David

Za druge upotrebe pogledajte stranicu David (višeznačna odrednica).

David
Kralj David (Pravoslavna ikona)
Lični podaci
Datum rođenja	1040. p. n. e.
Mesto rođenja	Vitlejem, Izrael
Datum smrti	970. p. n. e.
Mesto smrti	Jerusalim, Izrael
Porodica
Supružnik	Mihala, Vitsaveja, Avigeja, Ahinoma, Avital, Agita, Melhola, Maha, Jegla
Potomstvo	Solomon, Avesalom, Adonija, Amnon, Dalija, Jeferam, Savatija, Tamar
Roditelji	Jesej ?
Dinastija	Davidic line
Kralj Izraela i Judeje
Period	1010. p. n. e. --970. p. n. e.
Prethodnik	Saul
Naslednik	Solomon

David (jevrejski דוד dragi, ljubljeni) je po Svetom pismu bio kralj Izraela i Judeje. Po predanju bio je naslednik prvog kralja Izraela Saula i vladao je od 1005. p. n. e. do 965. p. n. e. Ujedinio je 12 izraelskih plemena, a nasledio ga je sin Solomon. Davidu takođe pripisuje pisanje mnogih psalma.

Zapamćen je kao najpravedniji od svih starih izraelskih kraljeva, kao i veliki vojskovođa, muzičar i pesnik. Prema predanju, Bog je izabrao Davida i dao mu obećanje da se njegova loza neće prekinuti. Jevreji veruju da će Mesija, što znači „pomazanik“ (onaj koji je izabran za kralja i pomazanjem posvećen za tu službu), biti direktan potomak Davidov. Hrišćanski sveti spisi, posebno Novi zavet, ukazuju da je Isus direktni Davidov potomak. Najstariji pisani dokument o Davidu, takozvani natpis Tel Dana, potiče iz 9. veka p. n. e. Za jevrejsku, hrišćansku i islamsku kulturu predanje o Davidu ima izuzetnu važnost.

David u Samuilovim knjigama

Mladi David

David se rodio u Vitlejemu kao najmlađi sin pastira Jeseja. Već kao dečaka ga je prorok i sudija izraelski Samuilo na nalog Božji pomazao za kralja. David je došao na dvor kralja Saula koji je bio bolestan (kojeg je Bog zbog greha Saulovih udario zlim duhom), te bi David svirao harfom (udarao u gusle) i olakšao Saulovo stanje (oterao duha). Postao je miljenik Saulov i nosio njegovo oružje.

David i Golijat

David i Golijat (Karavađo)

U vreme vladavine kralja Saula Izraelci su se branili od vojske Filistejaca. David, donoseći hranu za svoju stariju braću koja su se borila na strani Saula, čuo je za Filistejskog borca, divovskog Golijata. Golijat je izazivao Izraelce da mu pokažu svog najboljeg junaka kako bi videli ko je bolji u borbi jedan na jedan, odnosno čiji je Bog jači, izraelski ili filistejski. Uplašeni Golijatove visine i snage, niko od Izraelaca nije hteo da pristane na dvoboj. David je, žudeći da brani ime Božje, tvrdio braći da bi mogao poraziti Golijata. Kada je Saul čuo za ovo, iako neverujući, pustio je Davida da izvrši svoju nameru. David je porazio Golijata jednim hicem iz svoje praćke pogodivši ga u čelo. Slavljen među Izraelcima, David je pošao Saulu noseći mu glavu Golijata na što ga ovaj upita čiji je sin, a David mu odvrati "Ja sam sin Jeseja iz Vitlejema". Time će početi i brojni sukobi između kralja Saula i Davida kao novog pretendenta na presto, do konačne Saulove pogibije u borbi s Filistejcima i Davidovog dolaska na vlast.

David u prognanstvu

Na dvoru Saulovim David je brzo stekao Saulovu ljubomoru, jeste se u raznim bojevima pokazao većim junakom od njega. Saul je pokušavao da ga ubije, ali je Davidu uspelo bekstvo uz pomoć svoje supruge Mihale i njenog brata Jonatana, oboje Saulova deca.

David je sa svojim pristalicama bio na bekstvu dok ga je Saul sa 3.000 izabranih vojnika gonio po zemlji. Sakrivši se jednom od Saula u pećinama Engadskim Saul je ušao u pećinu radi prirodne potrebe, međutim David ga je poštedeo i odsekao samo skit od njegovog plašta, što Saul nije primetio. Ovo je David pokazao Saulu ispred pećine kao dokaz svoje lojalnosti. Duboko dirnut Saul je prorokovao Davidu da će biti kralj Izraelu posle njega i dobio Davidovu zakletvu, da će poštedeti Saulov dom.

Posle je David služio Filistejcima u borbi protiv beduinskih razbojnika. Kad su Filistejci krenuli ponovo na Izrael odrekli su se Davidove pomoći, jer mu nisu verovali. David je sa svoje strane po drugi put poštedeo Saula, oteći tajno iz Saulovog tavora Saulovo koplje i krčag, demonstrirajući time ponovo svoju vernost ali i nadmoć nad Saulom.

David kao kralj

Saul je poginuo u borbama protiv Filistejaca. Sa njim je stradao njegov sin i Davidov prijatelj Jonatan, za kojeg je David govorio da mu je njegova ljubav vrednija od ljubavi žene. Pošto u domu Saulovom nije bilo prestolonaslednika, David je u Hebronu krunisan za kralja Judeje. Ovim počinje podela Izraela na severno carstvo Izrael i južno carstvo Judeja, koje će se tek posle Davida i sina mu Solomona pokazati. Uz promišljenu politiku David je vezao severno carstvo za sebe i postao kralj Izraela. Davidova država se time sastavljala od Izraela i Judeje, oboje vezane za jednog kralja. David je zatim osvojio grad Jevus ili Salim, to jest Jerusalim, na međi Izraela i Judeje. Jerusalim nije pripadao teritoriji 12 izraelskih plemena te je bio deo kraljeve domene. Sa učvršćivanjem svoje vladavine David je preneo kovčeg zaveta, najveću svetinju izraelskih plemena, u Jerusalim, koji je time postao novi politički i religiozni centar Izraelaca. Vodio je uspešne ratove i naložio susednim državama od Damaska i Moava do crvenog mora svoju vrhovnu vlast. Filistejske gradove međutim nije uspeo da osvoji.

U Jerusalimu za vreme vojnih pohoda protiv Amonićana David se zaljubio u Vitsaveju, suprugu svog vojskovođe Urije Hetita. Da bi se oženio njom naredio je svom bratancu, vojskovođi Joavu, da u boju Uriju pošalju u najteže mesto u boju i da bi poginuo. David je zatim oženio Vitsaveju, koja je posle Mihale, Avigeje i Ahinoame i drugih žena bila njegova osma supruga. Prorok Natan je pretio Davidu Božjom kaznom i prvo dete Davida sa Vitsavejom je umrlo. I pored tog greha David je ostao izabranik Božji, ali mu nije bilo dopušteno da izgradi hram Božji; ovaj je izgradio tek drugi sin Davida i Vitsaveje, Solomon. Jedan drugi sin Davidov, u stvari njegov ljubimac Avesalom, je pokušavao da svrgne oca što mu je zamalo i uspelo. Avesaloma je ubio Joav suprotno Davidove naredbe, što je Davida slomilo. Pre svoje smrti Davida su nagovorili Vitsaveja i Natan da presto ostavi Solomonu i ne starijem sinu Adoniju te je Solomon pomazan za kralja.

Samuilove knjige pokazuju dobre i zle strane Davida, njegovu ljubav, prijateljstvo i vernost, ali i njegove sumnje, oklevanje, gnev i tešku krivicu. Ovo je bez primera u pričama o kraljevima za to vreme.

David u naučnoj istoriji

Arheoloških dokaza o Davidu i njegovoj vladavini još nema, što govori da Davidova vladavina i sina mu Solomona, ako je postojala, nije bila onih razmera sa kojom se pokazivala u kasnijim generacijama, to jest idealizovano carstvo i velesila od reke Eufrata do crvenog mora. Iz egipatske i asirske perspektive David je bio najpre jedan mali, lokalni vladar, retko vredan veće pažnje. U vreme Davidovo Jerusalim je brojao možda oko 1.500 žitelja, te je u odnosu na metropole u Egiptu i Mesopotamiji bio mali gradić. Sa druge strane mora da se uzme u obzir da su izraelska plemena, ukoliko je Davidova vladavina zaista postojala, bili tek u tranziciji iz stočarskih, donegde beduinskih plemena bez većih naselja u jedno državotvorno društvo. Koliko je jedno takvo društvo u pomenutoj kulturnoj, državnoj i socijalnoj tranziciji bilo sposobno da stvori državu onih razmera koja se opisuju u kasnijim predanjima i da ostavi jasne tragove je dakle znak pitanja. Za biblijsko gledište Davidova i Solomonova vladavina predstavljaju idealnu državu, moćna i slobodna, sposobna da se odbrani svojih neprijatelja. Same knjige Samuilove dobile su svoj konačan izgled verovatno za vreme kralja Josije u 7. veku p. n. e., tri veka posle Davida. David je u to vreme već bio idealizovani kralj, kralj Josija iz doma Davidovog, tako da je sa naučnoistorisjke perspektive teško oceniti koliko prenose istiniti izveštaj a koliko mitove o jednom legendarnom kralju. Pojedini istoričari sumnjaju da je David uopšte postojao i da pripada legendi kao što jedan Agamemnon. U antičkom gradu Mari u severnoj Mesopotamiji pronađen je natpis davidum za vojskovođu. Ovo može da bude u vezi sa Davidom time da David nije bio lično ime već vojni naziv, a možda i nije (primer srpski Drago ili Dragan i latinski „drako“ ili turski „dragoman“). Trenutno najraniji pisani dokumenti o Davidu potiču iz 9. veka p. n. e., u natpisu iz Tel Dana. Svoje poreklo na Davida su pored jevrejskih kraljeva vodili isto jermenski i gruzijski kraljevi ranog srednjeg veka.

Davidova zvezda

Glavni članak: Davidova zvezda

Suprotno možda opštem mišljenju Davidova zvezda je nastala u 13. veku prvo kao amulet (po drugima u 9. veku), da bi kasnije postao simbol i grb Jevreja. Imenovanje po Davidu nagoveštava da je i David koristio taj simbol.

Vidi još

• Davud, prorok u islamu
• Gat (grad)
• Grad Davidov

Literatura

• Auld, Graeme (2003). „1 & 2 Samuel”. Ur.: James D. G. Dunn; John William Rogerson. Eerdmans Commentary on the Bible. Eerdmans. ISBN 9780802837110. 
• Finkelstein, Israel; Silberman, Neil Asher (2002). The Bible Unearthed. Archaeology's New Vision of Ancient Israel and The Origin of Its Sacred Texts. Simon and Schuster. ISBN 978-0-7432-2338-6. 
• Finkelstein, Israel; Silberman, Neil Asher (2007). David and Solomon: In Search of the Bible's Sacred Kings and the Roots of the Western Tradition. Simon and Schuster. ISBN 978-0-7432-4363-6. 
• Knight, Douglas A (1991). „Sources”. Ur.: Watson E. Mills, Roger Aubrey Bullard. Mercer Dictionary of the Bible. Mercer University Press. ISBN 9780865543737. 
• McKenzie, Steven L. (2004). Abingdon Old Testament Commentaries: I & II Chronicles. Abingdon Press. ISBN 978-1-4267-5980-2. 
• Moore, Megan Bishop; Kelle, Brad E. (2011). Biblical History and Israel's Past. Eerdmans. ISBN 978-0-8028-6260-0. 
• Pioske, Daniel (2015). David's Jerusalem: Between Memory and History. Routledge Studies in Religion. 45. Routledge. ISBN 978-1317548911. 
• Alexander, David; Alexander, Pat, ur. (1983). Eerdmans' Handbook to the Bible (New rev. izd.). Grand Rapids, Mich.: Eerdmans. ISBN 978-0-8028-3486-7. 
• Bergen, David T. (1996). 1, 2 Samuel. B&H Publishing Group. ISBN 9780805401073. 
• Breytenbach, Andries (2000). „Who Is Behind The Samuel Narrative?”. Ur.: Johannes Cornelis de Moor; H.F. Van Rooy. Past, Present, Future: The Deuteronomistic History and the Prophets. Brill. ISBN 978-9004118713. 
• Brettler, Mark Zvi (2007). „Introduction to the Historical Books”. Ur.: Coogan, Michael David; Brettler, Marc Zvi; Newsom, Carol Ann. The New Oxford Annotated Bible with the Apocryphal/Deuterocanonical Books. Oxford University Press. ISBN 9780195288803. 
• Bright, John (1981). A History of Israel (3rd izd.). Philadelphia: Westminster Press. ISBN 978-0-664-21381-7. 
• Bruce, F. F. (1963). Israel and the Nations: From the Exodus to the Fall of the Second Temple. Grand Rapids, MI: Eerdmans. OCLC 1026642167. 
• Coogan, Michael D. (2009). A Brief Introduction to the Old Testament: the Hebrew Bible in its Context. Oxford University Press. ISBN 9780199740291. 
• Coogan, Michael David (2007). „Cultural Contexts: The Ancient Near East and Israel”. Ur.: Coogan, Michael David; Brettler, Marc Zvi; Newsom, Carol Ann. The New Oxford Annotated Bible with the Apocryphal/Deuterocanonical Books. Oxford University Press. ISBN 9780195288803. 
• Dever, William G. (2001). What did the Bible writers know and when did they know it?. Cambridge, UK: William B. Eerdmans Publ. Co. 
• Dick, Michael B (2004). „The History of 'David's Rise to Power' and the Neo-Babylonian Succession Apologies”. Ur.: Bernard Frank Batto; Kathryn L. Roberts. David and Zion: biblical studies in honor of J.J.M. Roberts. Eisenbrauns. ISBN 9781575060927. 
• Eynikel, Erik (2000). „The Relation Between the Eli Narrative and the Ark Narratives”. Ur.: Johannes Cornelis de Moor; H.F. Van Rooy. Past, present, future: the Deuteronomistic History and the Prophets. Brill. ISBN 978-9004118713. 
• Fridman, Julia (20. 2. 2014). „The Naked Truth About King David, the 8th Son”. Haaretz. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Gordon, Robert (1986). I & II Samuel, A Commentary. Paternoster Press. ISBN 9780310230229. 
• Green, Adam (2007). King Saul: The True History of the First Messiah. Cambridge, UK: Lutterworth Press. ISBN 978-0718830748. 
• Halpern, Baruch (2000). „David”. Ur.: Freedman, David Noel; Allen C., Myers. Eerdmans Dictionary of the Bible. Eerdmans. ISBN 9789053565032. 
• Halpern, Baruch (2001). David's Secret Demons: Messiah, Murderer, Traitor, King. Eerdmans. ISBN 9780802827975. 
• Harrison, R. K. (1969). An Introduction to the Old Testament. Grand Rapids, MI: Eerdmans. OCLC 814408043. 
• Hertzberg, Hans Wilhelm (1964). I & II Samuel, A Commentary (trans. from German 1960 2nd izd.). Westminster John Knox Press. ISBN 9780664223182. 
• Jones, Gwilym H (2001). „1 and 2 Samuel”. Ur.: John Barton; John Muddiman. The Oxford Bible Commentary. Oxford University Press. ISBN 9780198755005. 
• Kidner, Derek (1973). The Psalms. Downers Grove, IL: Inter-Varsity Press. ISBN 978-0-87784-868-4. 
• Kirsch, Jonathan (2000). King David: the real life of the man who ruled Israel. Ballantine. ISBN 0-345-43275-4. 
• Klein, R.W. (2003). „Samuel, Books of”. Ur.: Bromiley, Geoffrey W. The international standard Bible encyclopedia. Eerdmans. ISBN 9780802837844. 
• Knight, Douglas A (1995). „Deuteronomy and the Deuteronomists”. Ur.: James Luther Mays; David L. Petersen; Kent Harold Richards. Old Testament Interpretation. T&T Clark. ISBN 9780567292896. 
• Noll, K. L. (1997). The Faces of David. Sheffield, UK: Sheffield Acad. Press. ISBN 978-1-85075-659-0. 
• Pfoh, Emanuel (2016). The Emergence of Israel in Ancient Palestine: Historical and Anthropological Perspectives. Routledge. ISBN 9781134947751. 
• Rosner, Steven (2012). A Guide to the Psalms of David. Outskirts Press. 
• Schleffer, Eben (2000). „Saving Saul from the Deuteronomist”. Ur.: Johannes Cornelis de Moor; H.F. Van Rooy. Past, Present, Future: The Deuteronomistic History and the Prophets. Brill. ISBN 978-9004118713. 
• Soggin, Alberto (1987). Introduction to the Old Testament. Westminster John Knox Press. ISBN 9780664221560. 
• Spieckerman, Hermann (2001). „The Deuteronomistic History”. Ur.: Leo G. Perdue. The Blackwell companion to the Hebrew Bible. Blackwell. ISBN 9780631210719. 
• Thompson, J. A. (1986). Handbook of Life in Bible Times. Leicester, UK: Inter-Varsity Press. ISBN 978-0-87784-949-0. 
• Tsumura, David Toshio (2007). The First Book of Samuel. Eerdmans. ISBN 9780802823595. 
• Van Seters, John (1997). In Search of History: Historiography in the Ancient World and the Origins of Biblical History. Eisenbrauns. ISBN 9781575060132. 
• Walton, John H (2009). „The Deuteronomistic History”. Ur.: Andrew E. Hill; John H. Walton. A Survey of the Old Testament. Zondervan. ISBN 9780631210719. 

Spoljašnje veze

• Complete Bible Genealogy—David's family tree
• David engravings from the De Verda collection
• King David at the Christian Iconography web site
• The History of David, by William Caxton