Zdravice

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Zdravice
Zdravica oko trpeze
Nematerijalno kulturno nasleđe
RegionTeritorija cele Srbije
ZajednicaLokalne zajednice na području Pirota u jugoistočnoj Srbiji
PredlagačNarodni muzej Čačak, Udruženje „Prela i posela”
Datum upisa13. 12. 2018.
Veb sajthttp://nkns.rs/cyr

Zdravice su veoma stara lirska vrsta, koja uz obredne pesme čini najstariji oblik narodnog pesništva. Iznikle su iz čovekove svakodnevice i potrebe da se upotpune običaji vezani za rođenja, krsno ime, svadbe, umiranje. Kao deo srpske usmene baštine, zdravice se svrstavaju u narodne lirske običajne pesme, i za razliku od obrednih koje su se u savremeno doba izgubile iz upotrebe zajedno sa obredima uz koje su pevane, sačuvale su se do današnjih dana.[1]

Zdravice se nalaze na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije[2]

Iz Vukovog rečnika[uredi | uredi izvor]

Zdravica

  • čaša što se pije u zdravlje
  • čutura ili drugi kakav sud s kojim se kakvi gosti pozivaju n.p. u svatove, na krsno ime
  • piće koje se s jelom putem iznosi kud prolaze svatovi "Svatovima iznijeli zdravicu."[3]

Književni značaj[uredi | uredi izvor]

Ima različitih vrsta zdravica, kako onih ozbiljnih, koje se uz male izmene mogu prilagoditi svakoj prilici, tako i onih šaljivog karaktera. Inače, zdravice su poznate i pod nazivom počašice ili počasnice jer se govore uz čašu ili „na čast”. Odlikuje ih eliptični izraz i figurativnost jezika, a dobar primer za to je poznata počasnica Biserna brada, koja je zabeležena u Paštrovićima u Crnoj Gori. U počasnicama je takođe dominantno osećanje ljubavi, koja u narodnoj patrijarhalnosti podrazumeva i poštovanje, a ne samo ljubav između čoveka i žene. Zato su one najbolji primer iskazivanja ljubavi, a to osećanje u običaju nazdravljanja je naročito uticalo na lepotu pesme koja se kazuje uz čašu. Metafora je najčešće usmeno sredstvo zdravice, kao i lirski simbol. Njima se izražava ljubav i iskazuje želja za sreću onih kojima se uz zdravicu besedi.[4]

U književnosti jedna od prvih zapisanih i štampanih zdravica, je počasnica, jer se govorila u čast, koju je u svoj književni rad Ribanje i ribarsko prigovaranje[5] uneo Petar Hektorović. Nju su mu, , srpskim načinom, u XVI veku pevali ribari Paskoje Debelja i Nikola Zet, sa kojima je plovio obilazeći jadranska ostrva.

Naš gospodin poljem jizdi, jizdi da mu je; na glavi mu svila klobuk, sinca da mu je; u ruci mu zlatne knjige, družba da mu je; pred njim sluga pisan poje, na čast da mu je.

Zdravice u srpskoj narodnoj tradiciji[uredi | uredi izvor]

U stara vremena Srpski narod je ovim stihovima pripisivao magijske moći. Verovalo se da reči mogu da prizovu dobru a oteraju zlu sreću u domu domaćina. Danas su se ovi stihovi zadržali samo kao deo narodnih običaja. Običaji koji su opisivani u zdravicama nemaju verski već svetovni karakter, one su pune sadržaja iz svakodnevnog života. Zdravice su viši vid običnog svakodnevnog govora, one su besede koje se drže uz čašu vina ili rakije, i to je javni i svečani govor u naročitim prilikama, za vreme svečanih ručkova, večera, na svadbama, krštenjima i slavama.

O narodnim običajima uz koje se govore zdravice o zdravičarima i nazdravljanju govori Vuk Stefanović Karadžić u svojim Etnografskim spisima. Vuk je pojam nazdravljanje u svom Srpskom riječniku iz 1952 nazvao napijanje i veoma detaljno opisao sam čin nazdravljanja. Prema Vuku, Srbi često nazdravljaju, gotovo uvek kad u društvu piju rakiju ili vino, a naročito na svadbama i slavama. Nazdravičar je jedna od ključnih ličnosti za sofrom to jest slavljeničkim stolom.[6]

Vuk Stefanović Karadžić je sakupio određeni broj zdravica naročito putujući po Crnoj Gori među kojima se ističe zdravica poznata pod nazivom Biserna brada. Ova pesma se nalazi i u Vukovoj knjizi, pod br. 113, među Paštrovskim pripjevima uz zdravice. Uz ove pripjeve Vuk je zapisao sledeće:[7]

Zdravice iz Vukovih zapisa
U dobri čas od objeda

"Sve s časom dobrijem a mirom božijem, da pijemo u dobri čas od objeda, da se namjeri dobri čas na objedu i po objedu, našemu bratu domaćinu i ko je u njegovom poštenom domu!"

U slavu božju

"Pismo u dobri i u bolji čas, a sad ćemo u prelijepu slavu božju. Da nam pomože bog i lijepa slava božja? Koji god u slavu božju ustajao, te je spominjao, i njoj se molio, njemu i pomogla duši i tijelu; koji li je zaboravljao il' u strahu, il' u stidu, il' u svome sagrješeniju, te je ne spomenuo, bog i lijepa slava božja njega ne zaboravila, no bila mu najbolja pomotnjica duši i tijelu!"

Poslije ove zdravice gdješto i pjevaju po dva i dva ovu pjesmicu:

Ko pije vino za slave božje,
 pomoz' mu bože i slavo božja!
A šta je ljepše od slave božje
i od večere s pravdom stečene?

Vrste zdravica kako ih je Vuk zapisao:[uredi | uredi izvor]

  • U dobri čas od objeda
  • U bolji čas od objeda
  • U slavu božju
  • U zdravlje domaćinovo
  • U zdravlje prijateljsko
  • Za čestitost zbora i sabora
  • Za sofre, obraza i ustanka
  • Gosti domaćinu na rastanku
  • Kad se pije u društvu kakome
  • Domaćinu

Savremeni običaji pri nazdravljanju[uredi | uredi izvor]

Nazdravičar, onaj koji drži zdravicu, biranim rečima poželi sreću, dug život, blagostanje domaćinu ili slavljeniku i onima u čiju čast se održava svečanost. Iako ima više vrsta zdravica, najpoznatije su slavarske zdravice, budući da na slavama uvek ima dosta dobre hrane i vina ili rakije što poboljšava raspoloženje gostiju, pa tako, ponekad, može da se zaređa po 12 ili više zdravica.

Zdravice se drže po jednom ustaljenom redu i svaka ima svoj naziv, koji se može razlikovati od mesta do mesta, u zavisnosti od toga kako su se pokolenjima zdravice prenosile.

Tako na primer prva zdravica koja se drži na slavi negde se zove „U dobri čas”, negde „Za pomozi Bože”, a negde „Za zdravlje” domaćina i ukućana.

Redosled kojim se govore zdravice na nekoj svečanosti[uredi | uredi izvor]

  • Prva čaša: Za zdravlje domaćina i ukućana, Za pomozi Bože, U dobri čas.
  • Druga čaša: Za zdravlje kumova i prijatelja, U slavu zakona i krsnog imena, U bolji čas.
  • Treća čaša: Za zdravlje komšija i gostiju, Za Svetu Trojicu, U slavu Božiju, U slavu sveca zaštitnika.
  • Osma čaša: U zdravlje domaćice, u zdravlje suseda domaćici.
  • Deveta čaša: Za zdravlje i napredak omladine.
  • Deseta čaša: Za zdravlje kumova i prijatelja.
  • Jedanaesta čaša: U pijante- nazdravlja se i pije sa ukrštenim rukama bez ikakve besede, jer su svi poprilično pijani da bi mogli da se sete čemu bi nazdravili.
  • Dvanaesta čaša: Za poslađenije (da se zaslade sve prethodne zdravice).
  • Trinaesta čaša: Ispratnica, zdravica za rastanak[8]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Srpske zdravice”. Projekat Rastko. Pristupljeno 17. 4. 2019. 
  2. ^ „LISTA ELEMENATA NEMATERIJALNOG KULTURNOG NASLEĐA REPUBLIKE SRBIJE”. Nematerijalno kulturno nasleđe Srbije. Ministarstvo kulture i informisanja RS i Etnografski muzej u Beogradu. Pristupljeno 19. 4. 2019. 
  3. ^ Karadžić, Vuk Stefanović (1986). Srpski riječnik a-p. beograd: prosveta. ISBN 978-86-07-00038-8. 
  4. ^ Srpeske narodne lirske pesme. Beograd: bookland. 2006. str. 156. ISBN 978-86-7182-220-6. 
  5. ^ Hektorović, Petar (5. 11. 2007). „Ribanje i ribarsko prigovaranje”. Projekat Rastko. Pristupljeno 19. 4. 2019. 
  6. ^ Karadžić, Vuk Stefanović (1972). Etnografski spisi. Beograd: Prosveta. str. 110 — 117. 
  7. ^ Karadžić, Vuk Stefanović (1837). Montenegro und die Monteniger. Štutgart: Vuk St. Karadžić. 
  8. ^ „13 srpskih zdravica na slavama”. opanak. Pristupljeno 17. 4. 2019. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Zdravice na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Здравице&oldid=26885662”