Википедија:Trg/Arhiva/Razno/49

Tijeri Anri

Da li se sme sada sa Tijeri Anrija skloniti, {{Клица-фудбалер}}, ovakav šablončić? S poštovanjem, Stolica (razgovor) 17:59, 10. novembar 2012. (CET)

problemus

Ljudi imam problem sa clankom Saharoza, izmesano je cirilica i latinica. Pomoc? Vitez Hirald (razgovor) 00:02, 14. septembar 2012. (CEST)

Ja ne videh da je izmešano, osim ako nemaš ćelju da hemijske simbole pišeš ćirilicom? hehe --NikolaB (razgovor) 00:35, 14. septembar 2012. (CEST)

Spor si, spor si, popravljeno je dvadesetak min pre tvog javljanja, zahvaljujuci doticnom/j Samardziji, a nemam jos takve ćelje, heh. Nista brale, hvala. Vitez Hirald (razgovor) 01:27, 14. septembar 2012. (CEST)

Uh.

Pištolj-uvod. Kako da preusmerim na englesku wikipediju reči handgun i pistol? Vitez Hirald (razgovor) 05:27, 14. septembar 2012. (CEST)

Ne treba ništa da preusmeravaš. Sva preuemerenja, tj.veze ka odgovarajućim člancima na drugim jezicima se nalaze levo -- Bojan  Razgovor  06:27, 14. septembar 2012. (CEST)

Ne mislim na to preusmerenje, znam da je to sa strane. Mislim na internu vezu do članaka koje nisu na srpskoj vikipediji. Pogledaj članak, pa ćeš shvatiti o čemu pričam, da ne opisujem sad. -- Vitez Hirald ζ 

Po pravilu ne pravimo veze u člancima ka stranama na drugim vikipedijama. Veze treba da vode ka našoj wiki, i da budu crvene dok neko ne napiše članak, ako takav članak uopšte treba da postoji (a mislim da u ovom slučaju nema potrebe za time, jer je u samom uvodu objašnjeno šta je handgun a šta pistol). --В. Бургић (реци...) 09:23, 14. септембар 2012. (CEST)

Dobro onda. Hvala. -- Vitez Hirald ζ 

Sočivo

Govorim o stranici „sočivo“

Piše: „Sočiva su optički uređaji koji služe za preusmeravanje svetlosnih zrakova refrakcijom.“

Treba da stoji: Sočiva su optičke naprave koje vrše otklon svetlosnih zraka po optičkom zakonu refrakcije. (Ovo pišem ekavicom da bih bio konsekventan)

Ova definicija je mnogo primjerenija. Optički uređaji naravno služe, ali to je sekundarno. Njihovo svojstvo je nepotkupljivo, ono jedino podleže prirodnim zakonima, tako da je primarno da je sočivo „Optička naprava“ koja na određen način deluje. Znači ona nešto radi, tj. proizvodi, tj. vrši!

Primerenije je da umesto uređaj stoji naprava. Uređaj, po mom razumjevanju stvari je nešto složenija čovjekova umotvorina. (Primerenije je da je uređaj mikroskop!)

Nikako se lupa, optički mikroskop, optički teleskop i sl. ne može razumjeti bez znanja sočiva. Sočivo kroz koga prolazi svjetlost ima svoje bitne tačke: i tačku zakrivljenosti, i tačku fokusa i td, ali najvažnije o njemu nije rečeno a to je kako se i na koji način „dešava“ refrakcija. Odnosno, moralo se objasniti redom: prelamanje zraka svetlosti nastalog prolaskom svetla iz optički rijeđe u optički gušću sredinu; objasniti prolazak zraka svjetlosti kroz planparalelnu ploču; objasniti prolazak svjetlosti kroz prizmu; objasniti prolazak svjetlosti kroz izfragmentikovano sočivo predstavljeno prizmama, od koji se ono teoretski i sastoji...

Ima još evidentnih neelegantnosti koje bi se morale riješiti i o kojima ne bih.

Mislim da je sud o vrijednosti ovog članka i subjektivan ne kompetentan!

Ako ova moja riječ izazove jedino sujete, neću se, čak ni na uvrede odazvati. --milica 16:10, 17. septembar 2012. (CEST)

Hajde, Milice, kakva sujeta, kakve uvrede. Razumi za početak da nisu članci uvek pisani kao danas, nekada je nivo bio mnogo niži, i ima puno loših članaka koji su opstali a koji bi danas možda bili na licu mesta obrisani. E sad, tvoja definicija jeste tačna, ali bi bilo dobro da se pozoveš na neki izvor, neki udžbenik fizike, optike, šta već. Čisto da kad već menjamo, da menjamo na nešto tačno i referencirano. Ako treba neka pomoć (opšta ili konkretna), piši (meni ili ko ti se učini ornim za saradnju). --V. Burgić (reci...) 17:24, 17. septembar 2012. (CEST)

Popis 2011.

Kada će biti uneti podaci sa popisa stanovništva 2011. godine a tiču se broja stanovnika u naseljenim mestima u Srbiji? Alexzr88 (razgovor) 21:57, 19. septembar 2012. (CEST)

Kada se objave zvanični i konačni rezultati. --Pavlica pričaj 22:02, 19. septembar 2012. (CEST)

Republički zavod za statistiku je nedavno objavio konačne rezultate po opštinama: http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/userFiles/file/Aktuelnosti/Nacionalna%20pripadnost-Ethnicity.pdf

Na ovoj stranici sam uneo ključne podatke i par etničkih karata koje sam uradio: http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5 Подаци по насељима за сада нису објављени.

Tresnjevo (разговор) 18:10, 30. новембар 2012. (CET)

Glavna strana: Rat Velike alijanse

Sa glavne strane, odnosno iz Rat Velike alijanse: Рат Велике алијансе или Деветогодишњи рат или Рат Аугзбуршког савеза или Рат за палатинско наслеђе био је велики рат који је избио 1688. и трајао све до 1697. углавном на европском континенту, међутим, такође је захватио и секундарне фронтове у Ирској (познатији као Вилијамски рат) и Северној Америци (познатији као Рат краља Вилијама).

Aman-zaman ljudi, da li je neko pročitao tu rečenicu (da, to je jedna rečenica)??? To vam stoji na glavnoj strani danima. Mislio sam da potiče iz samog članka, ali ne, tamo stoji sasvim normalno:

Рат Велике алијансе, познат и под именима Деветогодишњи рат, Рат Аугзбуршког савеза или Рат за палатинско наслеђе био је велики рат који је избио 1688. и трајао све до 1697. углавном на европском континенту. Захватио је такође, и секундарне фронтове у Ирској (познатији као Вилијамитски рат) и Северној Америци (познатији као Рат краља Вилијама).

i to je tamo (delimično) ispravljeno pre tačno godinu dana [1]. Hajde molim vas, neka to neko popravi i na glavnoj strani. 91.233.24.3 (разговор) 14:19, 21. септембар 2012. (CEST)

Američka pita

Može li ko da otvori članak? Mene on već 20 redirektuje na glavnu? -- Bojan  Razgovor  15:05, 22. septembar 2012. (CEST)

Kod mene se normalno prikazuje.--V i k i v i n d 15:13, 22. septembar 2012. (CEST)

I meni je ok :) --Jovan Vuković (r) 18:51, 22. septembar 2012. (CEST)

Slika

Molim vas neka mi neko kaze kako da kad uređujem stranicu da stavim sliku desno??? — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik ‎Savo Vukcevic (razgovor • doprinosi)

Kucaš sledeće: [[Датотека:Пример.jpg|мини|десно]]. --Jovan Vuković (r) 18:51, 22. septembar 2012. (CEST)

Organ treft in Kosovo

Pogledajte ovo, [2].

Severnobaački okrug

U članku pod nazivom stoji pasus: Spomenimo samo klaničku industriju - tu je "29. novembar", fabrika koja ima dugu i bogatu tradiciju - nakon kriznog perioda u poslednjih nekoliko godina, fabrika je na dobrom putu da ponovo stane na svoje noge. Tu su, nadalje Industrija mesa „Topola", klanica „Topiko", L. T. S. Lovćenac, klanica „Nova Brazda“. Nadalje, tu su poljoprivredni kombinati „Agrokombinat", „AD Žitko", „Ravnica", AIK Bačka Topola i drugi. Od većih prerađivača tu su „Fidelinka", „Mlekara" Subotica, „Podrum Palić", „Si&Si Kompani", „Freš&Co.", "JUKOM" Tavankut i drugi.

Ovo nema veze sa enciklopedijom. Ovo je pristrasni novinarski članak koji bih ja rado ispravio da sam iamo ideju kako. Ovo mora da uredi onaj koji je to pisao. Obaška brkanje pisam u primerima Si&Si Kompani", i „Freš&Co.".— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 94.189.137.68 (razgovor • doprinosi)

Slažem se. Vidim da je pasus već obrisan i bolje tako nego da stoji neenciklopedijski tekst.--ZaZa^{Ma šta kažeš!?} 12:05, 27. septembar 2012. (CEST)

Reno

Da li neko od administratora može da premesti Reno (preduzeće) na Reno. Obično se misli na preduzeće, pa to bi trebalo da bude glavni članak. Takođe, greškom sam napravio Reno ( višeznačna odrednica), pa bi trebalo da se izbriše (zbog razmaka). --Milan.j (razgovor) 14:27, 29. septembar 2012. (CEST)

Neven srpske dječje novine

Mislim da je o "Nevenu" rečeno sasvim primjereno i u enciklopedijskom smislu. Kada rečenicu počinjem sa "Čika Jova" to nije ništa manje neenciklopedijski nego kada Rada Petrovića oslovim sa "Njegoš". Članak je prije svega pismen uz svu moju želju da ostanem skroman u samorazumijevanju. O "Nevenu" se govori sa uvodom i razradom, razložno, hronološki i sa neizbježnim ali primjerenim simpatijama. Svaka od rečenica bi, kao i cijelokupni kontekst, bez lažne skromnosti, mogli da stoje i u Enciklopediji Britanici, kada bi to bilo njeno interesovanje. Ukoliko moja ijekavica bezobzirno i drsko svojata ekavskog pjesnika, ne sudite prestrogo, imaćete posla sa Vukom, Njegošem, Dučićem, Domanovićem, Kočićem, Ćopićem, Andrićem, Selimovićem, pa što ne reći i sa ekavskim ijekavcem Radićevićem i ostalim dinarskim divovima... Kao da me neko i treba da brani?! Kraj ovoj priči uozbiljujem. Makako odlučili, Vaš odgovor neću čitati, ne zato što vaša riječ nije lijepa, već što nemam moć da je mijenjam. Po ovoj temi se više neću čuti. Pomislite li da sam se naljutio, najprije ćete pogriješiti! --milica 20:54, 29. septembar 2012. (CEST)

Istorija zloupotrebe

Zbog čega se deo u DOPRINOSI zove Istorija zloupotrebe, kada se tu ništa ne zloupotrebljava? UNAPRED HVALA --Marko Radenković (razgovor) 16:05, 1. oktobar 2012. (CEST)

Zato što ima nekih radnji koje se mogu definisati kao zloupotrebe. Za detalje pogledati Special:AbuseFilter -- Bojan  Razgovor  17:22, 1. октобар 2012. (CEST)

Може се преименовати у „Дневник филтера против злоупотребе“ ако није предугачко.--В и к и в и н д 11:10, 3. октобар 2012. (CEST)

Wikimedia i Wikipedia

Koja je razlika otpremanja slika iz Wikipedije i Wikimedije? Da li je to potpuno svejedno, ili bi trebalo stavljati na oba istu datoteku? Unapred hvala, Stolica (разговор) 10:53, 3. октобар 2012. (CEST)

Kad šalješ na Wikipediju, slika je dostupna samo na toj Wikipediji. Kada šalješ na Wikimedia Commons, slika je dostupna Wikipedijama na 200 jezika. Ali tu ne možeš slati slike zaštićene autorskim pravima. -- Bojan  Razgovor  10:55, 3. октобар 2012. (CEST)

Hvala.

ko su bili žrtve nemaca i mađara u beški 1941godine

KO SU BILI TI ZLOČINCI U BEŠKI,MAĐARI I NEMCI ,KOJI SU SE ODMAH STAVILI NA STRANU NACISTA— Претходни непотписани коментар оставио је корисник ‎Beška (разговор • доприноси)

Википедија:1000 чланака

Требало би да порадимо на овом списку, јер имамо око 560 клица. Вероватно свако има тему која му је блиска. Чланци на овом списку се бодују за ово. Ако могу Бугари тако добро да се котирају, можемо и ми. Сад има ли заитересованих да барем два чланка месечно са овог списка доведемо макар до кандидата за добар? -- Bojan  Razgovor  10:43, 7. oktobar 2012. (CEST)

Taj spisak prvo treba aktualizovati, pa onda raditi, jer na njemu se nalaze i neki članci koji su sasvim ok odrađeni (Merilin Monro) ili su čak sjajni (Migel de Servantes, Johan Sebastijan Bah i sl. koji NISU prevedeni, nego su originalni članci i daleko bolji od onih sa engl. vikipedije. Barem što se Servantesa tiče, mislim da nema boljeg ni na jednoj Vikipediji). Takođe ne vidim zašto svuda u zagradi stoji link ka eng. vikipediji, kao da su njihovi članci apriori najbolji. --Jagoda ispeci pa reci 11:15, 7. oktobar 2012. (CEST)

Za najaktuelniju verziju spiska nema druge no ići na metu. Ovde je samo napisano da se vidi šta se nekada crvenilo i dat je link ka engleskoj jer je ona imala sve članke, a ne zato što su joj najbolji. -- Bojan  Razgovor  11:18, 7. oktobar 2012. (CEST)

One Direction

Pisano ćiriličnim pismom, kako da se piše naziv grupe: One Direction? One Direction malo šugavo zvuči, a Uan Dajrekšn još gore.— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Stolica (razgovor • doprinosi)

Ako pišeš članak ćirilicom može ostati naziv grupe i na latinici samo onda se na početku članka stavi oznaka __БЕЗКН__--ZaZa^{Ma šta kažeš!?} 13:45, 7. oktobar 2012. (CEST)

I naravno -{One Direction}- kada pišeš u telu članka, da prilikom softverske transliteracije ne postane „One Direction“. --Lakisan97 (razgovor) 13:56, 7. oktobar 2012. (CEST)

A zar nije Nikola skoro pominjao da više ne moraju da se stavljaju ove zagrade za transliteraciju, nego da on to sam prepoznaje? --Ana piši mi 14:06, 7. oktobar 2012. (CEST)

Pa, ne znam, svugde su na netranskribovanim nazivima latiničnih i ćiriličnih reči... barem što sam je sretao. Nema ih samo na kineskim, japanski, i ostalim „nesrpskim“ pismima. Međutim, probao sam sa svojom korisničkom stranicom, i, iako mi program jeste transliterovao korisničko ime, nije „E.via“ i „Web Standards Project“, što piše na mojoj korisničkoj stranici, a nije izdvojeno onakama. Izgleda da stvarno više nije potrebno. --Lakisan97 (razgovor) 14:15, 7. oktobar 2012. (CEST)

Pa da, ranije je bilo potrebno, i zato si svuda i sretao to. Ali, ako se dobro sećam, reče Nikola da je napravljena neka izmena u softveru i da on to sada automatski prepoznaje. --Ana piši mi 14:36, 7. oktobar 2012. (CEST)

Hvala svima

Hvala. I onda neću da koristim ove zagrade za transliteraciju, ili kako već. Kako volim kad su Vikipedijanci tako ažurni i odgovore (bukvalno!) u roku od 5 minuta. Sve pohvale!!! :) I hvala još jednom.

E, sad

Verovatno sam vas sve već smorio, ali ipak. Kada počnem da pravim nov članak, piše:

Упозорење: поново правите страницу која је претходно обрисана.
Размотрите да ли је прикладно да наставите с уређивањем ове странице.
Овде је наведена историја брисања и премештања с образложењем:
14:33, 14. јул 2012. Burga (разговор • доприноси) је обрисао One Direction
Није за енциклопедију: boy band sa samo jednim albumom

Za početak, oni imaju 2 albuma, Up All Night i Take Me Home. Da li to znači da se sad može napisati članak o njima? I kao drugo, na engleskoj Vikipediji i dosta drugih Vikipedija ima članak o njima.-(ja znam da na engleskoj Vikipediji ima i previše članaka, pa nije ni čudo da su malo neorganizovani, ali mi sigurno možemo biti bolji od njih. I biđemo kad dostignemo brojku od 4 sa šest nula)- I još nešto, možda su oni samo dečački bend, ali oni sa svojom popularnošću pišu istoriju. Ako ne treba, ja neću pisati o njima, stvarno nije problem. Samo pitam. I hvala još jednom unapred. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Stolica (razgovor • doprinosi)

Naravno da se članak može napraviti. Cerovatno članak nije obrisan zbog jednog albuma, već je bio u veoma lošem stanju, nije bio kategorisan, nije imao međuviki veze, te je pomišljeno da su nebitni. --Lakisan97 (razgovor) 17:01, 7. oktobar 2012. (CEST)

Koliko vidim na engleskoj vikipediji pored ova dva albuma su dobili i neke "Brit awards" NME awards i MTV VMA nagrade i još neke, što se mene tiče ako se nađu adekvatni izvori mož' se napravi.--ZaZa^{Ma šta kažeš!?} 17:09, 7. oktobar 2012. (CEST)

Vikiprojekat Zlatni tim

Helo. Ako neko želi da mi pomogne u stvaranju ovog vikiprojekta, slobodno neka predloži pravila, to jest ciljeve. Usput, napravio sam VP jer znam da je pisati članke sa drugim korisnicima najbolje, pošto su dve glave bolje od jedne. Takođe, smatram da će doprineti boljoj komunikaciji između korisnika, novim idejama, a sve to u cilju poboljšanja Vikipedije na srpskom jeziku. --Pavlica pričaj 14:20, 7. oktobar 2012. (CEST)

Ja podržavam --NikolaB (razgovor) 17:01, 7. oktobar 2012. (CEST)

I ja. -- Bojan  Razgovor  17:09, 7. oktobar 2012. (CEST)

Takođe podrška. --Kolega2357 (razgovor) 17:12, 7. oktobar 2012. (CEST)

++ Sjajna stvar. --BeliPisac ^{ima reč} 15:02, 8. oktobar 2012. (CEST)

E, ljudi, jel′ može neko da mi pomogne???

Ja sam na Vikipediji, već ne znam koliko, ali još uvek se ne snalazim. Kada pišem neki članak, ja ne znam gde su šabloni, nešto kako se formatira, ili reference. Tada UVEK odem do nekog drugog članka pa kopiram neki deo pa to prepravljam. Već mi se to smučilo! Da li tako mora da se radi i tako svi rade? Ili nauče napamet šablon-kutijice? Da li možda postoji neko mesto gde su svi šabloni zajedno? Našao sam nešto sa strane, Posebne stranice, ali se ne snalazim baš najbolje. Pomoć? --Stolica (razgovor) 19:41, 21. oktobar 2012. (CEST)

Ne znam koji ti konkretno šabloni trebaju ali evo ovde imaš (čini mi se) sve šablone Kategorija:Šabloni. P.S. Ne zaboravljaj da se potpisuješ.--ZaZa^{Ma šta kažeš!?} 19:23, 21. oktobar 2012. (CEST)

E, hvala Vam. Treba mi kutijica za grad, Ist Jork je u pitanju. A, mislim da ću tu to naći, hvala. A što se tiče potpisa, ja to, nekako uvek zaboravim. Stvarno se trudim, ali mi se jednom desilo da se čak potpišem na članak! Tako da izvinite svi, unapred. Stolica (razgovor) 19:41, 21. oktobar 2012. (CEST)

Matematika

Izracunaj obim i povrsinu romba ako je njegov ostar ugao 60 stepeni i duzina krace dijagonale 6cm. Molim vas za postavku zadatka. Hvala. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Nina1609 (razgovor • doprinosi)

Obim ti je 4*a=4*6=24

Povrsina ti je a*h=a*(koren_iz_2*a/3)=izracunaj dalje sama. -- Bojan  Razgovor  17:39, 21. октобар 2012. (CEST)

Bojane, а kako da dobijem stranicu a? — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Nina1609 (разговор • доприноси)

Једнака ти је краћој дијагонали.--Miut (разговор) 18:00, 21. октобар 2012. (CEST)

Hehe, ovo je fantastično! Wiki u matematičkoj misiji! :) --БелиПисац ^{има реч} 22:52, 21. октобар 2012. (CEST)

Za sva pitanja možeš pogledati članak Romb. -- Bojan  Razgovor  04:58, 22. oktobar 2012. (CEST)

Ja ne razumem u čemu je problem...

Ali na nekim stranicama tamo gore gde je mesto za promenu pisma (ćirilica i latinica) to ne radi. Ne znam zašto, ali samo se naslov promeni na drugo pismo, a ceo tekst ostane na latinici. Zašto? Da li je u pitanju neka greška, ili članak treba da se napiše iznova? Stolica (razgovor) 21:44, 21. oktobar 2012. (CEST)

Npr? --V. Burgić (reci...) 03:04, 22. oktobar 2012. (CEST)

Roleri. Stolica (razgovor) 00:28, 23. oktobar 2012. (CEST)

To je zbog šablona. Ukoliko se sredi članak i ukloni šablon neće biti problema. --ZaZa^{Ma šta kažeš!?} 00:32, 23. oktobar 2012. (CEST)

Informacije o stranici

Ne znam znate li, ali ukoliko idete na istoriju stranice i umesto history u linku zamenite reč sa info dobijate koroisne informacije o stranici (primer) --Jovan Vuković (r) 15:23, 23. oktobar 2012. (CEST)

Ispravite ono „polu-zaštićeno“ u „poluzaštićeno“, da ne stoji tako nepismeno. --Jagoda ispeci pa reci 14:32, 24. oktobar 2012. (CEST)

Boing 767

Postavio sam članak Boing 767 za dobar članak i bilo bi mi drago da ga što više vas pročita i ostavi svoj komentar.--Strower ^☎ 14:01, 24. oktobar 2012. (CEST)

Korisnik

zašto je postavljeno: korisnik ime S. Prezime a trebalo bi samo ime S. Prezime. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik ‎93.86.53.118 (razgovor • doprinosi)

Gde? --Lakisan97 (razgovor) 19:57, 25. oktobar 2012. (CEST)

Papir ili Hartija ili zajedno

Prije nekoliko dana sam napravio stranicu pod nazivom Hartija, jer nisam znao da postoji već pod nazivom Papir. Predloženo je da se stranica spoji, ali nigdje nema rasprave o tome. Šta će biti sa stranicom Hartija? --Sunđer (razgovor) 21:36, 28. oktobar 2012. (CET)

Meni nešto nije jasno...

Šta su, zapravo, reference ? Neki sajt na kom piše neki podatak, zar ne? Ok, a šta je literatura ? Postoje članci gde dole piše literatura. Šta je sad pa to? Nešto u pisanoj formi gde smo neki podatak našli, zar ne? I onda s toga sledi da su reference i literatura isto, s tim što se literatura ne sme da se koristi jer ne može da se virtuelno potvrdi taj podatak? Jesam li u pravu? Ako da, onda je to prilično mutavo, jer sajt može svako da napravi sa glupostima od informacija, a knjigu ne može baš svako da napiše i još da tu nešto lupeta. Mislim da bi bolje bilo obrnuto. I sad ako ja pišem neki članak, odem do biblioteke, uzmem neku istorijsku knjigu tešku 3kg, i napišem neke super-korisne podatke, to ne vredi, jer malo ljudi može da ode do te iste biblioteke, uzme tu istu istorijsku knjigu tešku 3kg, pa ti podaci treba da se obrišu. Samo zbog toga što neko ne može u bilo kom trenutku da potvrdi taj podatak. Glupost. Za sada zvuči prilično nejasno, a šta će biti kad uvedem pojam izvori? Da li je to sve(i literatura i reference) zajedno? Ne znam. Da li bi iko ovde mogao to da mi objasni, i moliću, (nadam se da nije problem) da bude što prostije pojašnjeno jer ionako mi ništa nije jasno??? Hvala unapred. I molim Vas, nemojte misliti da sam ja pametniji, jer napominjem, ja sam ovde, ionako, početnik, i to jedan od onih glupljih :). Stolica (razgovor) 09:21, 29. oktobar 2012. (CET)

Možda ti pomogne Referenciranje za početnike. micki 09:34, 29. oktobar 2012. (CET)

Reference su i podaci iz knjiga, pa i istorijskih kako kažeš. Literatura je spisak knjiga koji je neko koristio prilikom pisanja članka, tako da se iste knjige mogu nalaziti i među referencama i među literaturom. Nekad u člancima imamo samo literaturu, a to je kad se nekome ne da da referencira podatke, nego sa time potvrđuje koje je knjige koristio.--Miut (razgovor) 09:36, 29. oktobar 2012. (CET)

O Bože, mislim da razumem. Zapravo, BITNIJI su podaci iz knjiga nego sa nepotvđenih sajtova! Znao sam da mora imati smisla...

I dobro, to nema veze sa ovim, ali imam nov potpis. Ha!:)S poštovanjem, Stolica (razgovor) 09:49, 29. oktobar 2012. (CET)

Shvatam, izvori ne pišem, napomene i reference stavim dole, a u tekstu podatak pod onim ref ref i obavezno datum. A za literaturu knjige i to samo napišem onaj naslov i to. E da mi je da sam tu stranicu video ranije... Samo još jedno pitanje, kako da napišem onaj ISBN?

S poštovanjem, Stolica (razgovor) 10:01, 29. oktobar 2012. (CET)

Prosto: ISBN 12345678-90 . Link se napravi automatski. micki 10:19, 29. oktobar 2012. (CET)

Koliko se ja sjećam ovo je bio predmet diskusije i među „starijim“ urednicima. Uvijek je bilo šta su to izvori, a šta reference, zašto je to negdje sinonim, a negdje dva odjeljka itd. Literatura više-manje označava ono što i inače, spisak cjelokupnih knjiga, djela... --Željko Todorović (razgovor) 14:17, 29. oktobar 2012. (CET) s. r.

Pywikipedia

Da li ima neko ovde da je stručnjak za interwiki bota? Šta treba da bi bot mogao da mi radi? --Kolega2357 (razgovor) 23:30, 29. oktobar 2012. (CET)

JoOoOj...

Nešto mi ne ide ovih dana... Kako da u referencama dobijem ono a,b?S poštovanjem, Stolica (razgovor) 21:55, 30. oktobar 2012. (CET)

To dobiješ kada se neka referenca koristi više puta u istom tekstu. Prvi put staviš ovako nešto:

Tekst bla bla bla bla.<ref name="nešto">Petar Petrović: „Motori sa unutrašnjim sagorevanjem“, Beograd, 1983.<ref>

a kasnije kada tu istu referencu budeš dodavao negde drugo u tekst staviš samo:

Tekst bla bla bla bla.<ref name="nešto"/>

To je sve. micki 22:07, 30. oktobar 2012. (CET)

Ja sam na tvom tekstu izveo izmenu tako da ti to radi.--Miut (razgovor) 22:11, 30. oktobar 2012. (CET)

O, super. Hvala. I izvinite, molim Vas, što ja non-stop tražim neku pomoć. Ja osećam da sam dosadan i znam da imate pametnija posla, nego da odgovarate nekim zaglupljenim i smotanim korisnicima, pa svejedno, Vi to i dalje neumorno radite. Ja ne znam da li ću i kako bih mogao ikad da Vam se svima iskupim. Za sve. S poštovanjem, Stolica (razgovor) 22:22, 30. oktobar 2012. (CET)

Ćuti, bolje da pitaš nego da radiš na svoju ruku i da ne slušaš savete, ili da ostaviš na pola i da odeš. Ima i takih i takvi su zaista pravi smor, a ne oni koji pitaju. Samo ti pitaj, uvek će ti neko vrlo rado odgovoriti/pomoći. --Jagoda ispeci pa reci 22:34, 30. oktobar 2012. (CET)

Može jedna molba?

Samo mi treba da se u ovom članku u odeljku klime tabela pomeri na levo. Ako je moguće. Već 10 minuta pokušavam i non-stop mi piše Šablon:levo. Lepše je za one slike sa strane da se sve lepo vidi.

I da, hvala unapred.

S poštovanjem, Stolica (razgovor) 22:47, 31. oktobar 2012. (CET)

Malo sam promenio, ali mi se nešto ne sviđa. Slobodno vrati na staro. Čini mi se da ima previše tih slika sa desne strane. Nešto bi moglo da se prebaci u galeriju, a neke od njih da se smanje na 200p. micki 23:12, 31. oktobar 2012. (CET)

Da li može neko da mi pomogne?

Nakon sedmodnevne rasprave koju je članak Boing 767 prošao stavio sam ga na glasanje za dobar članak koje se završava 5. ali do danas nisam dobio ni jedan komentar ili glas pa me interesuje da li sam uradio nešto pogrešno... Molim vas da mi odgovorite na mojoj strani za razgovor... Unapred hvala--Strower ^☎ 09:05, 2. novembar 2012. (CET)

...

Ovaj korisnik ima maniju stavljanja gomile članaka na brisanje. Ne znam da li je stvarno 1997. godište, ali ako je tako, onda se verovatno uživeo u ulogu na vikipediji, pa neka ga neko upozori da ovo nije dečje igralište, te da nađe zabavu na drugom mestu.--Zrno (razgovor) 21:27, 2. novembar 2012. (CET) Ustvari, radi se o devojčici--Zrno (razgovor) 21:44, 2. novembar 2012. (CET)

Zrno, molim te, ne izazivaj sukob. Već i sam naslov teme je (bio) prekršio pravila. Molim te, uozbilji se. Devojčica nisam, a Dajana Pejčić je članak koji je neko napisao, a ja sam ga, znajući da će biti obrisan, stavio u svoj korisnički prostor jer imam duše koja mi kaže da je članak „lep“. Ako ne znaš zašto su članci na brisanju, lepo pitaj, a ne da se „tužakaš“ bez ikakvog razloga. Stvarno, vodi se diskusija, a ti krećeš sa „dečko“, „jel to neka nova reč“... --Lakisan97 (razgovor) 21:48, 2. novembar 2012. (CET)

1. Čak i da je devojčica (a nije), poenta toga je... da ćuti?
2. Da li je radio nešto što ti nisi radio u prošlosti? -- Bojan  Razgovor  02:11, 3. новембар 2012. (CET)

Ja nisam nikada stavljao nečije članke na brisanje da bih bio u centru pažnje...taj običaj je jadan. Ne računam Titove žene, koje su bile kontraudarac. Imam istoriju pristojnijeg i razumnijeg ponašanja od tebe Bokice, a ti si administrator za primer. Bok.--Zrno (разговор) 02:28, 3. новембар 2012. (CET)

Nisi nikad, samo jednom. U inat. I još komentarišeš nečiji pol. Stvarno si bolji od mene. -- Bojan  Razgovor  02:30, 3. новембар 2012. (CET)

Komentarišem nečiji pol ??? Šta, ne smem da kažem da je žensko ? Ali dobro, navikao sam na to, pošto ovde ne smeš da kažeš ni da si Srbin, da ne bi uvredio nekoga.--Zrno (разговор) 04:00, 3. новембар 2012. (CET)

Tvoji komentari su uvek bili i ostali demagogija. -- Bojan  Razgovor  04:12, 3. novembar 2012. (CET)

Da li je radio nešto što ti nisi radio u prošlosti? Sigurno nije, jer moj cilj nije brisanje iz inata, nego „spas“ dotičnih članaka od VP:BOI. Da se zna, već funkcioniše. --Lakisan97 (razgovor) 13:58, 3. novembar 2012. (CET)

Skeniranje

Da li se sme skenirati neku sliku ili korice knjige pa da se to stavi na Vikipediju kao datoteka za sva korišćenja? Ili ipak treba obavestiti nekoga (autora ili izdavača, na primer) da bismo hteli to uraditi? S poštovanjem, Stolica (razgovor) 09:59, 3. novembar 2012. (CET)

Može se koristiti pod poštenom upotrebom staviš licencu {{корице књиге}} --Mstudiodf (razgovor) 14:20, 3. novembar 2012.

Slobodno skeniraj i ukomponuj u šablon {{књига}}. Međutim, skenirane korice su pod poštenom upotrebom, pa ne mogu biti datoteka za sva korišćenja. Dakle, mogu samo u članku o toj knjizi i eventualno negde drugde ako je „neophodno“ (pod navodnicima jer je definicja neophodnog veoma promenjiva). --Lakisan97 (razgovor) 14:25, 3. novembar 2012. (CET)

Akcija čišćenja đubreta

Da li ste ikada zapitali šta se dešava sa rečenicama iza kojih stavite {{чињеница}} ili {{fact}}? Odgovor je ništa! Ne dešava se ništa, ti članci se gomilaju godinama i dobijemo ovo.

E zato bi bilo dobro da organizujemo jednu akciju čišćenja takvih članaka. Ima tu i izjava koje se mogu referencirati, ali ima i mnogo besmislenih rečenica i đubreta koje treba odmah brisati. Dakle, ako imate viška vremena izaberite jednu potkategoriju iz ove kategorije i udrite. Svako ko isprazni bar jednu potkategoriju dobija od mene spomenicu.--V i k i v i n d 22:48, 3. novembar 2012. (CET)

za Čim ispatroliram/vratim dvadeset izmena. --Lakisan97 (razgovor) 22:55, 3. novembar 2012. (CET)

Pazi Viki kako govoriš o nečijem radu. Neki su svojevremeno bili blokirani zato što su nazivali đubre đubretom, pošto je bilo nekih koji su smatrali đubre "nečijim radom" koji treba poštovati. To što ti što unose đubre ne poštuju ovaj projekat, nikom nije bilo bitno. Određena osoba, iako je trenutno udaljena, ovde je i dalje prisutna u obliku svojih drugara koji vode računa da se njegov lik i delo ne zaborave. Što se predloga tiče, ideja je dobra, ali se bojim da bi bilo isuviše toga za brisanje, što opet nekome ne bi odgovaralo, tako da bi svako ko bi pokušao da ukloni određene izjave iz određenih tipova članaka bio izazvan, isprovociran na rat izmena i na kraju majstorski blokiran. Ne bi bilo prvi put. A administratora ni od korova. Osim, naravno, onih koji rade po direktivama trenutno nam odsutnog stvarnog gazde projekta. --Jagoda ispeci pa reci 23:00, 3. novembar 2012. (CET)

Nisu sve nereferencirane i osporene rečenice đubre, ali među njima ima mnogo đubreta i uopšte mnogo stvari koje je nemoguće referencirati, a takve rečenice stoje godinama. Evo, recimo, otvorio sam kategoriju članci sa nepotvrđenim izjavama od 05. 2011. i kliknuo na članak Ismet Horo. Piše Ismet Horo je popularan u BiH[traži se izvor od 05. 2011.], a takve rečenice je skoro nemoguće referencirati, jer je „popularnost“ vrlo neodređena kategorija. Ja bih takve rečenice odmah brisao.--V i k i v i n d 23:20, 3. novembar 2012. (CET)

Dobro, Jagoda jeste u pravu u vezi sa nazivom đubre. Međutim, Skenderbegović, hvalospevovi o zeolitu, Srbos neguje pravoslavlje — veoma važno u Srba, Vegeta je otrov (za ovo imam još nešto), veliki kult u Bugara i bogato pi-ar iskustvo i dosta nagrada stvarno nije za enciklopediju bez referenci, koje se u ovim slučajevima retko mogu „nabaviti“. Ja sam probao za sve, i nema. --Lakisan97 (razgovor) 23:53, 3. novembar 2012. (CET)

Jedna, dve, tri kategroije prazne. --Lakisan97 (razgovor) 00:06, 4. novembar 2012. (CET)

Ma to "Skenderbegović" je dodao korisnik koji ima dugu istoriju ubacivanja đubreta na Vikipediju. Kopipejst je bio njegovo drugo ime. Trenutno je blokiran zbog toga. Zato bi trbalo proveriti da lii su njegove izmene u pitanju, i ako jesu, automatski vraćati, jer ako je ko unosio đubre, onda je to bio on. U svakom slučaju, Lakisan, čestitam na ažurnosti. Samo se nadam da se neće uskoro pojaviti niko iz senke i početi da ti pravi probleme. --Jagoda ispeci pa reci 00:37, 4. novembar 2012. (CET)

Podržavam akciju i uzimam učešće. Međutim, zamena šablona "činjenica" sa "bi" nije rešenje. U sledećem koraku će neko da ubaci neku sitnu referencu i da skine "bi" i na taj način možemo da imamo zaobilaženje pravila. U takvim slučajevima mnogo je bolje i da "činjenica" ostane. Ova akcija treba da bude pre svega akcija ubacivanja činjenica. Zatim čišćenje od besmislica, znači sve što je baš smeće treba brisati, ali ne treba preterivati pa da se sve živo briše. Nije cilj da se kategorije očiste već da se članci unaprede. --Aleks (razgovor) 01:02, 4. novembar 2012. (CET)

Naravno. Međutim, ako je ceo članak nereferenciran, skidanje šablona {{би}} nije dozvoljeno ako se referencira jedna rečenica. Takav zaobilazak, bilo da su u pitanju {{би}} ili {{чињеница}}, može se napraviti samo dodavanjem literature, kojom ni ne znamo šta je referencirano, a teško je možemo osporiti, jer je obično lažna i, naravno, papirna. Inače, ja sam šablon bez izvora dodavao uz to brišuće te tvrdnje, koje su obično veoma interesantne pa su zato one i označene. Takođe, u nekolicine članaka nešto i popravih dodajući reference, jer nije u pitanju đubre, kao što si i ti potkrepio Sarajevski ratni tunel, Beč i Jankovića. --Lakisan97 (razgovor) 01:23, 4. novembar 2012. (CET)

Ja generalno podržavam ovo. Jedino ne smemo da idemo putem da nam je cilj bitniji od sredstava. Skidanjem jednog šablona i ubacivanjem drugog ne dobijamo mnogo. Ja sam malo pre izgubio 10 minuta tražeći odgovarajuću referencu da je mesto Đeneral Janković dobilo ime po ćeneralu Božidaru Jankoviću, najverovatnije jedinom đeneralu koji se tako prezivao?! Ličilo mi je na posao da tražim referencu po čemu je Savski most dobio naziv. U svakom slučaju mnogo je bolje da to ima referencu nego da to rešavamo nekom lakšom metodom. Nemoj samo da ti je cilj da dobiješ spomenicu čišćenjem kategorije, jer je ispravnije da je dobiješ za uloženi trud. --Aleks (razgovor) 01:33, 4. novembar 2012. (CET)

Hm, da. Bilo je već slučajeva kad su neki korisnici sređivali članke u kategorijama za sređivanje i čišćenje samo da bi ispraznili kategorije tako što bi ispravili nekoliko tipografskih grešaka i stavili par veza ka drugim člancima, pa su drugi morali da idu za njima i da čiste već „počišćeno“, dok bi se oni hvalisali kako su "veliki posao uradili". Neki od njih su kasnije čak postali i administratori... --Jagoda ispeci pa reci 01:46, 4. novembar 2012. (CET)

Slažem se da ne treba žuriti sa brisanjem i da je mnogo bolje referencirati spornu rečenicu ili pasus ako je to moguće. Ako bi svako od nas sredio samo 10-15 takvih rečenica dnevno, napravili bi veliki pomak. Naravno, smeće tipa „ona je najljepša“, „on je najpopularniji“ itd. treba odmah brisati.--V i k i v i n d 01:57, 4. novembar 2012. (CET)

Naravno, podržavam ovu akciju i pozivam sve da se priključe i da ne dozvole da se ovo ne završi samo na kratkoj akciji. --Aleks (razgovor) 02:17, 4. novembar 2012. (CET)

Valjda, „da ne dozvole da se završi“... --Jagoda ispeci pa reci 19:33, 4. novembar 2012. (CET)

ar i arz Vikipedija

U čemu je razlika između ove dve Vikipedije sa obzirom da su isto na arapskom jeziku? --Kolega2357 (razgovor) 16:35, 4. novembar 2012. (CET)

Prva je na standardnom arapskom, a druga koristi dijalekt arapskog koji se govori u Egiptu. --ノワック・ウォッチメン 16:39, 4. novembar 2012. (CET)

Da li postoji članak o arz Vikipediji? --Kolega2357 (razgovor) 16:53, 4. novembar 2012. (CET)

Jasenovac

Ništa nakaradnije i bezveznije na vikipediji još nisam pročitao od teksta „Jasenovac“.

Govoriti o Jasenovcu, pa bio to i samo enciklopedijski osvrt na opštinu Jasenovac, je ne dopustivo govoriti na ovaj način.

Molim vas, govoriti o Aušvicu, i u jednoj rečenici reći da je u njemu izvšen zločin protiv čovječnosti, a već u sljedećoj hvaliti njegovu industriju sudnih krpa, kao i značajnu mogućnost razvoju turizma, jer je njegova priroda „prekrasna“...

Prvo je nepismeno i bezumno pomenuti genocid a prećutati ko su dželati, a ko stradalnici.

Drugo, ni najpristrasniji Hrvat željan konačnog falsifikata o ovim događajima , kome je životno stalo da se o genocidu govori a ništa ne kaže, ne bi časio ni čas već bi odmah srećan potpisao ovaj članak. Autor, nadalje, logor simpatično svrstava u znamenistosti. Molim vas, logor srpske smrti je za njega, ili nju, znamenitost. Logor u kome je pobijeno desetak i više hiljada srpske, jevrejske i romske djece. Čija, i za koga je ovo znamenitost? Da bi na kraju talentovano , moram priznati šarmantno i obrazovano, Maksa Luburića, i njegov patent srpsko- jevrejsko-ciganske smrti, kao da se radi o avangardnom artističkom poduhvatu Kurbizijea, naziva „dizajner“.

„Mislim, ljudi...“ Ubite me da ovo ne bih još jedanput pročitao! Gospodine ili gospođo, imate li vi ..., srca ili malo intelektualnog poštenja. Nemoj te po svaku cijenu u ono što niste kadri, uvažavajući, siguran sam vašu najljepšu želju. Molim vas nemojte ovo činiti. Manje je zlo i više ćete reći kada ćutite. Nema ovo veze sa Vikipedijom i njenim pravilima, to je najmanje bitno, već sa golom pameću. Bože oprosti ovom građaninu (građanki), oni ne znaju. Molim vas brišite ovu tragismjiuriju!

„Smej´o sam se da ne plačem

Gledajući ovaj jad,

Gledajući sokak

Gledajući Novi Sad“ --milica 19:19, 5. novembar 2012. (CET)

Hm?
S poštovanjem, Stolica (razgovor) 19:49, 5. novembar 2012. (CET)

Historia magistra vitae est

Da li je Sargon I, bio zapravo ovaj lik? S poštovanjem, Stolica (razgovor) 19:48, 5. novembar 2012. (CET)

Da, taj je. Nije dosad bilo preusmerenja, jer je postojao još jedan, Sargon prvi Asirski, ali taj na kog ti misliš - sumersko-akadski Sargon jeste Sargon od Akada. --Lakisan97 (razgovor) 19:55, 5. novembar 2012. (CET)

Aha, dobro. A jesi ti ono malopre dodao? A što? S poštovanjem, Stolica (razgovor) 20:00, 5. novembar 2012. (CET)

Da. Ima dosta informacija koje se ne mogu znati tek tako. Pretpostavljam da nisi pisao iz glave, pa onda to možeš i da potkrepiš. Za to, između <ref></ref> dodaj popunjen šablon {{ците боок}}, ako je knjiga. Ako nije knjiga, reci šta je, pa ćemo da vidimo. Dakle, otkud ti te informacije? --Lakisan97 (razgovor) 20:20, 5. novembar 2012. (CET)

Iz udžbenika, naravno. Kletovo izdanje za I godinu gimnazije. Autor je Mirko Obadović. ISBN je 978-86-7762-380-7. S poštovanjem, Stolica (razgovor) 14:35, 7. novembar 2012. (CET)

Srećom, prvi sam razred gimnazije, pa imam isti udžbenik. Rešio sam stvar za tebe. --Lakisan97 (razgovor) 15:01, 7. novembar 2012. (CET)

A, odlično. Hvala. :-) S poštovanjem, Stolica (razgovor) 13:20, 8. novembar 2012. (CET)

Abraham Stoker

Ukoliko koristite Google pretraživač, verovatno znate da je danas 165. godišnjica Abrahama Strokera, autora Drakule. A na našoj (nema em miloj, em dragoj) Vikipediji maltene nema ništa o njemu. I upravo tim povodom, meni bi trebala pomoć. Zašto u kutijici u tom članku piše Period i neke vitičaste zagrade? Kako da to ispravim? S poštovanjem, Stolica (razgovor) 15:13, 8. novembar 2012. (CET)   Urađeno --Pavlica pričaj 15:38, 8. novembar 2012. (CET)

Twinkle

Zbog čega ovde ne radi Twinkle a na engleskoj Vikipediji radi? --Kolega2357 (razgovor) 22:18, 8. novembar 2012. (CET)

Obaveštenje o deblokiranju

Da li neko zna da li je korisnica User:Maduixa obaveštena o deblokiranju? --SlobodanKovačevićbiblbroKS 00:48, 10. novembar 2012. (CET)

Zna, obaveštena je --NikolaB (razgovor) 21:37, 10. novembar 2012. (CET)

Tnx, zabrinuh se. --SlobodanKovačevićbiblbroKS 00:03, 11. novembar 2012. (CET)

znacenje reci i od kada se upotrebljava

Molim Vas ad mi objasnite sta na hrvatskom jeziku znaci rec PRETILA i od kada je u upotrebi ta rec u hrvatskom jeziku,posto sam je ucila hrvatsko -srpsi jezik i za tu rec nisam nikada cula. Hvala Vam unapred. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 93.86.151.65 (razgovor • doprinosi)

Pretilost je kroatizam koji označava gojaznost u srpskom jeziku. Dakle, pretila znači gojazna, tj. debela. Nažalost, ne mogu Vam reći od kada se koristi, jer mi ta informacija nije poznata. Hvala na poverenju koje ste iskazali Vikipediji na srpskom jeziku. Za više informacija, pogledajte članak Vikipedije na hrvatskom jeziku — hr:Pretilost. --Lakisan97 (razgovor) 15:16, 12. novembar 2012. (CET)

Dragica Srzentić

Nije mi jasno šta bi još trebalo izmeniti ili dopuniti u članku Dragica Srzentić.Obeležen je samo deo Detinjstrvo o mladost. Znači li to da je ostali tekst prihvatljev za Vikipediju. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 178.222.63.12 (razgovor • doprinosi)

Zapravo, ceo članak je obeležen šablonon {{почетник}}. Problem je taj što je Dragica živa, pa, da bi ostao, njen članak mora imati bar jednu refererencu, tj. naznačen izvor informacija. Zapravo, članak je poprilično obiman, pa je potrebno referencirati veći deo tvrdnji. Ako tekst nije pisan iz glave, to onda neće biti problem. Samo recite odakle Vam ove informacije. Npr, iz koje knjige? Novina? Veb sajta? --Lakisan97 (razgovor) 22:14, 12. novembar 2012. (CET)

Tekst je već značajno sređen. Postoji i baš dosta referenci na Internetu, ali i mnogo podataka od važnosti, koje uopšte nisu pomenute u članku. Po mom mišljenju, potrebno je još sledeće uraditi: stilski preraditi međunaslove i par „književnijih“ rečenica, dodati prve reference i može se već sutra skinuti tag "početnik". Nakon toga bi se vremenom dodalo i ostalo, od strane nekoga ko je specijalizovan za ovu temu. --Stripar (razgovor) 23:45, 12. novembar 2012. (CET)

Vikipedija:MZČKVNM

Čini mi se da među ovim člancima ima i onih koji govore o enciklopedijski relevantnim temama. Da li te članku mogu uzeti na sređivanje?-- Марко Dic,amice! 14:25, 13. novembar 2012. (CET)

Naravno, ako misliš da možeš srediti neke od tih članaka. Najbolje bi bilo da se ta stranica rasformira, odnosno da se sredi ono što se može srediti, a da se briše ono što ne može.--V i k i v i n d 15:19, 13. novembar 2012. (CET)

ČZB

Apelovao bih na korisnike da se malo više uključe u donošenje odluka na ČZB jer se sve češće dešava da ne glasa ni pet korisnika, što je minimum da bi glasanje uopšte bilo legitimno.--V i k i v i n d 22:51, 14. novembar 2012. (CET)

Ja nadgledam ČZB i AT, kao i sve trgove (što smatram da bi većina trabala da radi). U slučaju Bepine ne znam za šta se odlučiti. Za zbirku ne treba brinuti, nju će pojesti početištvo. --Lakisan97 (razgovor) 00:25, 15. novembar 2012. (CET)

Pomoć oko sređivanja stranice

Dali neko može da uradi ili da mi kaže kako da sredim sledeći članak a da ga ne izbrišu sa vikipedije? http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

Šabloni

Da li neko vidi šta se dešava sa šablonima?--Tajga 00:50, 16. novembar 2012. (CET)

Vidi trg za tehniku. Lakisan97 (razgovor) 00:52, 16. novembar 2012. (CET)

Zasto vandalizam?

Zelim da postavim kratak autobiografski clanak o samom sebi ali dobijam obavestenje da je to vandalizam. Kako da se to sredi? DarkodeF (razgovor) 23:43, 17. novembar 2012. (CET)

Možete da koristite ovu stranu. -- Dcirovic (razgovor) 23:50, 17. novembar 2012. (CET)

Našao sam nešto.

Pa me zanima, da li to ja mogu da uradim, ili treba neko bolji i iskusniji od mene? U pitanju je Vikipedija na Rusinskom jeziku koji se priča kod nas, u Srbiji, i koji takođe spada u Slovenske jezike. Ima nešto što piše rusinski, ali (pogledao sam) to je onaj jezik koji se priča u Ukrajini i skroz se razlikuje. Ili da ipak malo sačekam? I još jedno, da li to znači da ću novu Vikipediju morati sasvim sam da pišem? Hvala unapred. S poštovanjem, Stolica (razgovor) 11:16, 18. novembar 2012. (CET)

To bi bio ogroman podvig. Morao bi, pre članaka, prevesti glavnu stranu i osnovna pravila (autorska prava, nepristrasno pisanje, osnovne smernice). Usled obimnosti posla, trebalo bi naći još nekog sa dobrim (zapravo, odličnim) znanjem rusinskog. Posle tu Vikipediju treba i promovisati da bi se zainteresovali potencijalni uređivači. Dosta je teško... Pogotovu sad kad je ta stranica koju si ti našao prevaziđena (This page is kept for historical interest. Any policies mentioned may be obsolete. This page has been superseded by Requests for new languages.) Sada su zahtevi ovde. Najbolje bi bilo da pitaš na glavnoj Meti, a ne ovde, jer su oni tamo specijalizovani za ovakve stvari. --Lakisan97 (razgovor) 12:01, 18. novembar 2012. (CET)

Hm. Shvatam. Ali hvala u svakom slučaju. S poštovanjem, Stolica (razgovor) 12:59, 18. novembar 2012. (CET)

Predlog za stvaranje te vikipedije je već jednom odbačen, vjerovatno zbog malog broja zainteresovanih korisnika. --V i k i v i n d 13:11, 18. novembar 2012. (CET)

A koliko otprilike treba "žrtva" koji bi tako nešto uređivali? S poštovanjem, Stolica (razgovor) 13:23, 18. novembar 2012. (CET)

Hm. Ne znam, ali 4-5 bi vjerovatno bilo dovoljno.--V i k i v i n d 13:37, 18. novembar 2012. (CET)

O, pa fino, nije strašno. Plašio sam se da ću čuti odgovor 100-200 za početak minimum. Pa dobro, videćemo. I hvala. S poštovanjem, Stolica (razgovor) 13:55, 18. novembar 2012. (CET)

Hm, ja ne bih rekao da bi 4-5 bilo dovoljno, mislim da je potrebno više. Osim toga, mislim da ključni kriterijum nije koliko ljudi ti možeš da okupiš u datom trenutku već potencijal. Možeš ti da okupiš i 20 ljudi ali posle nekog vremena oni mogu da se smore i ostane pust projekat. Zato su na primer vrlo obazrivi kad se pomene ideja otvaranja Vikipedije za neki jezik koji ima samo par hiljada govornika.

Naravno, ovo ne znači da ne treba da pokušaš. Osim toga, ovde može biti vrlo relevantna činjenica da u Srbiji deluje Vikimedija Srbije, koja od nedavno ima kancelariju, i pristojna finansijska sredstva. U opisu delovanja VMRS svakako jeste i podrška manjinskim jezicima koji se koriste u Srbiji, tako da ako osmisliš ili osmislimo neki valjan projekat, postoji mogućnost da ga Vikimedija Srbije podrži. -- Обрадовић Горан (разговор) 15:32, 18. novembar 2012. (CET)

Lep predlog, Gorane. Inače, Stolice, i ja mislim da je ovde najvažnija perspektiva/potencijal/nazovi to kako hoćeš. Nije retko da neki projekat zaživi, da u početku bude određeni broj aktivnih urednika i da se uskoro to svede na jednog ili nijednog aktivnog korisnika. Tada dođemo u situaciju da se projekat zatvori. Stoga treba razmisliti pre nego što se krene u akciju. Par puta sam pročitao komentare u kojima se kaže da bi i naše Vikivesti trebalo zatvoriti jer na njima doprinosi mali broj korisnika, iako smo zapravo prvi po ukupnom broju vesti (čak i ispred Vikivesti na engleskom). micki 15:42, 18. novembar 2012. (CET)

Ček, ako dobro razumem...

Da, Miki, mislim da shvatam. Džaba mi uzmemo i napišemo jedno (na primer) 100.000 članaka, posle više niko neće pisati, pa ne vredi. A što se tih sredstava tiče, Gorane, mislim da ne razumem. Da li to znači da ako neko bude pisao na tom, rusinskom jeziku, neko će mu za to platiti? Kako to? S poštovanjem, Stolica (razgovor) 18:13, 22. novembar 2012. (CET)

Ako bi napisali 100.000 članaka, siguran sam da bi to bilo dovoljno.. ali 4-5 ljudi ne može da napiše 100.000 članaka, a i ako bi nastalo toliko članaka, sigurno bi to već privuklo još ljudi koji bi radili. Uglavnom, ja nisam u telima koja odlučuju o otvaranju novih projekata tako da ne znam tačno koji su im kriterijumi, samo sam upozorio da postoji više parametara kojima se oni vode prilikom odlučivanja.

Što se tiče plaćanja, ne, Vikimedija ne plaća ljude za rad na Vikipediji, to ne bi dolazilo u obzir (nigde u svetu). Primer aktivnosti koja bi mogla da se sprovede (dakle ne nužno takva aktivnost, ovo je samo primer) je ako postoji recimo neko selo gde ima škola u kojoj se školuju deca na tom jeziku, da se plate putni troškovi nekome ko će da ode i da tu decu obučava radu na Vikipediji, da se pripremi i odštampa materijal na njihovom maternjem jeziku, i tome slično. -- Обрадовић Горан (разговор) 19:14, 30. novembar 2012. (CET)

Logor Jastrebarsko

U članku, Logor Jastrebarsko, se pominju stradala djeca. Nedopustivo je da se opet ne govori o tome da su to srpska djeca. Zašto je to sasvim, nažalost, primjereno i , nažalost, uljudno? Zato što nisu stradala djeca na školskoj ekskurziji,pa je sasvim ne bitno da li su Italijani, Albanci, Hrvati ili Srbi, već u pogromu,u jedinom LOGORU ZA DJECU U SVIJETU, i to samo zato što su srpska. Razumijete li? Ne ubijajmo ovu srpsku djecu po drugi put i to mi njihovi nabliži potomci! Zašto mislite da nije enciklopedijski imenovati i zločinca i žrtvu. U ovom slučaju to bi bio suštinski i neoprostivi previd. Tačnije zlonamjerna tendencija! --milica 00:55, 20. novembar 2012. (CET)

Kada bi smo sa najmanje riječi, a najrječitije, kako pripada najenciklopediji, htjeli reći o Logoru srpske djece u Jastrebarskom, onda bi smo trebali prikazati samo jednu od autentičnih fotografija jadne srpske djece, a u dijelu teksta napisati: Jastrebarsko bez riječi! To bi bio pravi enciklopedijski članak. Sasvim dovoljno za svakog umjereno pametnog, umjereno emotivnog i umjereno zlonamjernog čovjeka. I još nešto! Znate li zašto strane vikipedije insistiraju na izostavljanju fotografija žrtava u Aušvicu, Mauthauzenu i inim njemačkim logorima? Zato što sve što postoji u globalnom Sunčevom sistemu, do samog Univerzuma, oni i uređuju i određuju.Pa što bi sebi zagorčavali život prikazujući potresne fotografije svojih žrtava. Eto, iz istog razloga i vas "uče", to je blaži oblik od "naređuju", da ni Logor Jasenovac, a ni jedan drugi logor u svom naslovnom članku nemaju fotografije žrtava. --milica 01:42, 20. novembar 2012. (CET)

Članci koji nedostaju

Bilo bi dobro da zainteresovani urednici napišu bar neke od članaka koji nedostaju na srpskoj vikipediji:

1. Pravopis srpskoga jezika
2. Starogrčka filozofija
3. Stopalo
4. Prva francuska republika
5. Druga francuska republika
6. Treća francuska republika
7. Četvrta francuska republika
8. Ključna kost
9. Parlamentarna monarhija
10. Parlamentarna republika
11. Predsjednička republika
12. Vazdušni saobraćaj
13. Pomorski saobraćaj
14. Državna uprava
15. Anglosaksonsko pravo
16. Presuda
17. Doživotni zatvor
18. Forin ofis
19. Sui iuris
20. Ad hoc
21. Stoka
22. Heroj
23. Egzarh
24. Pravilnik
25. Rod
26. Pasta
27. Prokonzul
28. Municija
29. Nostalgija
30. Ministar pravde
31. Ministar unutrašnjih poslova
32. Ministar finansija
33. Praznik
34. Prefekt
35. Korpus
36. Prezime
37. Drvna industrija
38. Verbalni delikt
39. Pehar
40. Adresa
41. Egzil
42. Komisija
43. Rov
44. Protektorat
45. Liktor
46. Kanalizacija
47. Sudska opomena
48. Krivično pravo
49. Nasljedno pravo
50. Ustavno pravo
51. Porodično pravo
52. Kosmodrom
53. Iperit
54. Prut
55. Vodokotlić
56. Igla

--Željko Todorović (razgovor) 23:25, 20. novembar 2012. (CET) s. r.

Slažem se da su ovi članci potrebni, ali po kom kriterijumu si baš njih izabrao. Kad je vodokotljić potreban, zašto nije i sudopera ili ako je potrebna igla zašto nije konac --Jovan Vuković (r) 23:36, 20. novembar 2012. (CET)

Bitno je da neko obrati pažnju i da možda napiše pokoji članak. Kriterijumi po kojima ja biram koje ću članke napisati su dosta komplikovani i teško objašnjivi. Ovdje to nije uopšte bitno. --Željko Todorović (razgovor) 23:40, 20. novembar 2012. (CET) s. r.

Ok, mislio sam da si odnekud možda uzeo ovaj spisak kao spisak bitnih članaka. Mada ovi se uglavnom odnose na sudstvo, no dobro. Svako ima svoje prioritete, moj spisak potrebnih članaka bi izgledao dosta drugačije :)... --Jovan Vuković (r) 00:41, 21. novembar 2012. (CET)

Dobro, samo ne kontam baš gdje ti vide sudstvo... Možda zbog ovih pravnih grana o kojima bismo trebali imati bar klice. I nisam ja ovo birao po ličnom prioritetu, mnoge članke pišem nevoljno ili zbog potrebe. --Željko Todorović (razgovor) 00:44, 21. novembar 2012. (CET) s. r.

Konačni rezultati popisa

S obzirom na to da je izašla Knjiga 1: Nacionalna pripadnost - Konačni rezultati Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. u Republici Srbiji, mislim da bi polako mogli da se menjaju podaci. Ja bih počeo ako nema niko ništa protiv. --C T E B A H ⁽⁺⁾ 16:56, 30. novembar 2012. (CET)

Naravno da možeš da počneš, samo molim te ubacuj reference ka toj stranici zavoda za statistiku. I kada si već to predložio šta raditi sa naseljima na jugu zemlje u kojima su Albanci bojkotovali popis? Mislim da bi u tim slučajevima trebalo ostaviti dosadašnje rezultate uz napomenu o najnovijim podacima. I sretan rad --NikolaB (razgovor) 17:00, 30. novembar 2012. (CET)

A da prepustimo to botovima? --Pavlica pričaj 17:06, 30. novembar 2012. (CET)

Pa ukoliko to bot može da odradi onda još bolje --NikolaB (razgovor) 17:07, 30. novembar 2012. (CET)

Super ako može bot. Samo ne verujem da može da menja podatke u okviru teksta, tipa za opštine u kojima je neka etnička grupa činila preko 50%, a sada više ne čini, pa to sve navedeno, pobrojano i tako dalje. Razumem da bot može da menja po tabelama za određene opštine, ali šta još može? Da li može da dodaje nove tabele na isključivo demografskim stranicama, gde bi trebalo da ostanu podaci i sa prethodnog popisa i da li može da menja podatke u tekstu? Samo da znam šta bi trebalo ručno da se menja, a šta ne da ne trošim vreme bezveze. --C T E B A H ⁽⁺⁾ 17:37, 30. novembar 2012. (CET)

Nikola za reference ne brini. :) A za opštine sa juga, pa to je neko normalno rešenje. Rezultati iz 2002. uz spominjanje, navođenje novih rezultata. Baš kao što si rekao. --C T E B A H ⁽⁺⁾ 17:39, 30. novembar 2012. (CET)

Pa ovako, kao autor bota koji je unosio članke o srpskim naseljima (uključujući i statističke podatke RZS), smatram da treba sačekati. Voljan sam da se pozabavim botom tako da se ispravi sve što treba. Baš sam o ovome pre neki dan pričao sa Draganom, sa kojim sam sarađivao na originalnom unosu pre 5 godina. Dakle, bot bi pokušao što više podataka da ažurira (sve one tabele i šablone, to će bar biti lako), ali i tekst, gde uspe. Gde ne uspe, tu se može ručno raditi. Međutim, za automatsko ispravljanje su potrebne dve stvari: (1) programerski rad na pisanju bota koji bi ispravljao te članke (to bih ja radio i procenjujem da nije potrebno neko preterano dugačko vreme za to) i (2) svi statistički podaci u digitalnom, mašinski-čitljivom obliku. PDF-ovi nisu dovoljno dobri i ne želim da trošim nedelje svog vremena (kao što sam to radio prošli put) pokušavajući da kopiram podatke iz PDF-ova u neki mašinski čitljiv format. Stoga treba naći način da se pribave svi potrebni podaci što pre. Dakle, moja preporuka je da se ne menja ništa u člancima (ni uvodni tekst sa podacima), ali, naravno, takve izmene bi bile skroz u redu, pošto predstavljaju legitimno ažuriranje podataka. Ali opet naglašavam da bi to onda otežalo posao botu. No dobro, ako ste nestrpljivi, onda krenite to ručno, ali ako već hoćete ručno, onda uradite za sva naselja. Bolje ili sve ili ništa od "ponečega". Pozdrav --F± 01:26, 1. decembar 2012. (CET)

Evo ja bih mogao da iščupam podatke iz PDF-a, i već jesam za oblasti (okruge), međutim ovi podaci su dati po opštinama a ne po naseljenim mestima, tako da nam nisu od koristi. Nikola (razgovor) 08:23, 1. decembar 2012. (CET)

Tek 15. objavljuju pol i starost. Ja bih da se prvo čujemo sa našim poznanicima iz Zavoda za statistiku i da ih zamolimo za podatke u obliku tablica. -- JustUser  d[-_-]b  01:19, 2. decembar 2012. (CET)

Izvori

Gde na sr vikipediji mogu da tražim komentar o verodostojnosti izvora? PANONIAN (razgovor) 22:07, 1. decembar 2012. (CET)

O čemu se radi? --NikolaB (razgovor) 22:14, 1. decembar 2012. (CET)

O ovome: http://sr.wikipedia.org/wiki/Разговор:Окупаторска_подела_Југославије_у_Другом_светском_рату Predstavio sam 6 izvora iz guglovih knjiga koji kažu da je Nedićeva Srbija imala status marionetske države:

Korisnik Onjegin tvrdi da to što tu piše nije tačno i da je to "zapadna propaganda" (ili šta već). Treba mi treće mišljenje o tome da li su ovi izvori verodostojni i da li se podaci iz tih izvora mogu smatrati tačnim. Gde mogu da tražim takvo mišljenje? PANONIAN (razgovor) 22:46, 1. decembar 2012. (CET)

Koliko se ja sećam istorije koju sam učio Nedićeva Srbija je bila marionetska država jednako kao i Tisova Slovačka itd. Kako drugačije objasniti činjenicu da je Nedić bio na čelu vlade države koja je bila okupirana od strane Nemaca i koji je sarađivao sa njima. Nije mi jasno zašto se uopšte diskutuje o tome, istorijska činjenica je istorijska činjenica svidelo se to nekom ili ne. E sada mislim da je pogrešno izjednačavati Nedićevu Srbiju sa NDH jer NDH je imala vlastitu samoupravu čak i priznanje od strane Hitlerove Nemačke, za razliku od Srbije koja je bila puka marioneta --NikolaB (razgovor) 23:02, 1. decembar 2012. (CET)

Pa niko ne izjednačava Nedićevu Srbiju sa NDH. Problem je što korisnik Onjegin tamo ignoriše izvore, briše iz teksta podatak potkrepljen izvorima i raspravlja se do besvesti na strani za razgovor tvrdeći da je to što piše u tim izvorima laž i da "nije postojala nikakva marionetska država Srbija" (a tu svoju tvrdnju nije potkrepio ni jednim izvorom) - on tvrdi da je postojala samo Nedićeva vlada bez države. Šta da se uradi u takvoj situaciji? PANONIAN (razgovor) 23:14, 1. decembar 2012. (CET)

Lepo ga opomeneš da sve tvrdnje referencira validnim izvorima, a ovi izvori koje si ti naveo jesu validni (mada bilo bi dobro i da nađeš neki domaći). Ako nastavi po starom lepo prijaviš slučaj na admin tablu i onda će oni to da reše --NikolaB (razgovor) 23:26, 1. decembar 2012. (CET)

Da, imam i neke domaće izvore. OK, članak je trenutno zaključan, ali ko zna šta će se dešavati kad se otključa. PANONIAN (razgovor) 23:30, 1. decembar 2012. (CET)

Ima ovakvih i onakvih izvora. Jedna je stvar kad neki izvor pominje nešto onako u prolazu, a takvi su izvori koje si ti naveo. Druga je stvar kad neki izvor razrađuje temu u detalje a takav je izvor koji je Onjegin naveo. Ako je Srbija stvarno bila pod direktnom nemačkom vojnom upravom, onda ona nije bila država već okupirana teritorija. Nikola (razgovor) 07:52, 2. decembar 2012. (CET)

Dobro, Nikola, pretpostavljam da se bar s tobom može voditi konstruktivna diskusija. "Okupirana teritorija" je veoma uopšten pojam i svakako se tadašnji status Srbije može opisati i kao marionetska država i kao okupirana teritorija. Međutim, svaka okupirana teritorija mora da ima nekakav državno-pravni status. Izneću ovde tri argumenta: 1. državni bon, 2. državni telegram, 3. Srpska državna straža. Na koju se, dakle, to državu odnosi? PANONIAN (razgovor) 08:03, 2. decembar 2012. (CET)

Izvori koje ti navodiš su primarni i veoma problematični. Na primer, poznato ti je da ima ovih ljudi koji osnivaju mikrodržave pa štampaju svoj državni novac, poštanske marke itd. pa ipak ne možeš taj novac i marke upotrebiti kao dokaz da su to države. Nikola (razgovor) 07:01, 4. decembar 2012. (CET)

Takođe, na koji to Onjeginov izvor misliš i šta konkretno u tom izvoru piše iz čega si ti zaključio da Srbija nije bila marionetska država? PANONIAN (razgovor) 08:05, 2. decembar 2012. (CET)

"Srbija je bila jedino područje u kome je uspostavljena NEPOSREDNA NEMAČKA VOJNA VLAST." Nikola (razgovor) 07:01, 4. decembar 2012. (CET)

Bilo bi lepo i da ovde pravilno upotrebljavamo termine: 1. termin "država" je uopšten i može označavati sve moguće oblike država, neokupirane ili okupirane, 2. termin "suverena država" je jedini koji se ovde odnosi na neokupiranu, potpuno priznatu državu, koja potpuno kontroliše svoju teritoriju, 2. termin "marionetska država" se obično odnosi na države stvorene od strane okupatora tokom okupacije neke teritorije. Niko ovde za Nedićevu Srbiju ne tvrdi da je bila "suverena država", ali bi bilo dobro da se taj pojam ne brka sa pojmovima "država" i "marionetska država". PANONIAN (razgovor) 08:16, 2. decembar 2012. (CET)

"Država je organizacija koja ima monopol vlasti u određenoj društvenoj zajednici". Da li je u društvenoj zajednici na današnjoj teritoriji Srbije u Drugom svetskom ratu postojala organizacija koja je imala monopol vlasti? Jeste i zvala se Vermaht. Nedićeva vlada nije imala monopol vlasti. Uglavnom, najbolje bi bilo naći izvore koji detaljno tretiraju ovo pitanje. Nikola (razgovor) 07:01, 4. decembar 2012. (CET)

Pa ne znam ko je pisao tu definiciju države na vikipediji i koji je izvor koristio. Činjenica je da Nemačka nije anektirala Srbiju i imala je u planu da od nje stvori savezničku/satelitsku državu (pogledaj izvor: http://fc06.deviantart.net/fs70/f/2012/079/a/d/3rd_reich_plan_map__by_neetsfagging322297-d4tddef.jpg ). Imajući to u vidu, Vermaht je držao Srbiju pod trenutnom okupacijom samo da bi "privremeno zavodio red" i ova okupacija sigurno nije imala državno-pravni karakter. Troškove te okupacije su finansirali sami stanovnici Srbije. Možemo to uporediti sa američkom okupacijom Iraka od pre nekoliko godina. Da li je za vreme te okupacije Irak bio država ili nije? Takođe da li je Bavarska država pošto ona očigledno "nema monopol vlasti"? Članak država pod hitno treba menjati jer on opisuje "suverenu državu" a ne "državu". U svakom slučaju, pošto izvori za Srbiju tvrde da je bila "marionetska država" ili "kvislinška država" onda treba uporediti to sa definicijom marionetske države. PANONIAN (razgovor) 08:51, 4. decembar 2012. (CET)

Sa druge strane, tačno je da su pojedini istoričari iz vremena bivše Jugoslavije nazivali Nedićevu Srbiju "fiktivnom državom", ali je ovo po meni samo ideološka karakterizacija (jasno je da su komunistički istoričari imali za cilj da što više ocrne ideološke protivnike, uključujući Nedićev državni aparat i četnike, tako im je predratna jugoslovenska država bila "buržoaska" i "država velikosrpske hegemonije", dok je Nedićeva država bila "fiktivna". Jasno je da se u Srbiji tada vodio i građanski rat i da je ovde u pitanju propaganda ocrnjavanja političkih i ideoloških protivnika. Šta je stvarno fiktivna država? Imamo danas primer Republike Lakota, koja je zaista fiktivna, jer oni koji su proglasili ovu državu sede u nekoj kolibi i prodaju nekakve suvenire i to je njima država. Suiprotno tome, Nedićeva Srbija je imala celokupni funkcionalni državni aparat, izuzev ministarstva spoljnih poslova. Nema nikakve logike da koristimo odsustvo ovog ministarstva kao definiciju "fiktivnosti". Država funkcioniše i na unutrašnjem i spoljnom planu, a funkcionisanje Nedićeve Srbije na unutrašnjem planu sigurno nije bilo "fiktivno". Jer sa jedne strane imamo komunistu koji tvrdi da je Srbija "fiktivna" a sa druge strane on sedi u zatvoru iste te Srbije. Gde je tu logika? PANONIAN (razgovor) 09:27, 4. decembar 2012. (CET)

OK, članaik država treba referencirati. Što se ostalog tiče, to govori o nameri Nemačke da stvori državu u Srbiji, ali ne i o uspešnosti te namere. Bavarska kao i države SAD jesu države ali ne u smislu u kom ovde pričamo. (Na primer, da li bi ikad rekao da Bavarska ima marionetsku vladu pod kontrolom Nemačke? A vlada Bavarske je svakako pod kontrolom Nemačke.)

Nema nikakve logike da koristimo išta kao odsustvo ičega, već ima logike da navodimo izvore koji se bave time da li je Srbija bila država. Nikola (razgovor) 20:47, 5. decembar 2012. (CET)

Evo, ako su potrebni "ozbiljniji" izvori, tu je ovo: http://www.znaci.net/00001/154_2.pdf

Na strani 29 stoji: "Kao vojni zapovednik u Srbiji preuzimam sa današnjim danom upravu u zemlji." (objava nemačkog vojnog zapovednika)

Na strani 35 stoji: "Odlukom vojnog zapovednika u Srbiji uspostavljena je civilna uprava u našoj zemlji i nama je povereno da vodimo pojedine struke državne uprave, u cilju očuvanja mira i reda i što brže obnove privrednog života u zemlji. Ostaju na snazi domaći zakoni po kojima će naše administrativne i sudske vlasti raditi, ukoliko ih nemačke vojne vlasti, u interesu svoje bezbednosti svojim naređenjima ne budu morale privremeno staviti van snage." (objava komesarske vlade)

Te dve objave se mogu smatrati nekom vrstom zvaničnih dokumenata prilikom formiranja vojne i civilne uprave. Nemački vojni komandant izričito kaže da on kao vojni zapovednik preuzima upravu u zemlji Srbiji. Ne kaže da preuzima upravu u "okupacionoj zoni", "okupiranoj teritoriji" ili čemu već. Isto to kažu i komesari prilikom formiranja komesarske uprave: "uspostavljena je civilna uprava u našoj zemlji". I ne samo to, nego su u toj zemlji Srbiji ostali na snazi i domaći zakoni. PANONIAN (razgovor) 16:10, 4. decembar 2012. (CET)

Naravno, ta knjiga je pisana u vreme SFRJ i mnoge lične ocene autora su ideološke, što se veoma dobro vidi na strani 48. gde on zamera kvislinškoj srpskoj vladi "žeđ za proširenjem granica Srbije" (autor je očigledno pristalica tada vladajuće komunističke ideologije i pristalica ideje "pravednosti avnojevskih granica"). U svakom slučaju, kada se zanemare neke lične ocene autora, ovo je vredan izvor, jer donosi mnogo detalja o događajima iz tog vremena, uključujući i originalne dokumente. PANONIAN (razgovor) 16:31, 4. decembar 2012. (CET)

Ali to ti je opet isti slučaj kao sa novcem i telegramom, to što je taj zapovednik pisao zemlja znači jedino da je on hteo da stvori utisak da postoji takva zemlja a ne da je zemlja stvarno postojala. I opet, najbolje bi bilo naći izvore koji se bave ovom temom. Bez toga jedino možeš reći da je "vojni zapovednik tvrdio da je Srbija država", da je "nedićeva vlada stvarala utisak da je Srbija država" ili da "određeni autori Srbiju nazivaju marionetskom državom". Nikola (razgovor) 20:47, 5. decembar 2012. (CET)

Nikola, ako negde postoje sve funkcionalne državne ustanove i službe, ko može reći da to nije bila država? Ne govorim samo o vladi, već i o banki, pošti, školskom sistemu, itd. Sve je to postojalo i funkcionisalo. Činjenica da je taj prostor bio pod nemačkom okupacijom nikako ne negira postojanje države. I koga bi i zašto nemački vojni komandant lagao da on preuzima upravu nad zemljom Srbijom? Nemci su u drugim delovima Evrope stvorili okupirane teritorije koje nisu nazivali državama i gde nisu postojale sve domaće ustanove i javne službe kao u Srbiji. Autori to zovu marionetskom/kvislinškom državom, a ako je potrebno, skupiću na posebnu stranu sve izvore o tome koje pronađem. Ako se to želi osporiti, onda je potrebno pronaći izvor koji tvrdi da Srbija nije bila marionetska država. Što se tiče razloga nemačke okupacije, postoje ova dva izvora: 1. [3] - na strani 104 stoji zabeleška od 24. aprila 1941. o tome kako Nemci i Italijani nameravaju da podele Jugoslaviju. Tu doslovno kaže: "Srbija će dobiti granicu koja je ucrtana na nemačkoj karti; ali će ostati pod vojnom okupacijom za sada. Ona treba da ostane što manja i preduzeće se sve mere da se onemogući zauvek ponavljanje nedavne izdaje klike zaverenika." (namerno sam boldovao reč "za sada"). Drugi sam izvor već pokazao: [4] (mapa buduće Evrope u slučaju nemačke pobede u ratu, gde bi Srbija bila "saveznička/satelitska država"). Stvarno ne vidim kako se ovi dokumenti mogu osporiti i kako neko može tvrditi da je nemačka okupacija imala drugi razlog osim da stvori od Srbije takvu "savezničku/satelitsku državu" u "kojoj bi se onemogućilo ponavljanje nedavne izdaje klike zaverenika". PANONIAN (razgovor) 11:20, 7. decembar 2012. (CET)

Pa nisu postojale sve, na primer nije postojala vojska. Banke, pošte, škole postoje i privatne i one opet ne znače državnost.

Ovaj izvor koji navodiš upravo opovrgava ono što tvrdiš. Tačno je, nemačka okupacija je imala za cilj da stvori Srbiju kao savezničku/satelitsku državu. Ali, ona u tom cilju nikad nije uspela, to za sada se malo odužilo i okupacija je trajala do kraja rata. Nikola (razgovor) 10:49, 8. decembar 2012. (CET)

Mislim da se ne bih složio da nije postojala vojska. Šta je onda bio srpski dobrovoljački korpus? I koji izvor opovrgava ono što tvrdim i kojom to tvrdnjom? Što se tiče "odužene" okupacije, koliko je recimo trajala američka okupacija Iraka? Ovde je samo pitanje da li su i Irak i Srbija bili države i za vreme okupacije, jer su slučajevi gotovo identični. Kao što sam rekao, vojna okupacija nikako nije negacija državnosti. Takođe, da okupatori nisu uspeli da naprave državu Srbiju, onda ne bi bilo ni Nedićeve vlade, a "odužena okupacija" nema toliko veze sa Srbijom koliko sa geostrateškim značajem celog regiona. Nemci su takođe držali pod okupacijom deo NDH, a potom su okupirali i Mađarsku, Italiju, ostatak NDH, Crnu Goru, Albaniju, itd i od svih njih napravili svoje marionetske države. Ne može se Srbija tu posmatrati kao nekakav izuzetak. PANONIAN (razgovor) 19:33, 8. decembar 2012. (CET)

Srpski dobrovoljački korpus je bila oružana formacija pod kontrolom Ljotića a ne Nedića, te je njegovo postojanje pre dokaz da države nije bilo nego da jeste.

Na onom ko nešto tvrdi je da svoju tvrdnju dokaže, a nije na onom ko nešto ne tvrdi da svoje odsustvo tvrdnje dokazuje. Ali evo na primer Pavlowitch, Stevan K. (2002). Serbia: the History behind the Name. London: C. Hurst & Co. Publishers. str. 141. ISBN 978-1-85065-476-6. : "What was left of Yugoslavia, roughly pre-1912 Serbia, was placed under direct German military rule [...] It was officially called the 'Territorry of the German Military Commander, Serbia'." Mislim da je detaljnije od bilo čega što si ti naveo.

Dve su ključne razlike između Iraka i Srbije ta što je Irak okupiran kao celina, a Srbija kao deo rasparčane Jugoslavije (tj. nijepostojala kao država pre okupacije) i što je u Iraku okupator krenuo u izgradnju marionetskih institucija (uključujući i vojsku) a u Srbiji nije, bar ne vojsku.

Nisam siguran ni da se za ostale navedene slučajeve može reći da su države. Na primer, prilično sam siguran da se za severnu Italiju pod nemačkom okupacijom ne može reći da je bila država, a to je baš slučaj kao u Srbiji. Nikola (razgovor) 04:13, 9. decembar 2012. (CET)

Pa očigledno je da su paralelno postojala dva entiteta - država Srbija i nemački vojni distrikt koji je imao istu teritoriju kao država Srbija. Ono što ne razumem je zašto ti misliš da je istorija nemačkog distrikta važnija od istorije državnosti Srbije? Zar sa distance od 70 godina ne možemo Drugi svetski rat u Srbiji da posmatramo neopterećeni ideološkim nasleđem? Ja sam u suštini i napravio dva članka, jedan o Srbiji kao marionetskoj državi, a drugi o nemačkoj vojnoj upravi, jer su ovo posebne teme. Mislim da sam prezentovao sasvim dovoljno dokaza (i sekundarnih i primarnih izvora) da je takva marionetska država postojala i problem njenog odnosa prema nemačkim okupacionim vlastima i nemačkom vojnom distriktu nazvanom područje vojnog zapovednika Srbije je posebno pitanje. Ti posmatraš ovu tematiku sa jednog isključivog stanovišta i po tvojoj logici ispada da ako je postojao nemački vojni distrikt onda nije mogla postojati i marionetska država. Ja ne vidim osnova za takvo razmišljanje jer je dualitet vlasti i raličitih državno-teritorijalnih entiteta na istoj teritoriji sasvim uobičajena stvar. Jedino je pitanje da li je nemački vojni distrikt formiran na teritoriji marionetske države ili je marionetska država formirana na teritoriji distrikta. Logičnije je ovo prvo iz prostog razloga što nemačka nije anektirala tu teritoriju, tako da je tu morala postojati neka država. Što se tiče srpskog dobrovoljačkog korpusa, pogledaj dokument na strani 349. gde se vidi da je korpus bio stavljen pod komandu Nedića: http://www.helsinki.org.rs/serbian/doc/Ogledi07.pdf Znači, Srbija je imala vojsku. Stvarno ne vidim poentu negiranja svega ovoga? Istorija srpske državnosti je tema koja me veoma zanima i sramota je da u delu naše posleratne istoriografije postoji tendencija pisanja mita umesto istorije. Taj mit izgleda nešto ovako: okupirali su nas zli Nemci i onda smo se mi herojski borili da ih pobedimo i bili smo na strani saveznika. Pri tome se i partizani i četnici veličaju kao heroji, dok se Nedićev državni aparat želi predstaviti kao neka "šačica kolaboracionista". To je crno-bela slika koja ne odgovara istini. Pre svega, i partizani i četnici su u određenim okolnostima takođe sarađivali sa Nemcima, Italijanima ili ustašama. To su dokazane stvari o kojima postoji literatura. Drugo, Nedić je uživao podršku u dobrom delu srpskog naroda. Treće, kada su saveznici bombardovali Beograd 1944. godine na bombama su napisali na srpskom "srećan uskrs" (što je očigledno bio vid kazne Srbima za saradnju sa Nemcima). Znači, ako su saveznici tada znali za tu kolaboraciju sa Nemcima, koja je poenta to prikrivati i negirati sada posle 70 godina? Kome mi sada treba da se pravdamo zbog nečega što su neki Srbi tada radili? Ionako u zapadnim medijima slika o Srbima i Srbiji ne može biti gora, a Srbi su označeni kao glavni krivci jugoslovenskih ratova. I sada tim istim propagandistima koji su nas prikazali kao takve krivce mi treba da prikazujemo sebe da smo bili na njihovoj strani u Drugom svetskom ratu. To je besmisleno. Istorija državnosti Srbije je po meni mnogo važnija od pitanja koja je ideologija bila na vlasti u Srbiji u pojedinim periodima. I ako je postojala ta marionetska država Srbija, to je samo dokaz da je čak i Hitler Srbiji priznavao državnost, a mnogo ih je danas koji današnju državnost Srbije pokušavaju da ospore na razne načine. PANONIAN (razgovor) 14:32, 9. decembar 2012. (CET)

"Pa očigledno je da su paralelno postojala dva entiteta - država Srbija i nemački vojni distrikt koji je imao istu teritoriju kao država Srbija." - Pa to je upravo ono što nije očigledno. Uopšte nije očigledno da je država Srbija postojala.

"Ja sam u suštini i napravio dva članka, jedan o Srbiji kao marionetskoj državi, a drugi o nemačkoj vojnoj upravi, jer su ovo posebne teme. Mislim da sam prezentovao sasvim dovoljno dokaza (i sekundarnih i primarnih izvora) da je takva marionetska država postojala" - Te članke takođe nisi trebao da praviš na taj način i oni moraju biti prerađeni, a izvori koje si predstavio su ili nerelevantni ili neadekvatni.

"Jedino je pitanje da li je nemački vojni distrikt formiran na teritoriji marionetske države ili je marionetska država formirana na teritoriji distrikta. Logičnije je ovo prvo iz prostog razloga što nemačka nije anektirala tu teritoriju, tako da je tu morala postojati neka država." - Ne znam šta je logičnije ali znam šta se desilo, a to je da je teritorija nemačkog komandanta formirana u aprilu 1941. a Nedićeva vlada u avgustu 1941 i znam takođe da avgust u kalendaru dolazi posle aprila. Ovo sledeće ti je još bolje, Nemačka nije anektirala Antarktik pa tu znači mora da je postojala neka država. Nemačka nije anektirala ni osvojena područja SSSR-a i ni tu nije postojala neka država.

"Što se tiče srpskog dobrovoljačkog korpusa, pogledaj dokument na strani 349. gde se vidi da je korpus bio stavljen pod komandu Nedića: http://www.helsinki.org.rs/serbian/doc/Ogledi07.pdf" - Ali to je opet nešto što sam Nedić tvrdi, a da li je stvarno kontrolu imao to ne znamo. Kao što ni Draža nije imao kontrolu nad svim četničkim jedinicama a sam ih je smatrao delovima JVUO.

Ostatak tvog komentara ne vidim kakve veze ima sa konkretnom temom. Srbija je bila ili nije bila država bez obzira na to da li mi to prikrivamo ili ne. Nikola (razgovor) 20:04, 10. decembar 2012. (CET)

Evo, ja mislim da je ovo dovoljan dokaz da je marionetska država Srbija formirana 15. aprila 1941. i kao takva tretirana od strane Sila osovine: [5] - Strana 247 - "REGULISANJE DRŽAVNIH DUGOVA BIVŠE KRALJEVINE JUGOSLAVIJE", objavljeno u listu "Službene novine" (15. septembar 1942.) Citat: "Sva državna imovina bivše Kraljevine Jugoslavije i njenih banovina, koja se na dan 15 aprila 1941 nalazila na području koje je konačno pripalo jednoj od država-sticateljki, postala je od toga dana vlasništvo ove države-sticateljke. Države-sticateljke u smislu ovog Sporazuma su: Nemački Rajh, Italija (uključivo Albanija i Crna Gora), Mađarska, Bugarska, Hrvatska i Srbija." PANONIAN (razgovor) 12:10, 7. decembar 2012. (CET)

I opet primarni izvor. Na Vikipediji ovakve stvari zovemo samopromocija Nikola (razgovor) 10:49, 8. decembar 2012. (CET)

U stvari to je sekundarni izvor. Otvori taj dokument i ukucaj u pretragu ključnu reč "držav" i videćeš da se taj termin nalazi kako u osnovnom tekstu ove knjige (a tekst je sekundarni izvor), tako i u originalnim dokumentima koji su toj knjizi objavljeni (što su primarni izvori). Tražio si izvor koji se detaljno time bavi. Ovo je upravo takav. PANONIAN (razgovor) 19:24, 8. decembar 2012. (CET)

U stvari to je primarni izvor koji je naveden u sekundarnom izvoru bez ikakvog komentara, pojašnjenja ili analize. Nigde u ostatku izvora nisam mogao da nađem da on detaljno analizira da li je Srbija bila država li ne. da ne pominjem da je POV. Nikola (razgovor) 04:13, 9. decembar 2012. (CET)

Kako nisi? Strana 41: "U paralelnoj stvarnosti koju je konstruisala, građani su u logorski uređenoj državi, s jedne strane, držani u stalnom strahu od prinudnog rada, koncentracionih logora i prekog suda"; strana 44: "Još jedna pojava obeležila je svakodnevnicu Nedićeve države"; strana 46: "Iako je u Nedićevoj državi, sa početkom ”nove” ere 1941. godine, u pristupanju “novom poretku” i “Novoj Evropi” sve moralo da bude “novo”"; strana 49: "imala za cilj da ukažu na primarnog neprijatelja, ali i saveznika Nedićeve države". To su citati iz tog izvora, što znači da izvor očigledno stoji na poziciji da je to bila država. Što se tiče pitanja da li je izvor POV, slažem se da jeste, ali ništa više nego većina drugih koji se bave temom Drugog svetskog rata u Srbiji. PANONIAN (razgovor) 14:50, 9. decembar 2012. (CET)

Jasno je da stoji, ali nije jasno zašto stoji. I dalje nisi naveo nijedan citat koji razmatra da li je Srbija bila država već svi to spominju u prolazu. Nikola (razgovor) 20:04, 10. decembar 2012. (CET)

Sve ostale izvore kojem nađem o tome ću staviti ovde: http://sr.wikipedia.org/wiki/Корисник:PANONIAN/Извори02 PANONIAN (razgovor) 12:12, 7. decembar 2012. (CET)

OK, Nikola, ovo ne vodi nigde. Mislim da je osnovni problem u tvojoj definiciji termina "država" i bez rešenja problema definicije države nećemo otići nigde. Ti tvrdiš da je "država organizacija koja ima monopol vlasti u određenoj društvenoj zajednici". Koliko vidim, članak država na sr vikipediji nema nikakve izvore koji bi podržali takvu definiciju. Sa druge strane, postoji mnogo bolja definicija u članku na en Vikipediji: http://en.wikipedia.org/wiki/State_(polity) ("A state is an organized community living under a unified political system, the government.[1] States may be sovereign. The denomination state is also employed to federated states that are members of a federal union, which is the sovereign state.[1] Some states are subject to external sovereignty or hegemony where ultimate sovereignty lies in another state.[2] The state can also be used to refer to the secular branches of government within a state, often as a manner of contrasting them with churches and civilian institutions (civil society).") Dakle, da li prihvataš ovakvu definiciju države sa en vikipedije gde se kaže da je država "organizovana zajednica koja živi pod jedinstvenim političkim sistemom, vladom" (tu se ne pominje "monopol vlasti"). Takođe se kaže da države "mogu biti suverene" (ali i ne moraju). Piše i da države mogu biti članice "federalne unije" (gde je ta unija suverena država, a ne jedna od njenih članica) ili da države mogu biti subjekat spoljnog (tuđeg) suvereniteta ili hegemonije, pri čemu suverenitet leži u drugoj državi. Da li se slažeš sa ovakvom definicijom države sa en vikipedije ili ne? Što se tiče izvora, ne vidim po kom si to kriterijumu izvore koje sam prezentovao proglasio "nerelevantnim ili neadekvatnim"? Molim te mi to malo pojasni. PANONIAN (razgovor) 06:30, 12. decembar 2012. (CET)

To na engleskoj vikipediji je teško lupetanje o suštini države. Ono što izdvaja državu od drugih organizacija upravo je monopol ili proširenije rečeno ona jedino legitimno polaže pravo na monopol sile tj. jedina sprovodi vlast makar i prinudom (jer i svaka organizacija može polagati pravo na monopol, ali ne legitimno). Tri glavna elementa države su narod, teritorija i suverena vlast. Dodatni element može biti i priznanje. Morao sam se uključiti jer me čudi da je neko izrazio negodovanje na izjavu da je monopol odlika države, što je po meni opštepoznata stvar i lako provjerljiva. --Željko Todorović (razgovor) 17:17, 12. decembar 2012. (CET) s. r.

Eto ti sad. Kako je to sa en vikipedije "lupetanje"? Meni to deluje kao prilično tačna i pristojna definicija. Može li se ovde prezentovati neki izvor koji bi ponudio drugačiju definiciju i koji bi potvrdio da je to "lupetanje"? Ponovo: ne treba brkati pojmove "država" i "suverena država". PANONIAN (razgovor) 19:14, 13. decembar 2012. (CET)

Greška na glavnoj i svakoj drugoj stranici

Sa leve strane piše alati, iako je to nepravilno. Alat je zbirna imenica. Već je sama po sebi množina, označava više alatki na jednom mestu.--Lečeni (razgovor) 20:05, 3. decembar 2012. (CET)

Tako je. Reč (taj) alat je singularija tantum (ima samo jedninu) muškog gramatičkog roda. Samim tim ne postoje (ti) alati. Isto tako ne postoje (ti) Lazari, (ti) natrijumi, (te) večere, (ta) povrća ... --Lakisan97 (razgovor) 20:35, 3. decembar 2012. (CET)

Promenio sam ovo u "alatke" gde god sam ga našao. Imaj u vidu ipak da zbirne imenice mogu imati množinu kad označavaju više raznorodnih zbirova stvari, a imenice koje si naveo i nisu sve zbirne, tako da u odgovarajućem kontekstu svakako možeš reći Lazari, natrijumi, večere, povrća, pa i alati. Počinju snegovi... Nikola (razgovor)

Sad uviđam da je to izgleda moguće (mada nemam nikakav Pravopis). Komentar odavde bi opisao moju situaciju (prvi sam razred gimnazije): Stvar je donekle u pedagogiji: osnovnoškolske gramatike sigurno će reći da ta množina ne postoji; fakultetske će je izvesno razmatrati. --Lakisan97 (razgovor) 13:12, 4. decembar 2012. (CET)

Baš sam čitao o tome u jednoj osnovnoškolskoj Nikola (razgovor) 20:37, 5. decembar 2012. (CET)

Kad smo kod grešaka, treba izbrisati ovo Navigation menu koje se javlja ispod svake stranice. --Pavlica pričaj 23:38, 5. decembar 2012. (CET)

Stari običaji, pesma i muzika Vranjanaca

Dokopao sam se knjige Tatomira Vukanovića - Vranje, koja govori o svemu navedeno u naslovu detaljno. Pa sam se pitao da li bi to mglo da se ubaci u članku o Vranju, jer bi zauzelo mnogo prostora ili bi bilo najbolje da se napravi zaseban članak? I interesuje me da li uopšte to može da se unese u enciklopedijskom članku?--VuXman ^talk 14:52, 9. decembar 2012. (CET)

Možda bi mogao da se napravi članak Vranjanski običaji i da se to u njega ubaci.-- Марко Dic,amice! 16:35, 9. decembar 2012. (CET)

Naravno da može. Samo treba videti u kom obliku. --Jovan Vuković (r) 17:54, 9. decembar 2012. (CET)

Prati šta ubacujem u pesak i kaži mi da li je dobro. Kasnije ću prenesti u članak. Moram da napomenem da je dvadesetak stranica posvećeno samo običajima.--VuXman ^talk 18:14, 9. decembar 2012. (CET)

Ubaci nešto kratko u članak o Vranju, sa šablonom {{посебан чланак|Врањански обичаји}}, a u tom članku se raspišeš detaljno. --V. Burgić (reci...) 18:44, 9. decembar 2012. (CET)

mleci

Da li se zna ko je Mlecima dao to ime i zasto ?--109.92.65.175 (razgovor) 19:43, 13. decembar 2012. (CET)

Verovatno izmenjivanjem naziva Venecija. --Lakisan97 (razgovor) 22:07, 13. decembar 2012. (CET)

Pomoc oko sredjivanja

Da li biste mogli da mi pognete oko sredjivanja teksta Krija joga? Jos uvek sam pocetnik Pozdrav

Dubrovnik Literatura

U članku Dubrovnik nije navedena literatura ja sam naveo literaturu ali je ona obrisana iz razloga što FriedrickMILBarbarossa ne veruje da je ona i korišćena. Pitam se dali članak ne sme da sadrži i literaturu o temi koja nije korištena, i zašto je obrisana literatura iz koje je navodno članak prepisan ako se treba navoditi samo korištena literatura ili se tu radi o bahatom vikipedijancu koji bi da reši sve probleme jednim klikom na svojoj tastaturi.

Molim da me neko uputi šte treba učiniti kada literatura nije navedena kako u buduće ne bi pravio grešku i ulagao trud da se članak popravi... --Vcesnak (razgovor) 01:07, 17. decembar 2012. (CET)

Treba praviti razliku između literature i izvora. Izvori su ono odakle si preuzeo tvrdnje iznete u članku. Literatura je ono što treba neko da čita ako ga zanima ta tema. Dakle, to što ti imaš su možda izvori za taj članak, a možda i nisu, možda je neko pisao iz glave ili iz nekih drugih knjiga ili je sve izmislio. Ali verovatno da jeste literatura o Dubrovniku, i kao takva treba da stoji. --V. Burgić (reci...) 08:16, 17. decembar 2012. (CET)