Prava LGBT+ osoba u Evropi

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Status istopolnih zajednica u Evropi.
  Istopolni brak
  Registrovana partnerstva
  Neregistrovane kohabitacije
  Ograničeno priznavanje gej brakova registrovanih u drugim zemljama
  Ne priznaju se ili nepoznat status
  Brak ustavno zabranjen

Uprkos značajnim razlikama koje postoje među zemljama po pitanju vidljivosti LGBT zajednice i garantovanja prava LGBT osoba, Evropa se može smatrati najinkluzivnijim kontinentom kada su gej, lezbijke, biseksaulne i transrodne osobe u pitanju. Od 29 država koje su priznale istopolne brakove čak 16 se nalazi u Evropi.[1] Pored toga, 13 evropskih zemalja priznaje neki od oblika istopolnih zajednica, koji u manjoj ili većoj meri garantuju prava koja su garantovana brakom. Homoseksualni odnosi su legalni u svim državama Evrope, a velika većina zemalja ima zakone za borbu protiv diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije ili rodnog identiteta.

Zakoni[uredi | uredi izvor]

Istopolni odnosi su legalni u celoj Evropi. Turska Republika Severni Kipar je poslednja evropska teritorija (TRSK nije međunarodno priznata nezavisna država) koja je legalizovala homoseksualnost izmenom Krivičnog zakona koji stupa na snagu 1.1.2009. Aktuelna politička i zakonska pitanja koja se danas pokreću u najvećem broju evropskih država su antidiskriminacioni zakoni, istopolna partnerstva i brakovi i usvajanje dece od strane istopolnih parova.

Istopolna partnerstva[uredi | uredi izvor]

Istopolna partnerstva su zakonski priznata u većini zapadno- i severnoevropskih zemalja. Prva zemlja koja je donela zakon o registrovanom partnerstvu bila je Danska, 1989. godine. Danska je ujedno i prva zemlja u svetu koja je donela ovakav zakon. Njen primer su uskoro počele da slede i druge skandinavske i zapadnoevropske zemlje, koje su donosile zakone o različitim oblicima istopolnih zajednica koje u manjoj ili većoj meri garantuju ista prava koja su garantovana brakom.

Društveni odnos[uredi | uredi izvor]

Javno mnenje[uredi | uredi izvor]

Javno mnenje po pitanju prava LGBT osoba, kao i prihvatanja LGBT osoba u javnosti se veoma razlikuje između različitih delova Evrope. Zapadna i Severna Evropa su najliberalnije po ovom pitanju. Velika većina zemalja u ovim regionima zakonski priznaje istopolne zajednice i sve zemlje, osim jedne, zabranjuju diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije. Južna Evropa je nešto zatvorenija po ovom pitanju, ali je liberalnija od istočne, koja se još uvek oporavlja od uticaja doskorašnjih komunističkih uređenja i pod jakim je uticajem Katoličke ili Pravoslavne crkve.

Prema istraživanjima koje je sproveo Pew Research Center, 2002. godine, većina u zapadnoevropskim zemljama smatra da LGBT osobe treba da budu prihvaćene u društvu, dok se u takvom stavu protivi većina u državama kao što su Rusija, Poljska i Ukrajina [2]. Istraživanje koje je 2006. sproveo Eurobarometer na 30.000 stanovnika Evropske unije pokazuje podeljenost EU-a oko pitanja istopolnih brakova. Podršku istopolnim brakovima daje većina građana i građanki Holandije (82%), Švedske (71%), Danske (69%), Luksemburg a (58%), Španije (56%), Nemačke (52%) i Češke (52%). U svim ostalim državama, među kojima je najveći broj novih članica Evropske unije, procenat onih koji podržavaju istopolne brakove je ispod 50%: Rumunija (11%), Letonija (12%), Kipar (14%), Bugarska (15%), Grčka (15%), Poljska (17%), Litvanija (17%) i Malta (18%)[3]. Usvajanje dece od strane istopolnih parova ima većinsku podršku samo u dve države: u Holandiji (69%) iu Švedskoj (51%), dok najmanje podrške dolazi iz Poljske i sa Malte (7%)[3]. Istraživanje sprovedeno u Hrvatskoj krajem 2013. pokazalo je da 59% građana podržava inicijativu da da se brak Ustavom definiše kao zajednica muškarca i žene, dok ih 31% inicijativu ne podržava. [4]

Istraživanje Gallup grupe iz 2003. godine pokazuje da žene, mlađa populacija, kao i oni sa višim obrazovanjem pružaju više podrške pitanjima kao što su istopolni brakovi i usvajanje dece od strane istopolnih parova[5].

Pregled zakonskog statusa[uredi | uredi izvor]

Južna Evropa[uredi | uredi izvor]

Država Istopolni odnosi Istopolne zajednice Istopolni brakovi Usvajanje dece Vojska Zabrana diskriminacije
(Seksualna orijentacija) 		Promena zvaničnog pola
 Grčka
Vidi dalje: LGBT u Grčkoj 		Legalni od 1951.
+ potpisanaUN dekl. Da 		Legalni od 2015 Da Ne Ne Označeno kao mentalno bolesni. M2F označene kao gej. Zabranjeni neki oblici diskriminacije. Da Da Da
 Italija
Vidi dalje: LGBT u Italiji 		Legalni od 1890.
+ potpisana UN dekl. Da 		Ne Ne Mogu da usvajaju samo venčani parovi Da Da Zabranjeni neki oblici diskriminacije Da Da Da
 Kipar
Vidi dalje: LGBT na Kipru 		Legalni od 1998.
+ potpisana UN dekl. Da 		Legalni od 2015 Da Ne Ne Da Da Zabranjeni neki oblici diskriminacije Da Nepoznato
 Malta
Vidi dalje: LGBT na Malti 		Legalni od 1973.
+ potpisana UN dekl. Da 		Legalni od 2014 Da Ne Legalni od 2014 Da Da Da Zabranjeni neki oblici diskriminacije Da Da Da
 Portugalija
Vidi dalje: LGBT u Portugalu 		Legalni od 1983.[6]
+ potpisana UN dekl. Da 		od 2001.[7]
Vidi dalje: Istopolna zajednica Da 		od 2010.[8]
Vidi dalje: Istopolni brak Da 		Legalni od 2016 Da Da Da Zabranjen svaki oblik diskriminacije Da Da Da
 San Marino
Vidi dalje: LGBT u San Marinu 		Legalni od 2001.[9]
+ potpisana UN dekl. Da 		Ne Ne Ne Nepoznato Zabranjeni neki oblici diskriminacije Da Nepoznato
 Španija
Vidi dalje: LGBT u Španiji 		Legalni od 1979.
+ potpisana UN dekl. Da 		od 1998.
Vidi dalje: Istopolna zajednica Da 		od 2005.[10]
Vidi dalje: Istopolni brak Da 		Da Da Da Da Zabranjen svaki oblik diskriminacije Da Da Da
 Turska
Vidi dalje: LGBT u Turskoj 		Nikada nisu bili zabranjeni[11] Da Ne Ne Ne Ne Marta, 2010. sastavljena komisija za pisanje antidiskriminacionog zakona koji bi uključio seksualnu orijentaciju[12] Da Da


Istočna Evropa[uredi | uredi izvor]

Država Istopolni odnosi Istopolne zajednice Istopolni brakovi Usvajanje dece Vojska Zabrana diskriminacije
(Seksualna orijentacija) 		Promena zvaničnog pola
 Albanija
Vidi dalje: LGBT u Albaniji 		Legalni od 1995
+ potpisana UN dekl. Da 		Ne Ne Ne Da Da Zabranjen svaki oblik diskriminacije.[13] Da Da Da
 Crna Gora
Vidi dalje: LGBT u Crnoj Gori 		Legalni od 1977
+ potpisana UN dekl. Da 		Ne Ustavna zabrana Ne Da Da Zabranjeni svi oblici diskriminacije. Da Da Da
 Češka
Vidi dalje: LGBT u Češkoj 		Legalni od 1962
+ potpisana UN dekl. Da 		od 2006.
Vidi dalje: Istopolna zajednica Da 		Ne Ne Da Da Zabranjeni neki oblici diskriminacije. Da Da Da
 Belorusija
Vidi dalje: LGBT u Belorusiji 		Legalni od 1994. Da Ne Ne Ne Ne Ne Nepoznato
 Bosna i Hercegovina
Vidi dalje: LGBT u BiH 		Legalni od 1996; od 1998. u Republici Srpskoj
+ potpisana UN dekl. Da 		Ne Ne Ne Da Da Zabranjeni neki oblici diskriminacije. Da Nepoznato
 Bugarska
Vidi dalje: LGBT u Bugarskoj 		Legalni od 1968.
+ potpisana UN dekl. Da 		Ne Ustavna zabrana Ne Da Da Zabranjeni neki oblici diskriminacije. Da Nepoznato
 Hrvatska
Vidi dalje: LGBT u Hrvatskoj 		Legalni od 1977.
+ potpisana UN dekl. Da 		od 2003.
Vidi dalje: Životno partnerstvo od 2014. Da 		Ustavna zabrana od 2013. Ne Da Da Zabranjeni svi oblici diskriminacije. Da Da Da
 Letonija
Vidi dalje: LGBT u Letoniji 		Legalni od 1992.
+ potpisana UN dekl. Da 		Ne Ustavna zabrana od 2006. Samo venčani parovi mogu da usvajaju. Da Da Zabranjeni neki oblici diskriminacije. Da Nepoznato
 Litvanija
Vidi dalje: LGBT u Litvaniji 		Legalni od 1993.
+ potpisana UN dekl. Da 		Ne Ustavna zabrana od 1992. Samo venčani parovi mogu da usvajaju. Da Da Zabranjeni neki oblici diskriminacije. Da Nepoznato
 Mađarska
Vidi dalje: LGBT u Mađarskoj 		Legalni od 1962.
+ potpisana UN dekl. Da 		neregistrovana kohabitacija od 1996,
registrovano partnerstvo od 2009.
Vidi dalje: Istopolna zajednica Da 		Ne Ne Da Da Zabranjeni neki oblici diskriminacije. Da Nepoznato
 Severna Makedonija
Vidi dalje: LGBT u Makedoniji 		Legalni od 1996.
+ potpisana UN dekl. Da 		Ne Ne Ne Da Da Zabranjeni neki oblici diskriminacije. Da Nepoznato
 Moldavija
Vidi dalje: LGBT u Moldaviji 		Legalni od 1995. Da Ne Ustavna zabrana Ne Da Da Ne Nepoznato
 Poljska
Vidi dalje: LGBT u Poljskoj 		Legalni od 1932.
+ potpisana UN dekl. Da 		Ne Ustavna zabrana Ne Da Da Zabranjeni neki oblici diskriminacije. Da Da Da
 Rumunija
Vidi dalje: LGBT u Rumuniji 		Legalni od 1996.
+ potpisana UN dekl. Da 		Ne Ne Ne Da Zabranjeni svi oblici diskriminacije. Da Da Da
 Rusija
Vidi dalje: LGBT u Rusiji 		Legalni od 1993.[14] Da Ne Ne Ne Da Da Ne Da Da
 Slovačka
Vidi dalje: LGBT u Slovačkoj 		Legalni od 1962.
+ potpisana UN dekl. Da 		Ne Ne Ne Da Da Zabranjeni neki oblici diskriminacije. Da Nepoznato
 Slovenija
Vidi dalje: LGBT u Sloveniji 		Legalni od 1977.
+ potpisana UN dekl. Da 		od 2006.
Vidi dalje: Istopolne zajednice Da 		Da Da Da Da Da Da Zabranjeni svi oblici diskriminacije. Da Da Da
 Srbija
Vidi dalje: LGBT u Srbiji 		Legalni od 1994.
+ potpisana UN dekl. Da 		Ne Ustavna zabrana Ne Da Da Zabranjeni svi oblici diskriminacije. Da Da
 Ukrajina
Vidi dalje: LGBT u Ukrajini 		Legalni od 1991. Da Ne Ustavna zabrana Ne Da Da Zabranjeni neki oblici diskriminacije. Da Da Da


Severna Evropa[uredi | uredi izvor]

Država Istopolni odnosi Istopolne zajednice Istopolni brakovi Usvajanje dece Vojska Zabrana diskriminacije (seksualna orijentacija) Promena zvaničnog pola
 Danska
Vidi dalje: LGBT u Danskoj 		Legalni od 1933.
+ potpisana UN dekl. Da 		od 1989.
Vidi dalje: Istopolne zajednice Da 		od 2012. Da Samo u registrovanoj zajednici i samo decu partnera/ke Da Da Da Zabranjeni neki oblici diskriminacije. Da Da Da
 Estonija
Vidi dalje: LGBT u Estoniji 		Legalni od 1992.
+ potpisana UN dekl. Da 		Legalni od 2016. Da Ne Ne Da Da Zabranjeni neki oblici diskriminacije. Da Nepoznato
 Finska
Vidi dalje: LGBT u Finskoj 		Legalni od 1971.
+ potpisana UN dekl. Da 		od 2002.Vidi dalje: Istopolna zajednica Da Ne Ne Da Da Zabranjeni neki oblici diskriminacije. Da Da Da
 Irska Irska
Vidi dalje: LGBT u Irskoj 		Legalni od 1993.
+ potpisana UN dekl. Da 		Legalni od 2011. Da Legalni od 2015. Da Legalni od 2015. Da Da Da Zabranjeni neki oblici diskriminacije. Da Legalni od 2015. Da
 Island
Vidi dalje: LGBT na Islandu 		Legalni od 1940.
+ potpisana UN dekl. Da 		od 1996.
Vidi dalje: Istopolne zajednice 		od 2010.[15]
Vidi dalje: Istopolni brak Da 		Samo u registrovanim zajednicama Da Nema vojsku Zabranjeni neki oblici diskriminacije. Da Da Da
 Norveška
Vidi dalje: LGBT u Norveškoj 		Legalni od 1972.
+ potpisana UN dekl. Da 		od 1993.
Vidi dalje: Istopolne zajednice Da 		od 2009.
Vidi dalje: Istopolni brak Da 		Da Da Da Da Zabranjeni neki oblici diskriminacije. Da Da Da
 Ostrvo Men
Vidi dalje: LGBT na Otoku Man 		Legalni od 1994. Da Šablon:Da-ne Ne Da Da UK zaduženo za odbranu Da Zabranjeni neki oblici diskriminacije. Da Da Da
 Švedska
Vidi dalje: Položaj LGBT osoba u Švedskoj 		Legalni od 1944.[16]
+ potpisana UN dekl. Da 		od 1995.
Vidi dalje: Istopolne zajednice Da 		od 2009.[17]
Vidi dalje: Istopolni brak Da 		Da Da Da Da Zabranjeni svi oblici diskriminacije. Da Da Da
 Velika Britanija
Vidi dalje: LGBT u UK 		Legalni 1967 u Engleskoj i Velsu; od 1980 u Škotskoj i 1982. u Severnoj Irskoj
+ potpisana UN dekl. Da 		od 2005.
Vidi dalje: Istopolne zajednice Da 		od 2014. Da Da Da Da Da Zabranjeni neki oblici diskriminacije. Da Da Da


Zapadna Evropa[uredi | uredi izvor]

Država Istopolni odnosi Istopolne zajednice Istopolni brakovi Usvajanje dece Vojska Zabrana diskriminacije (seksualna orijentacija) Promena zvaničnog pola
 Austrija
Vidi dalje:LGBT u Austriji 		Legalni od 1971.
+ potpisana UN dekl. Da 		od 2010.
Vidi dalje: Istopolne zajednice 		Ne od 2016. Da Da Da Zabranjeni neki oblici diskriminacije. Da Da Da
 Belgija
Vidi dalje: LGBT u Belgiji 		Legalni od 1795.
+ potpisana UN dekl. Da 		od 2000.
Vidi dalje: Istopolna zajednica Da 		od 2003.
Vidi dalje: Istopolni brak Da 		od 2006. Da Da Da Zabranjeni svi oblici diskriminacije. Da Da Da
 Francuska
Vidi dalje: LGBT u Francuskoj 		Legalni od 1791.
+ potpisana UN dekl. Da 		od 1999.
Vidi dalje: Istopolna zajednica Da 		od 2013. Da od 2013. Da Da Da Zabranjeni neki oblici diskriminacije. Da Da Da
Holandija Holandija
Vidi dalje: LGBT u Holandiji 		Legalni od 1811.
+ potpisana UN dekl. Da 		od 1998.
Vidi dalje: Istopolne zajednice Da 		od 2001.
Vidi dalje: Istopolni brakovi Da 		Da Da Da Da Zabranjeni svi oblici diskriminacije. Da Da Da
 Lihtenštajn
Vidi dalje:LGBT u Lihtenštajnu 		Legalni od 1989.
+ potpisana UN dekl. Da 		Legalni od 2011.} Da Ne Ne Nema vojsku Ne Nepoznato
 Luksemburg
Vidi dalje: LGBT u Luksemburgu 		Legalni od 1795.
+ potpisana UN dekl. Da 		od 2004.
Vidi dalje: Istopolne zajednice Da 		Legalni od 2015 Da Legalni od 2015. Da Da Da Zabranjeni neki oblici diskriminacije. Da Nepoznato
 Monako
Vidi dalje: LGBT u Monaku 		Legalni od 1793. Da Ne Ne Ne Francuska zadužena za odbranu Ne Nepoznato
 Njemačka
Vidi dalje: LGBT u Nemačkoj i LGBT istorija 		Legalni od 1969 u Zapadnoj Nemačkoj, od 1968. uIstočnoj Nemačkoj
+ potpisana UN dekl. Da 		od 2001.
Vidi dalje: Istopolne zajednice Da 		Ne Samo decu partnera/ke Da Da Da Zabranjeni neki oblici diskriminacije. Da Da Da
  Švajcarska
Vidi dalje: LGBT u Švajcarskoj 		Legalni od 1942.
+ potpisana UN dekl. Da 		od 2007.
Vidi dalje: Istopolne zajednice Da 		Ne Partneri/ke moraju pružati vaspitnu i finansiju podršku biološkoj deci svojih partnera/ki. Da Da Zabranjeni neki oblici diskriminacije. Da Da Da

LGBT događaji[uredi | uredi izvor]

Dalje: Spisak LGBT manifestacija

U Evropi se održava stotinak različitih godišnjih manifestacija koje za cilj imaju povećanje vidljivosti LGBT osoba i pitanja poštovanja LGBT prava. U većini država se godišnje organizuje bar 1 parada ponosa LGBT osoba, dok se u nekim državama organizuje i više njih u različitim gradovima. Najznačajnije parade ponosa održavaju se u velikim evropskim centrima, kao što su Berlin (Christopher Street Day), Keln (Cologne Pride), Amsterdam (Amsterdam Gay Pride), London (Prajd London), Pariz (Pariz Prajd) i dr. Takođe, godišnje se organizuje i Europride, kao centralna evropska proslava ponosa LGBT osoba, koja se održava u različitim evropskim gradovima. Kao panevropsko LGBT sportsko takmičenje, organizuju se Eurogames, koje takođe menjaju mesto održavanja svake godine.

Eurogejms[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Eurogames

Eurogames organizuje Evropska gej i lezbijska sportska federacija svake godine, osim u godinama kada se održavaju Gay Games. Zvanično postoje Big EuroGames, koje se organizuju u godinama kada se dešavaju Olimpijske igre, dok se male EuroGames organizuju ostalih godina, kada je broj učesnika i učenica ograničen na 1500 i kada se organizuju takmičenja iz samo 7 disciplina. Ovakav Fromat se polako menja jer u poslednjim godinama raste interesovanje za ova dešavanja, pa time i broj učesnika i učesnica, kao i sportskih disciplina. Glavni razlog za organizovanje ovakvih takmičenja je homofobija i diskriminacija u sportskim savezima.

Europrajd[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Europride

Europride je međunarodna proslava Dana ponosa LGBT osoba. Organizaciju Europridea na sebe uzimaju veliki evropski gradovi sa razvijenom LGBT zajednicom. Prvi Europride organizovan je u London u, 1992. godine sa oko 100.000 učesnika i učesnica. Popularnost ovog događaja od tada raste, tako da je na Europride u Keln u, 2002. godine učešće uzelo više od jedne miliona ljudi. Cela proslava traje oko nedelju dana, kada se organizuje umetnički, kulturni, sportski i politički program u okolini grada-domaćina, a kulminira za vikend kada se održava karneval sa povorkom kroz centralne ulice grada i zabavnim, muzičkim programom, specijalnim klupskim zabavama i noćnim bdenjem posvećenim žrtvama AIDS-a.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Marriage Equality Around the World”. januar 2021. 
  2. ^ „Views of a Changing World 2003”. The Pew Research Center. Pristupljeno 23.09.  Nepoznati parametar |accessyear= ignorisan [|access-date= se preporučuje] (pomoć); Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date= (pomoć)
  3. ^ a b „Eight EU Countries Back Same-Sex Marriage”. Angus Reid Global Monitor : Polls & Research. Arhivirano iz originala 5. 09. 2008. g. Pristupljeno 29 January.  Nepoznati parametar |accessyear= ignorisan [|access-date= se preporučuje] (pomoć); Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date= (pomoć)
  4. ^ Anketa za HRT: 59 posto građana ZA promjenu Ustava > Slobodna Dalmacija
  5. ^ „Public opinion and same-sex unions (2003)”. ILGA Europe. Arhivirano iz originala 8. 02. 2007. g. Pristupljeno 29 January.  Nepoznati parametar |accessyear= ignorisan [|access-date= se preporučuje] (pomoć); Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date= (pomoć)
  6. ^ „sabia que...”. PortugalPride.org. Pristupljeno 30. 5. 2010. 
  7. ^ „DECRETO N.º 349/X Primeira alteração à Lei n.º 7/2001, de 11 de Maio, que adopta medidas de protecção das uniões de facto”. Arhivirano iz originala 23. 06. 2012. g. Pristupljeno 27. 04. 2016. 
  8. ^ „Portugal's president to ratify same-sex marriage law”. BBC News. 17. maj, 2010. Pristupljeno 30. maj, 2010.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date=, |date= (pomoć)
  9. ^ „ABROGAZIONE DELL'ARTICOLO 274 DEL CODICE PENALE”. Arhivirano iz originala 08. 09. 2009. g. Pristupljeno 27. 04. 2016. 
  10. ^ „LEY 13/2005” (PDF). Boletín Oficial del Estado. Pristupljeno 30. 5. 2010. 
  11. ^ Constanze Letsch (30. 8. 2007). „Regenbogen überm Taksimplatz” (na jeziku: Nemački). perlentauchen.de Das Kulturmagazin. Pristupljeno 30. 5. 2010. 
  12. ^ „Discrimination will be banned, draft law says”. Hürriyet. 17. 3. 2010. Arhivirano iz originala 28. 11. 2010. g. Pristupljeno 30. 5. 2010. 
  13. ^ „Albania protects LGBT people from discrimination”. ILGA. 5. 2. 2010.  Tekst „url)http://www.ilga-europe.org/europe/news/latest_news/albania_protects_lgbt_people_from_discrimination” ignorisan (pomoć); Nedostaje ili je prazan parametar |url= (pomoć);
  14. ^ „Russia: Update to RUS13194 of 16 February 1993 on the treatment of homosexuals”. Immigration and Refugee Board of Canada. 29. 02. 2000. Pristupljeno 30. 5. 2010.  Spoljašnja veza u |publisher= (pomoć)
  15. ^ „Iceland passes gay marriage law in unanimous vote”. Reuters. 11. 6. 2010. Pristupljeno 16. 6. 2010. 
  16. ^ „LGBT and Swedish Law”. RSFL. Arhivirano iz originala 19. 01. 2012. g. Pristupljeno 9. 1. 2009. 
  17. ^ Sweden allows same-sex marriage na BBC News-u.
Prava LGBT+ osoba u Evropi na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Права_ЛГБТ%2B_особа_у_Европи&oldid=26979774”