Pesma

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druge upotrebe pogledajte stranicu Pesma (višeznačna odrednica).
Američka džez pevačica i pesnik Bili Holidej u Njujorku 1947.

Pesma (ijek. pjesma) umetničko je delo u stihovima ili u prozi, u kome se pripoveda i putem stilskih figura izražava emocija. Pesma može biti shvaćena i kao muzička kompozicija. Sadrži delove koji se pevaju, uglavnom reči, tekst pesme, praćen muzičkim instrumentima. Reči pesme su najčešće poetske prirode i rimuju se,[1] ali postoje i pesme sa religioznim sadržajima, kao i one koje predstavljaju slobodnu prozu. Najčešće se pišu za jednog pevača, ali mogu biti i dueti[2] i trija.[3][4] Mogu se podeliti na više načina, u zavisnosti od korišćenog kriterijuma. Npr., mogu se podeliti na umetničke, narodne i popularne pesme.

Pesma, u najširem smislu je pojedinačan (i često samostalan) muzički rad koji je tipično namenjen pevanju ljudskim glasom uz distinktne i fiksne visine tona i obrasce koji koriste zvuk i tišinu i raznolikost formi koje često sadrže ponavljajuće sekcije.[5] Pisane reči kreirane specifično za muziku ili za koje je muzika specifično kreirana, se nazivaju lirikom.[6] Ako je ranije postojeća poema postavljena na komponovanu muziku u klasičnoj kompoziciji to je umetnička pesma.[7][8] Pesme koje se pevaju na ponavljajućim visinama tona bez osobenih kontura i obrazaca koji se podižu i padaju se nazivaju pojanja.[9] Pesme u jednostavnom stilu koje su neformalno naučene se obično nazivaju narodnim pesmama.[10] Pesme koji su komponovane za profesionalne pevače koji prodaju svoje snimke ili žive od izvođenja predstava na masovnom tržištu se nazivaju popularnim pesmama. Te pesme, koje ostaruju široku popularnost, obično komponuju profesionalni pisci pesama, kompozitori i liričari. Umetničke pesme komponuju obučeni klasični kompozitori za koncertna ili recitatorska izvođenja. Pesme se izvode uživo ili snimaju u audio ili video formatu (u nekim slučajevima, pesma može da bude izvođena uživo i simultano snimana). Pesme se mogu javiti u predstavama, muzičkom pozorištu, scenskim emisijama bilo kojeg oblika i unutar opera.

Pesma može da bude za solo pevača, vodećeg pevača podržanog pozadinskim pevačima, duet, trio, ili veći ansambl koji uključuje više glasova koji pevaju u harmoniji, mada se ovaj termin generalno ne koristi za velike klasične muzičke forme uključujući opere i oratorijume, koji koriste termine kao što je arija i recitativ.[11] Pesme sa više od jednog glasa u pevačkim komadima u polifoniji ili harmoniji se smatraju horskim radovima. Pesme se mogu široko podeliti u mnoge različite forme, u zavisnosti od korištenih kriterijuma.

Pesme mogu da budu napisane za jednog ili više pevača da pevaju bez instrumentalne pratnje ili one mogu da budu napisane za izvođenje sa instrumentalnom pratnjom. Korepeticija koja se koristi za pesme zavisi od muzičkog žanra i u klasičnim stilovima, instrukcije za dirigenta su napisane u partituri. Pesme mogu da budu praćene jednim pratećim klavirom ili gitarom, malim orkestrom (npr., džez kvartetom, basso continuo grupom (u slučaju barokne muzike), rok ili pop bendom ili ritmičkom sekcijom) ili čak velikim bendom (za džez pesme) ili orkestrom (za klasične arije). Jedna podela je između „umetničkih pesama”, „pop pesama” i tradicionalne muzike koja obuhvata „narodne pesme” i rane bluz pesme. Drugi uobičajeni metodi kategorizacije su po svrsi (sveta vs sekularna), po stilu (ples, balada, itd.), ili po vremenu porekla (renesansna, savremena, itd.). Pesme mogu da budu naučne ili prenesene „po sluhu” (kao u tradicionalnim narodnim pesmama); sa snimaka ili vodeće strane (u džezu i popu) ili sa detaljne muzičke notacije (u klasičnoj muzici). Neka instrumentalna muzika koja se svira u pevačkom stilu se naziva pesmama, npr., Mendelsonove Pesme bez reči za solo pijano.

Tipovi[uredi | uredi izvor]

Umetničke pesme[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Umetnička pesma

Umetničke pesme su one pesme koje se kreiraju s namerom da ih izvode klasični umetnici, obično uz pratnju klavira ili violine/viole, mada one mogu da budu solo izvođene.[12][13] Umetničke pesme zahtevaju snažnu vokalnu tehniku, razumevanje jezika, dikcije i poezije za tumačenje. Mada takvi pevači mogu isto tako da izvode popularne i narodne pesme na svojim programima, ove karakteristike i upotreba poezije su ono što razlikuju umetničke pesme iz popularnih pesama.[14][15] Umetničke pesme su tradicija u većini evropskih zemalja, kao i u nizu drugih zemlje sa klasičnom muzičkom tradicijom. Zajednice sa nemačkog govornog područja koriste termin umetnička pesma („Kunstlied”) da bi se razlikovale takozvane „ozbiljne” kompozicije od narodnih pesama („Volkslied”).[16][17] Liriku obično pišu pesnici ili liričari, a muziku zasebno komponuju kompozitori. Umetničke pesme mogu da budu komplikovanije u pogledu forme od popularnih ili narodnim pesama, mada mnoge rane pesme ove grupe poput onih koje je pisao Franc Šubert imaju jednostavnu strofičnu formu.[18] Pratnja evropskih umetničkih pesama se smatra važnim delom kompozicije. Neke umetničke pesme su poštovane u toj meri da poprimaju karakteristike vida nacionalne identifikacije.

Umetničke pesme proizlaze iz tradicije pevanja romantičnih ljubavnih pesama,[19][20] često o idealizovanoj ili imaginarnoj osobi, ili su izvedene iz verskih pesmama. Trubaduri i bardovi Evrope započeli su dokumentovanu tradiciju romantičnih pesama, koju sa nastavili Elizabetanski luterani. Neke od najranijih pesama su prisutne u muzici Henrija Persela.[21] Tradicija romantike, ljubavne pesme sa tekućom pratnjom, često u trostrukoj metrici, ušla je u operu u 19. veku i širila se odatle po Evropi. Ona se proširila u popularnu muziku i postala deo njene podloge. Dok romansa obično ima jednostavnu pratnju, umetničke pesme imaju komplikovane, sofisticirane pratnje koje podržavaju, ukrašavaju, ilustruju ili pružaju glasovne kontraste. Ponekad prateći izvođač daje melodiju, dok se vokalista stara o dramaturškim aspektima.

Narodne pesme[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Tradicionalna muzika

Narodne pesme su one pesme koje su često anonimnog porekla (ili su u javnom domenu) i u prošlosti su usmeno prenošene. One često sadrže znatne aspekte nacionalnog ili kulturnog identiteta. Umetničke pesme često pristupaju statusu narodnih pesama kada ljudi zaborave ko je bio autor. Narodne pesme se današnje vreme više se ne prenose usmenim putem, već se koriste uobičajene muzičke partiture). Narodne pesme postoje u skoro svakoj kulturi. Popularne pesme mogu vremenom da postanu narodne pesme istim procesom odvajanja iz njegovog izvora. Narodne pesme su po definiciji više ili manje u javnom domenu, iako postoje mnogi izvođači narodnih pesama koji objavljuju i snimaju originalan materijal zaštićen autorskim pravima. Ova tradicija je dovela i do stila nastupa pevača/tekstopisaca, pri čemu umetnik napiše ispovesnu pesmu[22] ili set ličnih izjava i peva ih uz muziku, najčešće uz gitarsku pratnju.

Narodna (izvorna, etno) muzika je žanr muzike koji je zastupljen u svim delovima sveta. Svaki narod u okviru svoje tradicije neguje svoju tradicionalnu muziku, a svaka od njih predstavlja identitet jednog naroda. Pesma se prožima kroz sve životne aktivnosti, najčešće se peva pri radu ili na okupljanjima. Zahvaljujući globalizaciji, etno muzika je u ekspanziji. Pojavom različitih muzičkih žanrova dolazi do stvaranja brojnih podžanrova, povezivanjem i mešanjem različitih tradicija. Tradicionalna muzika obuhvata više kategorija muzike, od izvornih muzičkih oblika do modernih muzičkih pravaca nadahnutih tradicionalnom muzikom.[23]

Postoji mnogo žanrova popularnih pesama, uključujući sentimentalne ljubavne pesme, balade, humorističke pesme, himne, rok, bluz i pesme duže, i niz drugih komercijalnih žanrova, kao što je hip hop

Zabavna muzika[uredi | uredi izvor]

Zabavna muzika je termin koji podrazumeva grupu muzičkih stilova, a karakterišu je jednostavnije harmonije i melodije koje se lako pamte, kao i tekstovi obično na ljubavne teme.[24][25][26] U Srbiji, u najnovije doba, zabavna muzika ima primesa tzv. folk muzike kao i nekih žanrova popularne muzike, najčešće popa i densa, ali nekad i elektronske muzike i hip-hopa. Ova vrsta muzike je jednostavna i pevljiva i uz nju se može igrati. Pristupačna je velikom broju slušalaca. Dela zabavne muzike žive sa trenutnom publikom i nemaju trajnost koju ima „umetnička muzika“. Jedan hit zamenjuje se drugim.[27][28] Šlager, nastao u prvoj polovini 20. veka, imao je znatan uticaj na zabavnu muziku. Šlageri su popularne vokalne kompozicije sa jednostavnom instrumentalnom pratnjom. Šlageri su bili popularne arije i pesme iz opereta izvođene van muzičke scene.[29] Kasnije nastaju i originalne kompozicije. Otuda i izraz šlager (nemački Schlag-udar), što znači pesma čija melodija brzo, „na prepad“, osvaja ljubitelje zabavne muzike, pretežno omladinu. Poseban uticaj na zabavnu muziku izvršili su šansone, jednostavne pjesme ljubavnog sadržaja uz instrumentalnu pratnju, francuskog porekla, koja potiče još iz 11. veka. Među najpoznatijim šansonjerima druge polovine 20. veka su Edit Pijaf, Šarl Aznavur, Iv Montan, Žilber Beko.

Pesma u istoriji i kulturi čovečanstva[uredi | uredi izvor]

Narodna forma pesme nesumnjivo je najstarija, jer u njoj, s jedne strane, određeni formalni elementi pesničke kreativnosti - epovi, lirika i drama - još nisu istaknuti, nisu razdvojeni u posebne kategorije, s druge - muzika je i dalje u bliskoj vezi sa orkestrom i poezijom. Razvoj ovog konglomerata i alokacije posebno poetskih elemenata iz nje je predmet istorijske poetike pesme.[30][31][32] Nauka nema uvek dovoljno materijala na ovom području. Od drevnih pesama do današnjeg vremena je dospela samo mala disjecta membra, na osnovu koje se mora rekonstruisati rad. Broj preživelih tekstova, u poređenju sa nestalim bez traga, izuzetno je zanemarljiv. Direktne informacije dobijene od njih, međutim, mogu biti proširene i dopunjene na dva načina:

  • Upoređujući ih sa svedočanstvom pisaca. Međutim ovaj pristup nije izdašan u detaljnijem razjašnjavanju karaktera (gde tekstovi uopšte nisu sačuvani, ovaj metod je često osnovna u analizi jedne ili druge kategorije pesama), i
  • Upoređivanjem drevnih materijala sa živućom narodnom pesmom, koja očuvava mnoge od starih tradicije. Poetika koristi oba načina istraživanja, direktna i indirektna.[33] Uz njihovu pomoć, bilo je moguće obnoviti unutrašnju istoriju pesme, barem u osnovnim terminima.[34]

U najudaljenijoj eri, pesma je bila strana idejnim umetničkim zadacima koje ona sada ostvaruje. Ona je predstavljala jedan od najosnovnijih aspekata drevnih obreda, i u početku je zadovoljavala samo jednu praktičnu potrebu. Vremenom je došlo do formiranja estetskog elementa, a pesma se pretvorila u umetničko delo.[35] Ceremonijalni aspekt odredio je unutrašnji sadržaj i oblik pesme. Njin sadržaj je bio religiozan, a ne uvek svešten po karakteru i konstrukciji, što je zavisilo od svojstava trenutka pevanja (slično različitim karakterima grčkog Dionizija). Motivi najstarijih pesama bili su izuzetno jednostavni. Na primer, neke od svetih himni primitivnih plemena sastoje se od samo dve ili tri fraze, neprekidno ponovljene, sa manjim promenama. Jednostavnost sadržaja odgovara jednostavnosti izvršenja. Primitivna pesma obično je pevala u horu. Od izvođača nije očekivan umetnički izražaj: centar gravitacije drevne pesme leži u njenom tekstu, koji je vrlo jednostavan.[34]

Ponekad, u zavisnosti od sadržaja, uz naglašavanje dijalektičkog trenutka, umesto jednog hora, postojala su dva - okolnosti koje su se incidentno mogle javiti usled toga što su muškarci i žene učestvovali u pevanju. Antifonizam,[36][37] stoga, nije mogao da zavisi od sadržaja pesme. Obe vrste izvršenja pronalaze svoju stvarnu potvrdu u psalmima Jevreja, u drevnim himnama itd. Izvođenje pesme sa dva hora igra izuzetno važnu ulogu u konstrukciji samog teksta: ovaj pristup objašnjava fenomen paralelizma, jednog od osnovnih principa izgradnje drevne pesme. Dva hora ili poluhora su pevala; drugi je odgovorio prvom sinonimnom, metrički konstruisanom celinom, sledeći deo prethodnog napeva. Paralelizam nije imao ritmičko značenje, koje mu se ponekad pripisuje. Svaki član je ritmički izgrađen; stoga ritam nije u isti celim tokom. Zbirka ideja i slika u drevnoj pesmi je minimalna. Opisani paralelizam se nalazi u pesmama najrazličitijeg porekla. On se može naći kod Egipćana, Hindusa, Jevreja, Asiraca, Slovena i drugim drevnim i novim narodima.[34]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Iturat, Isidro (2010). Poetics. Brazil: Indrisos.com. Arhivirano iz originala 7. 11. 2014. g. Pristupljeno 18. 11. 2018. 
  2. ^ Tilmouth, Michael. „Duet”. Grove Music Online. Pristupljeno 12. 10. 2014. 
  3. ^ McClymonds, Marita P., Elisabeth Cook, and Julian Budden. 1992. "Trio [terzet]". The New Grove Dictionary of Opera, 4 vols., edited by Stanley Sadie. London: Macmillan Press Limited. ISBN 9780935859928. ISBN 9780333485521. ISBN 9780333734322. ISBN 9781561592289.
  4. ^ Schwandt, Erich. 2001. "Trio". The New Grove Dictionary of Music and Musicians, second edition, edited by Stanley Sadie and John Tyrrell. London: Macmillan Publishers.
  5. ^ White 1976, str. 53–54.
  6. ^ Miller 1996, str. 12.
  7. ^ Meister 1980, str. 11–17
  8. ^ Kimball, Introduction, p. xiii
  9. ^ Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Chant”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 5 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 846. 
  10. ^ Ruehl, Kim. „Folk Music”. About.com definition. Архивирано из оригинала 22. 11. 2016. г. Приступљено 18. 8. 2011. 
  11. ^ Luise Eitel Peake. "Song". The New Grove Dictionary of Music and Musicians, sixth edition, 20 vols., edited by Stanley Sadie, Vol. 17: 510–23. London: Macmillan Publishers; New York: Grove's Dictionaries. 1980. ISBN 978-1-56159-174-9.
  12. ^ Kimball, Carol (2006), Song: A Guide to Art Song Style and Literature, revised edition, Milwaukee, Wisconsin: Hal Leonard, ISBN 978-1-4234-1280-9 
  13. ^ Meister, Barbara (1980), An Introduction to the Art Song, New York, New York: Taplinger, ISBN 978-0-8008-8032-3 
  14. ^ Marcello Sorce Keller (1984), "The Problem of Classification in Folksong Research: a Short History", Folklore, XCV, no. 1, 100- 104.
  15. ^ Jean Nicolas De Surmont (2017), From vocal poetry to song, toward a Theory of Song Obects" with a foreword by Geoff Stahl, Stuttgart, Ibidem.
  16. ^ Duckworth, William (10. 1. 2012). A Creative Approach to Music Fundamentals. Cengage Learning. str. 319. ISBN 9780840029997. 
  17. ^ Pen, Ronald (1991). Schaum's Outline of Introduction To Music. McGraw Hill Professional. str. 96. ISBN 9780070380684. 
  18. ^ Tilmouth, Michael (1980), „Strophic”, Ur.: Sadie, Stanley, The New Grove Dictionary of Music and Musicians, 18, London: Macmillan Press, str. 292—293, ISBN 978-0-333-23111-1 
  19. ^ Stevens, John (1979). Music & Poetry in the Early Tudor Court. New York: Cambridge University Press. 
  20. ^ Newman, F. X. (1968). The Meaning of Courtly Love. Albany: State University of New York. 
  21. ^ Runciman, John F. (1909). Purcell. London: George Bell & Sons. OCLC 5690003
  22. ^ . Confessional poetry is the poetry of the personal or "I." Postmodernist Poetry: a Movement or an Indulgence? Arhivirano 2014-07-14 na sajtu Wayback Machine, by Peter R. Jacoby
  23. ^ „Srpska tradicionalna muzika”. Arhivirano iz originala 18. 11. 2018. g. Pristupljeno 18. 11. 2018. 
  24. ^ Popular Music. (2015). Funk & Wagnalls New World dedicace l fadda Aloumari et Hamane Encyclopedia
  25. ^ Middleton, Richard; Manuel, Peter (2001). „Popular Music”. Grove Music Online. Oxford Index. ISBN 9781561592630. 
  26. ^ „Definition of "popular music" | Collins English Dictionary”. www.collinsdictionary.com. Pristupljeno 15. 11. 2015. 
  27. ^ Lashua 2014, str. 19
  28. ^ Furlong 2013, str. 237
  29. ^ Grout & Williams 2013, str. 378 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFGroutWilliams2013 (help)
  30. ^ Ira Stig Bhaskar (2004), "Historical Poetics, Narrative, and Interpretation" in A Companion to Film Theory (eds. Toby Miller & Robert Stan). Malden, MA: Blackwell Publishing, p. 387
  31. ^ Bhaskar's article is a critical account of historical poetics.
  32. ^ Henry Jenkins (1989), "Historical Poetics" in Approaches to Popular Film (ed. Joanne Hollows and Mark Jankovich). Manchester: Manchester University Press, p. 100
  33. ^ Gérard Genette (2005), Essays In Aesthetics, Volume 4, p.14
  34. ^ a b v Šišmarёv, V. F. (1890). Pesnя, kak яvlenie literaturnoe - Эnciklopedičeskiй slovarь Brokgauza i Efrona. 86. 
  35. ^ White, John D. (1976). The Analysis of Music. Prentice-Hall. str. 53-54. ISBN 978-0-13-033233-2. 
  36. ^ E. Foley and M. Paul, Worship music: a concise dictionary . . Liturgical Press. 2000. pp. 18. 
  37. ^ J. McKinnon, Music in early Christian literature (Cambridge University Press, 1989), p. 10.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Lashua, Brett (2014). Sounds and the City: Popular Music, Place and Globalization. Basingstoke: Palgrave Macmillan. str. 19. ISBN 9781137283115. 
  • Furlong, Andy (2013). Youth Studies: An Introduction. London: Routledge. str. 237. ISBN 9780203862094. 
  • Grout, Donald Jay; Williams, Hermine Weigel (2013). A Short History of Opera. Columbia University Press. str. 378. ISBN 978-0-231-50772-1. Pristupljeno 2. 5. 2015.  Nepoznati parametar |name-list-style= ignorisan (pomoć)
  • Šišmarёv, V. F. (1890). Pesnя, kak яvlenie literaturnoe - Эnciklopedičeskiй slovarь Brokgauza i Efrona. 86. 
  • Grout, Donald Jay; Williams, Hermine Weigel (2013). A Short History of Opera. Columbia University Press. str. 378. ISBN 978-0-231-50772-1. Pristupljeno 2. 5. 2015.  Nepoznati parametar |name-list-style= ignorisan (pomoć)
  • Newman, F. X. (1968). The Meaning of Courtly Love. Albany: State University of New York. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Песма&oldid=27664477”