Lokalna grupa galaksija

Lokalna grupa galaksija predstavlja skup od tridesetak gravitaciono povezanih galaksija kome pripada i Mlečni put. Grubo uzevši, Lokalnoj grupi pripadaju galaksije koje se nalaze na oko 1 megaparsek od Mlečnog puta. Međutim, blizina Mlečnom putu nije dovoljan uslov za svrstavanje neke galaksije u Lokalnu grupu, neophodno je da ta galaksija bude gravitaciono povezana sa Grupom (odnosno da njena brzina ne bude takva da će je u nekom trenutku odvesti izvan okruženja Lokalne grupe). Osim Mlečnog puta, spiralne galaksije Andromeda, spiralne galaksije Trougao i Mafeji 1, svi ostali članovi Grupe su patuljaste galaksije.^[1]

Otkriće[uredi | uredi izvor]

Nekoliko galaksija izvan Mlečnog puta je vidljivo golim okom na noćnom nebu, kao „magline“, ali dugo nije bilo jasno da li su to samo oblaci materije unutar Mlečnog puta, ili su pojave van njega. Dugo se mislilo da su sve pojave na nebu unutar Mlečnog puta, ali od sredine 18. veka neki istraživači kao Imanuel Kant govorili su da postoje van Mlečnog puta slične zajednice zvezda (galaksije).^[2] Posle pravljenja većih teleskopa, u nekim „maglinama“ (M31, M33, NGC 6822), američki astronom Edvin Habl je mogao primetiti pojedinačne zvezde, a otkrio je i cefeide među njima. Cefeide su omogućile da proceni njihovu udaljenost i pokazalo se da su to pojave koje se ne nalaze u Mlečnom putu, već da su daleko od njega i da predstavljaju delove drugih galaksija. Dalje je, 1929. godine, pokazao da se galaksije udaljuju od Mlečnog puta brzinom koja je proporcionalna njihovoj udaljenosti (širenje svemira). Međutim, pokazao je i da se neke galaksije nalaze znatno bliže Mlečnom putu, i nazvao ih je Lokalna grupa galaksija, terminom koji je prvi put upotrebio 1936. godine u knjizi Carstvo maglina („The Realm of the Nebulae“).^[3]^[4]

Članovi lokalne grupe[uredi | uredi izvor]

Glavni članovi Lokalne grupe su Mlečni put, galaksija Andromeda, galaksija Trougao i Mafeji 1. Ostali članovi su eliptični i nepravilni patuljci — sateliti glavnih galaksija. Galaksije Andromeda i Trougao su najudaljeniji objekti vidljivi golim okom, a osim njih (i Mlečnog puta), od članova Lokalne grupe jedino su još Veliki i Mali Magelanov oblak vidljivi golim okom.^[3]

Prva galaksija Lokalne grupe koja je otrivena teleskopski je bila M32. U vreme kad je Habl skovao termin Lokalna grupa, bilo je poznato 11 galaksija za koje danas znamo da pripadaju Grupi. Danas su poznate 43 galaksije koje su najverovatnije članovi Lokalne grupe, međutim, u određivanju članstva u postoje dva problema. Prvi je taj što mnoge patuljaste galaksije imaju nizak površinski sjaj, pa je moguće da postoji dosta članova grupe koje postojećom opremom nismo u mogućnosti da otkrijemo. Osim toga, sam Mlečni put nam zaklanja prostor iza sebe. S druge strane, neke galaksije mogu biti samo fizički u prostoru koji zauzima Lokalna grupa, a da nisu za nju vezane gravitaciono — što se može ustanoviti jedino poznavanjem njihove brzine, koju nije jednostavno odrediti.^[3]

Galaksiju Mafeji 1 (Maffei 1) je otkrio italijanski astronom Paolo Mafeji 1968. godine u Kasiopeji, u blizini diska Mlečnog puta. S obzirom na to da međuzvezdana materija iz Mlečnog puta otežava posmatranje ove galaksije, nije sigurno da li se radi o eliptičnoj ili spiralnoj galaksiji, kao ni da li pripada Lokalnoj i Mafeji grupi. Druge galaksije koje je Mafeji otkrio u ovom regionu sigurno ne pripadaju Lokalnoj grupi.^[5]

Postojećim instrumentima, moguće je razlučiti zvezde u nekoliko galaksija Lokalne grupe.^[1]

Podgrupa Mlečnog puta[uredi | uredi izvor]

Mlečni put, galaksija kojoj pripada i Sunčev sistem, najveća je galaksija svoje podgrupe. Manje je luminozna od galaksije Andromeda, ali nije jasno da li je i manje masivna — postoje indicije da Mlečni put sadrži više tamne materije od M31, dovoljno da bude najmasivnija u Lokalnoj grupi.^[6]

Veliki i Mali Magelanov oblak su najveće galaksije ove podgrupe posle Mlečnog puta. Vide se samo sa južne hemisfere. Snažno gravitaciono interaguju međusobno kao i sa Mlečnim putem. Ova interakcija se ogleda u postojanju oblaka neutralnog gasa (Magelanska struja, engl. Magelanic Stream) koji spaja sve tri galaksije protežući se preko 300.000 svetlosnih godina.^[5]^[6] Oba Magelanova oblaka su klasifikovana kao nepravilne galaksije, mada postoje indicije da se u Velikom Magelanovom oblaku nalaze slabo definisani spiralni kraci, kao i centralna prečka sastavljena od starih zvezda.^[3]^[5] Magelanovi oblaci su značajni jer sadrže sve vrste objekata — zvezde od patuljastih do džinova, dvojne i višestruke zvezde, rasejana i globularna jata, magline, nove, a u Velikom magelanovom oblaku je detektovana i jedna od najskorijih supernovih — 1987A. Zbog toga je većina savremenih velikih zemaljskih teleskopa napravljena na južnoj hemisferi.^[5] Detaljni modeli dinamičke evolucije podgrupe Mlečnog puta pokazuju da će oba Magelanova oblaka biti „usisana“ u Mlečni puta tokom narednih nekoliko milijardi godina.^[3]

Najbliža galaksija Mlečnom putu je patuljasta eliptična galaksija Strelac (SagDEG, ne treba je mešati sa patuljastom nepravilnom galaksijom Strelac — SagDIG). Leži na 800.000 svetlosnih godina od Sunca a na 500.000 svetlosnih godina od centra Mlečnog puta. Period orbite SagDEG oko Mlečnog puta iznosi manje od milijardu godina, i značajno je izdužena u smeru ka jezgru Mlečnog puta (koji će nakon dovoljno vremena „usisati“ sve zvezde ove galaksije). SagDEG sadrži oko milion zvezda, od kojih su mnoge crveni džinovi, a ovoj galaksiji najverovatnije pripada i globularno jato M54.^[6]

Članovi podgrupe Mlečnog puta^[3]
Galaksija	Godina otkrića	Rektascenzija	Deklinacija	Tip	Udaljenost (Mly)	Luminoznost (·10⁶ L_☉)	Masa (·10⁶ M_☉)
Mlečni put	-	17^h 45,7^m	-29° 01'	Sbc ili SBbc	0,03	8300	350.000
Veliki Magelanov oblak	-	05^h 23,6^m	-69° 45'	Irr	0,16	2100	20.000
Mali Magelanov oblak	-	00^h 52,7^m	-72° 50'	Irr	0,19	580	1000
galaksija Strelac	1994.	18^h 55,1^m	-30° 29'	dSph	0,08	18	-
galaksija Peć	1938.	02^h 40,0^m	-34° 27'	dSph	0,45	16	68
galaksija Lav I	1955.	10^h 08,5^m	+12° 19'	dSph	0,81	4,8	22
galaksija Lav A	1942.	09^h 59,4^m	+30° 45'	dIrr	2,2	3,0	11
galaksija Vajar	1938.	01^h 00,2^m	-33° 43'	dSph	0,26	2,2	6,4
galaksija Feniks	1976.	01^h 51,1^m	-44° 27'	dIrr/dSph	1,4	0,9	33
galaksija Lav II	1950.	11^h 13,5^m	+22° 09'	dSph	0,66	0,6	9,7
galaksija Sekstant	1990.	10^h 13,1^m	-01° 37'	dSph	0,28	0,5	19
galaksija Pramac	1977.	06^h 41,6^m	-50° 58'	dSph	0,33	0,4	13
galaksija Mali medved	1955.	15^h 09,2^m	+67° 13'	dSph	0,21	0,3	23
galaksija Zmaj	1955.	17^h 20,3^m	+57° 55'	dSph	0,27	0,3	22

Podgrupa galaksije Andromeda[uredi | uredi izvor]

Andromedina podgrupa sadrži 2 spiralne galaksije — samu galaksiju Andromeda (M31) i galaksiju Trougao. Obe galaksije sadrže sve astronomske objekte (uključujući preko 300 globularnih jata u M31), a u Andromedi je zabeležena i jedna supernova — S Andromede — koja je 1885. došla do granice vidljivosti golim okom, ali u to vreme se nije znalo da M31 nije deo Mlečnog puta. U međuvremenu je identifikovan ostatak ove supernove.^[5]^[6]

Galaksija Andromeda je dominantna galaksija Lokalne grupe, luminoznija i (verovatno) masivnija od Mlečnog puta. U pitanju je dobro definisana spiralna galaksija klase Sb (mada ka nama okrenuta ivicom, tako da se ne vide spiralni kraci), a noviji snimci Habla pokazuju da ima dvostruko jezgro.^[5] Mlečni put i Andromeda su se u prošlosti udaljavali, ali se sada približavaju jedna drugoj, mada nije izvesno da li će doći do kolizije. Ako i dođe do kolizije, ona se može desiti tek za 8 - 10 milijardi godina, mada je verovatnije da će obe galaksije nastaviti da orbitiraju oko zajedničkog centra mase kao stabilan binarni sistem.^[3]

Najbliži sateliti M31 su eliptične galaksije M32 i M110, koje obe pokazuju posledice snažnih plimskih sila galaksije Andromeda. Neki modeli dinamičke evolucije Lokalne grupe pokazuju da su i Megelanovi oblaci a možda i Lav I nastali kao sateliti Andromede, a da ih je kasnije preuzeo Mlečni put.^[3]

Galaksija Trougao je približno polovine veličine Mlečnog puta, i sadrži oko 10 milijardi zvezda^[6] a luminoznost joj je oko 10% luminoznosti Andromede^[3]. Jezgro M33 je vrlo slabo ako uopšte i postoji, a kraci su rašireni, što svrstava ovu galaksiju u Sc klasu.^[3]

Galaksija IC 10 je najbliži primer „starburst“ galaksije — galaksije u kojoj zvezde nastaju tako brzim tempom da, kada bi se takav tempo održao, sav vodonik bi bio potošen u vremenu kraćem nego što je trenutni životni vek galaksije.^[3]

Članovi podgrupe galaksije Andromeda^[3]
Galaksija	Godina otkrića	Rektascenzija	Deklinacija	Tip	Udaljenost (Mly)	Luminoznost (·10⁶ L_☉)	Masa (·10⁶ M_☉)
galaksija Andromeda (M31)	-	00^h 42,7^m	+41° 16'	Sb	2,5	25.000	700.000
galaksija Trougao (M33)	-	01^h 33,9^m	+30° 40'	Sc	3,7	300	30.000
M32	1749.	00^h 42,7^m	+40° 52'	E2	2,6	380	2120
M110	1864.	00^h 40,4^m	+41° 41'	E5/dSph	2,6	370	740
IC 10	1895.	00^h 20,4^m	+59° 18'	dIrr	2,7	160	1580
NGC 185	1865.	00^h 39,0^m	+48° 20'	dSph/dE3	2	130	130
NGC 147	1864.	00^h 33,2^m	+48° 31'	dSph/dE5	2,3	130	110
IC 1613	1906.	01^h 04,9^m	+02° 08'	Irr	2,3	64	795
EGB 0427+63	1984.	04^h 32,0^m	+63° 36'	dIrr	4,2	9,1	-
galaksija Andromeda VII	1998.	23^h 26,5^m	+50° 42'	dSph	2,5	5,7	-
galaksija Andromeda I	1972.	00^h 45,7^m	+38° 00'	dSph	2,6	4,7	-
galaksija Andromeda II	1972.	01^h 16,5^m	+33° 26'	dSph	1,7	2,4	-
galaksija Andromeda VI	1998.	23^h 51,7^m	+27° 36'	dSph	2,7	1,4	-
LGS 3	1978.	01^h 03,9^m	+21° 53'	dIrr/dSph	2,6	1,3	13
galaksija Andromeda III	1972.	00^h 35,3^m	+36° 31'	dSph	2,5	1,1	-
галаксија Андромеда V	1998.	01^h 10,3^m	+47° 38'	dSph	2,6	1,0	-

Podgrupa NGC 3109[uredi | uredi izvor]

Ova podgrupa je jasno odvojena i od podgrupe Mlečnog puta i od podgrupe Andromede.^[3]

Članovi podgrupe galaksije NGC 3109^[3]
Galaksija	Godina otkrića	Rektascenzija	Deklinacija	Tip	Udaljenost (Mly)	Luminoznost (·10⁶ L_☉)	Masa (·10⁶ M_☉)
NGC 3109	1864.	10^h 03,1^m	-26° 10'	Irr	4,1	160	6550
galaksija Sekstant A	1942.	10^h 11,1^m	-04° 43'	dIrr	4,7	56	395
galaksija Sekstant B	1955.	10^h 00,0^m	+05° 20'	dIrr	4,4	41	885
galaksija Pupma	1985.	10^h 04,1^m	-27° 20'	dIrr/dSph	4,1	1,7	12

Oblak Lokalne grupe[uredi | uredi izvor]

Oblak Lokalne grupe (engl. Local Group Cloud) čini razvučeni oblak galaksija bez dominantnog člana.^[3]

Članovi Oblaka Lokalne grupe^[3]
Galaksija	Godina otkrića	Rektascenzija	Deklinacija	Tip	Udaljenost (Mly)	Luminoznost (·10⁶ L_☉)	Masa (·10⁶ M_☉)
Volf-Lundmark-Melot galaksija	1923.	00^h 02,0^m	-15° 28'	Irr	3,0	500	150
NGC 6822	1864.	19^h 44,9^m	-14° 48'	Irr	1,6	94	1640
IC 5152	1895.	22^h 02,7^m	-51° 18'	dIrr	5,2	70	400
galaksija Pegaz	1958.	23^h 28,6^m	+14° 45'	dIrr/dSph	3,1	12	58
SagDIG	1977.	19^h 30,0^m	-17° 41'	dIrr	3,4	6,9	9,6
UKS2323-326	1978.	23^h 26,5^m	-32° 23'	dIrr	4,3	5,3	-
galaksija Vodolija	1959.	20^h 46,8^m	-12° 51'	dIrr/dSph	2,6	0,8	5,4
galaksija Tukan	1985.	22^h 41,8^m	-64° 25'	dSph	2,9	0,6	-

Okruženje Lokalne grupe[uredi | uredi izvor]

Dve najbliže grupe Lokalnoj grupi su grupa galaksija Vajar i grupa galaksija Mafeji, koje se nalaze gotovo dijametralno jedna od druge u odnosu na Zemlju.^[3] Obe grupe snažno gravitaciono interaguju sa Lokalnom grupom, a granice između ovih grupa i Lokalne grupe nije moguće precizno odrediti, pa se galaksije iz graničnih oblasti nekad svrstavaju u Lokalnu grupu, a drugi put u Vajar odnosno Mafeji grupu.^[3]^[6] Grupom Vajar dominira spiralna galaksija NGC 253^[6], a Mafeji grupom M81, zbog čega se ponekad naziva i M81-Mafeji grupa^[3]. Grupa Vajar nema galaksija velikih poput Andromede ili Mlečnog puta i značajno je manje mase od Lokalne grupe, pa trpi jake gravitacione efekte i izdužena je ka Lokalnoj grupi.^[3]

Prvi zaista veliki sused Lokalnoj grupi je galaktičko jato Devica koga čini oko 2000 galaksija i u kome se nalazi centar mase Lokalnog superjata. Najveća galaksija jata u Devici je M87, džinovska eliptična galaksija koja je i snažan radio-izvor. M87 je takođe zanimljiv zbog mlaza materije koji izbacuje.^[3]^[6]

NGC 253, spiralna galaksija koja dominira grupom Vajar
M81, spiralna galaksija u Velikom medvedu koja dominira Mafeji grupom
M87, džinovska eliptična galaksija koja dominira jatom u Devici
Mlaz materije izbačene iz M87 u rendgenskom, radio i vidljivom delu spektra

Značaj Lokalne grupe[uredi | uredi izvor]

Dok se uobičajeno posmatra zračenje koje dolazi iz udaljenih galaksija kako bi se otkrilo kako je izgledao svemir i formiranje zvezda u ranim stadijumima evolucije, dotle se proučavanjem galaksija Lokalne grupe može otkriti kako izgledaju relativno stare zvezde i galaksije, kao i posledice različitih procesa, uključujući kolizije galaksija. Dosadašnja istraživanja Lokalne grupe su pokazala da je u normalnim galaksijama nastanak zvezda i kompleksan ali i vrlo raznolik proces. Neke obližnje patuljaste sferoidne galaksije se gotovo u potpunosti sastoje od zvezda nastalih neposredno nakon Velikog praska, druge sadrže zvezde različite starosti koje su nastajale postupno tokom evolucije galaksije. U patuljastim nepravilnim galaksijama zvezde se formiraju i danas, a u nekim galaksijama zvezde nastaju po prvi put od formiranja galaksije.^[3]

Što se tiče sudara galaksija, većina sudara se desila u davnoj prošlosti, mada danas možemo da pratimo proces kolizije (ili pripajanja) Patuljaste eliptične galaksije Strelac i Magelanovih oblaka sa Mlečnim putom. Analiza ovih sudara/pripajanja bi trebalo da pomogne u osvetljavanju prirode tamne materije kao i uslova u ranom svemiru.^[3]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

^ ^a ^b Richard A. Matzner, ur. (2001). Dictionary of Geophysics, Astrophysics and Astronomy (na jeziku: (jezik: engleski)). Boka Raton: CDC Press LLC. ISBN 978-0-8493-2891-6.
^ Logos 2017, str. 288. „On je tvrdio da je takav oblik u sazvežđu Andromeda (M 31) drugi Mlečni put i da sadrži ogroman broj zvezda.".
^ ^a ^b ^v ^g ^d ^đ ^e ^ž ^z ⁱ ^j ^k ^l ^lj ^m ⁿ ^nj ^o ^p ^r ^s ^t ^ć Paul Murdin, ur. (2001). Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics (na jeziku: (jezik: engleski)). Institure of Physics Publishing. str. 2203—2207 str. ISBN 978-0-7503-0440-5.
^ Logos 2017, str. 288. „Kako je video i cefeidu mogao je da napravi procenu da je ona, tj. Andromeda udaljena oko 1.000.000 svetlosnih godina od nas. To je potvrdilo zamisao da je Andromeda galaksija slična Mlečnom putu, a ne oblak gasa u Mlečnom putu. 3 Postalo je jasno da i druge velike magline na nebu mogu biti izvan Mlečnog puta, to jest udaljene galaksije.“.
^ ^a ^b ^v ^g ^d ^đ Patrick Moore (2005). Philip's Atlas of the Universe (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Octopus Publishing Group Ltd. str. 198—199 str. ISBN 978-0-540-08791-4.
^ ^a ^b ^v ^g ^d ^đ ^e ^ž Patrick Moore (2000). The Data Book of Astronomy (na jeziku: (jezik: engleski)). Bristol: IOP Publishing Ltd. str. 308 str. ISBN 978-0-7503-0620-1.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Richard A. Matzner, ur. (2001). Dictionary of Geophysics, Astrophysics and Astronomy (na jeziku: (jezik: engleski)). Boka Raton: CDC Press LLC. ISBN 978-0-8493-2891-6.
Paul Murdin, ur. (2001). Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics (na jeziku: (jezik: engleski)). Institure of Physics Publishing. str. 2203—2207 str. ISBN 978-0-7503-0440-5.
Patrick Moore (2000). The Data Book of Astronomy (na jeziku: (jezik: engleski)). Bristol: IOP Publishing Ltd. str. 308 str. ISBN 978-0-7503-0620-1.
Patrick Moore (2005). Philip's Atlas of the Universe (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Octopus Publishing Group Ltd. str. 198—199 str. ISBN 978-0-540-08791-4.
Logos, Aleksandar A. (2017). Putovanje misli : uvod u potragu za istinom. Beograd.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Shema Lokalne grupe na sajtu Atlas svemira (jezik: engleski)
Lokalna grupa na sajtu Departmana za fiziku Univerziteta Tenesi (jezik: engleski)
Nasine astronomske slike dana — slike članova Lokalne grupe (jezik: engleski)
Lokalna grupa na sajtu Astronet (jezik: ruski)

[dgaa-1] Richard A. Matzner, ur. (2001). Dictionary of Geophysics, Astrophysics and Astronomy (na jeziku: (jezik: engleski)). Boka Raton: CDC Press LLC. ISBN 978-0-8493-2891-6.

[FOOTNOTEЛогос2017288._„Он_је_тврдио_да_је_такав_облик_у_сазвежђу_Андромеда_(М_31)_други_Млечни_пут_и_да_садржи_огроман_број_звезда."-2] Logos 2017, str. 288. „On je tvrdio da je takav oblik u sazvežđu Andromeda (M 31) drugi Mlečni put i da sadrži ogroman broj zvezda.".

[eaa-3] v ^g ^d ^đ ^e ^ž ^z ⁱ ^j ^k ^l ^lj ^m ⁿ ^nj ^o ^p ^r ^s ^t ^ć Paul Murdin, ur. (2001). Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics (na jeziku: (jezik: engleski)). Institure of Physics Publishing. str. 2203—2207 str. ISBN 978-0-7503-0440-5.

[FOOTNOTEЛогос2017288._„Како_је_видео_и_цефеиду_могао_је_да_направи_процену_да_је_она,_тј._Андромеда_удаљена_око_1.000.000_светлосних_година_од_нас._То_је_потврдило_замисао_да_је_Андромеда_галаксија_слична_Млечном_путу,_а_не_облак_гаса_у_Млечном_путу._3_Постало_је_јасно_да_и_друге_велике_маглине_на_небу_могу_бити_изван_Млечног_пута,_то_јест_удаљене_галаксије.“-4] Logos 2017, str. 288. „Kako je video i cefeidu mogao je da napravi procenu da je ona, tj. Andromeda udaljena oko 1.000.000 svetlosnih godina od nas. To je potvrdilo zamisao da je Andromeda galaksija slična Mlečnom putu, a ne oblak gasa u Mlečnom putu. 3 Postalo je jasno da i druge velike magline na nebu mogu biti izvan Mlečnog puta, to jest udaljene galaksije.“.

[moore_atlas-5] v ^g ^d ^đ Patrick Moore (2005). Philip's Atlas of the Universe (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Octopus Publishing Group Ltd. str. 198—199 str. ISBN 978-0-540-08791-4.

[moore_data-6] v ^g ^d ^đ ^e ^ž Patrick Moore (2000). The Data Book of Astronomy (na jeziku: (jezik: engleski)). Bristol: IOP Publishing Ltd. str. 308 str. ISBN 978-0-7503-0620-1.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

p r u Sunčev sistem
Dijagram glavnih objekata u Sunčevom sistemu (dimenzije su otprilike srazmerne, ali udaljenosti nisu) Sunce Merkur Venera Zemlja Mars Cerera Jupiter Saturn Uran Neptun Pluton Haumea Makemake Erida Nastanak i evolucija Sunčevog sistema
Prirodni sateliti	Mesec Prirodni sateliti Marsa Prirodni sateliti Jupitera Prirodni sateliti Saturna Prirodni sateliti Urana Prirodni sateliti Neptuna Prirodni sateliti Plutona Prirodni sateliti Haumee Diznomija (Erida)
Planetarni prstenovi	Jupiterovi prstenovi Saturnovi prstenovi Uranovi prstenovi Neptunovi prstenovi Rejini prstenovi
Ostali objekti	Meteoroidi Planetoidi Asteroidi Glavni asteroidni pojas Kentauri Transneptunov objekt Kojperov pojas Rasejani disk Komete Ortov oblak
Nebeska tela	Zvezda Planeta Dvojna planeta Patuljasta planeta Patuljasti objekti Sunčevog sistema Gasoviti džin Ledeni džin Planetarni sistem
Spiskovi	Spisak objekata Sunčevog sistema Spisak gravitaciono zaobljenih objekata u Sunčevom sistemu Spisak planetoida Spisak šetnji svemirom 1965—1999. Spisak šetnji svemirom 2000—2014. Spisak šetnji svemirom od 2015.
Natkategorije	Sunčev sistem → Lokalni međuzvezdani oblak → Lokalna maglina → Guldov pojas → Orionov krak → Mlečni put → Lokalna grupa galaksija → Lokalno superjato galaksija → Pisces–Cetus Supercluster Complex → Metagalaktika → Svemir
Kategorija Ostava Portal

Normativna kontrola
Međunarodne	VIAF
Državne	Francuska BnF podaci Nemačka Izrael Sjedinjene Države
Ostale	Enciklopedija Britanika IdRef