Liberalna demokratija

Liberalna demokratija, poznata i kao građanska ili buržoaska demokratija, je naziv za društveno-političko uređenje, odnosno najčešći oblik savremene demokratije čije je osobina reprezentativnost uz slobodu političkog djelovanja (politički pluralizam).

U praksi se liberalna demokratija iskazuje kroz vlast, koja legitimitet crpi na temelju slobodnih, tajnih i poštenih izbora na kojima se ravnopravno učestvuje više različitih političkih stranaka. Liberalna demokratija u današnjem svijetu javlja se, kako u obliku monarhija (ustavna monarhija, tako i u obliku republika (parlamentarna, predsjednička ili polupredsjednička).

Sve države u današnjem zapadnom svijetu smatraju se liberalnim demokratijama, a u njima vlada široko rasprostranjeno mišljenje kako upravo liberalna demokratija predstavlja idealno društveno uređenje kome sve zemlje treba da teže; takva shvatanja proširila su se i na druge dijelove svijeta. U najširoj javnosti se zato, liberalna demokratija smatra sinoninom za demokratiju.

Liberalna demokratija se takođe smatra jednim od ciljeva za koji se zalaže ideologija liberalizma.

Osobine

Dvije glavne osobine liberalne demokratije predstavljaju reprezentativnost vlasti te nastojanje, da se omogući što je moguće više slobode za pojedinog građanina. Ta dva ideala se nastoje postići kroz različite mehanizme od kojih se tradicionalno navode:

• Univerzalno pravo glasa, koje kroz instituciju izbora za predstavničke organe (parlament, predsjednik i sl.) omogućuje da vlast, koliko god je to moguće, predstavlja izraz volje njenih građana;
• Načelo jednakosti građana pred zakonom
• Sloboda govora
• Sloboda novina i pristup nedržavnim izvorima informacija
• Sloboda okupljanja
• Pravo na privatnu svojinu i privatnost
• Obrazovanje koje građane upućuje u njihova prava i građanske obveze
• Široko i duboko utemeljeno građansko društvo
• Nezavisno sudstvo
• Sistem međusobnog nadzora među granama vlasti
• Ustavnost, odnosno različite ustavne mehanizme, kojima se nastoji spriječiti zloupotreba vlasti, odnosno ograničavanje prava i sloboda građana, najčešće kroz:
  • Načelo podjele vlasti (na čemu se uglavnom insistira u anglosaksonskim zemljama)
  • Koncept pravne države, prema kojem svaki postupak vlasti mora biti usklađen s ustavom i zakonima
  • Građanska prava

Kritike

Kritičari sistema liberalne demokratije navode, da stanovnici država s ovim političkim sistemom imaju moć samo u trenutku glasanja, nakon čega odabrana grupa ljudi donosi sve odluke. Zbog toga kritičari za ovaj sistem kažu, da je on samo farsa koja prikriva stvarnu politički sistem oligarhije ili preciznije plutokratije u kome mali broj bogatih ljudi upravlja državom. Po tome razmišljanju jedini stvarni demokratski sistem je direktna demokratija koja se takođe ponekad zove i čista demokratija u kojoj se sve najvažnije odluke donose glasanjem svih građana, a ne samo malog broja izabranog na izborima. Danas se smatra, da taj navodno idealni sistem demokratije ima samo Švajcarska.

Želja za autokratijom

Istraživanja na području Evropske unije, čije sve države imaju politički sistem liberalne demokratije pokazuju postupno razočaranje stanovništva ovim modelom pošto smatraju, da nemaju nikakav uticaj na politiku i traže da tamošnja liberalna demokratija bude zamijenjena nekim autokratskim režimom, gdje se državni vođa neće brinuti o izborima. Dok u Njemačkoj takvo razmišljanje ima 33% stanovnika, u Francuskoj i Velikoj Britaniji ih je 40%, a postotak se još povećava u drugim državama sve do 60% stanovnika u Poljskoj i Portugaliji.

Poreklo

Vidi još: Istorija liberalizma

Poreklo liberalne demokratija se može pratiti do evropskog 18. veka, i perioda prosvetiteljstva. U to vreme, većina evropskih država su bile monarhije, u kojima je političku moć držao bilo monarh ili aristokratija. Mogućnost demokratije nije bila ozbiljno razmatrana politička teorija još od klasične antike, i široko rasprostranjeno uverenje bilo je da bi demokratija bila inherentno nestabilna i haotična u svojim politikama zbog promenjivih nahođenja naroda. Dalje se verovalo da je demokratija u suprotnosti sa ljudskom prirodom, jer su ljudska bića smatrana inherentno zlim, nasilnim i da im je neophodan jak vođa da obuzdaju svoje destruktivne impulse. Mnogi evropski monarsi smatrali su da je njihova moć bila određena od Boga i da je dovođenje u pitanje njihovog prava na vladavinu jednako bogohuljenju.

Ova konvecionalna gledišta isprva je osporavala relativno mala grupa prosvetiteljskih intelektualaca, koji su verovali da ljudske poslove treba voditi razumom i u skladu sa principima slobode i jednakosti. Tvrdili su da su svi ljudi stvoreni jednaki i da se stoga politički autoritet ne može opravdati na bazi „plemenite krvi”, navodne privilegovane veze sa Bogom ili bilo koje druge karakteristike za koju se tvrdilo da čini jednu osobu superiornom nad drugima. Oni su dalje tvrdili da vlade postoje da bi služile narodu - a ne obrnuto - i da bi zakoni trebalo da budu jednako primenjivi na one koji vladaju, kao i na one kojima se vlada (koncept poznat kao vladavina prava).

Neke od ovih ideja su počele da se izražavaju u Engleskoj u 17. veku. Postojao je obrnovljeni interest u Veliku povelju slobode, a usvajanje Peticije prava iz 1628. godine i Habeas Corpus zakona iz 1679. godine uspostavili su izvesne slobode subjekata. Ideja političke partije se oformirala među grupama koje su raspravljale o pravima na političko predstavljanje tokom Patnejskih debata iz 1647. godine. Nakon Engleskih građanskih ratova (1642–1651) i revolucije iz 1688. godine, Deklaracija o pravima je donesena 1689. godine, kojom su kodifikovana određena prava i slobode. Taj zakon propisuje potrebu za redovnim izborima, pravila za slobodu govora u parlamentu i ograničava moć monarha, osiguravajući da, za razliku od većeg dela Evrope u to vreme, kraljevski apsolutizam ne prevlada. To je dovelo do značajnih društvenih promena u Britaniji u pogledu položaja pojedinaca u društvu i rastuće moći parlamenta u odnosu na monarha.

Литература

• Heater, Derek (2006). „Emergence of Radicalism”. Citizenship in Britain: A History. Edinburgh University Press. стр. 30—42. ISBN 9780748626724. 
• Kopstein, Jeffrey; Lichbach, Mark; Hanson, Stephen E., ур. (2014). Comparative Politics: Interests, Identities, and Institutions in a Changing Global Order (4, revised изд.). Cambridge University Press. стр. 37—39. ISBN 9781139991384. „Britain pioneered the system of liberal democracy that has now spread in one form or another to most of the world's countries” 
• Haas, Michael (2014). Deconstructing the 'Democratic Peace': How a Research Agenda Boomeranged. Los Angeles, CA: Publishinghouse for Scholars.
• Willard, Charles Arthur (1996). Liberalism and the Problem of Knowledge: A New Rhetoric for Modern Democracy. University of Chicago Press. ISBN 0226898458. OCLC 33967621.
• Tom Ginsburg; Aziz Z. Huq (2018). How to Save a Constitutional Democracy. University of Chicago Press. 
• Alnes, Jan Harald, and Manuel Toscano. Varieties of Liberalism: Contemporary Challenges (2014).
• Alterman, Eric (2008). Why We're Liberals. New York: Viking Adult. ISBN 978-0-670-01860-4. 
• Ameringer, Charles (1992). Political parties of the Americas, 1980s to 1990s. Westport: Greenwood Publishing Group. ISBN 0-313-27418-5. 
• Auerbach, Alan; Kotlikoff, Laurence (1998). Macroeconomics. Cambridge: MIT Press. ISBN 0-262-01170-0. 
• Bernstein, Richard (2004). Thomas Jefferson: The Revolution of Ideas. New York: Oxford University Press US. ISBN 0-19-514368-X. 
• Chabal, Emile (2017). „The Agonies of Liberalism”. Contemporary European History. 26 (1): 161—173. S2CID 157872856. doi:10.1017/S0960777316000321.  }}
• Coker, Christopher (1998). Twilight of the West. Boulder: Westview Press. ISBN 0-8133-3368-7. 
• Colomer, Josep Maria (2007). Great Empires, Small Nations. New York: Routledge. ISBN 978-0-415-43775-2. 
• Colton, Joel and Palmer, R.R.. A History of the Modern World. New York: McGraw Hill, Inc. 1995. ISBN 0-07-040826-2. 
• Copleston, Frederick (1959). A History of Philosophy: Volume V. New York: Doubleday. ISBN 0-385-47042-8. 
• Delaney, Tim (2005). The march of unreason: science, democracy, and the new fundamentalism. New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-280485-5. 
• Diamond, Larry (2008). The Spirit of Democracy. New York: Macmillan. ISBN 978-0-8050-7869-5. 
• Dobson, John (2006). Bulls, Bears, Boom, and Bust. Santa Barbara: ABC-CLIO. ISBN 1-85109-553-5. 
• Doherty, Brian (2007). Radicals for Capitalism: A Freewheeling History of the Modern American Libertarian Movement. Šablon:Full citation needed
• Dorrien, Gary (2001). The making of American liberal theology. Louisville: Westminster John Knox Press. ISBN 0-664-22354-0. 
• Fawcett, Edmund. Liberalism: The Life of an Idea (2014).
• Flamm, Michael; Steigerwald, David (2008). Debating the 1960s: liberal, conservative, and radical perspectives. Lanham: Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-7425-2212-1. 
• Gallagher, Michael; et al. (2001). Representative government in modern Europe. New York: McGraw Hill. ISBN 0-07-232267-5. CS1 održavanje: Eksplicitna upotreba et al. (veza)
• Godwin, Kenneth; et al. (2002). School choice tradeoffs: liberty, equity, and diversity. Austin: University of Texas Press. ISBN 0-292-72842-5. CS1 održavanje: Eksplicitna upotreba et al. (veza)
• Gould, Andrew (1999). Origins of liberal dominance. Ann Arbor: University of Michigan Press. ISBN 0-472-11015-2. 
• Gray, John (1995). Liberalism. Minneapolis: University of Minnesota Press. ISBN 0-8166-2801-7. 
• Grigsby, Ellen (2008). Analyzing Politics: An Introduction to Political Science. Florence: Cengage Learning. ISBN 978-0-495-50112-1. 
• The liberal tradition in America; an interpretation of American political thought since the Revolution. New York, Harcourt, Brace. 1955. ISBN 0-15-651269-6. 
• Hafner, Danica; Ramet, Sabrina (2006). Democratic transition in Slovenia: value transformation, education, and media. College Station: Texas A&M University Press. ISBN 1-58544-525-8. 
• Handelsman, Michael (2000). Culture and Customs of Ecuador. Westport: Greenwood Press. ISBN 0-313-30244-8. 
• Heywood, Andrew (2003). Political Ideologies: An Introduction. New York: Palgrave Macmillan. ISBN 0-333-96177-3. 
• Hodge, Carl (2008). Encyclopedia of the Age of Imperialism, 1800–1944. Westport: Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-33406-1. 
• Jensen, Pamela Grande (1996). Finding a new feminism: rethinking the woman question for liberal democracy. Lanham: Rowman & Littlefield. ISBN 0-8476-8189-0. 
• Karatnycky, Adrian; et al. (2001). Nations in transit, 2001. Piscataway: Transaction Publishers. ISBN 0-7658-0897-8. CS1 održavanje: Eksplicitna upotreba et al. (veza)
• Karatnycky, Adrian (2000). Freedom in the World. Piscataway: Transaction Publishers. ISBN 0-7658-0760-2. 
• Kerber, Linda (1976). The Republican Mother. Baltimore: Johns Hopkins University Press. 
• Kirchner, Emil (1988). Liberal parties in Western Europe. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-32394-0. 
• Knoop, Todd (2004). Recessions and Depressions. Westport: Greenwood Press. ISBN 0-313-38163-1. 
• Lightfoot, Simon (2005). Europeanizing Social Democracy?: The Rise of the Party of European Socialists. New York: Routledge. ISBN 0-415-34803-X. 
• Mackenzie, G. Calvin; Weisbrot, Robert (2008). The liberal hour: Washington and the politics of change in the 1960s. New York: Penguin Group. ISBN 978-1-59420-170-7. 
• Manent, Pierre; Seigel, Jerrold (1996). An Intellectual History of Liberalism. Princeton: Princeton University Press. ISBN 0-691-02911-3. 
• Mazower, Mark (1998). Dark Continent. New York: Vintage Books. ISBN 0-679-75704-X. 
• Monsma, Stephen; Soper, J. Christopher (2008). The Challenge of Pluralism: Church and State in Five Democracies. Lanham: Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-7425-5417-7. 
• Peerenboom, Randall (2007). China modernizes. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-920834-0. 
• Perry, Marvin; et al. (2008). Western Civilization: Ideas, Politics, and Society. Florence, KY: Cengage Learning. ISBN 978-0-547-14742-0. CS1 održavanje: Eksplicitna upotreba et al. (veza)
• Pierson, Paul (2001). The New Politics of the Welfare State. New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-829756-4. 
• Riff, Michael (1990). Dictionary of modern political ideologies. Manchester: Manchester University Press. ISBN 0-7190-3289-X. 
• Roberts, J.M. (1992). The Penguin History of the World. New York: Penguin Group. ISBN 0-19-521043-3. 
• Ros, Agustin (2001). Profits for all?: the cost and benefits of employee ownership. New York: Nova Publishers. ISBN 1-59033-061-7. 
• Ryan, Alan. The Making of Modern Liberalism (Princeton University Press, 2012).
• Scott, Jonathan (januar 2008). „Sidney [Sydney], Algernon (1623–1683)”. Oxford Dictionary of National Biography (online izd.). Oxford University Press. doi:10.1093/ref:odnb/25519. CS1 održavanje: Format datuma (veza) (Subscription or UK public library membership required.)
• Shaw, G. K (1988). Keynesian Economics: The Permanent Revolution. Aldershot, England: Edward Elgar Publishing Company. ISBN 1-85278-099-1. 
• Sinclair, Timothy (2004). Global governance: critical concepts in political science. Oxford: Taylor & Francis. ISBN 0-415-27662-4. 
• Song, Robert (2006). Christianity and Liberal Society. Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-826933-1. 
• Stacy, Lee (2002). Mexico and the United States. New York: Marshall Cavendish Corporation. ISBN 0-7614-7402-1. 
• Steindl, Frank (2004). Understanding Economic Recovery in the 1930s. Ann Arbor: University of Michigan Press. ISBN 0-472-11348-8. 
• Susser, Bernard (1995). Political ideology in the modern world. Upper Saddle River: Allyn and Bacon. ISBN 0-02-418442-X. 
• Van Schie, P. G. C. and Voermann, Gerrit. The dividing line between success and failure: a comparison of Liberalism in the Netherlands and Germany in the 19th and 20th Centuries. Berlin: LIT Verlag Berlin-Hamburg-Münster. 2006. ISBN 3-8258-7668-3.
• Various authors (2007). Countries of the World & Their Leaders Yearbook 08, Volume 2. Detroit: Thomson Gale. ISBN 978-0-7876-8108-1. 
• West, Thomas G. (1996). „Foreword”. Discourses Concerning Government. Indianapolis: Liberty Fund. ISBN 0865971412. 
• Wolfe, Alan (2009). The Future of Liberalism. New York: Random House, Inc. ISBN 978-0-307-38625-0. 
• Worell, Judith (2001). Encyclopedia of women and gender, Volume I. Amsterdam: Elsevier. ISBN 0-12-227246-3. 
• Young, Shaun (2002). Beyond Rawls: an analysis of the concept of political liberalism. Lanham: University Press of America. ISBN 0-7618-2240-2. 
• Zvesper, John (1993). Nature and liberty. New York: Routledge. ISBN 0-415-08923-9. 
• Adams, Ian (1998). Ideology and politics in Britain today. Manchester: Manchester University Press. ISBN 0-7190-5056-1. 
• Cook, Richard (2004). The Grand Old Man. Whitefish: Kessinger Publishing. ISBN 1-4191-6449-X.  on Gladstone.
• Falco, Maria (1996). Feminist interpretations of Mary Wollstonecraft. State College: Penn State Press. ISBN 0-271-01493-8. 
• Forster, Greg (2005). John Locke's politics of moral consensus. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-84218-2. 
• Gross, Jonathan (2001). Byron: the erotic liberal. Lanham: Rowman & Littlefield Publishers, Inc. ISBN 0-7425-1162-6. 
• Locke, John. A Letter Concerning Toleration: Humbly Submitted. CreateSpace. 2009. ISBN 978-1-4495-2376-3.
• Locke, John (1947). Two Treatises of Government. reprint, New York: Hafner Publishing Company, Inc. ISBN 0-02-848500-9. 
• Roach, John (1957). „Liberalism and the Victorian Intelligentsia”. Cambridge Historical Journal. 13 (1): 58—81. JSTOR 3020631. doi:10.1017/S1474691300000056. 
• Wempe, Ben (2004). T. H. Green's theory of positive freedom: from metaphysics to political theory. Exeter: Imprint Academic. ISBN 0-907845-58-4. 
• Frey, Linda; Frey, Marsha (2004). The French Revolution. Westport: Greenwood Press. ISBN 0-313-32193-0. 
• Hanson, Paul (2009). Contesting the French Revolution. Hoboken: Blackwell Publishing. ISBN 978-1-4051-6083-4. 
• Leroux, Robert, Political Economy and Liberalism in France: The Contributions of Frédéric Bastiat, London and New York, Routledge, 2011.
• Leroux, Robert, and David Hart (eds), French Liberalism in the 19th century. An Anthology, London and New York, Routledge, 2012.
• Lyons, Martyn (1994). Napoleon Bonaparte and the Legacy of the French Revolution. New York: St. Martin's Press, Inc. ISBN 0-312-12123-7. 
• Shlapentokh, Dmitry (1997). The French Revolution and the Russian Anti-Democratic Tradition. Edison, NJ: Transaction Publishers. ISBN 1-56000-244-1. 
• Research, Industrial Systems (2006). British Democracy: Its Restoration & Extension. Industrial Systems Research. ISBN 9780906321317.