Pirit
| Pirit | |
|---|---|
 Pirit, Muzej stena i minerala, Rudarsko-geološki fakultet, Beograd | |
| Kategorija | Mineral |
| Kristalne sisteme | teseralna |
| Identifikacija | |
| Prelom | neravan do školjkast |
| Tvrdoća po Mosu | 6 |
| Ogreb | crna |
| Gustina | 4,92-5,01 g/cm³ |
Pirit je mineral iz grupe sulfida, hemijske formule FeS2. Kristališe teseralno - parahemiedrijski. Javlja se u obliku kristala različite veličine. Njegovi kristali najčešće imaju oblik heksaedra. Takođe se javlja, mada u ređem broju slučajeva, i u obliku masivnih i zrnastih agregata.[1][2]
Fizička svojstva[uredi | uredi izvor]
Pirit je zlatnožute boje i crnog ogreba. Neprovidan je, neprozračan i metalične sjajnosti. Prelom pirita je neravan do školjkast. U većini slučajeva cepljivost nije prisutna. Tvrdina pirita je 6 po Mosovoj skali. Specifična masa iznosi 4,92—5,01 g/cm³.[3][4]
Postanak i parageneza[uredi | uredi izvor]
Nastanak pirita najčešće je povezan sa hidrotermalnim procesima u Zemljinoj kori, pri čemu obrazuje piritske žice i mineralizacije. Značajne količine pirita nastaju prilikom obrazovanja bakarnih, olovnih i cinkanih ležišta.
Pirit može postati i kontaktno metasomatskim procesima u skarnovima. U tom slučaju pirit se nalazi u paragenezi sa drugim sulfidima i kontaktnim silikatima.
Pirit može nastati i sedimentnim procesima u redukcionim uslovima (najčešće glina i ugalj).
Pojavni oblik pirita može biti u vidu impregnacije, i tada je on akcesoran mineral u magmatskim stenama kiselog karaktera, kao i u pegmatitu.
Rasprostranjenje i primena[uredi | uredi izvor]
Pirit je rasprostranjen mineral i pratilac skoro svih sulfidnih mineralizacija. Koristi se za dobijanje sumporne kiseline i srebra, ako ga sadrži u povišenim količinama. Najčešće se nalazi u Peruu, u Južnoj Americi.
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
-
Pirit iz Španije
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Mineralogija. Beograd: Rudarsko-geološki fakultet. 2003.
|first1=zahteva|last1=u Authors list (pomoć) - ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
- ^ Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
- ^ Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Mineralogija. Beograd: Rudarsko-geološki fakultet. 2003.
|first1=zahteva|last1=u Authors list (pomoć)
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
