglasiti, ali socijalizacija koja može da proistekne iz posete tom servisu mislim da može biti samo pozitivna. Slično je bilo i sa IRC-om davnašnjih godina, kada je to bio nezvanični alat za komunikaciju van Vikipedije. --F± 19:39, 19. oktobar 2019. (CEST)

 Komentar: Mislim da je najbolje da se ne dira šablon za dobrodošlicu, nego da se ovo doda na Vikipedija:Kontakt i/ili Vikipedija:Pitanja. --Zoranzoki21 (razgovor) 14:35, 20. oktobar 2019. (CEST)

 Komentar: S obzirom da je Diskord vid neformalne komunikacije između korisnika, ja ga ne bih isticao u šablonu dobrodošlice. Slažio bih se Zoranom, sasvim je dovoljno da se veza ka stranici postavi u kontakte i/ili pitanja. — Ranko   Niko lić  ✉ 01:02, 21. oktobar 2019. (CEST)

Darinka Sekulova

Molim da se ovaj članak, koji ste obrisali, prenese u moj razgovor, ja ću ga staviti u moj prostor. Drugi put je dobro da se pisca članka obavesti, pre da se briše. --Mile (razgovor) 18:07, 11. oktobar 2019. (CEST)

@PetarM: Sadržaj je prebačen ovde pa ga ti premesti gde želiš. --Zoranzoki21 (razgovor) 22:47, 13. oktobar 2019. (CEST)

Duplirana pravila

Primetio sam da se kod stranica projekta vezanih za izabrane članke (dobri članci, sjajni članci i izabrani spiskovi) ista pravila ponavljaju više puta, a neka su parcijalno podeljena, ima ih na jednom mestu, a nema ih na drugom. Mislim da bi bilo dobro kada bi se sve to objedinilo na jedno mesto. Konkretan primer: predlažem objedinjavanje teksta sa stranica Vikipedija:Dobri članci/Glasanje/Dodavanje i Vikipedija:Dobri članci/Glasanje/Uklanjanje sa člankom Vikipedija:Dobri članci/Pravila odnosno da se u ovom trećepomenutom nalaze sve potrebne informacije vezane za postupke za dobre članke. Ista priča je i za SČ i IS. Samim tim bi se u uvodima oslobodio prostor za stavljanje šablona arhiva prošlih glasanja kojima je na neki način tu mesto, a ne na dnu stranice. Kakvo je mišljenje zajednice po ovom pitanju? — SimplyFreddie (razgovor) 18:13, 12. oktobar 2019. (CEST)

 Komentar: Slažem se. Pravila treba da budu na jednom mestu kako bi bila pregledna i lako razumljiva. Podržavam i svaku akciju koja bi dovela do uprošćavanja i modernizacije sadržaja pravila i smernica. — Žile (✉) 18:18, 12. oktobar 2019. (CEST)

 Komentar: Slažem se sa Fredijem, ovo bi dosta doprinelo lakšem pristupu i preglednosti izabranim stranicama.--Soundwaweserb (razgovor) 18:28, 12. oktobar 2019. (CEST)

 Komentar: Dobra ideja. --Zoranzoki21 (razgovor) 19:08, 12. oktobar 2019. (CEST)

 Komentar: Ima smisla, posebno ako se bude sprovelo sređivanje i detaljnije pojašnjenje tih stranica. --Lotom (razgovor) 12:26, 13. oktobar 2019. (CEST)

 Komentar: Podržavam, bolje je da bude sve na jednom mestu. --MareBG (razgovor) 18:00, 18. oktobar 2019. (CEST)

Pošto je uspostavljen konsenzus, krenuo sam sa izmenama i sređivanjem. Pogledajte Vikipedija:Izabrani spiskovi/Pravila i Vikipedija:Izabrani spiskovi/Glasanje za novi uprošćeniji izgled. Ukoliko imate neke primedbe ili predloge, recite da se isprave za dalju primenu na DČ i SČ. — SimplyFreddie (razgovor) 12:53, 20. oktobar 2019. (CEST)

Pokrenuto glasanje na stranici Vikipedija:Glasanje/Objedinjavanje pravila za izabrani sadržaj. — SimplyFreddie (razgovor) 14:48, 22. oktobar 2019. (CEST)

Zapisivanje pesama

Šta ćemo sa pisanjem pesama, pod navodnike ili u kurzivu? Za muzičke albume je donekle ustanovljeno da se pišu u kurzivu, ali za pesme još ne postoji zvanično pravilo. Srđan i ja smo tražili po pravopisu i rečnicima i na kraju smo zaključili da može oba kao što kaže PMS i Klajn. Obsuser je već menjao ovo na svoju ruku u dva navrata, niko nije to prokomentarisao. Šta činiti? Što pre nađemo rešenje biće lakše. — SimplyFreddie (razgovor) 17:38, 18. oktobar 2019. (CEST)

Po meni je lepše u kurzivu, međutim ako to usvojimo moraćemo da menjamo dobar deo članaka. Dok sam ih stavljao u kurzivu, mnogi su se pozivali na pravila kako treba pod navodnike, pa evo im prilike da iznesu ta pravila, odnosno da nam pokažu gde su ih navodno videli. --MareBG (razgovor) 17:50, 18. oktobar 2019. (CEST)

Dodatak:

• Isečak iz PMS-a
• Isečak iz Klajnovog rečnika

SimplyFreddie (razgovor) 18:00, 18. oktobar 2019. (CEST)

Budući da Pravopis i drugi savjetnici ne zadaju oblik, radi dosljednosti treba usvojiti interno stilsko pravilo za ovo. Jedino je pitanje hoćemo li kao neki drugi projekti razdvajati manja od većih dijela tako da manja (pjesme, članci, eseji, poglavlja unutar dijela, epizode serija i drugih serijala, odlomci dijela, kratke priče i sl.) pišemo „pod navodnicima”, a veća (zbirke djela, albume, mjuzikli, opere, filmovi, TV emisije / serije, video-igre i sl.) ukošeno ili će sve biti isto u istom obliku. Budući da je pitanje krajnje proizvoljno, moglo bi se svesti na to da jednostavno pitamo zajednicu da čisto izaberu šta bi htjeli od ove tri mogućnosti (razdvojiti manje od većih tako da su manja pod navodnicima a veća ukošena, sve pod navodnicima ili sve ukošeno). – Srdjan m (razgovor) 20:54, 18. oktobar 2019. (CEST)

Sve naslove pisati u kurzivu jer je i preglednije i lepše, a unutar teksta ja ne bih insistirao na jednim obliku. Dati prednost kurzivu,a opet autoru ostaviti slobodu da sam odluči. ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 07:16, 19. oktobar 2019. (CEST)

 Komentar: i ja sam više za to da sve pišemo kurzivom, čisto iz praktičnih razloga. Ukoliko budemo manja dela pisali sa navodnicima (ili nedajbože sva dela), onda je verovatno da će se javiti problem neusaglašenosti navodnika — trenutni pravopis kaže da su ispravni „”, ranije su ovi za zatvaranje bili obrnuti, a neretko ljudi stavljaju i engleske navodnike. Ukoliko budemo koristili isključivo kurziv, do ovakvih dilema i problema neće doći. --Miljan Simonović (razgovor) 10:53, 19. oktobar 2019. (CEST)

Ima i toga. Ali opet bi trebalo ili sve standardizovati na nivou projekta, ili pustiti da svako radi kako mu je volja. A i pravopis se nekako prečesto menja u poslednje vreme. Čini mi se da je slično pitanje i za sve ovo što je Srđan nabrojao. --Lotom (razgovor) 11:05, 19. oktobar 2019. (CEST)

Isključivo kurziv. Lepše je, preglednije, i eliminiše se loša interpunkcija, kao što je već navedeno. --F± 19:34, 19. oktobar 2019. (CEST)

 Komentar: podrška za kurziv . Kao što su kolege rekle, lakše je i preglednije u tekstu. Ako budemo koristili mešane oblike (manja dela navodnicima, a veća kurzivom) može dolaziti do konfuzije i neusaglašenosti. — Žile (✉)

Stranice za razgovor

Iako je slično pitanje već pokretano, sada su u pitanju pojedinačni slučajevi. Naime, kod početničkih članaka i biografijama bez izvora ili sa izraženom promocijom nastojao sam da lepim šablon {{uputstvo}}. Cilj je da autori, ili korisnici koji imaju volju da iste sređuju imaju neke smernice kako to mogu da urade, s obzirom na to da su nam saveti malo zapetljani. Šabloni obaveštenja već upućuju na stranice za razgovor. Đorđe je nešto od toga kasnije pobrisao. Voleo bih da se zajednica izjasni o opravdanosti i jedne i druge radnje, kao i o nekim eventualnim boljim predlozima. Ako je do održavanja projekta, onda bi trebalo razmisliti i o brisanju pojedinih članaka sa te liste, ne samo stranica za razgovor. --Lotom (razgovor) 08:32, 19. oktobar 2019. (CEST)

Evo jedan konstruktivan predlog: Da kod takvih članaka postavimo odgovarajući šablon, kao što su Šablon:Čišćenje, Šablon:Početnik, Šablon:Bez izvora ili koji je već potreban, a da u svakom tom šablonu stavimo link do ovog uputstva. Mnogo je bolje nego se kači šablon uputstvo na svaki članak. Stranice za razgovor neka radije služe za razgovor, takav šablon ovde nije vidljiv iz samog članka. --Đorđe Stakić (r) 09:17, 19. oktobar 2019. (CEST)

Kako god, samo da sve to ima smisla. Često se autori takvih članaka javljaju sa pitanjem zbog čega je zalepljen šablon, šta znači i kako popraviti nedostatke. --Lotom (razgovor) 09:55, 19. oktobar 2019. (CEST)

@Lotom: ako se dobro sećam, ti si ovaj šablon napravio bez konsultacije sa zajednicom i potom počeo da lepiš na szr članaka. Ja poštujem inicijativu urednika, samo se iz prethodno navedenih razloga ne slažem da se ova uputstva linkuju u šablonima za sređivanje, kako je Đorđe predložio. Sa druge strane, ne vidim ni poentu lepljenja šablona koji je pun linkova i samo dodatno zbunjuje novajlije. Pošto si pomenuo navođenje boljih predloga, moj je da se šabloni za sređivanje ubacuju smisleno i obrazloženo, a ne da se samo slepo lepe bez ikakvog objašnjenja. Džaba neko stavi šablon za čišćenje, ako novom korisniku nije objasnio šta zapravo u tom članku treba ispraviti i srediti (čemu onda parametar razlog=?). Takođe, problem je što samo izuzetno iskusni korisnici znaju kako se svi šabloni za sređivanje tačno zovu i/ili gde mogu da ih nađu, tako da je još jedna ideja srediti kategorije u kojima se nalaze ovi šabloni. To ne bi trebalo da bude toliko veliki posao, a može pomoći da se i drugi urednici uključe u označavanje problematičnih članaka. Dalje, umesto prostog lepljenja ovog uputstva, mogle bi se srediti stranice za pomoć na koje vode svi ovi šabloni za sređivanje, tako da korisnik zapravo može da vidi nešto što može da mu pomogne, a ne samo zastarele tekstove koji takoreći odmažu. --Miljan Simonović (razgovor) 14:27, 19. oktobar 2019. (CEST)

@Miljan Simonović: Pisalo se više puta o tome, možda čak postoji i neki konkretan odeljak. Takođe, ne utiče ni na koji način na GIP, niti vodi ka nečemu kontroverznom. Neki šabloni imaju problem kada se navede razlog, jer se ne prikazuju kako treba. Ja zato u tim situacijama razlog navedem u opisu izmene. Ideja je došla iz toga što sam početnicima iznova ponavljao iste stvari. Treba srediti sva ta uputstva, ali vreme i volja su ograničavajući faktori. Ima tu mnogo zajedničkih stavki za sve projekte, pa je nešto od toga moguće samo smisleno isprevoditi. --Lotom (razgovor) 15:09, 19. oktobar 2019. (CEST)

 Komentar: Slažem se da se u šablonima treba navesti razlog i podržavam svaku akciju koja bi pomogla u sređivanju pravila i smernica. Može se staviti link do uputstva. — Žile (✉) 12:49, 20. oktobar 2019. (CEST)

Naslovi članaka o novostvorenim organizacijama koje pretenduju na istorijske nazive

U novije vreme se događa da pojedine novostvorene organizacije, prvenstveno političke i religijske, usvajaju nazive koji su prethodno bili u dugoj upotrebi kao opisni pojmovi, te stoga imaju opšti istorijski značaj i višestruka značenja. Prisvajanjem takvih naziva, pomenute organizacije iskazuju svoje pretenzije na istorijsku baštinu koja je povezana sa određenim pojmovima, što potom dovodi do pokretanja raznih sporova oko prava na prisvajanje opštih istorijskih naziva. Stoga se prilikom uređivanja članaka o takvim organizacijama postavlja pitanje, kako treba formulisati naslove? Ako je neka novostvorena organizacija izabrala naziv koji ima stariju istoriju i višestruka značenja, da li primarno značenje tog naziva treba svoditi na dotičnu organizaciju ili je neophodno formulisati i odgovarajući dodatak, kako bi se već i po samom naslovu znalo da je u tom članku reč o pojedinačnoj organizaciji. Na primer, pojam "Nova Srbija" ima dugu istoriju upotrebe i višestruka značenja, tako da je naslov članka o stranci koja je usvojila taj pojam formulisan sa odgovarajućim dodatkom: Nova Srbija (politička partija), što je u potpunosti ispravno, a slična rešenja su usvojena i u mnogim drugim slučajevima. Međutim, to pravilo se ne sprovodi dosledno, pošto pojedini administratori (Željko Todorović i Lackope) insistiraju na rešenjima koja dovode do toga da se primarno značenje izvesnih opštih pojmova, koji imaju dugu istoriju i višestruka značenja, svodi na pojedine novostvorene organizacije. Na primer, opšte je poznato da je opisni pojam "crnogorska pravoslavna crkva" izvorno upotrebljavan u teritorijalnom značenju, kao opisni naziv za pravoslavnu crkvu na prostorima Crne Gore. Iako je taj opisni pojam u svom izvornom, odnosno regionalnom značenju neposredno povezan sa celokupnom istorijskom baštinom pravoslavlja na prostorima Crne Gore, pomenuti administratori insistiraju da primarno značenje tog pojma treba svesti na samo jednu organizaciju, koja je osnovana sasvim nedavno - 1993. godine. Takvim rešenjem, koje je potpuno nepravilno, celokupna istorijska baština pomenutog pojma primarno se prenosi na samo jednu organizaciju, a korisnici se dovode u zabludu da naša Vikipedija podržava pretenzije te organizacije. Ispravan naslov članka o toj organizaciji bi glasio: Crnogorska pravoslavna crkva (1993), pošto se dodatkom koji ukazuje na godinu osnivanja jasno označava da je tu reč o članku čiji je sadržaj posvećen pojedinačnoj organizaciji, dok bi opšti pojam "crnogorska pravoslavna crkva" zbog njegovog istorijskog i višestrukog značenja trebalo koristiti kao višeznačnu odrednicu, što je neutralno, a samim tim i najbolje rešenje. Slični problemi postoje i sa naslovima članaka o nekim drugim novostvorenim organizacijama, a rasprave o tome su nedavno vođene ovde, odnosno ovde i ovde. U svakom slučaju, potrebno je postići opštu saglasnost, na nivou zajednice, o pravilima za formulisanje naslova u člancima koji se odnose na novostvorene organizacije, kako bi se izbeglo da naša Vikipedija postane sredstvo za promovisanje raznih pretenzija na prisvajanje istorijskog nasleđa koje je povezano sa opštim pojmovima. Naravno, ako većina administratora i urednika smatra da takve pretenzije treba podržavati, onda i to treba da se vidi, kako bi javnost znala šta se ovde događa. Sorabino (razgovor) 12:11, 29. oktobar 2019. (CET)

• Dodatak: gore pomenuta pitanja potrebno je blagovremeno razrešiti ne samo zbog postojećih, već i zbog budućih članaka. Opšte je poznato da se u velikoalbanskim krugovima na području Kosova i Metohije već uveliko vrše pripreme za stvaranje posebne kvazi-crkvene organizacije pod nazivom "Kosovska pravoslavna crkva", sa ciljem prisvajanja celokupne pravoslavne baštine na tom prostoru. Pošto se zagovornici tog projekta otvoreno pozivaju na nastanak sličnih organizacija, kao što su Makedonska pravoslavna crkva (1967) i Crnogorska pravoslavna crkva (1993), potrebno je dodatno razmotriti pitanje o naslovima članaka koji su posvećeni takvim i sličnim organizacijama. Bilo bi potpuno neprihvatljivo da se primarno značenje opisnog pojma "kosovska pravoslavna crkva" prepusti nekakvoj budućoj kvazi-crkvenoj organizaciji. Naslov eventualnog članka o takvoj organizaciji, ukoliko ista bude osnovana, morao bi da sadrži dodatak koji ukazuje na godinu osnivanja, kako bi se već i po samom naslovu videlo da je u tom članku reč o potpuno novoj tvorevini. To je bitno i zbog uporednih članaka na drugim Vikipedijama. U svakom slučaju, upravo na tom primeru se vidi koliko je pogrešno zalaganje pojedinih administratora (Željko Todorović i Lackope) da se iz naslova članaka o novostvorenim organizacijama izostavi odrednica o godini njihovog osnivanja, čime se primarno značenje opštih pojmova kao što su "crnogorska pravoslavna crkva" i "makedonska pravoslavna crkva" svodi na pojedine organizacije koje su nastale 1967. i 1993. godine. Takvim svođenjem, direktno se potpomažu pretenzije dotičnih organizacija, a naša Vikipedija postaje platforma za promociju njihovih stavova. Sorabino (razgovor) 12:49, 30. oktobar 2019. (CET)

Večito neke teorije zavera. Kod naslovljavanja članaka do u zagradi se dodaje u situacijama kada postoji više članaka identičnog naziva i taj deo u zagradi ima klasifikacijsku ulogu. Crnogorska pravoslavna crkva je verska organizacija zvanično registrovana u državi Crnoj Gori pod tim imenom, a to kakav je njen trenutni ekumensko-politički status je nebitno za samo naslovljavanje članka. Tematika članka se razrađuje u samom članku, a ne u njegovom naslovu. ne razumem ovaj deo o opštosti pojma „crnogorska pravoslavna crkva” u kontekstu pravoslavlja u Crnoj Gori kroz celu njenu istoriju? Ako se želi pisati o pravoslavnoj tradiciji u nekoj zemlji, nevezano za određenu nacionalnu crkvu, onda se članak prosto naslovi kao „Pravoslavlje u NNN”. Srpska pravoslavna crkva je verska institucija koja deluje širom sveta i ne može se poistovetiti samo sa pravoslavljem u Srbiji, pošto na teritoriji Srbije deluje i Ruska PC, Bugarska PC, Rumunska PC itd. Višeznačne odrednice se prave kao svojevrsan spisak svih stranica istog imena, a ne kao etimološki rečnik određenog pojma --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 19:17, 30. oktobar 2019. (CET)

Kakva crna teorija zavere? To što novostvorena organizacija koja se naziva Crnogorska pravoslavna crkva (1993) od svog osnivanja (1993) nosi taj naziv ne opravdava svođenje primarnog značenja istorijskog i višeznačnog pojma "crnogorska pravoslavna crkva" na tu ili bilo koju drugu pojedinačnu organizaciju. Taj pojam je izvorno upotrebljavan u opisnom, odnosno teritorijalnom smislu, sa značenjem: pravoslavna crkva na prostorima Crne Gore, tako da je potpuno neopravdano svoditi primarno značenje tog pojma na jednu organizaciju koja je stvorena sasvim nedavno. Takvim svođenjem, naša Vikipedija postaje saučesnik u promovisanju pretenzija te organizacije, koja prisvajanjem pomenutog pojma nastoji da prisvoji i celokupno istorijsko nasleđe koje je sa njim povezano. A još jedan slučaj te vrste predstavlja pokušaj da se primarno značenje opšteg istorijskog pojma "Pravoslavna crkva Ukrajine" svede na novostvorenu organizaciju koja je nastala tek 2018. godine, iako je očigledno da bi ispravan naslov članka o toj organizaciji trebalo da glasi: Pravoslavna crkva Ukrajine (2018). To što se pojedini administratori (Željko Todorović i Lackope) otvoreno zalažu za svođenje primarnog značenja istorijskih pojmova na pojedine novostvorene organizacije predstavlja problem posebne vrste, koji ne može biti gurnut pod tepih. Svoj stav o pravilima za formulisanje naslova članaka o novostvorenim organizacijama koje pretenduju na istorijske nazive trebalo bi javno da saopšte svi administratori. Sorabino (razgovor) 23:47, 30. oktobar 2019. (CET)

Ukoliko se o „opštem pojmu” ne može napisati poseban članak onda nema potrebe za pravljenjem višeznačnih odrednica i stavljanjem godine osnivanja u zagradu, naročito ako postoji samo jedna organizacija koja koristi dato ime. Druga stvar je ako postoji više organizacija koje koriste isto ime, pa onda pravimo višeznačnu odrednicu ili određujemo koje je glavno značenje pa za njega rezervišemo glavni naslov.

Obrazložiću i zašto je ovo što se predlaže guranje jedne tačke gledišta, naročito na primjeru Ukrajine. Naime, prije osnivanja Pravoslavne crkve Ukrajine, imali smo nekoliko organizacija koje su koristile isto ime. Imali smo Ukrajinsku pravoslavnu crkvu koja je osnovana 1990. davanjem autonomije Ukrajinskom egzarhatu. To je ime Ruske pravoslavne crkve u Ukrajini. S druge strane, imali smo Ukrajinsku pravoslavna crkvu Kijevskog patrijarhata koja je pretendovala na autokefalnost, iako je niko nije priznavao. Imali smo i Ukrajinsku autokefalnu pravoslavnu crkvu koja je najstarija od ove tri. S obzirom da je organizacija Ruske pravoslavne crkve jedina imala „kanonsko priznanje”, odlučeno je (opravdano ili neopravdano) da to bude glavno značenje pojma Ukrajinska pravoslavna crkva. Nakon osnivanja Pravoslavne crkve Ukrajine, imali smo dvije velike crkvene organizacije na teritoriji Ukrajine koje su imale potpuno ili djelimično „kanonsko priznanje”. S obzirom da te dvije organizacije nisu koristile isto ime, nije bilo potrebe da se od glavnog naslova pravi višeznačna odrednica jer imamo dva glavna naslova - Ukrajinska pravoslavna crkva (koji se i dalje koristi za organizaciju Ruske pravoslavne crkve u Ukrajini) i Pravoslavna crkva Ukrajine (koji se koristi za autokefalnu crkvu formiranu pod okriljem Carigradske patrijaršije). Ono što predlaže Sorabino je da se naslov Ukrajinska pravoslavna crkva i dalje koristi za Rusku pravoslavnu crkvu u Ukrajini (jer to izgleda nije opšti pojam?? Potpuno suoprotno od onoga što tvrdi za CPC) a da se od naslova Pravoslavna crkva Ukrajine napravi višeznačna odrednica gdje bi bile pobrojane sve te crkve koje postoje ili su postojale u Ukrajini. — WR 13:26, 31. oktobar 2019. (CET)

Wikiwind, sve to što si napisao u potpunosti potvrđuje ispravnost mojih upozorenja, koja se odnose na promovisanje pretenzija novostvorenih organizacija. Treba da te je sramota što izmišljaš ovakve stvari: "Ono što predlaže Sorabino je da se naslov Ukrajinska pravoslavna crkva i dalje koristi za Rusku pravoslavnu crkvu u Ukrajini" !!! Molim te da povučeš tu svoju izjavu, koja je najobičnija laž, ili ću biti primoran da te prijavim zbog takvog ponašanja. Tu laž si namerno plasirao, iako dobro znaš da sam ti tokom nedavnog razgovora ovde, ukazao na sasvim drugačije rešenje po ugledu na ono koje postoji na ruskoj Vikipediji: Ukrainskaя pravoslavnaя cerkovь. Stvarno je bruka i sramota što se pred čitavom zajednicom služiš tako providnim lažima. A što se tiče administratora koji su vinovnici ovog problema (Željko Todorović i Lackope), izgleda da nemaju hrabrosti da se ovde oglase, ali sreća je njihova što imaju tvoju podršku, to je baš velika čast. Sorabino (razgovor) 13:48, 31. oktobar 2019. (CET)

@Sorabino: Molim te da obuzdaš svoje negativne strasti jer se neko ne slaže sa tobom, i da ne pretiš ovde prijavama. Hvala! --Zoranzoki21 (razgovor) 14:38, 31. oktobar 2019. (CET)

@Zoranzoki21:, molim te da obratiš pažnju na izražavanje, pošto ne priliči jednom administratoru da izmišlja nekakve "negativne strasti" i navodne pretnje. Ovde uopšte nije reč o razlici u mišljenjima, već je Wikiwind javno izneo notorne laži o mojim stavovima, tako da sam imao puno pravo da ga prozovem zbog takvog postupanja. Zašto nisi reagovao na taj problem i da li si uopšte pogledao šta sam ja stvarno tvrdio, a šta mi on ovde pripisuje? Svako ima pravo da se brani od lažnih optužbi. Sorabino (razgovor) 14:47, 31. oktobar 2019. (CET)

@Sorabino: I na ovoj stranici (sinoć u 23:47) i na stranici Razgovor:Pravoslavna crkva Ukrajine predlagao si samo da se napravi višeznačna Pravoslavna crkva Ukrajine, dok Ukrajinsku pravoslavnu crkvu nisi spominjao. Tek kada sam ja ukazao da postoji i taj drugi opšti pojam onda si stavio link ka ruskoj vikipediji ali bez ikakvog konteksta. Više puta sam te pitao da li podržavaš da se napravi višeznačna odrednica Ukrajinska pravoslavna crkva, ali mi nikada nisi direktno odgovorio. Uzimajući to u obzir, smatram da uopšte nisam pogrešno protumačio tvoje stavove.— WR 15:19, 31. oktobar 2019. (CET)

Wikiwind, prvo si ovde doslovno tvrdio: "Ono što predlaže Sorabino je da se naslov Ukrajinska pravoslavna crkva i dalje koristi za Rusku pravoslavnu crkvu u Ukrajini", a sada priznaješ da to pitanje nisam ni spominjao !!! Drugim rečima, ovde si lažno prikazao moje stavove o tom pitanju, tako da je moja reakcija bila u potpunosti opravdana. A što se tiče tvog pokretanja pitanja o upotrebi pojma ukrajinska pravoslavna crkva, veoma dobro znaš da sam ti ovde ukazao na rešenje koje u obliku višeznačne odrednice postoji na ruskoj Vikipediji: Ukrainskaя pravoslavnaя cerkovь, tako da je tvoje naknadno tumačenje mojih stavova po tom pitanju takođe potpuno netačno. Jasno je kao dan da si ovde svesno i namerno pokušao da mi pripišeš nešto za šta si unapred znao da nisu moji stavovi, ali sreća je što se svačiji iskazi mogu lako proveriti. Sorabino (razgovor) 15:33, 31. oktobar 2019. (CET)

Da, zanimljivo kako si zaboravio da spomeneš Ukrajinsku pravoslavnu crkvu ali nisi zaboravio Pravoslavnu crkvu Ukrajine. Kako god, korisnici mogu donijeti svoje zaključke iz čitanja rasprave. Ja sam rekao ono što sam mislio da kažem i neću više učestvovati u ovoj raspravi.— WR 15:47, 31. oktobar 2019. (CET)

Wikiwind, zašto ne bi dalje učestvovao? Ovde se raspravlja o načelnim pitanjima koja se odnose na naslove članaka o svim novostvorenim organizacijama koje pretenduju na istorijske nazive. Ako imaš načelan stav o tim pitanjima, bio bi red da ga izneseš, osim ako ne misliš da bi trebalo nastaviti sa dosadašnjim nasumičnim postupanjem, od slučaja do slučaja? Ova pitanja moraju biti rešena na nivou zajednice, kako se ne bi stalno vraćali na iste rasprave. Sorabino (razgovor) 16:05, 31. oktobar 2019. (CET)

• Koliko vidim, gore pomenuti administratori (Željko Todorović i Lackope) još uvek se nisu uključili u raspravu koja se vodi ovde na trgu, iako su upravo oni najviše doprineli nedavnom nametanju spornih rešenja. Ako pomenuti administratori i dalje stoje iza onoga što su napravili, bilo bi dobro i korisno da to saopšte i ovde, pred čitavom zajednicom. To se u prvom redu odnosi na njihovo zalaganje za svođenje primarnog značenja pojedinih opštih i višeznačnih pojmova na izvesne novostvorene organizacije koje pretenduju na prisvajanje istorijske baštine koja im ne pripada, u čemu naša Vikipedija ne bi smela da bude saučesnik. Veoma je neobično i to što je upravo povodom ovog pitanja počeo da se stvara nekakav zid ćutanja, pošto nikakvog odgovora na čitavu ovu problematiku nema ni na administratorskoj tabli (ovde). U svakom slučaju, moja je dužnost bila da na sve moguće načine ukažem na ovu specifičnu problematiku, a na administratorima ostaje da sami procene šta bi dalje trebalo činiti. Sorabino (razgovor) 18:04, 7. novembar 2019. (CET)

Administratori ovde nisu sudije i ovde niko nikome ništa ne nameće. U stvari, jedina osoba koja pokušava nešto da nametne si ti. Todorović ti je jasno i detaljno objasnio neke stvari u vezi sa tom tematikom, a kako se u to mnogo bolje razume od većine ostalih urednika, ova rasprava je završena. Svaki nastavak diskusije na ovu temu ću ubuduće smatrati spamom. Nadam se da je to jasno --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 18:24, 7. novembar 2019. (CET)

Ove tvoje poslednje primedbe na najbolji način svedoče o ozbiljnosti i dubini izvesnih problema sa kojima se ovde suočavamo, a to što si ti i dalje administrator je sastavni deo šireg problema, koji je sistemske prirode. Blago onoj dvojici (Željko Todorović i Lackope) kad si im ti ovde advokat. A što se tiče gornjih pitanja, na njih ćemo se vratiti u bliskoj budućnosti, po sili prilika, pa ćemo onda videti ko će i sa kakvih pozicija zastupati nametnuta rešenja. Sorabino (razgovor) 17:42, 12. novembar 2019. (CET)

Spomenica/nagrada za novajlije

Videvši da se nekada dodeljivala spomenica Najnovajlija meseca, Serbian Nickmen i ja smo mislili da obnovimo tu proceduru ili napravimo neku sličnu. Pošto smo na kraju odustali od mesečne dodele (zbog manjka novajlija) ideja je bila da se ova spomenica dodeljuje na svakih 3 meseca novajliji kog zajednica smatra da se najviše pokazao i istakao u tom vremenskom periodu. Na mom pesku se nalazi predložena stranica o spomenici, mesto za nominacije i pravila. Svrha svega ovoga bi bila da se zadrži onaj mali broj novajlija na projektu, kao i da se njihov rad nagradi na neki način. Šta vi mislite o ovome i imate li neke predloge? — Žile (✉) 22:14, 1. novembar 2019. (CET)

• Dopada mi se ideja. Mislim da treba nekako ohrabriti i zadržati novajlije, a ovo je jedan od načina da se njihov početni trud zapazi i simbolično nagradi. --Đorđe Stakić (r) 18:24, 24. novembar 2019. (CET)

Rasprava o značaju (drugi put)

Posle višenedeljne neuspešne polemike od prošle godine, gde sam onako ugrubo nabacao sve oblasti, često smo pominjali kako bi nešto trebalo promeniti i jasnije odrediti po tom pitanju. Nekolicina nas je na Diskordu neformalno došla do zaključka da bi trebalo krenuti od muzike, a neki okvirni predlozi sadržani su kod @Acamicamacaraca: u pesku. Naravno, većina primera iz svih oblasti može se pronaći na raspravama o brisanju, zbog čega ima dosta otvorenih pitanja. --Lotom (razgovor) 14:45, 13. novembar 2019. (CET)

Ja bih, dodatno, postavio pitanje da li su i same nagrade dovoljne da se odredi značaj i šta se može smatrati relevantnom nagradom. Na ovakvo razmišljanje naterao me je slučaj preminulog studenta, kog su okolnosti sprečile da se ostvari, iako je višestruko nagrađivan na raznim takmičenjima. Da razgraničimo samo da je ovo pitanje značaja, a ne periodične popularnosti, te apelujem na sve da razmisle koliko su pregledi na Jutjubu i objave u tabloidima zaista relevantni činioci. @Lackope: je postavio pitanje značaja glumaca, odnosno da li su svi oni po automatizmu zaslužili članak na Vikipediji. Ukusi su različiti i to me takođe ne interesuje, ali se postavlja pitanje da li su rijaliti-pevači(ce), jutjuberi, b(v)logeri i spisateljice u pokušaju značajniji od naučnika, lekara, vozača autobusa ili bilo kojih drugih ljudi. Pitanje je i ko se čime može smatrati, uzevši u obzir pitanje značaja. Još uvek nemamo jasnu sliku kako tretirati asistente, profesore i gerenalno nastavno osoblje(okvirno smo saglasni da o značaju ima smisla polemisati samo ako se radi o univerzitetskom kadru), @MareBG: se verovatno seća gde je bila rasprava o tome. U svakom slučaju, pozivam sve da se uključe, iznesu svoje predloge kojoj oblasti bi se najpre trebalo posvetiti i na kojoj stranici bi polemika trebalo da se vodi. Pod uslovom, naravno, da sve to ima smisla. Pošto je ovo pitanje koje se tiče i onih koji Vikipediju posećuju, ali je ne uređuju, možda bi VMRS mogla da pusti i neki upitnik za širu zavnost, kako bi nam i taj faktor bio dostupan. Bio bih zahvalan ako je @IvanaMadzarevic: voljna da prosledi ovo pitanje kome treba, pa da vidimo šta i kako dalje. Analizu sadržaja za sada ne pominjem, jer su nam ograničeni kapaciteti, ali od nečega moramo da krenemo, ako imamo želju da projekat bar malo dovedemo u red. Hvala svima koji se budu uključili konstruktivnim kritikama i predlozima! --Lotom (razgovor) 14:45, 13. novembar 2019. (CET)

 Komentar: Što se tiče asistenata na fakultetima, to bi trebalo da bude jasna situacija, nisu relevantni da bi imali članak na Vikipediji. Onda bi svaki nastavnik ili profesor imali članak, dakle moraju se izdvajati po nečemu. Što se tiče rijaliti zvezda, imamo tu jako komplikovanu situaciju ali se donekle pridržavamo činjenice da samo pobednici imaju članak i samo oni koji imaju pesme mogu na Vikipediju, sve ostalo je podložno da ide na brisanje jer to u suštini nisu relevantne ličnosti ili su na samoj granici. Treba da se ovo pitanje reši na način da nam olakša, a ne oteža i još zakomplikuje situaciju. Svaka inicijativa je pozitivna u tom smeru da olakša, pošto očigledno moramo imati neke čvršće definisane kriterijume za razne ličnosti i profesije.--Soundwaweserb (razgovor) 14:49, 14. novembar 2019. (CET)

 Komentar: Bilo bi dobro da se dođe do nekih opštih principa koji će važiti za sva zanimanja i koji će se moći primijeniti u svim situacijama. Raspravljamo o relevantnosti univerzitetskih profesora a imamo stotine članaka o fudbalerima koji nikada nisu igrali u prvoj ligi ili osvojili neke nagrade. Za neka zanimanja se traže nagrade, priznanja, napisani radovi, objavljeni albumi itd. a za druga je dovoljno samo da se neko profesionalno bavi time. Ja mislim da je sadašnji opšti prag značaja sasvim dobar i da ga ne treba mijenjati, ali ako se već pokreće raspravu o izmjenama osnovnih principa značaja,treba bar tretirati sve profesije i zanimanja podjednako i doći do opštih principa koji važe za sve. Ako je došlo do toga da je fudbaler koji je par puta nastupao u drugoj ligi relevantniji od univerzitetskog profesora, onda stvarno imamo problem.— WR 16:25, 14. novembar 2019. (CET)

Ovde postoji spisak profesionalnih fudbalskih liga. Na francuskom delu projekta postoji uslov od 30 (koliko se sećam) profesionalnih utakmica na klupskom nivou, ili reprezentativni nastup. Savezni rangovi u Srbiji (prve dve lige za muškarce) imaju status profesionalnih. Nisu profesori sporni, ali nije realno da imamo članak o svakom asistentu. Zato je i otvorena rasprava. Ako se dođe do takvog zaključka, neću imati ništa protiv ni da se članci koje sam napisao izbrišu. Ali prethodno treba da se ustanovi neki prag značaja, koji bi se ticao svega. Taj opšti prag značaja se trenutno i tumači proizvoljno, pa je dobar alibi onda kada treba da se traži razlog zadržavanja raznih promotivnih članaka. --Lotom (razgovor) 16:52, 14. novembar 2019. (CET)

@Lotom: Nema potrebe ni brisati sve takve slučajeve ako se zna da će u bliskoj budućnosti biti relevantni za Vikipediju. Tu nam se u priču uključuju i nacrti, ali to je druga tema. Hteo sam samo to da napomenem. — SimplyFreddie (razgovor) 18:32, 14. novembar 2019. (CET)

Ako bih neki od tih članaka napisao na Vikipediji na engleskom, na primer, gde mi pravila to dozvoljavaju, bilo bi nelogično da na srpskom ne mogu. Posebno što trenutno ni mi nemamo bilo kakvo ograničenje, ali smo za profesionalne igrače sasvim dovoljno pokriveni izvorima. E sada, napominjem, ako bi se odredila pravila koja bi isključila mogućnost da se o tome piše, ponavljam da ne bih imao ništa protiv. Gušili bi se drugi imenski prostori, ako bi se negde sklanjalo, a postoji i mogućnost spajanja istorije. Ali ne bih dalje da širim priču, jer se udaljavamo od problema. Fudbaleri su nam najmanji problem i dovoljno su pokriveni izvorima, šta god da je odluka. U poslednje vreme imamo veliki priliv ovakvih članaka, pa se postavlja pitanje šta ćemo sa tim. --Lotom (razgovor) 18:49, 14. novembar 2019. (CET)

Što se mene tiče, osobe kojima je jedino zanimanje učešće u takvim televizijskim projektima nemaju šta da traže na Vikipediji. Zašto bi neki učesnik nekog takvog formata zahvaljujući pobedi u istom dobio članak na Vikipediji, a da to ne važi za pobednike kvizova na primer (Slagalica, Milioner i sl.). Dakle rijaliti igrači tipa Stanije, Mimi Oro, Mace i ostale pizdarije ni pod razno, pa taman da pobede u deset Zadruga u nizu. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 19:17, 14. novembar 2019. (CET)

 Komentar: Da neko ne pomisli da zagovaram brisanje nekih članaka, svi ti članci o fudbalerima zadovoljavaju trenutne smjernice o značaju i neku nepisani praksu koja je i nastala po uzoru na Vikipediju na engleskom, kao i sve naše smjernice. S druge strane, ako se zagovara neko radikalno redefinisanje samog koncepta značaja koji je sličan kao i na en viki, onda ne vidim svrhu pozivanja na tamošnje smjernice o fudbalerima, ako se već u svim drugim profesijama predlaže udaljavanje od Vikipedije na engleskom jer je tamo prag kao previše nizak. Da još jednom ponovim (iako je možda moje mišljenje u manjini) ovde se pokušava riješiti problem koji ne postoji. Sadašnje smjernice i nepisana praksa sasvim lijepo definišu značaj i samo ih treba razraditi a nikako suštinski mijenjati. Za sve sporne slučajeve tu je ČZB, gdje svako glasa u skladu sa svojim subjektivnim mišljenjem i nikakva nova pravila to neće promijeniti.— WR 19:30, 14. novembar 2019. (CET)

Čisto sumnjam da bi neki članci koje mi ovde imamo prošli na en.viki. Tu mislim da ove članke o raznim spisateljicama i pevačicama o kojima nema nikakvih izvora. (U članku često nikakvih, neretko ni van članka) Pritom, to subjektivno glasanje koje pominješ je zlo, jer imamo primere gde su neki korisnici političarili i skupljali glasove samo kako bi članak opstao. Takođe, time se zanemaruje ono pravilo da to što meni neko nije poznat ne znači da je beznačajan. E zato je ovo bitno, da imamo od čega da krenemo, pa da kasnije možemo da razmišljamo o promeni sistema glasanja, kako se ne bi više dešavali takozvani „kapilarni“ glasovi ovde, već oni koji su na nečemu utemeljeni. I svaki ozbiljniji projekat ima neke smernice, koje u većoj ili manjoj meri odstupaju međusobno, ali je važno da postoje. Znam na ličnom primeru da su mi neki članci brisani i dobio sam konkretno objašnjenje zašto, a mi to ovde uglavnom nemamo. Fudbaleri su nam najmanji problem, jer o tim „drugoligašima“ uglavnom pišem ja, a kao što sam već napomenuo, neću imati ništa protiv brisanja, ako nam to bude zvaničan stav. Problem je nejasan prag značaja čitavih zanimanja, šta je dovoljno za relevatnost osobe, a šta konkretnog članka i ko je od koga „značajniji“. To moramo da rešimo na nivou projekta. Dolazimo u situaciju da kojekakve pevaljke/blogerke/rijaliti učesnice ili miks svega i svačega, takođe i sve to drugačijih rodova bude tu zbog toga što se neko „loži“ na takve pojave. Sve to treba preispitati i udariti neku prečku ispod koje ne tolerišemo. Tu neke nagrade mogu imati uticaja, ali je pitanje šta je relevantna nagrada, odnosno da li pobeda u Parovima, Zvezdama Granda, ili kakvom već rijalitiju zaista ima neki značaj za Vikipediju. Koliko je pesama dovoljno da bi se neko mogao smatrati pevačem i da li je i to bitan parametar? Koji čin neko treba da nosi, u bilo kojoj službi, da bi bio relevantan. Da li treba pisati o svakome sa doktorskom titulom, ili ista treba da ima i neko praktično utemeljenje. Razna televizijka lica, koja su uhlebljenje našla preko ove ili one veze? I da li je neko, samo zbog toga što je dao par intervjua za neke medije automatski značajan, pošto se tako tumači taj opšti prag? Koliko su zaista ti „poznati“ značajni u odnosu na one nepoznate, koji rade svoj posao skrajnuti od očiju javnosti? Dalje, koje su to institucije bitne da bi o njima postojali članci, da li su svi mediji, časopisi, letopisi i bilo kakve novine automatski bitne za članak? Da li nešto, samo zbog toga što se tiče osetljivih tema, iako je uticaj takvog medija ili organizacije upitan, automatski relevantan? Ako tako nešto prođe, odmah za sobom vuče pitanje zbog čega se neki drugi slični članci brišu. Možda grešim, ali takve teme zaista treba posebno posmatrati upravo iz razloga što su osetljive. Znači neophodno je da bude više izvora i dodatnih pojašnjenja u članku, da bi se razlikovao značaj od promocije, kojoj na Vikipediji nije mesto, ma o čemu da se radi. Imamo nacrt, pa možemo i tako da ih tretiramo. Jer ako značaj postoji, promocija je nepotrebna. Ali taj značaj najpre treba definisati. To su pitanja koja su ovde postavljena. --Lotom (razgovor) 20:20, 14. novembar 2019. (CET)

 Komentar: U početku sam podržavao ideju o preciznom definisanju pragova relevantnosti na Vikipediji. Međutim, primetio sam da skoro sve Vikipedije imaju isti prag relevantnosti, onaj osnovni prag — „Tema je relevantna ako je dobila značajnu pokrivenost u više pouzdanih izvora koji su nezavisni od teme (i među sobom)”. Taj prag i mi imamo. Dakle, ako je tema dobila značajnu pokrivenost (ne trivijalni pomeni) u više pouzdanih izvora koji nisu povezani s predmetom članka, dovoljno je relevantna. Slažem se s Vindom da ne treba suštinski menjati prag značaja. Vikipedija na engleskom je otvorena i za brojne jutjubere i vlogere (koji naravno prelaze osnovni prag), a kao dodatni, ali neobavezni faktor uzima se i prag o velikoj bazi ili imeniku obožavalaca ili „kultnih” pratilaca (koji i mi imamo ovde). Dakle, zašto bismo mi toliko pooštravali kriterijume? Što se članaka za brisanje tiče, umesto čistog lupkanja za i protiv (odnosno, obrisati i ostaviti) trebalo bi obrazložiti svoj glas kroz navođenje pouzdanih izvora (za opstanak članka) ili osporavanje pouzdanosti dostupnih izvora (za brisanje istog). Postoji pravilo da Vikipedija nije papirna enciklopedija, odnosno da ne postoje ograničenja u broju tema koje možemo pokriti, sem proverljivosti podataka. Uostalom, kada bismo uspostavili nove kriterijume, ljudi će opet pokušavati da tumače kriterijume na svoj način i proizvoljno. Plus, postoji ogroman broj oblasti. Ne verujem da ćemo moći da napravimo faktore za svaku oblast. Neki ljudi postanu značajni po velikom broju albuma i pesama, dok drugi postanu značajni sa par pesama. Sve opet zavisi od broja pouzdanih izvora na kojima se relevantnost zasniva. Srdačan pozdrav. — Žile (✉) 22:09, 14. novembar 2019. (CET)

U tom slučaju ja zaista ne vidim po kom osnovu mi brišemo bilo koji referenciran članak? Neko komotno može da plati više različitih novina da ga ispromotišu i šta onda, dovoljno je? To u potpunosti otvanja projekat za sve one pojave koje je Nikola pobrojao gore. Sasvim sigurno nam ne fali tabloida koji se time bave, a već sam napomenuo da probate da razgraničite povremenu popularnost od značaja. Toliko se pisalo o tome da komotno možemo da izvučemo članak i o Slavoljubu iz Slagalice, po istom principu. --Lotom (razgovor) 23:00, 14. novembar 2019. (CET)

Ništa ne treba mijenjati. Gledam na ČZB komentar koji utvrđuje „graničnu relevantnost” Tijane Milentijević. Naprosto, nije problem u pravilima. --Željko Todorović (razgovor) 23:28, 14. novembar 2019. (CET) s. r.

 Komentar: Mislim da treba pooštravati kriterijume jer kako patroleri već znaju, pojavljuje se sve više članaka gde ljudi pišu o sebi a da ne pričam o promocijama. Realno ima više relevantnijih stvari o kojima može da se piše a to su istorija drugih zemalja, filmovi, biografije glumaca i naučnika itd. Naša Vikipedija nema toliko članaka a pisanje o nerelevantnim stvarima samo povećava posao patrolerima i gubimo vreme na glasanje da li je za brisanje ili ne. I ponovo svako po svom nahođenju glasa, nema pravila. Ja sam za ustanovljenje nekih pravila, ne moramo da se ugledamo na projekte na drugim jezicima i ovog puta i ostavimo ovo ovako. I još jedna stvar: naše današnje novine i generalno mediji ustupaju mnogo prostora ljudima koji prosto ničemu nisu doprineli ali eto, internet ih je pun pa referenci ima koliko ti volja. Po meni je bolje da neki profesor doktor nauka na univerzitetu ima članak ovde nego li rijaliti učesnik/ca. -- Vilena66 (razgovor) 01:27, 15. novembar 2019. (CET)

Znači, Luna Đ. čim objavi još 2-3 singla biće nam relevantna? --Željko Todorović (razgovor) 16:52, 16. novembar 2019. (CET) s. r.

To sve zavisi od slučaja do slučaja. U ovom slučaju nekima se ona druga više sviđa pa su izglasali njen ostanak čak i kada je imala 2-3 pjesme, ali ova ne može ostati pod istim uslovima. Drugim riječima, rat fanova jedne i druge se prenosi i na Vikipediju. Trenutno ona druga pobeđuje, možda zato što bolje izgleda (ja ne bih znao). Još jedan dokaz da nikakva pravila neće promijeniti način na koji se korisnici izjašnjavaju na ČZB.— WR 17:02, 16. novembar 2019. (CET)

Moralna policija na Diskordu ima nešto protiv ljubavnice, a ništa protiv preljubnika. --Željko Todorović (razgovor) 18:06, 16. novembar 2019. (CET) s. r.

@Željko Todorović: Pa ta ljubavnica ima dva singla, a preljubnik devet. — VLADA ^da? 18:09, 16. novembar 2019. (CET)

Ovo kod Ace u pesku je neki početni predlog. Meni je to sa 5 pesama smešno, najiskrenije. Treba nam nešto ozbiljnije, jer to opet može da se tumači svakojako. --Lotom (razgovor) 17:02, 16. novembar 2019. (CET)

Nema svrhe polemisati o novim pravilima kada neki ljudi nisu upoznati ni sa osnovnim. A to je velika sramota s obzirom da sve postoji napismeno, samo treba pročitati. Šta pričati na projektu gde se vode polemike o Luni Đogani sa 2 pesme, a teži ka tome da se postave pravila o muzičarima. Na projektu koji ima nepisano pravilo da rijaliti pobednici dobiju članak, a pošto nismo nacionalna enciklopedija verujem da niko neće imati problem da napišem članke o pobednicima svih rijalitija na svetu? Pre svega trebamo obrisati članke o svim rijaliti pobednicima u slučaju da su oni samo zbog toga na enciklopediji, pa tek onda načeti neku temu. Teško je diskutovati o značaju sa osobama kojima su pojedinci relevantni samo zato što imaju veliki broj pregleda na Jutjubu, mnogo teško. --MareBG (razgovor) 17:13, 16. novembar 2019. (CET)

 Komentar: Čak i posle svih ovih godina, Vikipedija:Značaj i dalje daje najbolje opšte principe postupanja u slučajevima granične relevantnosti. Ta smjernica nikada do sada nije bila sporna i ista je kao i na svim drugim većim projektima. Nije mi jasno zbog čega se teži njenom redefinisanju i ukidanju. Ako postavite vrijednosne umjesto objektivnih kriterijuma značaja, to će biti veliki korak unazad. Onda ćemo, umjesto da određujemo značaj pojedinaca, određivati koje je zanimanje koliko društveno značajno ili društveno štetno ili nebitno, pa prema tome odlučivati ko može a ko ne može da se nađe na Vikipediji. Većina će, naravno, izglasati šta hoće, a vrijeme će pokazati koliko je dobro ili loše za projekat.— WR 17:32, 16. novembar 2019. (CET)

Predložena Tijana Milentijević je osoba koja ima četiri pjesme (jel to malo pjesama, kolika je granica?), takmičila se u vodećem muzičkom takmičenju u zemlji i regionu (=znači po našem odokativnom kriterijumu zna pjevati), nije u rijalitiju, ima iza sebe ozbiljnu diskografsku kuću a ne jutjub-kuće... Nama to ništa ne znači i brišemo je. Radanoviću priznajemo učešće u propalom takmičenju, rijalitiju, pjesme izdate u rijalitiju, jutjub preglede... i nećemo ga brisati. --Željko Todorović (razgovor) 18:20, 16. novembar 2019. (CET) s. r.

Kao što sam naslov ukazuje mi na toj strani tamo brišemo članke, ne ljude. Postoji bitna razlika u značaju osobe i relevantnosti članka. Tema članka može da bude značajna osoba, ali da bude toliko loše napisan da ništa u članku ne ukazuje na taj značaj. Isto tako, ja prvi mogu da napišem brdo članaka o osobama vrlo upitnog značaja, a tako da članak sam po sebi bude relevantan, pošto bi svakako bio pokriven izvorima. I pošto nemamo nikakve jasne smernice, ishod glasanja o brisanju zavisio bi isključivo od trenutnog raspoloženja korisnika koji se zateknu na projektu, što se sve ovo vreme dešava. Imamo primere članaka koji su više puta pisani i brisani baš zbog toga. Ja iskreno ne vidim ni po čemu je taj Sloba toliko značajan, ali se svakako može smatrati pevačem, jer mu je to osnovno zanimanje i ima duži „staž“. Hajde da probamo da iskristališemo te razlike. Ja isto tako ne vidim ništa spektakularno ni u pobedama na tim televizijskim takmičenjima tipa „Zvezde Granda“, jer je i to rijaliti, više nego ozbiljno muzičko takmičenje. Koliko se sećam, to je nekada vuklo sa sobom i album, pa je opet bilo drugačije. Ovako možemo da govorimo samo o nekoj popularnosti na osnovu jutjuba i tabloidnih objava, o značaju teško. A vi razmislite da li to što se nekome broje zalogaji po instagramu zaista ima bilo kakav značaj. Uostalom, to što neki smatraju značajnim, u ovom članku predstavlja propratnu sekciju, koja i kada bi se obrisala ne bi mnogo toga promenila. Jeste, ako tražite, ja sam napisao. --Lotom (razgovor) 21:26, 16. novembar 2019. (CET)

Pošto se nekako kroz raspravu i trenutne članke na ČZB nametnulo pitanje relevantnosti muzičara, hajde da krenemo od toga. Da vidimo šta je to što nekoga karakteriše kao značajnog muzičara. Možemo da otvorimo posebnu stranu za to, pa da krenemo. Da malo konkretizujemo stvari, pa neka svako iznese predlog. Mada bih ja najpre voleo da napravimo neku retrospektivu priliva članaka i da vidimo šta je to što te nekakve rijaliti ličnosti čini značajnim, u globalnom smislu i gde je ta linija. Po čemu se razlikuje od ovih ovdašnjih i slično, pa da vidimo šta može, a šta ne i zašto. --Lotom (razgovor) 01:00, 18. novembar 2019. (CET)

Ja sam sada u načelu protiv bilo kakve izmjene postojećeg stanja, kao i Vikivind. Posljednjih nekoliko dana sam vidio da ova generacija urednika u ovoj godini nije u stanju usvojiti bilo šta korisnije od ovoga što imamo danas. Odlučivanja su postala sve više po principu „skupštinske većine”, ali ne neke unaprijed dogovorene i poznate, već gdje se prosto nekom srećnom okolnošću nakupi odgovarajući procenat za nešto i to se izglasa. Kada bi neko spolja pitao nekog urednika (koji možda nije glasao za odluku, ali je mora poštovati i braniti u budućnosti) da mu objasni po kom osnovu je neka odluka donesena, ne može se argumentovano objasniti. Nikada nije ni moglo u potpunosti, ali neka jasnoća u glasu za/protiv se ranije mogla bolje uočiti. --Željko Todorović (razgovor) 01:16, 18. novembar 2019. (CET) s. r.

 Komentar: Slažem se da Vikipedija:Značaj (ljudi) možemo preciznije da definišemo za pojedine kategorije zanimanja. Predlog iz Acinog peska mi deluje korektno kada su muzičari u pitanju. --Đorđe Stakić (r) 18:36, 24. novembar 2019. (CET)

Predlozi za izabrane slike

Šta misli zajednica o ideji da se produže rokovi za predlaganje slika? Sadašnja pravila su od 1. do 8. u mesecu predlaganje, a od 9. do 15. glasanja (ako ima više od predviđenog broja u kategoriji, a onda ima i period posle toga ako je „izjednačeno glasanje“). Mislim da je bezveze da imamo skoro pola meseca praznog vremena, a kad je očigledno da nismo u cajtnotu. Mislim da takođe nije loše da bude više vremena za predloge, jer nisu svi ljudi tu uvek od 1. do 8. u mesecu. Moj predlog bi išau u smeru da se rok za predlaganje proširi na 2 nedelje, recimo, od 1. do 15., a posle da idemo na usaglašavanje. Ili tako nešto. Interesuje me šta misle drugi ljudi. --ANTI_PRO (razgovor) 15:08, 13. novembar 2019. (CET)

Dobra je ideja ali dosta vremena bude oduzeto raspoređivanjem slika po danima, što je jako naporan posao. Meni se ovo čini sasvim realno, eventualno da se produži na 10 dana ali više od tog ne podržavam. — Marina Simić (razgovor) 11:42, 14. novembar 2019. (CET)

Onda bi trebalo naći neki mehanizam za efikasnije raspoređivanje po danima, da bi se preostali dani u mesecu koristili za bitnije stvari kao što su predlaganje i glasanje. — SimplyFreddie (razgovor) 11:47, 14. novembar 2019. (CET)

NI ja nisam znao da je taj deo komplikovan. Misio sam da se to radi random, kako zapadne (osim ako ima neka specijalna želja, tipa rođendan, praznik itd.). Šta je u stvari tu komplikovano? --ANTI_PRO (razgovor) 01:44, 15. novembar 2019. (CET)

Nisam rekla da je komplikovano nego da oduzima dosta vremena jer, recimo ja kad raspoređujem, trudim se da dva dana zaredom ne budu fotografije sa istom tematikom, nego da su teme ravnomjerno raspoređene po nekom šablonu (na svakih 7 dana da se tema ponovi, jer ima 6 kategorija), a to je teško ako ima nekih fotografija koje su specifične za neki datum. To je lakši dio posla, napornije je to sve dodavati u šablon po danima, pogotovo jer mnogi ne ulože ni 20 sekundi truda da napišu normalan opis. Kao što Dobrislava ispod reče, i ja imam direktorijum sa bukmarkovima kroz koji prolazim svaki put kad treba predlagati slike, a ostatak mjeseca to popunjavam kad naletim na nešto zanimljivo. Nema smisla mijenjati pravila da bude još napornije nama koji to redovno sređujemo, a predlagači se svakako ohlade nakon 3 mjeseca. — Marina Simić (razgovor) 23:20, 15. novembar 2019. (CET)

Meni je 8 dana u redu, izaberem slike ranije, sačuvam ih kao bookmark-s, pa kad dođe vreme predlaganja, ubacujem. Nisam bila aktivna kada su se donosila pravila u vezi predlaganja fotografija, ali mi je neobično da se glasa za svoj predlog, kao da treba da potvrdim svoje mišljenje, a svakako sam ga već dala (predložila fotografiju za naslovnu). Logičnije mi je da glasam samo za predloge drugih. A bilo bi lepo da je više ljudi uključeno, ako ne u predlaganje, onda barem u glasanje. Naravno, ne znam kako bismo to uspeli da postignemo. I taj posao oko rasporeda izabranih slika, možda da imamo neki dogovor ko to radi, da ne moraju uvek Marina ili Saund. Ako neko od njih ili neko ko zna kako se raspoređuje, ima volje da da neko uputstvo (ili ako već ima negde napisano još bolje), ja bih nekad preuzela na sebe pravljenje rasporeda. Dobrislava (razgovor) 13:24, 15. novembar 2019. (CET)

Oke, prihvatam kritiku. Ne mora se produžavati rok, jer nas stvarno većina skuplja te slike ceo mesec. Glede raspoređivanja, možda da uvedemo pravilo/napišemo, da svako nakon usaglašavanja svoju sliku, kako misli, unese u taj raspored? (jer je stvarno ne fer da to rade samo Marina i Saund). --ANTI_PRO (razgovor) 18:11, 16. novembar 2019. (CET)

Predlog za uvođenje novog dodatka na ovaj projekat

Predlog je podnet na Fabrikatoru kao phab:T241181.

Pozdrav svima, nakon što smo @Acamicamacaraca: i ja napravili Diskord server koji za sada daje pozitivne rezultate, i ta ideja je oduševila samu Zadužbinu, čak smo dobili od Vikimedije Srbije poklončiće i pohvalnicu za osnivanje Diskorda i dosadašnji doprinos, došli smo na ideju da uvedemo na Vikipediju na srpskom jeziku dodatak GrowthExperiments čija je namena da olakša novajlijama početak na Vikipediji, kao i iskusnim korisnicima da pomognu. Izjasnite se o ovoj ideji. --Zoranzoki21 (razgovor) 00:26, 20. decembar 2019. (CET)

Naime, tim za razvoj (Growth) počeo je sa implementiranjem svojih „eksperimenata” na vikijima srednje veličine radi podsticanja novih urednika i zadržavanja istih na projektu. Omogućavanjem dodatka, stvara se jedan personalizovani interfejs za novajlije (izgled interfejsa možete videti ovde). Svaki korisnik će dobiti svog mentora (spisak) koji će biti spreman da mu odgovara na pitanja i pomaže. Slobodno se prijavite za mentora ako želite. Zoki i ja smo preveli interfejs dodatka. Biće nam potrebna pomoć za prevođenje dokumentacije, ali o tom potom. Šta vi mislite? — Žile (✉) 00:38, 20. decembar 2019. (CET)

Podrška, trebalo je ovo još davno uvesti. --MareBG (razgovor) 00:49, 20. decembar 2019. (CET)

Podržavam Zokija, verujem da će ovo koristiti novajlijama.--Soundwaweserb (razgovor) 00:57, 20. decembar 2019. (CET)

 Komentar: odlična je ideja i verujem da može umnogome da pomogne novajlijama. Ja ne bih brzao s ovim, treba sve lepo prevesti i lokalizovati, a onda istestirati. Pitanje je da li će i kako raditi ove preporuke kod nas, a svakako nam za ovakvo nešto treba razvijena kultura ispravnog obeležavanja članaka šablonima (dakle nije dovoljno staviti šablon {{prerađivanje}}, već svaki šablon treba da ima popunjen parametar |разлог= kako bi novajlije znale šta ne valja u tom članku). --Miljan Simonović (razgovor) 08:09, 20. decembar 2019. (CET)

@Miljan Simonović: Postoji prototip osnovne instalacije na mom testnom vikiju gde eksperimentišemo ja i Aca. --Zoranzoki21 (razgovor) 20:18, 20. decembar 2019. (CET)

Ovo smo već ranije pominjali, i te kako ima smisla. Saglasan sam s Miljanom, što se tiče lokalizcije, a uzgred da napomenem da je i te šablone neophodno srediti, jer neki od njih brljaju razlog. Trebalo bi razmisliti o mogućnosti automatske konverzije šablona u odgovarajuće pismo, verujem da to možemo da izvedemo. --Lotom (razgovor) 10:23, 20. decembar 2019. (CET)

 Komentar: Podržavam inicijativu i ideju, slažem se i da je treba temeljno prevesti, testirati. Ja bih samo predložila da izbegnemo tu reč novajlija ili početnik i da koristimo novi urednik možda. Jasno da je ovo sve u najboljoj nameri, kao i inače do sada, ali nekako mi novi urednik deluje pozitivnije i sa više uvažavanja (opet podvlačim, znam da se ovo radi upravo iz uvažavanja i želje da se novi urednici zadrže). —Dobrislava (razgovor) 11:17, 20. decembar 2019. (CET)

 Komentar: Podrška, posebno mi se dopada ideja mentorstva. Ja sam imao priliku da mi je prijatelj sve pokazao i objasnio osnove. Ipak bilo je teško neki prvi period i dosta vremena su mi oduzimale neke stvari. Posebno dotjerivanje članak. Tu sam često i sad koristio opciju kopi/pejst. Naravno dosta ljudi je tu savjetima, ali i konkretnim savjetima pomoglo. Skoro će godina, a ja se još uvijek osjećam početnikom, novajlijom ili novim urednikom :) Ljudima sve to u početku djeluje jako komplikovano. ARK9367 (razgovor) 12:17, 20. decembar 2019. (CET)

 Komentar: Podržavam ideju. Uvođenjem sistema mentorstva i podrške moći ćemo da privučemo i još važnije - zadržimo veći broj urednika. Sadkσ (reči su vetar) 17:16, 20. decembar 2019. (CET)

 Komentar: Podržavam inicijativu slažući se sa dobrim predlozima koji su izneti u prethodnim komentarima. --Đorđe Stakić (r) 18:53, 21. decembar 2019. (CET)

 Komentar: Podrška. Svaka čast za uloženi trud. --ANTI_PRO (razgovor) 01:51, 26. decembar 2019. (CET)

 Komentar: Podrška od mene, vjerujem da će mnogo pomoći novim korisnicima. — Marina Simić (razgovor) 21:08, 26. decembar 2019. (CET)

 Komentar: Odlična ideja i dajem puno podršku! Radovan ⁂ 21:14, 26. decembar 2019. (CET)

---

Okej. Ovde smo postigli konsenzus. Pingovaću učesnike rasprave (@MareBG, Soundwaweserb, Miljan Simonović, Lotom, Dobrislava, ARK9367, Sadko, Djordjes, Ivan VA, MarinaSimic i CarRadovan:), pa ko želi neka se prijavi za mentora. Biće potrebna i pomoć oko prevođenja stranica pomoći (spisak). Ko želi, neka pripomogne . Srdačan pozdrav. — Žile (✉) 01:16, 28. decembar 2019. (CET)

@Acamicamacaraca: Ja tek sad vidim ovu rečenicu: „Sistem će nasumično dodeliti mentora svakom novajliji...”. Šta misliš/te o modelu da svaki mentor napiše koje oblasti poznaje/voli, pa da novajlija sam odabere mentora koji mu najviše odgovara? Malo je verovatno da ću ja bolje znati od Željka nešto vezano za istoriju, ali ću lakše od drugih pomoći nekome ako ima pitanje vezano za ptice ili biografije i slično. Mislim da su takav model Francuzi sproveli (@Acamicamacaraca: pričao sam ti o tome ranije), pa ima smisla istražiti sisteme mentorstava drugih Vikipedija i pokupiti dobre ideje. --Miljan Simonović (razgovor) 08:51, 28. decembar 2019. (CET)

@Miljan Simonović: Uh, ne znam da li se to može sprovesti i kako. Pitaću programere dodatka, pa javljam. — Žile (✉) 12:53, 28. decembar 2019. (CET)

Hvala svima još jednom! U sredu, 8. aprila između 13 i 14 časova po našem vremenu će biti ovo omogućeno. --Zoranzoki21 (razgovor) 20:47, 3. april 2020. (CEST)

Pisanje softvera, kompanija, muzičkih grupa i video-igara

Celokupna rasprava premeštena je na stranicu Vikipedija:Glasanje/Predlog/Pisanje softvera, kompanija, muzičkih grupa i video-igara izvornom grafijom

— Žile (✉) 00:08, 27. januar 2020. (CET)