Kastor i Polideuk

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Dioskuri
Rim, Italija
Otmica Leukipovih kćerki
Peter Paul Rubens

Kastor i Polideuk (grč. Κάστωρ i Πολυδεύκης) po grčkoj mitologiji,[1] odnosno Kastor i Poluks (lat. Castor и Pollux) po rimskoj mitologiji su blizanci, Ledini sinovi, a Helenina i Klitemnestrina braća. Majka im je bila Leda, ali su imali različite očeve; Kastor je bio smrtni sin Tindareja, kralja Sparte, dok je Poluks bio božanski sin Zevsa, koji je zaveo Ledu pod maskom labuda. Par je stoga primer heteropaternalne superfekundacije. Iako su izveštaji o njihovom rođenju različiti, ponekad se kaže da su rođeni iz jajeta, zajedno sa svojim sestrama bliznakinjama Helenom od Troje i Klitemnestrom.

Klasični izvori[uredi | uredi izvor]

Par rimskih statua (3. vek) koji prikazuju Dioskure kao konjanike, sa njihovim karakterističnim kapama (Metropoliten muzej umetnosti)

Starogrčki autori pričaju brojne verzije priče o Kastoru i Poluksu. Homer ih u početku prikazuje kao obične smrtnike, tretirajući ih kao mrtve u Ilijadi („... postoje dva zapovednika koje ne vidim, / Kastor pokoritelj konja i bokser / Polideuk, braćo moja ...“ – Helena[2]), ali se u Odiseji oni tretiraju kao živi iako ih „drži plodonosna zemlja“. Autor ih opisuje kao „imaju čast jednaku bogovima“, živeće naizmenične dane zbog Zevsove intervencije. U Odiseji i u Hesiodu su opisani kao sinovi Tindareja i Lede. U Pindaru, Poluks je Zevsov sin, dok je Kastor sin smrtnog Tindareja. Tema dvosmislenog porekla nije jedinstvena za Kastora i Poluksa; slične karakterizacije pojavljuju se u pričama o Herkulu i Tezeju.[3] Dioskuri se takođe pominju u Alkejevom Fragmentu 34a,[4] mada je nepoznato da li ova pesma prethodi Homerovoj himni blizancima.[5] is unknown.[6] Zajedno se pojavljuju u dve drame Euripida, Jelena i Elektra.

Ciceron navodi priču o tome kako je Simonida iz Ceosa prekorio Skopas, njegov pokrovitelj, jer je posvetio previše prostora hvaljenju Kastora i Poluksa u odi koja slavi Skopasovu pobedu u trci kočija. Ubrzo potom, Simonidu je rečeno da dva mladića žele da razgovaraju s njim; nakon što je napustio sobu za bankete, krov je pao i smrskao Skopasa i njegove goste.[7][8]

Grčka mitologija[uredi | uredi izvor]

Kastor, Polideuk i Helena, Minhen, Nemačka
  • Kastor - (grč. Κάστωρ) na grčkom znači dabar
  • Polideuk - (grč. Πολυδεύκης) na grčkom znači vrlo drag.

Kastor i Polideuk su poznati i kao Dioskuri - (grč. Διόσκουροι или Dióskouroi). Njihovo zajedničko ime na starogrčkom znači božji sinovi, da bi se time istaklo da su oni božji - Zevsovi sinovi.

Rođenje[uredi | uredi izvor]

Postoji više legendi o poreklu Dioskura. Te legende uključuju i poreklo njihovih sestara.

Jedna od najpoznatijih je ona po kojoj se Zevs, zaljubljen u Ledu, a ne mogavši da je zavede, prerušio u labuda i, kada je ona zaspala obljubio je, a ona je posle snela dva jaja iz kojih su se izlegli njih dvojica.

Kako su oni bili Zevsovi sinovi, bili su besmrtni kao bogovi, mada, Homer u svojoj Ilijadi kaže da se Helena, gledajući sa zidina Troje, pitala zašto ne vidi braću među Ahajcima, a Homer zatim govori da su obojica već mrtvi i sahranjeni u svojoj domovini u Lakedemonu, što navodi na zaključak da su bili smrtni.

Sve legende navode da je Polideuk bio besmrtan.

Život[uredi | uredi izvor]

Kastor i Polideuk su, kada su im Tezej i Pirit oteli sestru Helenu, oslobodili sestru, uz pomoć Akadema, a za osvetu oteli Tezejevu majku Etru. Pridružili su se Jasonu i argonautima na njihovom putovanju na kojem je Polideuk ubio kralja Amika u dvoboju pesnicama. Prema legendi, Polideuk je bio dobar borac, a Kastor dobar jahač.

Kad je kraljica Astidamija uvredila Peleja, Kastor i Polideuk su mu pomogli da razruši njen grad Iolkos (grč. Ιωλκός) u Tesaliji.

Kastor i Polideuk su oteli kćerke Leukipa, Febu i Hileru i oženili ih, ali ne dugo zatim, Ida i Linkej, nećaci Leukipa, su ubili Kastora. Polideuk, koji je od Zevsa dobio besmrtnost, molio je da i njegov brat, Kastor, dobije besmrtnost, ali Zevs mu nije uslišio molbu. Umjesto toga, oni su jedan dan provodili u Hadu, a jedan dan se zabavljali sa bogovima na Olimpu.

Ova priča ide u prilog tvrdnje da je Polideuk bio Zevsov sin, a da je Kastor bio Tindarejev sin.

Ikonografija[uredi | uredi izvor]

Kovanica Antioha VI sa Dioskurom

Kastor i Poluks se dosledno povezuju sa konjima u umetnosti i književnosti. Naširoko su prikazani kao konjanici sa šlemovima koji nose koplja.[9][10] Pseudoopijski rukopis prikazuje braću u lovu, kako na konjima tako i pešice.[11]

Robert Faganov Kastor i Poluks (između 1793. i 1795. godine).

Na zavetnim reljefima oni su prikazani raznim simbolima koji predstavljaju koncept blizanstva, kao što su dokana (δόκανα – dva uspravna komada drveta povezana sa dve poprečne grede), par amfora, par štitova ili par od zmija. Takođe su često prikazani kako nose kape od filca, ponekad sa zvezdama iznad. Prikazani su na metopama (element dorskog friza) iz Delfa prikazujući ih na putovanju Argom (Ἀργώ) i šuštanju stoke sa Idom. U grčkim vazama se redovno prikazuju kako hvataju Fibu i Hilairu, kao Argonaute, kao i tokom verskih obreda i prilikom predaje Ledi jajeta u kome se nalazi Helena.[3] Na nekim slikama na vazama mogu se prepoznati po kapama koje nose, pilosu (πῖλος), što se već u antici objašnjavalo kao ostaci jajeta iz kojeg su se izlegli.[13]

Dares Frigijus ih je opisao kao „plavokose, velikih očiju, svetle puti i dobro građene“.[14]

Svetilišta i obredi[uredi | uredi izvor]

Fragmentarni ostaci Kastorovog i Poluksovog hrama u Rimu.

Dioskure su obožavali Grci i Rimljani; postojali su hramovi blizancima u Atini, kao što su Anakeion i Rim, kao i svetilišta na mnogim drugim lokacijama u antičkom svetu.[15]

Dioskuri i njihove sestre su odrasli u Sparti, u kraljevskom domu Tindareja; bili su posebno važni za Spartance, koji su ih povezivali sa spartanskom tradicijom dvojnog kraljevstva i cenili da su dva princa iz njihove vladarske kuće uzdignuta do besmrtnosti. Njihova veza tamo je bila veoma drevna: jedinstvena spartanska anikonična predstava Tindaridaja bila je u vidu dva uspravna stuba spojena prečkom;[16][17] kao zaštitnici spartanske vojske „figura od grede“ ili dokana je nošena u ispred vojske u pohodu.[18] Jedinstveno dvojno kraljevstvo Sparte odražava božanski uticaj Dioskura. Kada je spartanska vojska marširala u rat, jedan kralj bi ostao kod kuće, u pratnji jednog od Blizanaca. „Na ovaj način se stvara pravi politički poredak u carstvu bogova“.[7]

Rimska mitologija[uredi | uredi izvor]

Poluks, Torino, Italija

Latinska imena dioskura su Kastor - (lat. Castor) i Poluks - (lat. Pollux)

Rimska mitologija izdvaja Kastora, i odaje mu mnogo veće poštovanje negoli Polideuku (kod rimljana Poluks)

Dan Kastora i Poluksa se slavio 15. jula, a hram posvećen njima nalazio se na rimskom forumu.

Sazvežđe[uredi | uredi izvor]

Sazvežđe Blizanaca (Gemini) predstavlja Kastor i Poluksa, a njihove najsvetlije zvezde se zovu Kastor i Poluks - (α i β Geminorum).

Prema drugoj legendi, Zevsov sin Polideuk je jutarnja zvezda koja se rađa na nebu, a smrtni Kastor je večernja zvezda koja zalazi u more.[19]

Napomene[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Bloomsbury (1996), „Dioscuri”, Dictionary of Myth, London: Bloomsbury Publishing 
  2. ^ Ilijada 3.253–255
  3. ^ a b Parker, Robert Christopher Towneley (2003), „Dioscuri”, Ur.: Hornblower, Simon; Spawforth, Anthony, The Oxford Classical Dictionary, Oxford University Press .
  4. ^ Alcæus of Mytilene (maj 2011), „Fragment 34a”, Ur.: Tout Coule, tout coule .
  5. ^ Homer, Hymn, Theoi .
  6. ^ Campbell, David (1967), Greek Lyric Poetry, Bristol: Classical Press .
  7. ^ a b Burkert 1985, str. 212.
  8. ^ Roberts, John, ur. (2007), „Dioscūri”, Dictionary of the Classical World, Oxford: Oxford University Press .
  9. ^ "Dioscuri". Encyclopædia Britannica. 2008.
  10. ^ Routledge (2002), „Castor and Polydeuces”, Who's Who in Classical Mythology, London: Routledge .
  11. ^ Kazhdan, Alexander; Talbot, Alice-Mary (1991), „Dioskouroi”, Ur.: Kazhdan, Alexander P, The Oxford Dictionary of Byzantium, Oxford University Press .
  12. ^ Kerényi 1959, str. 107 note 584.
  13. ^ Scholiast, Lycophron .[12]
  14. ^ Dares of Phrygia. History of the Fall of Troy 12. A short prose work which purports to be a first hand account of the Trojan War by Dares, a Trojan priest of Hephaestus in the Iliad.
  15. ^ Browning, W. R. F. (1997), „Dioscuri”, A Dictionary of the Bible, Oxford University Press .
  16. ^ Burkert 1985.
  17. ^ Kerényi 1959, str. 107.
  18. ^ Sekunda, Nicholas "Nick" Victor; Hook, Richard (1998), The Spartan Army, Osprey Publishing, str. 53, ISBN 1-85532-659-0 .
  19. ^ Osvalt, Sabina (2003). Grčka i rimska mitologija - lesksikon. Dereta. str. 110. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Kastor i Polideuk na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кастор_и_Полидеук&oldid=27554134”