Pavijan

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Pavijan[1]
Vremenski raspon: rani pleistocen – današnjost
↓
Maslinasti pavijan
Žuti pavijan snimljen u Keniji
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Mammalia
Red: Primates
Podred: Haplorhini
Infrared: Simiiformes
Porodica: Cercopithecidae
Pleme: Papionini
Rod: Papio
Erxleben, 1777
Tipska vrsta
Simia hamadryas
Vrste

Papio hamadryas
Papio papio
Papio anubis
Papio cynocephalus
Papio ursinus

Sinonimi
  • Chaeropitheus Gervais, 1839
  • Comopithecus J. A. Allen, 1925
  • Cynocephalus G. Cuvier and É. Geoffroy, 1795
  • Hamadryas Lesson, 1840 (non Hübner, 1804: preoccupied)

Pavijani ili babuni (lat. Papio) su rod primata iz porodice majmuni Starog sveta (Cercopithecinae). Vrste ovog roda naseljavaju Afriku i Arabiju. Postoji pet vrsta babuna, obično poznatih kao hamedrijas babun, gvinejski pavijan, maslinasti pavijan, žuti pavijan i čakma babun. Svaka vrsta je poreklom iz jednog od pet područja Afrike, a pavijan hamadrijas je poreklom iz dela Arabijskog poluostrva.[2] Pet vrsta pavijana su neki od najvećih nečovekolikih članova reda primata; samo su mandril i dril veći. Ranije su blisko srodni gelada (rod Theropithecus) i dve vrste (mandril i dril) iz roda Mandrillus svrstavani u isti rod, a ovi majmuni Starog sveta se i dalje često nazivaju pavijanima u svakodnevnom govoru. Masa i visna im se razlikuju od vrste do vrste. Gvinejski pavijan je visok 50 cm i teži samo 14kg, dok je najveći Kapski pavijan, koji može dostići 120 cm i težinu od 40kg.

Pavijani se razlikuju u veličini i težini, zavisno od vrste. Najmanji, kinda babun dug je 50 cm i teži samo 14 kg, dok je najveći, čakma babun, dug do 120 cm i teži oko 40 kg. Svi babuni imaju duge njuške nalik psima, teške, snažne vilice s oštrim psećim zubima, dobro postavljenih očiju, gustog krzna, osim na njuškama, kratkih repova i jastučića kože bez dlačica, bez dlaka na isturenim zadnjicama pod nazivom išijumske žuljevitosti koje omogućavaju udobno sedenje. Mužjaci hamadrijas babuna imaju velike bele grive. Babuni imaju seksualni dimorfizam u veličini, boji i/ili razvoju psećih zuba.

Babuni su životinje koje tokom dana borave na tlu, ali noću spavaju na drveću ili na visokim liticama ili kamenju, daleko od grabežljivaca. Nalaze se u otvorenim savanama i šumama širom Afrike. Oni su svaštojedi: uobičajeni izvori hrane su trave, seme, korenje, lišće, kora, razno voće, insekti, ribe, školjke, glodari, ptice, vervet majmuni i male antilope. Njihovi glavni grabežljivci su nilski krokodil, leopardi, lavovi i hijena. Većina babuna živi u hijerarhijskim trupama koje sadrže hareme. Babuni mogu glasovnim razmenama utvrditi kakvi su odnosi dominacije između individua.

Generalno, svaki mužjak se može pariti sa bilo kojom ženkom; redosled parenja mužjaka delom zavisi od njihovog socijalnog ranga. Ženke obično rađaju nakon šestomesečne trudnoće, obično jednog mladunca. Ženke imaju tendenciju da budu primarni skrbnici mladih, iako nekoliko ženki može da deliti dužnosti svih svojih potomaka. Potomci se odbiju od dojenja nakon otprilike godinu dana. Polnu zrelost dostižu sa oko pet do osam godina. Mužjaci napuštaju svoju rodnu grupu, obično pre nego što dostignu polnu zrelost, dok većina ženki ostaje u istoj grupi celi život. Babuni u zatočeništvu žive do 45 godina, dok u divljini u prosjeku imaju između 20 i 30 godina.

Rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]

Žuti pavijan na Malavima
Babi, statua u Luvru.

Babuni naseljavaju gotovo celu Afriku[3]. Pored ljudi, jedini su primati, koji se takođe mogu naći na severoistoku kontinenta, u Egiptu, Etiopiji i Sudanu. Nema ih samo u severozapadnoj Africi i na Madagaskaru[3]. Grivasti pavijan se takođe može naći i u Saudijskoj Arabiji i u Jemenu na Arapskom poluostrvu; ali postoji mogućnost da ga je tu dovelo lokalno stanovništvo[4].

Taksonomija i filogenija[uredi | uredi izvor]

Zvanično postoji pet vrsta u rodu Papio koje se obično priznaju, iako postoje određene nesuglasice u tome da li su zaista vrste ili podvrste[5]. Oni su P. ursinus (kapski pavijan, koji obitava u južnoj Africi[6]), P. papio (zapadni, crveni, ili gvinejski pavijan, koji naseljava zapadnu Afriku[6]), P. hamadryas (grivasti pavijan, može se naći u jugozapadnoj Africi, na Rogu Afrike i u Arabiji[4]), P. anubis (maslinasti pavijan, naseljen je u severno-centralnoj afričkoj savani[7]) i P. cynocephalus (žuti pavijan, u južno-centralnoj i istočnoj Africi[6]). Mnogi autori priznaju P. hamadryas kao vrstu[8], dok sve ostale tretiraju kao podvrste P. cynocephalus i kolektivno ih oslovljavaju kao „savanski pavijani”[9]. Nedavne morfološke i genetičke studije pavijana pokazuju da su grivasti pavijani u bližem srodstvu sa severnim vrstama babuna (poput gvinejskog i maslinastog babuna) u odnosu na južne vrste (žuti i kapski babun)[5][8].

Fosili[uredi | uredi izvor]

Postoji nekoliko poznatih fosilnih vrsta pavijana, od kojih su najpoznatiji Papio ingens (ponekad Dinopithecus ingens). Poznat i kao „veliki pavijan” verovatno je bio veličine gorile i živeo u geološkom periodu pleistocena pre oko 1,7 miliona godina u istočnoj Africi. Pretpostavlja se da su se Papio ingens uglavnom hranili biljkama[10]. Najstariji fosil babuna pripada vrsti Papio angusticeps, čija je delimično očuvana lobanja nađena u južnoafričkoj Malapa pećini 2015.[11], na arheološkom lokalitetu čovekolikog Australopithecus sediba, ovaj fosil je star od 2,026 do 2,36 miliona godina. Ova vrsta je živela pre ili u vreme postojanja najnovijeg zajedničkog pretka živećih vrsta, čija starost je određena prema molekularnom vremenu na 1,8 do 2,2 miliona godina starosti[11].

Vrste[uredi | uredi izvor]

Prema tradicionalnoj klasifikaciji priznato je pet vrsta unutar roda Papio. Neki naučnici[12] smatraju da bi bar još dve forme trebalo priznati kao posebne vrste, to su kinda pavijan (P. cynocephalus kindae) i sivonogi pavijan (P. ursinus griseipes) koji naseljava Zambiju, Bocvanu, Zimbabve, Mozambik, severni deo Južne Afrike. Međutim, sadašnja saznanja o morfološkoj, genetskoj, i različitosti u ponašanju unutar roda Papio su suviše mala da bi bilo konačnog, sveobuhvatnog suda o ovom pitanju.

Pet vrsta pavijana u rodu Papio su:

  • Grivasti pavijan (Papio hamadryas)
  • Gvinejski pavijan (Papio papio)
  • Maslinasti pavijan (Papio anubis)
  • Žuti pavijan (Papio cynocephalus)
    • Centralni žuti pavijan (Papio cynocephalus cynocephalus)
    • Ibean pavijan (Papio cynocephalus ibeanus)
    • Kinda pavijan (Papio cynocephalus kindae)
  • Kapski pavijan (Papio ursinus)
    • Kapski čakma (Papio ursinus ursinus)
    • Sivonogi pavijan (Papio ursinus griseipes)
    • Ruakana čakma (Papio ursinus raucana)
Slika Naučno ime Uobičajeno ime Rasprostranjenje
Papio hamadryas Hamadrijas babun Od Crvenog mora u Eritreji do Etiopije, Džibutija, Somalije, jugozapadne Arabije, u Jemenu i Saudijskoj Arabiji
Papio papio Gvinejski babun Gvineja, Senegal, Gambija, Južna Mauritanija i Zapadni Mali
Papio anubis Maslinasti babun Ekvatorska Afrika
Papio cynocephalus Žuti babun Od Kenije i Tanzanije do Zimbabvea i Bocvane.
Papio ursinus Čakma babun Južna Afrika severno do Angole, Zambije i Mozambika

Mnogi autori razlikuju P. hamadryas kao punu vrstu, ali sve ostale smatraju podvrstama P. cynocephalus i zajednički ih nazivaju „savanskim babuonima”. Ovo stanovništvo se zasniva na argumentu da se pavijan hamedrijas, po ponašanju i fizičkom razlikuje od ostalih vrsta babuna i da odražava zasebnu evolucijsku istoriju. Međutim, nedavna morfološka i genetička ispitivanja roda Papio pokazuju da je hamedrijas prisnije povezan sa severnim vrstama babuna (Gvineja i maslinasti babuni) nego sa južnim vrstama (žutim i čakma babunima).[13][14][15]

Tradionalna klasifikacija u pet oblika verovatno nedovoljno predstavlja varijaciju unutar roda Papio. Neki komentatori[16] tvrde da bi trebalo prepoznati još najmanje dva oblika, uključujući majušnog kinda babuna (Papio cynocephalus kindae) iz Zambije, DR Kongo i Angola, te sivonogog babuna (Papio ursinus griseipes) u Zambiji, Bocvani, Zimbabveu, Mozambiku i severnoj Južnoj Africi. Međutim, sadašnje znanje o morfološkoj, genetičkoj i etološkoj raznolikosti unutar roda Papio je suviše slabo da bi se mogao doneti konačan, sveobuhvatan sud o ovom pitanju.

Filogenija[uredi | uredi izvor]

Filogenija babuna

U 2015. pronađena je najstarija fosilna babuna, od pre dva miliona godina.[17]

Pavijani i ljudi[uredi | uredi izvor]

U egipatskoj mitologiji, Babi je prikazan kao grivasti pavijan i smatra se da je bio sveta životinja. Bio je poznat kao pratilac Teuta, pa se naziva i sveti babun.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Groves, C.P. (2005). „GENUS Papio”. Ur.: Wilson, D.E.; Reeder, D. M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (na jeziku: engleski) (3 izd.). Baltimore: Johns Hopkins University Press. str. 166—167. ISBN 0-801-88221-4. OCLC 62265494. 
  2. ^ „Facts About Baboons”. livescience.com. Pristupljeno 15. 4. 2018. 
  3. ^ a b Barton, R.A. (maj 1992). „Animal Behaviour”. The British Journal of Animal Behaviour. 43 (5): 831—844. 
  4. ^ a b Al-Safadi, Mousa M. (1994). „The Hamadryas Baboon, Papio hamadryas (Linnaeus, 1758) in Yemen (Mammalia: Primates: Ceropthecidae)”. Zoology in the Middle East. 10 (1): 5—16. 
  5. ^ a b Newman TK, Jolly CJ, Rogers J (2004). „Mitochondrial phylogeny and systematics of baboons (Papio)”. American Journal of Physical Anthropology. 124 (1): 17—27. PMID 15085544. doi:10.1002/ajpa.10340. 
  6. ^ a b v Crvena lista (jezik: engleski)
  7. ^ Butynski, T. (2000). „Papio anubis”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2006. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 12. 5. 2006. 
  8. ^ a b Frost SR, Marcus LF, Bookstein FL, Reddy DP, Delson E (2003). „Cranial allometry, phylogeography, and systematics of large-bodied papionins (Primates:Cercopithecinae) inferred from geometric morphometric analysis of landmark data”. Anatomical Record. 275 (2): 1048—1072. PMID 14613306. doi:10.1002/ar.a.10112. 
  9. ^ Wildman DE, Bergman TJ, al-Aghbari A, Sterner KN, Newman TK, Phillips-Conroy JE, Jolly CJ, Disotell TR (2004). „Mitochondrial evidence for the origin of hamadryas baboons.”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 32 (1): 287—296. PMID 15186814. doi:10.1016/j.ympev.2003.12.014. 
  10. ^ Gilbert CC et al. 2015. Papio Cranium from the Hominin-Bearing Site of Malapa: Implications for the Evolution of Modern Baboon Cranial Morphology and South African Plio-Pleistocene Biochronology. PLoS ONE 10 (8): e0133361; . doi:10.1371/journal.pone.0133361.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  11. ^ a b Geggel, Laura (21. 8. 2015). „Skull of Earliest Baboon Discovered”. Live Science. Live Science. Pristupljeno 15. 11. 2016. 
  12. ^ Jolly 1963, str. 24–43
  13. ^ Newman TK, Jolly CJ, Rogers J (2004). „Mitochondrial phylogeny and systematics of baboons (Papio)”. American Journal of Physical Anthropology. 124 (1): 17—27. PMID 15085544. doi:10.1002/ajpa.10340. 
  14. ^ Frost SR, Marcus LF, Bookstein FL, Reddy DP, Delson E (2003). „Cranial allometry, phylogeography, and systematics of large-bodied papionins (Primates:Cercopithecinae) inferred from geometric morphometric analysis of landmark data”. Anatomical Record. 275 (2): 1048—1072. PMID 14613306. doi:10.1002/ar.a.10112 Slobodan pristup. 
  15. ^ Wildman DE, Bergman TJ, al-Aghbari A, Sterner KN, Newman TK, Phillips-Conroy JE, Jolly CJ, Disotell TR (2004). „Mitochondrial evidence for the origin of hamadryas baboons.”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 32 (1): 287—296. PMID 15186814. doi:10.1016/j.ympev.2003.12.014. 
  16. ^ Jolly, CJ (1993). „Species, subspecies, and baboon systematics”. Ur.: WH Kimbel; LB Martin. Species, Species Concepts, and Primate Evolution. New York: Plenum Press. 
  17. ^ Geggel, Laura (21. 8. 2015). „Skull of Earliest Baboon Discovered”. Live Science. Pristupljeno 19. 10. 2017. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Павијан&oldid=27673823”