Kovač

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Disambig.svg
Za drugo značenje, pogledajte članak Kovač (višeznačna odrednica).

Kovač

‎‎Kovač je zanatlija specijalizovan za obradu gvozdenih metalnih predmeta kao ‎što su kapije od kovanog gvožđa, razne rešetke, nameštaj, ‎skulpture, oružje, ukrasni i sakralni predmeti, kuhinjski pribor i alat. ‎Uopšteno govoreći, kovači se ne bave obradom metala koji nisu gvožđe, kao što ‎su kalaj, bronza, bakar i slično. Njihovom obradom se bave samo usko ‎specijalizovane zanatlije. U početku, kovači gotovo da nisu pravili dekorativne ‎predmete (zbog relativno brzog rđanja gvožđa). Pronalaskom nerđajućeg čelika to ‎se veoma izmenilo. ‎

Tehnologija[uredi]

Kovač pri radu

Kovači rade tako što zagrevaju komad metala (kovano gvožđe ili čelik) dok on ne ‎postane dovoljno mekan da bi se oblikovao po želji na nakovnju pomoću čekića ‎ili drugog alata. Zagrevanje se vrši pomoću propana, prirodnog gasa, uglja, ‎ćumura, ili koksa. Savremeni kovači upotrebljavaju za zagrevanje metala i ‎oksiacetalenske baklje, kao i specijalne električne peći. Osim toga što se ‎koristi za omekšavanje metala, zagrevanje se može koristiti i u druge metalurške ‎svrhe. ‎‎

Kovač uz pomoć meha dobro razgori vatru u koju stavlja komade metala koje želi da obrađuje. Potom, kada metal postane dovoljno mek da može da se obrađuje uzima ga kliještima i stavlja na nakovanj. Jednom rukom drži kliješta sa komadom metala a drugom rukom uz pomoć čekića ga udara - obrađuje - oblikuje. Pri tome mora biti brz, jer se komad brzo hladi i ponovo postaje čvrst. Zato ga ponovo stavlja u vatru. Ponekad, kada je obrada završena, komad se onako vruć potapa u ulje i time kali. Kaljenjem gvozdeni komad postaje tvrđi ali i krtiji.

Kovač pri radu

Kada je u pitanju obrada većeg komada gde se traži veća snaga, tada kovač radi sa pomoćnikom. Kovač drži i okreće komad po potrebi i udara ga manjim čekićem i time obeležava mesto svome pomoćniku koji sa dve ruke velikim čekićem udara po mestu koje mu je pokazano. Pri tome se naizmenično čuju dva različita zvuka malog i velikog čekića.

Rad sa čelikom[uredi]

Osobenost kovačkog zanata je i to da kada se radi sa čelikom on može zagrevati, a ‎zatim uronjavati u vodu. Svrha ovoga je da se dobije specifična struktura metala. ‎Uronjavanjem u vodu krt čelik ojačava ali i postaje pogodniji za obradu. Ovo ‎zahteva zagrevanje metala do određene temperature. Kod mnogih tipova čelika pri ‎ovom procesu na površini metala se može videti oksidaciona boja. Različite ‎upotrebe zahtevaju različite kombinacije čvrstine i otpornosti, a samim tim i ‎različite načine obrade metala. Vešti kovači su u stanju da isti komad metala ‎obrade na nekoliko mesta na različite načine. Na primer, prednji deo čekića je ‎uvek tvrđi od zadnjeg dela što čini alatku izdržljivom i čvrstom. U Japanu ‎kovači prave mačeve katane sa izuzetno čvrstim prednjim sečivom, dok drugi deo ‎sečiva ostaje mekši. ‎

Kovačka vatra

Rad sa obojenim metalima[uredi]

Kovači rade sa 'obojenim' metalima, pogotovo sa gvožđem (vidi: kovano gvožđe), ‎dok ostali metalci rade sa 'neobojenim' metalima, kao što su kalaj i olovo). ‎Termin 'obojeni' metali potiče od sloja oksida koji se formira na površini ‎metala tokom zagrevanja, tzv. vatrene skale. Obojeni metali imaju tamniju vatrenu ‎skalu, dok neobojeni metali imaju svetliju, a neki je uopšte i nemaju. Umetnost ‎obrade dragocenih metala (uglavnom zlata i srebra) se naziva zlatarstvo. ‎Poslednjih godina kovanje nerđajućeg čelika je u sve većem porastu, naročito zbog ‎potreba u graditeljstvu. ‎

Užareni metal koji obrađuje kovač

Kovački proizvodi[uredi]

Nekada (početkom 20. veka) spektar proizvoda kovača je bio veoma širok. Kovači su pravili:

Kovači, danas, ponegde još prave potkovice za konje i volove, sekire, klanfe, mačeve i noževe. Kod kovanja materijal se ponekad savija i tanji, pa ponovo, kao kad domaćica mesi testo. Materijal postaje slojevit i veoma žilav. Priča (legenda)postoji da prilikom izrade Katane (čuveni Samurajski mač) materijal se 500 puta savija, kuje i kali. Takođe se priča da samurajski mač gotov kada se njime može odseći ekser a da na maču nema ogrebotine.

Neki kovači su se ranije bavili i potkivanjem konja i volova. Potkovica se pomoću eksera pričvrsti konju za kopita ili volu za papke. Naravno, potkovice za konje i volove nisu iste. Pri tome se mora paziti da se ne povredi kopito/papak. Ovo je i opasan posao jer konj može i da se ritne i da povredi potkivača. Postojali su i majstori potkivači koji su se samo bavili potkivanjem konja i volova (krava)

Nova fabrički izrađena sekira se ponekad nosi kovaču da je „poklepa“. To znači da na osnovu potreba domaćina koji ju je doneo on je ponovo, naročito sečivo, stavi u vatru i okali da sečivo bude tvrđe ili mekše.

Kovački alat[uredi]

Kovači umetnici[uredi]

Dolaskom masovne proizvodnje došlo je do smanjenja tržišta za kovače, izuzev u ‎Africi, Indiji, Jugoistočnoj Aziji i Južnoj Americi gde su mnoge zanatlije ‎nastavile da se bave tradicionalnim poslovima. Velika potražnja za umetničkim ‎predmetima od kovanog gvožđa dovela je do pojave nove vrste zanatlija, tzv. kovača ‎umetnika. Pionir ove vrste umetnosti je Filip Simons (Philip Simmons) iz ‎‎Čarlstona u Južnoj Karolini. ‎

Najpoznatiji kovač u antičkoj mitologiji (vidi: grčka mitoligija i rimska ‎mitologija) je bio grčki bog Hefest, odnosno njegov rimski ekvivalent ‎‎Vulkan. Kao kovač bogova pravio je sva njihova oružja, posebno ‎‎munje za Zevsa (tj. rimskog Jupitera), koje je on bacao na ‎zemlju.‎

Verovanja[uredi]

Naći negde isluženu potkovicu koja je spala nekom konju se smatra srećom. Takva se potkovica prikiva iznad ulaznih vrata kuće i smatra se da donosi sreću.

Nakovanj je imao poseban karakter kultnog predmeta. Postojalo je verovanje da nakovanj treba da iskuju devet kovača.

Spoljašnje veze[uredi]