Панонскорусински језик

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Западнорусински језик)
За друга значења, погледајте Русински језик (вишезначна одредница).
панонскорусински језик
руски язик, руска бешеда, русински язик
Говори се у  Србија
 Хрватска
Број говорника
приближно 20.000 (недостаје датум)
ћирилица (панонскорусинска ћирилица)
латиница
Званични статус
Службени језик у
 Војводина ( Србија)
Регулише Статут Војводине
Језички кодови
ISO 639-3
Списак лингивста
rue-par
Општине Војводине у којима је русински језик у службеној употреби

Панонскорусински или западнорусински језик, понекад и као русински језик (руски язик, руска бешеда, русински язик), је језик који се говори у северној Србији (Војводина) и источној Хрватској. Панонскорусинским језиком говоре етнички Русини (Западни Русини), док у Аутономној Покрајини Војводини овај језик представља један од шест службених језика. За разлику од источнорусинског језика (русински језик), који се говори у Украјини и који спада у групу источнословенских језика, западнорусински језик спада у групу западнословенских језика и најсличнији је словачком језику.

Основе граматике русинског језика је поставио Хавријил Костељник (Гавриїл Костельник) још 1923, али их је потпуно уредио лингвиста и писац Микола Кочиш у свом Правопису (Правопис руского язика) издатој 1971. године у Новом Саду, а три године касније је издао и прву граматику русинског у Војводини (Ґраматика руского язика).

Према извештају Уједињених нација, панонскорусински језик, одн. језик Русина у Војводини, је један од ретких микројезика, како у Европи, тако и у свету, који има прилику да се развија захваљујући томе што се поред живе употребе, гаји и књижевност на овом језику, а такође и постоје сви степени образовања (основно, средње и високо) на русинском, уз активну Катедру за русински језик на Филозофском факултету у Новом Саду. Поред редовног недељника Руске слово (Русинска реч) чији је издавач Извршно Веће АПВ, постоји и богато издаваштво у русинским заједницама у Војводини.

У русинском језику нагласак је увек на претпоследњем слогу.

Панонски Русини свој језик називају Бачвањска Руска Бешеда (бачваньска руска бешеда), или Бачвањски руски јазик (бачваньски руски язик), а оба имена имају значење „Русински језик Бачке“. Њихов културни центар је Руски Крстур (Руски Керестур). Иако број панонских Русина је много мањи него северних Русина (Транскарпатски Русини) - само 23.286 према југословенском попису из 1981 - они су срећни што живе у мултинационалној држави где су им је додељена одређена мањинска права још 1970, тако да постоји основна и средња школа на русинском језику у Руском Крстуру (са око 250 штампаних уџбеника до сада за ову школу и основне школе широм Војводине) и Катедра за русински језик и књижевност, односно професорске студије на русинском језику у Новом Саду [2]. [3] Постоје редовни телевизијски и радио програми у Војводини на панонско-русинском језику, укључујући вишејезичне радио-станице Радио Нови Сад, који служи за све мањине у Војводини. На том радију у 2001. години оригинално емитовање према језицима је било: 23,5% српски, 23,5% мађарски, 5,7% словачки, 5,7% румунски, 3,8% русински, 2,2% ромски, и 0,2% украјински језик.

Писмо[уреди]

Панонскорусински језик користи искључиво ћирилично писмо прилагођено овом језику. Користи се 31 слово и додатни меки знак:

А а Б б В в Г г Ґ ґ Д д Е е
Є є Ж ж З з И и Ї ї Й й К к
Л л М м Н н О о П п Р р С с
Т т У у Ф ф Х х Ц ц Ч ч Ш ш
Щ щ Ю ю Я я Ь ь

Види још[уреди]

Поређење језика[уреди]