Knjiga Levitska

Knjiga Levitska (hebr. ויקרא Vaiikra - i on se zove; grč. Λευιτικος - u vezi sa Levitima; lat. Leviticus) je jevrejski religijski spis. Knjiga Levitska je treća knjiga hebrejskog Tanaha, odnosno hrišćanskog Starog zaveta.

Srpski naziv potiče od grčkog naziva i odnosi se na Levite, pleme iz kojeg je poticao sveštenički stalež. Sadrži zakonske propise o obredima i svešteničkoj službi, propise o prinošenju žrtava, o ritualnom očišćenju, propise o proslavljanju praznika Jom kipur. Knjiga Levitska, međutim, nije uputstvo za sveštenike, jer se u najmanju ruku podjenako bavi i ulogama i dužnostima laika.

Knjiga Levitska počiva na dva ključna verovanja: prvo, da je svet stvoren „veoma dobar“ i zadržava kapacitet da dostigne to stanje, iako je ranjiv na greh i nečistoće, a drugo, da verno izvršavanje rituala čini omogućava Božije prisustvo, dok njihovo ignorisanje ili kršenje ugrožava sklad između Boga i sveta.

Tradicionalno gledište je da je Knjigu Levitsku napisao Mojsije, ili u manje ekstremnom slučaju, da njegov sadržaj vuče korene iz njegovog vremena., te se stoga ova knjiga naziva i Trećom knjigom Mojsijevom. Međutim, ova tradicija je relativna kasna (datira iz vremena Josifa Flavija, istoričara iz 1. veka nove ere), a naučnici su praktično saglasni da je Knjiga Levitska imala dug period razvoja, da obuhvata neke delove koji su izuzetno stari i da je svoj sadašnji oblik dobila za vreme persijske vladavine (538-332. p. n. e.).

Teme

Žrtvovanje

Knjiga levitska počinje sa prinošenjem žrtve bogu. Po Knjizi postanja čovečanstvu nije dozvoljeno da jede meso (1 Moj 1, 26-30), ali je posle potopa Bog dozvolio da muškarci kolju životinje i jedu njihovo meso, ali životinje moraju biti ponuđen kao žrtve (1 Moj 9, 3-4) Žrtva je u smislu poklon (ponuda) Bogu, ali takođe uključuje prelazak ponude od svakodnevnih do svetih. Oni koji jedu meso jedu „osvećeni obrok“, a Božji udeo u tome je „ugodan miris“, koji se oslobađa kada se ponuda (tamjan ili meso) spali.

Žrtveni jarac od Vilijama Holmana Hanta

Pored paljenica, pominje se žrtve radi greha. Za taj čin Knjiga Levitska propisuje dva žrtvena jarca i da se žrebom odredi koji će jarac pripasti Bogu, a koji Azazelu. Jarac koji pripadne Bogu se ubija, a njegovu krv sveštenik briše o glavu drugog prenoći tako ljudske grehe na njega (otuda izraz žrtveni jarac) i pušta ga u divljinu Azazelu.

U Knjizi Levitskoj, žrtvu prinose samo sveštenici. To nije u skladu sa slikom datom na drugim mestima u Bibliji, gde žrtve nude širok spektar ljudi (npr. sudija Manoje, proroci Samuilo i Ilija i kraljevi Saul, David i Solomon, gde niko od njih nije sveštenik) i opštim utiskom je da bilo koja glava porodice može da prinosi žrtvu. Većina ovih žrtava su žrtve paljenice, i nema pomena o žrtvovanju za oslobađanje od greha. Iz tih razloga postoji rašireno mišljenje među naučnicima da su prvih 16 poglavlja iz Knjige levitske koja se bave prinošenjem žrtve uvedena nakon Vavilonskog ropstva, kad su okolnosti dozvolile sveštenicima da opišu rituale koji izražavaju njihov pogled na idealizovani Izraelu koji živi kao sveta zajednica i poštuje svešteničke propise.

Zabranjene stvari

Skinija Kovčega zaveta

Knjiga Levitska propisuje smrtne kazne za:

1. preljubu (20, 10)
2. bestijalnost (18, 23–29)
3. bogohuljenje (24, 11–16)
4. homoseksualnost (20, 13)
5. osvećenje dece idolu (20, 1-5)
6. jedenje žrtve u pogrešno vreme (19, 5-8)
7. ubijanje žrtve, osim na ulazu u Šator (17, 1-9)
8. incest (18, 6-29)
9. ubistvo (24, 17,21)
10. odbijanje posta na Dan očišćenja (23, 29)
11. obredne nečistote (7, 20,21)
12. svetogrđe (22, 3)
13. odnos sa ženom dok ima menstruaciju (20, 18)
14. gatanje (20, 6,27)
15. prostituciju (21, 9)
16. rad na Dan očišćenja (23, 29)

Knjiga Levitska zabranjuje, ali bez smrtne kazne:

1. šišanje na ćelavo i brijanje (19, 17)
2. jedenje svinjetine (11, 7)

Knjiga Levitska u kasnijim tradicijama

Judaizam

Knjiga Levitska predstavlja glavni izvor jevrejskih zakona. U talmudskoj literaturi, postoje dokazi da je ovo prva knjiga Tanaha koja je učena u rabinski sistemu obrazovanja u talmudska vremena. Mogući razlog može biti da je, od svih knjiga Tore, Knjiga levitska je najbliži da bude potpuno posvećena micvahu i njegovom proučavanju.

Postoje dve glavna midraša Knjige Levitske: halaški (Sifra) i više hagadski (Vaiikra Rabu). U modernomm judaizmu Tora je podeljena na 52 nedeljna dela, tako da se Tora javno pročita za jednu godinu na jutrenjima u dane Šabata (subote).

Hrišćanstvo

Kada Novi zavet govori o krvi Hristovoj, kao što je u Poslanici Jevrejima, on koristi jezik žrtve zbog greha kao i u Knjizi Levitskoj. Iako samo raspeće nije bio krvav oblik smrti, Isusovo telo i raspeće se uzimaju kao žrtva radi iskupljenja greha. Gordon Venam u svom komentaru na Mojsijeva izražava ideju da je hrišćanstvo ukloniti potrebu za žrtvovanje životinja ovim rečima: „Sa smrću Hristovom jedna dovoljna „žrtva paljenica“ je ponuđena jednom za svagda, a samim tim i životinjske žrtve koje nagoveštava Hristovu žrtvu su učinjene zastarelim ".

Hrišćanski vernici za razliku od jevreja i muslimana jedu svinjetinu, objašnjavajući to da je Novi zavet proglasio starozavetne zakone zastarelim. Sa druge strane, hrišćanski fundamentalisti nastavljaju da se pozivaju na Knjigu Levitsku kao argument protiv homoseksualaca.

Vidi još

• Biblija
• Stari zavet
• Knjige Starog zaveta

Literatura

• Wenham, Gordon (2003). Exploring the Old Testament: The Pentateuch. SPCK.