Proruski nemiri u Ukrajini 2014.

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Proruski nemiri u Ukrajini 2014.
Deo Antimajdana
Mapa protesta po regionima, koja ukazuje na ozbiljnost nemira na vrhuncu
Datum20. februar — 2. decembar 2014. (9 meseci, 1 sedmica i 5 dana)
Lokacija
Ukrajina Ukrajina: Istočna Ukrajina
Južna Ukrajina
Krim
PovodGlavni katalizator:
Ciljevi
  • Unija sa Rusijom[3]
  • Federalizacija[4]
  • Referendumi o statusu istočne Ukrajine i južne Ukrajine[4]
  • Ukidanje zabrane ruskog kao drugog službenog jezika u Ukrajini[5]
  • Stvaranje Donbaskih republika Donjecka i Luganska
MetodeDemonstracije, internet aktivizam, građanska neposlušnost, građanski otpor, vandalizam, oružana pobuna, zauzimanje upravnih zgrada
StatusProtesti ugušeni u Harkovu i Odesi od pripadnika Desnog sektora;
Strane u civilnom sukobu

Proruski demonstranti
Donjecka N. R.
Luganska N. R.
Harkovska N. R. (7 — 8. april)
Republika Krim (17 — 18. mart)

Strana podrška

Vodeće figure
Broj
50.000[13]
10.000[14][15] – 20.000[16]
Žrtve
Poginulo: 2.112[17]–2.854[18] vojnika, 8 aktivista[19][20][21]
Ranjeno: 6.331 vojnik[17]
Nestalo: 340 vojnika[22]
Zarobljeno: 2.663 vojnika[23]
Poginulo: 1.400[24]–2.040[25], 46 aktivista[20][26][27]
Uhapšeno i zarobljeno: 2.768 militanata i pristalica[28]
Ukupno 7.000 poginulih samo u ratu u Donbasu[29] (including 304 foreign civilians)[30][31][32]
1.177.748 Ukrajinaca interno raseljeno, a 763.632 izbeglo u inostranstvo (uglavnom u Rusiju)[29]
Demonstranti Proevropske unije Evromajdan u Kijevu, decembar 2013.

Od kraja februara 2014. demonstracije proruskih i antivladinih grupa održavale su se u velikim gradovima širom istočnih i južnih regiona Ukrajine, nakon pokreta Evromajdana i ukrajinske revolucije 2014. Tokom prve faze nemira, poznate kao „Rusko proleće“ (rus. Russkaя vesna, romanizovano: Russkaya Vesna)[33][34], ukrajinska teritorija Krima je pripojena Ruskoj Federaciji nakon ruske vojne intervencije, i međunarodno kritikovan (na osnovu rezolucije UN 68/262) krimski referendum. Protesti u oblastima Donjecka i Luganska, koje se obično nazivaju regionom Donbasa, eskalirali su u oružanu prorusku separatističku pobunu[35][36], podržanu koordinisanom političkom i vojnom kampanjom protiv Ukrajine od strane Ruske Federacije[37]. Da bi zadržala kontrolu nad južnom i istočnom Ukrajinom, vlada je pokrenula „Anti-terorističku operaciju“ (ATO), poslavši oružane snage da uguše nemire.[38].

Pozadina[uredi | uredi izvor]

Glavni članci: Rusi u Ukrajini, Evromajdan i Revolucija dostojanstva

Ukrajinu su zahvatili nemiri kada je predsednik Viktor Janukovič odbio da potpiše sporazum o pridruživanju sa Evropskom unijom 21. novembra 2013. godine[39]. Organizovani politički pokret poznat kao „Evromajdan“ zahtevao je bliže veze sa Evropskom unijom i zbacivanje Janukoviča[40]. Ovaj pokret je na kraju bio uspešan, a kulminirao je februarskom revolucijom 2014. godine, koja je uklonila Janukoviča i njegovu vladu[41]. Međutim, neki ljudi u pretežno rusofonoj istočnoj i južnoj Ukrajini, tradicionalnim osnovama podrške Janukoviču i njegovoj Partiji regiona, nisu odobravali revoluciju i počeli su da protestuju u korist bližih veza sa Rusijom. Na Krimu su održane razne demonstracije za napuštanje Ukrajine i pridruživanje Ruskoj Federaciji, što je dovelo do krimske krize 2014. godine.

Proruski aktivisti su 1. marta nakratko zauzeli zgrade regionalne državne administracije (RSA) u raznim oblastima istočne Ukrajine. Do 11. marta sva zauzeća su okončana, nakon što su jedinice lokalne policije i Službe bezbednosti Ukrajine (SBU) ponovo zauzele zgrade[41]. U Donjecku su protesti u više navrata eskalirali u nasilje, uključujući 13. marta, kada je proukrajinski demonstrant izboden na smrt[42]. U Harkovu, militanti Patriota Ukrajine ubili su demonstranta protiv Majdana i prolaznika u noći 15. marta, kada su antimajdanski demonstranti napali štab Desnog sektora u gradu[20].

Među učesnicima protesta bili su i ruski državljani preko granice koji su došli da podrže napore proruskih aktivista u Ukrajini[43][44]. Guverner Donjecke oblasti Serhij Taruta rekao je da su na skupovima u Donjecku bili bivši osuđenici i drugi koji su doputovali sa Krima[45]. Ukrajinska policija i graničari odbili su više od 8.200 Rusa da uđu u Ukrajinu između 4. i 25. marta. Sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Andrij Parubij je 27. marta rekao da je između 500 i 700 Rusa dnevno zabranjeno da uđe[46].

Dana 17. aprila, tokom dvanaestog programa Direktne linije sa Vladimirom Putinom, ruski predsednik je priznao upotrebu ruskih oružanih snaga na Krimu, zajedno sa krimskim trupama za samoodbranu[47][48], ali je demantovao tvrdnje ukrajinske vlade, Evropske unije i Sjedinjenih Država, da ruske specijalne snage podstiču nemire u istočnoj Ukrajini[49].

Javno mnjenje u Ukrajini[uredi | uredi izvor]

Anketa koju je sproveo Kijevski međunarodni institut za sociologiju (KIIS) od 8. do 18. februara 2014. ocenila je podršku uniji sa Rusijom širom Ukrajine. Utvrđeno je da je ukupno 12% anketiranih za uniju sa Rusijom[50]. 68,0% ispitanika iz četiri ispitana regiona složilo se da Ukrajina treba da ostane nezavisna, uz održavanje prijateljskih odnosa između Rusije i Ukrajine.

Utvrđeno je da je podrška uniji između Rusije i Ukrajine mnogo veća u određenim oblastima:

  • 41,0% Krim
  • 33,2% Donjecka oblast
  • 24,1% Luganska oblast
  • 24,0% Odeska oblast
  • 16,7% Zaporoška oblast
  • 15,1% Harkovska oblast
  • 13,8% Dnjepropetrovska oblast

Anketa Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju u aprilu 2014. godine u svim oblastima južne i istočne Ukrajine osim Krima (koji je u to vreme već bila pripojena Rusiji) pokazala je većinsko protivljenje otcepljenju od Ukrajine i aneksiji Rusije u svim ovim oblastima. oblasti – iako samo neznatno većinsko protivljenje ovome u Donbasu (Donjecka i Luganska oblast)[51].

Protivljenje secesiji od Ukrajine i aneksiji od strane Rusije (kombinovani procenat ljudi koji se opredeljuju za opcije „Radije, ne“ i „Svakako, ne, neću“) imao je ove procente u različitim južnim i istočnim ukrajinskim oblastima[51]:

  • 51,9% Luganska oblast
  • 52,2% Donjecka oblast
  • 65,6% Harkovska oblast
  • 78,8% Odeska oblast
  • 81,5% Zaporoška oblast
  • 84,1% Dnjepropetrovska oblast
  • 84,6% Hersonska oblast
  • 85,4% Nikolajevska oblast

U istraživanju javnog mnjenja koje je od 14. do 26. marta sproveo Međunarodni republikanski institut, 26–27% anketiranih u južnoj i istočnoj Ukrajini smatralo je proteste Evromajdana kao državni udar[52]. Samo 5% ispitanika u istočnoj Ukrajini smatra da su ljudi koji govore ruski „definitivno“ pod pritiskom ili pretnjom. 43% etničkih Rusa („definitivno“ ili „pre“) podržalo je odluku Ruske Federacije da pošalje svoju vojsku da zaštiti građane Ukrajine koji govore ruski.

Demonstracije Evromajdana u Kijevu, januar 2014

U anketi je 22% onih u južnoj Ukrajini i 26% u istočnoj Ukrajini podržalo ideju federalizacije zemlje; 69% južnjaka i 53% istočnjaka je podržalo da Ukrajina ostane kao unitarna država; a samo 2% južnjaka i 4% istočnjaka je podržavalo separatizam[52]. 59 odsto anketiranih u istočnoj Ukrajini želelo bi da se pridruži carinskoj uniji koju predvodi Rusija, dok je samo 22 odsto bilo za ulazak u Evropsku uniju. 37% južnjaka bi radije ušlo u ovu carinsku uniju, dok je 29% bilo za ulazak u EU. 90% anketiranih u zapadnoj Ukrajini želelo je da uđe u ekonomsku uniju sa EU, dok je samo 4% bilo za carinsku uniju koju vodi Rusija. Među svim anketiranim Ukrajincima, 34% se zalaže za pridruživanje Severnoatlantskom savezu, dok je 44% protiv pridruživanja. U istočnoj Ukrajini i južnoj Ukrajini samo 14% odnosno 11% ispitanika za ulazak u NATO, dok se 67% u istočnoj Ukrajini i 52% u južnoj Ukrajini protivi pridruživanju. 72% anketiranih u istočnoj Ukrajini mislilo je da zemlja ide u pogrešnom pravcu, u poređenju sa samo 36% u zapadnoj Ukrajini[52].

Anketa koju je sproveo Institut za društvena istraživanja i analizu politike analizirala je identitet stanovnika Donjecka[53]. Dok je podrška separatizmu bila niska, nešto više od trećine anketiranih stanovnika Donjecka se izjasnilo kao „građani Ukrajine“. Više preferirani „stanovnici Ukrajine koji govore ruski“ ili „stanovnici Donbasa“[53]. Ista anketa je pokazala da 66% anketiranih stanovnika Donjecka podržava ostanak u jedinstvenoj Ukrajini, dok 18,2% podržava priključenje Rusiji, a 4,7% podržava nezavisnost[54]. Druga anketa sprovedena od 26. do 29. marta pokazala je da 77% stanovnika osuđuje preuzimanje upravnih zgrada, dok 16% podržava takve postupke. Štaviše, 40,8% građana Donjecka je podržalo mitinge za jedinstvo Ukrajine, dok je 26,5% podržalo proruske mitinge[55]. U drugom istraživanju koje je KIIS sproveo od 8. do 16. aprila, velika većina nije odobravala zauzimanje administrativnih zgrada od strane demonstranata. Više od 50 odsto anketiranih u južnoj i istočnoj Ukrajini smatralo je vršioca dužnosti predsednika Aleksandra Turčinova nelegitimnim. Većina anketiranih u južnoj i istočnoj Ukrajini smatra da je razoružanje i raspuštanje ilegalnih radikalnih grupa od ključnog značaja za očuvanje nacionalnog jedinstva. 19,1% anketiranih u južnoj i istočnoj Ukrajini veruje da Ukrajina treba da bude nezavisna država, 45,2% je za nezavisnu državu, ali sa decentralizacijom vlasti na regione, ali većina smatra da bi Rusija i Ukrajina trebalo da dele otvorene granice bez viznih ograničenja; Za ujedinjenje Ukrajine i Rusije u jedinstvenu državu bilo je 8,4 odsto. 15,4% je reklo da se zalaže za otcepljenje svog regiona kako bi se pridružio Ruskoj Federaciji, a 24,8% je za to da Ukrajina postane federacija. Većina anketiranih izjavila je da im Rusija nije ništa privlačna, ali oni koji su to učinili su to učinili iz ekonomskih, a ne kulturnih razloga. Ispitanici u južnoj i istočnoj Ukrajini uglavnom su podeljeni po pitanju legitimiteta sadašnje vlade i parlamenta, ali se većina u svim regionima složila da svrgnuti predsednik Viktor Janukovič nije legalni predsednik zemlje. U svim regionima osim Donbasa, proevromajdanski oligarh Petro Porošenko je dominirao u preliminarnim izbornim anketama[56].

Sveobuhvatna anketa koju je 8. maja objavio istraživački centar Pev, ispitala je mišljenja u Ukrajini i na Krimu na temu nemira[57]. Anketa je sprovedena nakon aneksije Krima, ali pre sukoba u Odesi 2. maja[57]. 93% zapadnjaka i 70% istočnjaka je reklo da žele da Ukrajina ostane ujedinjena[57]. Uprkos međunarodnim kritikama referenduma o statusu Krima od 16. marta, 91% anketiranih Krimljana smatra da je glasanje bilo slobodno i pošteno, a 88% je reklo da bi ukrajinska vlada trebalo da prizna rezultate[57].

Anti-Majdan[uredi | uredi izvor]

Glavni članci: Antimajdan, Berkut i Tituški
Antimajdan u Kijevu, 14. decembra 2013.

Tokom Evromajdanske revolucije bilo je široko rasprostranjenih izveštaja da su pro-Janukovičevi i proruski 'antimajdanski' demonstranti plaćeni za njihovu podršku[58][59][60][61]. Oleksij Haran, politikolog na Kijevsko Mohiljanskoj akademiji u Kijevu, izjavio je da: „Ljudi na antimajdanu se zalažu samo za novac. Vlada koristi ove najamnike da izazove otpor. Oni neće ništa žrtvovati“[62]. Ruski lider ekstremističkog Evroazijskog saveza mladih Oleg Bahtijarov uhapšen je zbog, delimično, regrutovanja izgrednika za po 500 američkih dolara da pomognu u upadu u vladine zgrade[46]. Ministarstvo unutrašnjih poslova je 13. aprila saopštilo da je utvrđeno da regruti plaćaju 500 američkih dolara da bi učestvovali u napadima, i otprilike 40 američkih dolara da bi zauzeli zgrade[63].

Izveštaje o plaćenim demonstrantima podržali su član Partije regiona Volodimir Landik[64], prvi potpredsednik vlade Vitalij Jarema[65], novinar Serhij Leščenko[66], i izveštaj koji je objavila Organizacija za bezbednost i Saradnja u Evropi[67].

Medijski portret[uredi | uredi izvor]

Ruski i ukrajinski izvori su se veoma razlikovali u načinu na koji su prikazivali demonstrante[68]. Militante koji su zauzeli vladine zgrade u Donjeckoj oblasti su ukrajinska vlada i zapadni mediji dosledno označavali kao „separatisti“ i „teroristi“, dok su ruski mediji i zvaničnici nazivani „pristalicama federalizacije“[68]. Ruski mediji i sami militanti su ukrajinsku prelaznu vladu u Kijevu nazivali „Banderovom huntom“, pozivajući se na ukrajinskog nacionalistu Stepana Banderu, a takođe i kao „fašistu“ i „nacionalistu“[69][70]. U ukrajinskim medijima, „Koloradska buba“ (ukrajinski: koloradsьkij žuk, romanizovano: koloradsьkii zhuk) korišćena je kao pogrdna reč za proruske demonstrante i militante, u vezi sa lentom Svetog Đorđa koju su nosili[71]. Počevši u ruskim medijima, talas nemira je počeo da se naziva „rusko proleće“, referenca i na Praško proleće 1968. i na arapsko proleće 2010–2011[33][72].

Nemiri po regionima[uredi | uredi izvor]

Krim[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Krimska kriza
Proukrajinske demonstracije krimskih Tatara na Krimu, februar 2014
Antiratni protesti 15. marta, nazvani Marš mira, održani su u Moskvi dan pre referenduma na Krimu.

Počevši od 26. februara, proruske snage[73][74][75][76][77][78][79][80][81], je naknadno potvrdio Vladimir Putin da su ruske trupe[7], počeo postepeno da preuzima kontrolu nad Krimskim poluostrvom. Za to vreme, pitanje pridruživanja Ruskoj Federaciji je stavljeno na referendum, koji je imao zvaničnu izlaznost od 83 odsto i rezultirao je sa 96 odsto potvrdnih glasova[82], ali su ga osudile EU, Sjedinjene Države, Ukrajina i zvaničnike krimskih Tatara kao suprotno ukrajinskom ustavu i međunarodnom pravu[82][83][84]. Krimski parlament je 17. marta proglasio nezavisnost od Ukrajine i zatražio da se pridruži Ruskoj Federaciji[85]. Rusija i Krim su 18. marta potpisali ugovor o pristupanju Republike Krim i Sevastopolja Ruskoj Federaciji[86][87]. Ugovor o pristupanju je ratifikovan 21. marta, a uspostavljanje dva nova konstitutivna entiteta u Ruskoj Federaciji obeleženo je salutacijom od 30 pušaka prema izvršnoj naredbi ruskog predsednika[88]. Generalna skupština Ujedinjenih nacija donela je neobavezujuću rezoluciju koja je proglasila referendum nevažećim, a priključivanje Krima Rusiji kao nezakonito[89][90].

Do 1. aprila, oko 3.000 ljudi je napustilo Krim nakon njegove aneksije[67]. 80% onih koji su pobegli bili su krimski Tatari[67]. Timovi Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Ivano-Frankovskoj oblasti i oblasti Černivci pomogli su interno raseljenim licima koja su se naselila u zapadnu Ukrajinu sa Krima. Broj izbeglica, prvenstveno krimskih Tatara, nastavio je da raste, a do 20. maja Kancelarija Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) saopštila je da je oko 10.000 ljudi raseljeno[91].

Donjecka oblast[uredi | uredi izvor]

Glavni članci: Donjecka Narodna Republika, Rat u Donbasu i Zauzimanje Donjecka
Proruski demonstranti u Donjeck, 8. mart 2014

Proruski demonstranti zauzeli su zgradu regionalne državne administracije u Donjecku od 1. do 6. marta, pre nego što ih je uklonila Služba bezbednosti Ukrajine[92].

Dan 13. mart obeležili su nasilni sukobi promajdanskih i antimajdanskih demonstranata u Donjecku. Velika grupa demonstranata protiv Majdana probila je policijski kordon i počela da napada manju promajdansku demonstraciju[67]. U intervjuima sa posmatračima OEBS-a, posmatrači su opisali kako je grupa od tridesetak promajdanskih demonstranata „bila prinuđena da potraži sklonište u policijskom autobusu koji su opkolili napadači protiv Majdana“[67][67]. Prozori na autobusu su „razbijeni, a unutra je raspršen nadražujući gas, primoravajući grupu da izađe iz autobusa, gde su potom podvrgnuti premlaćivanju i verbalnom zlostavljanju“[67]. U izveštaju OEBS-a se navodi da „policijske snage” nisu „preduzele adekvatne mere da zaštite promajdansku skupštinu”, i da se „moglo primetiti kako se prema demonstrantima protiv Majdana ponašaju na povoljan način”[93]. Demonstranti protiv Majdana ubili su lokalnog promajdanskog aktivistu tokom sukoba. Nakon ovog dana nasilja, ispitanici su rekli OEBS-u da su stanovnici Donjecka odlučili da ne organizuju mirnije promajdanske demonstracije, „iz straha za svoju bezbednost“[67].

U nedelju, 6. aprila, proruski demonstranti održali su miting u Donjecku tražeći referendum o nezavisnosti[94]. Grupa od 1.000 demonstranata odvojila se od gomile i upala u zgradu RSA, a policija je pružila mali otpor[95]. Zatim su zauzeli zgradu i podigli rusku zastavu nad njom dok su ljudi napolju skandirali „Rusija, Rusija“[94]. 100 ljudi je nastavilo da se zabarikadira u zgradi[94].

Separatisti su zahtevali da, ukoliko zvaničnici ne održe vanrednu sednicu, najavljujući referendum za priključenje Rusiji, proglase jednostranu kontrolu formiranjem „Narodnog mandata“ u podne 7. aprila i razreše sve izabrane članove saveta i poslanike[96][97][98]. Ljudi koji su glasali unutar RSA nisu birani na funkcije koje su preuzeli[99]. Prema Informaciono-telegrafskoj agenciji Rusije, deklaraciju su izglasali pojedini regionalni zakonodavci, međutim drugi izveštaji govore da ni gradska uprava Donjecka, ni lokalni okrugi u gradskim naseljima nisu delegirali nijednog predstavnika na sednicu[100][101]. Prema ukrajinskoj vladi, zauzimanje zgrada RSA od strane proruskih snaga bilo je deo „skripte“ koja je „napisana u Ruskoj Federaciji“ da destabilizuje Ukrajinu, koju je sprovelo „oko 1.500 radikala u svakom regionu koji su jasno govorili ruski akcenti“[102].

Lideri separatističke grupe Donjecka republika su 6. aprila najavili da će se referendum o tome da li Donjecka oblast treba „pridružiti Ruskoj Federaciji“ održati „najkasnije do 11. maja 2014. godine“[103]. Pored toga, lideri grupe su rekli da će biti održani 6. aprila i apelovao na ruskog predsednika Vladimira Putina da pošalje ruske mirovne snage u region[103][104] The group has been banned in Ukraine since 2007. The group's leader, Andrei Purgin, was arrested weeks prior on charges of separatism.[105]. Grupa je zabranjena u Ukrajini od 2007. Vođa grupe, Andrej Purgin, uhapšen je nekoliko nedelja ranije pod optužbom za separatizam[106]. Politički lider države je samoproglašeni narodni guverner Pavel Gubarev[107], bivši član Progresivne socijalističke partije Ukrajine[107] koji je takođe trenutno uhapšen pod optužbom za separatizam[108][109].

Kao odgovor na te akcije, vršilac dužnosti ukrajinskog predsednika Oleksandr Turčinov je obećao da će pokrenuti veliku protivterorističku operaciju protiv separatističkih pokreta u istočnim regionima zemlje[110]. Kasnije tog dana, kancelariju SBU u Donjecku ponovo je zauzela SBU Alfa grupa[111][112]. Jedinica ukrajinskih specijalnih snaga koju je predvodio potpredsednik ukrajinske vlade za sprovođenje zakona Vitalij Jarema, koja je trebalo da povrati kontrolu nad zgradom Donjecke RSA, međutim, odbila je da upadne u nju i ukloni separatiste[95]. Turčinov je ponudio amnestiju separatistima ako polože oružje i predaju se, a takođe je ponudio ustupke koji su uključivali prenošenje vlasti na regione i zakonsku zaštitu ruskog jezika[113][114]. Mnogi u Donjecku su izrazili neodobravanje prema akcijama separatista[115].

Zauzimanje vladinih zgrada[uredi | uredi izvor]

Glavni članci: Opsada Slovjanska i Bitka kod Kramatorska
Gradsko veće Slavjanska pod kontrolom maskiranih ljudi naoružanih Kalašnjikov jurišnim puškama i RPG-26 raketnim bacačima.

Dana 12. aprila, grupa maskiranih militanata, koja je formirana na Krimu i koju je predvodio bivši oficir ruskih bezbednosnih službi Igor Girkin[116], zauzela je zgradu Izvršnog komiteta, policijsku upravu i kancelariju SBU u Slavjansku, gradu na severu deo Donjecke oblasti[117]. Ukrajinski ministar unutrašnjih poslova Arsen Avakov označio je napadače kao „teroriste“ i zakleo se da će iskoristiti ukrajinske specijalne snage da ponovo zauzmu zgradu[118][119].

Zaplene policijskih stanica i drugih vladinih zgrada od strane naoružanih separatističkih grupa takođe su se desile u drugim gradovima u Donjeckoj oblasti, uključujući sam Donjeck, Kramatorsk, Družkovku, Gorlovku, Mariupolj i Jenakijev[120][121][122]. Prelazni ukrajinski predsednik Oleksandar Turčinov pokrenuo je vojnu operaciju „antiterorizma“ u punom obimu kako bi povratio zgrade[121].

Vitalij Jarema je rekao da jedinice ruskih specijalnih snaga, uključujući 45. padobranski gardijski puk koji se obično nalazi u blizini Moskve, deluju na ukrajinskoj teritoriji u gradovima Kramatorsk i Slavjansk. Rečeno je da je 16. aprila broj ruskih specijalnih snaga bio 450[123][124].

Civili blokiraju ukrajinsku vojsku u blizini Slavjanska, april 2014

Do 16. aprila, 'antiteroristička' operacija koju je sprovodila ukrajinska vlada u Donjeckoj oblasti naišla je na kamen spoticanja[125]. Demonstranti su zaplenili ukrajinska oklopna vozila u Kramatorsku, a vojnike su poslali u Slavjansku[125].

Tokom noći 16. aprila, oko 300 proruskih demonstranata napalo je ukrajinsku vojnu jedinicu u Mariupolju, bacajući benzinske bombe[126]. Ministar unutrašnjih poslova Arsen Avakov rekao je da su vojnici bili primorani da otvore vatru, što je rezultiralo ubistvom trojice napadača[126].

Ženevska izjava od 17. aprila nije rezultirala prestankom zauzimanja zgrada vlade u Donjeckoj oblasti. Dve proruske grupe u Mariupolju rekle su da su se „osećale izdano“ akcijom preduzetom u Ženevi. Primirje proglašeno za Uskršnju nedelju prekinuto je napadom na kontrolni punkt separatista u Slavjansku, što je dodatno podstaklo tenzije[127].

Situacija je i 23. aprila ostala napeta, dok je zauzimanje vladinih zgrada trajalo širom regiona. Posmatrači OEBS-a su primetili da su zgrada gradske uprave, zgrada SBU i policijska stanica u Slavjansku i dalje snažno utvrđene naoružanim grupama muškaraca sa maskama i automatskim oružjem. Grad je ostao miran, bez protesta. Međutim, posmatrači su smatrali da je grad i dalje pod strogim nadzorom, kako ljudi u uniformama i maskama, tako i mnogih u civilu. Jedan stanovnik je rekao da se ljudi u Slavjansku plaše da razgovaraju o svom mišljenju o okupatorima.

Barikada u Slavjansku, 23. april 2014

Dana 24. aprila, ukrajinske snage su izvršile seriju 'istražnih napada' na Slavjansk protiv pobunjenika. Samoproglašeni separatistički gradonačelnik grada Vjačeslav Ponomarjov je u odgovoru izjavio da ćemo „napraviti Staljingrad od ovog grada“[128]. Ukrajinska vlada je tada 25. aprila izjavila da će „potpuno blokirati grad Slavjansk“ i nastaviti sa „antiterorističkom“ operacijom[129]. Usred rastućih tenzija, separatisti u Slavjansku su pritvorili sedam međunarodnih posmatrača u vojnoj verifikacionoj misiji OEBS-a u Ukrajini, koji su putovali u grad autobusom, zajedno sa vozačem autobusa i petoro ukrajinskih vojnika u pratnji[130]. Novinari su držani u okupiranoj zgradi SBU. Pristup gradu je ostao neograničen uprkos navodnoj blokadi ukrajinske vojske, sa separatističkim barikadama na kojima je bilo manje ljudi nego prethodnih dana. Lokalno stanovništvo je izjavilo da separatistička administracija u Slavjansku nije pružala administrativne usluge građanima.

Leci koje je objavila Donjecka Narodna Republika distribuirani su 26. aprila, u kojima su građani obavešteni o referendumu o pitanju da li podržavaju ili ne proglašenje „državnog suvereniteta“ od strane Republike koji će se održati 11. maja. Ujutru sledećeg dana, dva člana specijalne posmatračke misije OEBS-a zadržala je grupa nenaoružanih ljudi iz Narodne milicije Donbasa u Jenakijevu. Odvedeni su u okupiranu gradsku većnicu, ispitani, a zatim pušteni nakon što je pismo koje je poslala kancelarija misije u Kijevu potvrdilo akreditacije posmatrača. Veliki provladin miting u gradu Donjeck je marširao u znak protesta protiv nasilja u Donjeckoj oblasti i pokušaja atentata na gradonačelnika Harkova Henadija Kernesa 28. aprila[131][132]. Miting su brzo i nasilno prekinuli separatisti naoružani bejzbol palicama, gvozdenim šipkama, petardama i štitovima[131].

Druga kontraofanziva[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Bitka za Mariupolj (maj–jun 2014.)
Barikada ispred Donjecke RSA sa antizapadnim sloganima.

Nova kontraofanziva vladinih snaga na Slavjansk tokom ranog jutra 2. maja rezultirala je obaranjem dva vladina helikoptera i nekim žrtvama na obe strane[133]. Kao rezultat toga, ukrajinske snage su preuzele kontrolu nad svim separatističkim kontrolnim punktovima i polovinom grada[134]. Predsednik Oleksandar Turčinov je rekao da su mnogi separatisti „ubijeni, povređeni i uhapšeni“[134][135]. Sledećeg dana u ranim jutarnjim časovima, kontraofanziva je potom usmerena na Kramatorsk i Andrijevku[136]. Ozbiljne borbe su dovele do toga da su vladine snage ponovo zauzele zauzete zgrade u Kramatorsku, a navodno je najmanje deset separatista ubijeno u Andrijevki[136].

Kako su se borbe nastavile u Donjeckoj oblasti, Vjačeslav Ponomarjov je 3. maja oslobodio sve međunarodne vojne posmatrače koji su bili držani u Slavjansku[136][137]. Istog dana, demonstranti u gradu Donjecku upali su i zauzeli predsedavajućeg privatne poslovne kancelarije regionalne vlade i zgradu SBU, razbijajući prozore i pljačkajući dosijee kao čin osvete za sukobe u Odesi[138].

Kramatorsk su ponovo okupirali militanti 4. maja, a u Slavjansku su 5. maja obnovljene borbe, koje su rezultirale smrću četiri ukrajinska vojnika[139][140]. Od 5. maja u Marijupolju su se vodile žestoke borbe[141]. Na plakatima na okupiranoj gradskoj upravi piše „OEBS napolje“ ili „OEBS varaš“. Kao deo kontraofanzive, vladine snage su ponovo zauzele zgradu 7. maja, ali su je potom napustile, omogućavajući separatistima da je brzo ponovo zauzmu[141].

Zauzete zgrade u Donjecku su bile snažno utvrđene do 6. maja, a međunarodni aerodrom Donjeck je bio zatvoren za sav saobraćaj[142]. Regionalni televizijski centar je ostao okupiran od tridesetak kamufliranih pobunjenika sa AK-47[142]. Ispred zgrade je bio parkiran BTR-70, zajedno sa barikadama od džakova peska i guma. Slično prisustvo je uočeno i u zgradi RSA[142].

Ruski predsednik Vladimir Putin je 7. maja zatražio od separatista da odlože planirani referendum o statusu Donjecka za 11. maj[143]. Denis Pušilin, lider Donjecke Narodne Republike, rekao je da referendum neće biti odložen[144]. Kao odgovor, ukrajinski prelazni premijer Arsenij Jacenjuk se osvrnuo na Putinove reči „vrući vazduh“ i obećao da će se kontraofanziva u Donjecku nastaviti[144].

Veliki okršaj je izbio u Mariupolju 9. maja, kada su vladine trupe izvršile napad na policijsku stanicu u gradu, što je rezultiralo ubistvom najmanje dvadeset ljudi[145]. Ukrajinska vlada ih je opisala kao „militante“ i „teroriste“, iako su neki lokalni stanovnici rekli da su bili nenaoružani demonstranti.[145][146][147]

Referendum[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Novorusija (konfederacija)
Red za ulazak na biračko mesto u Donjecku, 11. maj

Sporni referendum o statusu Donjecke oblasti održan je 11. maja[148][149]. Prema rečima predstavnika Donjecke Narodne Republike, 89% je glasalo za samoupravu, a 10% protiv[148]. Rečeno je da je izlaznost bila 75%[149]. Posmatrači OEBS-a nisu posmatrali referendum, jer je situacija u Donjecku posle sukoba u Mariupolju bila „nestabilna“, što ih je primoralo da ograniče svoje operacije u regionu. Nakon objavljivanja rezultata, lider Republike Denis Pušilin je rekao da će se „sve ukrajinske vojne trupe u regionu smatrati okupatorskim snagama“[148]. Kao odgovor na uočenu slabost ukrajinske vojske, neki Ukrajinci koji se suprotstavljaju pobunjenicima formirali su „Dobrovoljački bataljon Donbas“, po uzoru na ukrajinske partizanske grupe koje su se borile protiv Nemačkog Rajha i Sovjetskog Saveza tokom Drugog svetskog rata[150].

Pobunjenički položaj u Donjecku, takođe pokazuje putokaz koji ukazuje na glavne konfliktne oblasti: Slavjnska i Mariupolja.

Čeličani i obezbeđenje iz Metinvesta, zajedno sa lokalnom policijom, započeli su zajedničke patrole u ​​gradu Marijupolju 15. maja[151][152]. Ove grupe su isterale ustanike iz zgrada koje su zauzimale[151]. Predstavnik marijupoljskih pristalica Donjecke Narodne Republike, Denis Kuzmenko, bio je učesnik u dogovoru koji je doveo do ovog napuštanja zgrada od strane pobunjenika, ali je lokalni komandant tih pobunjenika koji su okupirali zgradu rekao da je „neko pokušava da seje razdor među nama, neko je nešto potpisao, ali mi ćemo nastaviti svoju borbu“, i da su „svi pobegli“[153]. Mogli su se videti čeličani kako uklanjaju barikade iz centra grada, a takođe čiste zapaljenu zgradu gradske uprave[151]. Do jutra 16. maja, novinari Asošiejted presa nisu mogli da pronađu nikakve tragove pobunjenika u centru grada Marijupolja[152]. Međutim, 16. maja izgledalo je da separatisti nisu proterani iz grada, pošto su izveštači Vašington posta rekli da se oko stotinu proruskih aktivista okupilo na stepenicama zgrade gradske uprave i da je separatistička zastava nastavila da se vijori preko toga[154].

Rinat Ahmetov, oligarh i vlasnik Metinvesta, pozvao je na nenasilne proteste protiv separatista u Donbasu 19. maja[155]. Kao odgovor na ovaj poziv, automobili su se okupili ispred zgrade Donjecke RSA i neprestano trubili. Posmatrači OEBS-a rekli su da su neki stariji ljudi gađali automobile kamenicama i flašama sa vodom dok su prolazili pored RSA. Druga grupa od tridesetak ljudi izvan RSA skandirala je slogan „Ahmetov je neprijatelj naroda“ držeći transparente na kojima je pisalo „Ahmetov je lopov i pristalica fašizma“ i „Jesi li ti rob Ahmetova?“

Konfederalnu državu Novorosiju proglasio je Pavel Gubarev 22. maja, uključujući i Donjecku Narodnu Republiku i Lugansku Narodnu Republiku[156]. „Novorusija“ (rus. Novorossiя) se vraća na termin koji je Ruska imperija koristila za označavanje moderne istočne i južne Ukrajine. Nekoliko dana kasnije, 26. maja, izbila je žestoka bitka između separatističkih pobunjenika koji su imali kontrolu nad Međunarodnim aerodromom Donjeck i ukrajinskih vladinih snaga[157]. U borbama je ubijeno oko pedeset pobunjenika, što je rezultiralo gubitkom kontrole nad aerodromom[157]. Čečenske paravojne formacije, zajedno sa ostalima iz Rusije, borile su se protiv ukrajinskih snaga tokom bitke[158]. Prema rečima Artura Gasparijana, pripadnika pobunjeničke jedinice koja je držala aerodrom, najveći deo gubitaka separatista naneo je prijateljska vatra[159][160].

Pripadnici bataljona Vostok, proruske pobunjeničke grupe koja se borila protiv ukrajinskih snaga na aerodromu, preuzeli su kontrolu nad zgradom Donjecke RSA 28. maja i smenili vođe Donjecke Narodne Republike[161]. Učesnici akcije su rekli da je to „hitna mera“ da se zaustavi „nagli porast pljačke i kriminala, kao i nereda u rukovodstvu“[157]. Viđeni su kako čiste barikade i smeće koje su ostavili oni koji su prethodno kontrolisali zgradu.

Nastavak borbe[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Rat u Donbasu
Pripadnici bataljona Vostok demontiraju barikadu u Donjeckoj RSA 3. juna 2014.

Borbe su nastavljene tokom juna meseca. Kao deo mirovnog plana ukrajinskog predsednika Petra Porošenka od petnaest tačaka, prekid vatre koji se često kršio trajao je od 20. juna do 30. juna. Obnovljena vladina ofanziva nakon što je prekinuto primirje dovela je do velikih gubitaka za separatiste, primoravajući ih da se povuku iz severne Donjecke oblasti, uključujući mnoge gradove koji su bili pod njihovom kontrolom od aprila, kao što su Slavjansk, Družkivka, Kostjantinovka i Kramatorsk[162][163][164]. Teške borbe su nastavljene i narednih meseci, sve do potpisivanja Minskog protokola početkom septembra, kojim je uspostavljen prekid vatre[165].

Napadi na novinare[uredi | uredi izvor]

Bilo je više napada na novinare od strane pripadnika separatista u Donjecku. Dana 10. aprila, demonstranti ispred donjecke RSA napali su beloruske novinare jer govore beloruski jezik, a ne ruski; Ukrajinski novinari su bili primorani da govore ruski kako bi izbegli ljutnju na proruske demonstrante. Prema Kijev Postu, oni su napali i novinare Raša Tudej, ali RT nije preneo priču[166]. Nekoliko dana kasnije, 12. aprila, grupa od 150 ljudi podržala je naoružane militante ispred policijske stanice u Slavjansku koji su bili neprijateljski raspoloženi prema novinarima, govoreći im da se „vrate u Kijev“[167].

Nepoznati muškarac zapalio je automobil glavnog urednika Vesti Donbasa. Urednik je dobijao anonimne pretnje od separatista[168]. 19. aprila, zapaljene su kancelarije lokalnih novina Pro Gorod u Torezu, 80 km (50 mi) jugoistočno od Donjecka[169].

Separatisti su 23. aprila zapalili kancelarije lista Provincija u Kostjantinovki, nakon što su prethodno maltretirali osoblje novina i označili ih kao pripadnike 'pokreta Desnog sektora'[170][171]. Stepan Čirič, beloruski reporter ruskog NTV kanala nestao je u Dnjepropetrovskoj oblasti[171]. Drugi novinar, Evgenij Gapič, fotograf lista Reporter iz Ivano-Frankovska, nestao je u Gorlovki. Ne zna se gde se nalazi, ali navodno su ga separatističke snage držale u pritvoru u Slavjansku[171]. Štaviše, Simona Ostrovskog, novinara Vice Nevsa, uhvatili su neidentifikovani ljudi u uniformi u Slavjansku i pušteni posle četiri dana[171]. Britanskog novinara Grema Filipsa zarobili su i separatisti i ukrajinska vojska[172].

U izveštaju Hjuman rajts voč-a kritikovana je ukrajinska vlada zbog „serijskih hapšenja ruskih novinara u Ukrajini“[173].

Luganska oblast[uredi | uredi izvor]

Glavni članci: Luganska Narodna Republika i Zauzimanje Luganska
Demonstranti oko statue Tarasa Ševčenka na Trgu heroja u Lugansku, mašući i ruskom i ukrajinskom zastavom, 1. mart 2014.

U znak protesta protiv predloženog ukidanja zakona o regionalnom jeziku, regionalna administracija Luganske oblasti glasala je da zahteva da ruski jezik dobije status zvaničnog jezika. Oni su takođe tražili zaustavljanje progona bivših oficira Berkuta, razoružavanje jedinica samoodbrane Majdana i zabranu niza ekstremno desnih političkih organizacija, poput Svoboda i UNA-UNSO. U slučaju da vlasti ne ispune zahteve, Oblastna uprava je zadržala „pravo da zatraži pomoć od bratskog naroda Ruske Federacije“[174].

Zgrade vlade u Lugansku su više puta zauzimane. Mirne promajdanske demonstracije na Trgu heroja, ispred zgrade gradske uprave Luganska, napale su protivmajdanske kontrademonstrante 9. marta. Napadači su zatim upali u zgradu i zauzeli je, ali su ih vladine snage brzo uklonile[67][175]. Lokalni štab Službe bezbednosti Ukrajine (SBU) zauzet je 6. aprila, zajedno sa oružarnom SBU od preko 300 mitraljeza. Proruski aktivisti su 8. aprila 2014. razgovarali o planovima za „Lugansku parlamentarnu Republiku“[176]. 1.500 je bilo uključeno u zauzimanje zgrade[177]. Okupatori su sebe nazivali Vojska Jugoistoka (rus. Armia Ugo-Vostoka)[178][179][180]. Prema pisanju Gardijana, među osobljem su bivši pripadnici specijalne policije Berkut[179].

Raspoloženje je u Lugansku 14. aprila ostalo napeto. Tokom jutra, na ulazu u zgradu SBU primećeno je do 300 osoba. Nije bilo naznaka da će proruski demonstranti u Lugansku usvojiti uslove Ženevske izjave o Ukrajini, a demonstracije su nastavljene. Oni koji su zauzeli zgradu SBU rekli su posmatračima OEBS-a 20. aprila da će se demobilisati kada pristalice Evromajdana napuste zauzete zgrade u Kijevu. Posmatrači su takođe naišli na blokadu puta u blizini sela Rajgorodka, u Novoajdarskom okrugu. U njemu je bilo desetak ljudi u civilu, uključujući lokalnog pravoslavnog sveštenika. Oni su izjavili da su 14. aprila postavili blokadu na putu kako bi zaštitili svoje selo od bilo kakvih upada separatista. Komandant ukrajinske vojske je ukazao da do sada nije bilo incidenata na barikadi, ali da su tokom noći primećene nepoznate naoružane osobe kako joj se približavaju.

Miting ispred zgrade SBU za izbor 'narodne vlade' u Lugansku održan je 21. aprila[181][182]. Na mitingu, demonstranti su pozvali na referendum 11. maja o statusu Luganske oblasti sa tri opcije: biti deo ukrajinske Federacije, pridružiti se Ruskoj Federaciji ili ostati deo unitarne Ukrajine. Na vrhuncu mitinga primećeno je oko 1.500 učesnika. Lideri mitinga su rekli da nisu separatisti i tražili su mirno rešenje koje bi omogućilo da Lugansk ostane u sastavu Ukrajine[181].

Posmatračka misija OEBS-a je izvestila da je situacija u Lugansku 23. aprila bila „stabilna“, a da je područje oko okupirane zgrade SBU bilo „mirno“. Posmatrači su se sastali sa predstavnicima nevladine organizacije koji su rekli da su 21. aprila bili zatočeni šest sati u zgradi i da je u njoj tada bilo oko 100 muškaraca u neobeleženim uniformama sa mitraljezima.

Eskalacija[uredi | uredi izvor]

Uništena kuća u Donbasu, 22. jul 2014.

Nekoliko stotina demonstranata koji su se okupili ispred okupirane zgrade SBU proglasili su „Lugansku Narodnu Republiku“ 27. aprila[183][184]. Oni su zahtevali da ukrajinska vlada amnestije sve demonstrante, uvede ruski kao službeni jezik i održi referendum o statusu regiona[183]. Oni su postavili ultimatum u kojem je stajalo da će, ako Kijev ne ispuni njihove zahteve do 14:00 sati 29. aprila, pokrenuti pobunu u tandemu sa pobunom Donjecke Narodne Republike[183][185].

Pošto ovi zahtevi nisu ispunjeni, 2.000 do 3.000 demonstranata upalo je 29. aprila u zgradu RSA u Lugansku[186][187]. Ranije je na meti bila samo zgrada SBU. Zgrada je spolja bila nezaštićena, ali se grupa interventne policije suočila sa demonstrantima u unutrašnjem dvorištu zgrade[188]. Došlo je do kratkog sukoba, ali policija nije učinila ništa da zaustavi demonstrante[188]. Nad zgradom je podignuta ruska zastava[187]. Kasnije je zaplenjeno još nekoliko zgrada, uključujući policijsku stanicu i lokalno tužilaštvo[187]. Dvadeset naoružanih separatista pucalo je iz mitraljeza na policijsku stanicu da bi nateralo policajce da se predaju[189]. Predsednik Oleksander Turčinov je odgovorio na gubitak zgrada zahtevajući hitnu ostavku šefova policije u Donjecku i Lugansku[189]. Do 2. maja, međutim, proruski demonstranti koji su zauzeli gradsko veće i televizijski centar su otišli, a tužilaštvo je oslobođeno nakon pregovora između vlasti i separatista[190][191].

Sledećeg dana, međutim, lider separatista i samoproglašeni gradonačelnik Luganska Valerij Bolotov najavio je formiranje „Jugoistočne armije“ koja će marširati na Kijev[192]. Bolotov je takođe proglasio vanredno stanje, uveo policijski čas, zabranu političkih partija i mandat da mu lokalni službenici za sprovođenje zakona polažu zakletvu na vernost[192]. On je u video izjavi rekao: „U slučaju da ovo ne budete pratili, bićete proglašeni izdajnicima Luganska i protiv vas će biti preduzete ratne mere“[193].

Teško oklopno vozilo GAZ Tigr sa amblemom Liberalno-demokratske partije Rusije viđeno je parkirano ispred zgrade RSA 8. maja, zajedno sa ljudima u vojnoj opremi i jurišnim puškama[194][195]. U razgovoru sa posmatračima OEBS-a, zamenik guvernera Luganske oblasti je rekao da se „bezbednosna situacija u regionu pogoršava zbog aktivnosti separatista i kriminalnih grupa“[194]. Članovi specijalne posmatračke misije OEBS-a su kasnije zaustavljeni na „ilegalnim“ kontrolnom punktu u blizini sela Ščastja i zadržani tri sata pre nego što su pušteni[196].

Referendum[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Referendum o statusu Donbasa 2014.

Sporni referendum o statusu Luganske oblasti održan je 11. maja[148][149]. Prema RIA Novostima, 96,2% glasalo je za samoupravu. Valerij Bolotov, lider Republike, proglasio je „vanredno stanje“ 22. maja[197]. Posmatrači OEBS-a su rekli da je oko 70% „prodavnica, kafića i banaka“ zatvoreno u centru grada Luganska. Za one radnje koje su još bile otvorene, govorilo se da su rasprodate od nekih potrepština, a goriva nije bilo. Policija je bila potpuno odsutna.

Konfederalnu državu Novorosiju je proglasio Pavel Gubarev 22. maja, uključujući i Donjecku Narodnu Republiku i Lugansku Narodnu Republiku. „Novorusija“ se vraća na termin koji je Ruska Imperija koristila za modernu istočnu i južnu Ukrajinu.[198]

Eksplozije su pogodile zgradu RSA u Lugansku 2. juna, pri čemu je poginulo osam ljudi, a ranjeno dvadeset osam. Ruski mediji javili su da su eksplozije izazvane vazdušnim udarom ukrajinskih vladinih snaga. Zvaničnici ukrajinske vlade su to negirali i rekli da su pobunjenici sami na sebe ispalili protivvazdušnu raketu[199][200]. Sledećeg dana, specijalna posmatračka misija OEBS-a je saopštila da su na osnovu „ograničenog posmatranja” „udari bili rezultat nenavođenih raketa ispaljenih iz aviona”[201][202] . Istraga CNN-a pronašla je jasne dokaze da su detonacije došle iz vazduha, a uzorak kratera sugerisao je da se koristi standardna oprema na Su-25, borbenom lovcu i Su-27 — oba borbena aviona kojima upravlja Ukrajina[203] . Analiza Radio Liberte takođe je zaključila da „uprkos poricanjima, svi dokazi o smrtonosnoj eksploziji upućuju na Kijev“[204]. Teške borbe u regionu nastavljene su i narednih meseci, sve do potpisivanja Minskog protokola početkom septembra, kojim je uspostavljen prekid vatre.

Harkovska oblast[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Harkovska oblast

Protesti su održani i u Harkovskoj oblasti, a tamošnja zgrada regionalne državne administracije bila je više puta okupirana.

Proukrajinski demonstranti u Harkovu, februar 2014.

Nemiri su prvi put zahvatili grad Harkov 22. februara 2014, kada su demonstranti Evromajdana zauzeli zgradu regionalne državne administracije u Harkovu (RSA)[205][206]. Kasnije tog dana, nekoliko hiljada demonstranata je spotaknulo da sruši statuu Vladimira Lenjina koja je stajala naspram zgrade RSA na Trgu slobode. Nekoliko taksista branilo je spomenik, ranivši nekoliko demonstranata. Do sledećeg dana, nekoliko hiljada proruskih demonstranata okupilo se na trgu da zaštite statuu[205]. Oko njega su postavili ogradu. Tada je guverner Harkovske oblasti Mihail Dobkin održao govor braniocima statue, rekavši da je statua „simbol našeg grada... ostavićemo je ovde i branićemo je“[205]. Lokalna policija držala je demonstrante Evromajdana i Antimajdana odvojeno do 1. marta[207]. Tog dana, proruski aktivisti su upali u zgradu RSA, napali aktiviste Evromajdana koji su je okupirali i podigli rusku zastavu nad zgradom[208]. Neki od demonstranata bili su državljani Rusije koji su doputovali u Harkov iz Rusije[209][210]. Prema pisanju lokalnih medija, 2.000 Rusa dovezeno je autobusima sa ruskim tablicama u Harkov da učestvuju u upadu u zgradu RSA[211]. Ruske aktivističke organizacije potvrdile su da su poslale Ruse na „mirne proteste” u Harkovu. Policija je povratila kontrolu nad zgradom do večeri istog dana i zamenila rusku zastavu zastavom Ukrajine[212][213].

Demonstracije proruskih i proukrajinskih aktivista u Harkovu nastavljene su tokom marta meseca. To su uključivali proruske skupove do 5.000 ljudi i proukrajinske skupove do 10.000 ljudi[214]. Uprkos tome, grad je ostao relativno miran do 15. marta, kada su dve osobe ubijene u pucnjavi između ukrajinskih nacionalista i proruskih aktivista[215][216][20]. Sledećeg dana, proruski aktivisti su upali u ukrajinski kulturni centar u Harkovu, uklonili knjige napisane na ukrajinskom jeziku i spalili ih na ulici napolju[217].

]Proruski demonstranti u Harkovu, 8. april 2014

Proruski demonstranti upali su i zauzeli zgradu RSA 6. aprila. Sledećeg dana, demonstranti u okupiranoj zgradi RSA jednostrano su proglasili nezavisnost od Ukrajine kao „Narodna Republika Harkov“[218]. Sumnje u vezi sa lokalnim poreklom demonstranata su se pojavile nakon što su u početku upali u opersko i baletsko pozorište verujući da je to gradska većnica[219]. Do 8. aprila, ukrajinske specijalne snage su ponovo zauzele zgradu RSA, a sedamdeset demonstranata je uhapšeno[220]. 1.000 proruskih demonstranata vratilo se u zgradu RSA 13. aprila i okupilo se oko nje, a neki su ušli[221]. Ovi demonstranti su se potom sakrili u zgradi sa gradonačelnikom Harkova Henadijem Kernesom. Kasnije tokom dana, Kernes je izjavio da podržava referendum o autonomiji i amnestiju za uhapšene separatiste iz Harkova[222]. Najmanje pedeset provladinih demonstranata, koji su istovremeno održavali demonstracije, teško je pretučeno u napadima proruskih demonstranata[221][223]. Čuli su se pucnji i eksplozije granata. Na snimcima se vidi kako troje krvavih ljudi drže na stepeništu stanice metroa, a separatisti im prilaze, udaraju ih nogama i viču „nisu ljudi[221]!“

Prema izveštaju posmatračke misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) od 19. aprila, od 13. aprila nije viđen nijedan demonstrant ispred zgrade RSA. Na sednici Apelacionog suda grada Harkova 17. aprila, odlučeno je da će 43 od 65 demonstranata koje su vlasti uhapsile nakon preuzimanja zgrade RSA 8. i 9. aprila ostati u pritvoru. Za još 16 kazne su preinačene u kućni pritvor. Trojica pritvorenika puštena su uz kauciju, dok su trojica preostalih ranije bili osuđeni na kućni pritvor.

Harkov je ostao miran tokom vikenda od 19. do 20. aprila, iako je mali, miran proruski protest održan na Trgu slobode. Demonstracije su nastavljene na Trgu slobode, a 21. aprila se okupilo 500 ljudi da izaberu „narodnu vladu“. Pogoršanje ekonomskih uslova u Ukrajini učesnici su naveli kao podsticaj demonstracijama. Oni su pozvali na ostavku gradonačelnika i tužioca, kao i na povratak Viktora Janukoviča. Vladimir Varšavski je izabran za „narodnog guvernera“.

Mirniji skupovi održani su ujutru 23. aprila, a demonstracije protiv vlade i provladine održane su u centru grada Harkova. Svakom mitingu je prisustvovalo oko 400 ljudi. Oko 150 antivladinih demonstranata okupilo se ispred zgrade gradskog veća na Trgu ustava istovremeno sa skupovima. Kasnije tog dana, preko 7.000 stanovnika održalo je miting na istom mestu u znak podrške jedinstvu i teritorijalnom integritetu Ukrajine. Sveukupna situacija u Harkovu je ostala mirna, iako je policija i dalje u stanju pripravnosti. Mala grupa interventne policije je viđena kako čuva zgradu RSA 25. aprila, iako se činilo da je prisustvo policije u celom gradu znatno smanjeno.

Suparničke demonstracije pristalica i protivnika unitarne ukrajinske države dogodile su se 27. aprila u gradu Harkovu. To je rezultiralo sukobima između oko 400 protivnika i 500 do 600 pristalica ukrajinske vlade. Pokušaji policije da uguši nemire nisu bili uspešni.

Snimanje Henadija Kernesa[uredi | uredi izvor]

Gradonačelnik Harkova, Henadij Kernes, upucan je u leđa dok je vozio bicikl 28. aprila 2014. godine.[224]. Rečeno je da je u "teškom, ali stabilnom" stanju[225]. Kernes je bio poznat kao uporni protivnik Evromajdana. Međutim, on je takođe izjavio da ne podržava prorusku pobunu i da je podržao ujedinjenu Ukrajinu[225]. Mihail Dobkin, bivši guverner Harkovske oblasti i potencijalni kandidat za predsednika Ukrajine, rekao je „Želite da znate moje mišljenje, pucali su ne na Kernesa, već na Harkov“, i rekao da je pucnjava pokušaj da se destabilizuje ono što je inače bilo relativno miran region[225].

Dalji protesti[uredi | uredi izvor]

Ukrajinske vojne blokade u Donjeckoj oblasti, 8. maj

Harkov se vratio u relativno mirno stanje do 30. aprila, gde posmatrači OEBS-a nisu primetili nikakve skupove[186]. Manje demonstracije oko četiri stotine separatista održane su na Trgu slobode 4. maja. Na Trgu slobode i oko njega ostalo je značajno pojačano prisustvo policije. Istog dana, planirani miting proukrajinskih grupa jedinstva otkazan je zbog zabrinutosti za potencijalne sukobe nakon katastrofe u Odesi.

Demonstracije „protivnika ukrajinskog jedinstva“ sa ruskim i sovjetskim zastavama održane su ispred ruskog i poljskog konzulata u gradu Harkovu 26. maja[226]. Ovi demonstranti pokrenuli su peticije za koje su rekli da ih je potpisalo 1.500 ljudi iz Harkova, u kojima se pozivaju EU i Rusija da ne priznaju rezultate ukrajinskih predsedničkih izbora 25. maja. Oni su takođe izrazili protivljenje vojnim operacijama ukrajinske vlade u Donjeckoj oblasti[226]. Gradonačelnik Genadij Kernes vratio se u grad Harkov 16. juna, nakon što je bio na lečenju u Izraelu. Gradska uprava obezbedila je autobuse za oko 1.000 ljudi koji su došli da ga dočekaju po povratku.

Demonstracije slične onima koje su održane 26. maja nastavljene su tokom celog juna. Jedna takva demonstracija održana je 22. juna, sa 800–900 ljudi okupilo se na 73. godišnjicu invazije Nemačkog Rajha na Sovjetski Savez. Demonstranti su izrazili istu zabrinutost u vezi sa vojnim operacijama ukrajinske vlade u borbi protiv separatističkih pobunjenika u Donjeckoj oblasti. Istovremeno, oko 1.000 ljudi okupilo se za zabranu Komunističke partije Ukrajine i proruskih demonstracija[227]. Neki od učesnika ovog mitinga približili su se mestu održavanja pomenutih proruskih demonstracija. Usledio je verbalni sukob u kojem su učestvovali učesnici oba skupa[227]. Policajci koji su pratili proukrajinske demonstrante rasterali su masu[227]. Zbog toga je 30 aktivista obe grupe privremeno privedeno. Načelnik ogranka Ministarstva unutrašnjih poslova u Harkovskoj oblasti rekao je 28. juna da je oko 200 policajaca otpušteno od marta zbog „kršenja zakona“, a mnogi od njih imaju „separatističke stavove“[228]. On je takođe rekao da je intervencija policije 22. juna uspela da „spreči pokolje“, a da su aktivisti Evromajdana i Antimajdana pokušavali da „destabilizuju situaciju“[228]. Pored toga, guverner Harkovske oblasti Ihor Baluta napisao je na svojoj Fejsbuk stranici da je 314 „aktivnih separatista“ uhapšeno u Harkovu od 6. aprila[229]. Još jedan protest oko 300 aktivista ukrajinskog jedinstva održan je 22. jula[230]. Okupili su se ispred zgrade RSA sa zastavama Evropske unije, NATO-a i Ukrajine i poručili da žele da spreče da se rat u regionu Donbasa proširi na Harkovsku oblast. Oni su tražili da se zabrani okupljanja separatista i komunista u gradu Harkovu[230]. 29. jula pokušano je da se uništi važan most u selu Hrušuvaha[231]. Most nije oštećen u pokušaju, ali RSA Harkova je saopštila da postoje i druge zavere za izvođenje „terorističkih napada“ u Harkovskoj oblasti.

Gradonačelnik Harkova, Genadij Kernes, dao je slobodu grada dvojici ruskih državljana na sednici gradskog veća 6. avgusta[232]. To je zabrinjavalo neke ljude u gradu, što je izazvalo proteste oko stotinu ljudi ispred zgrade gradske uprave[232][233]. Policija je obuzdala demonstrante, koji su pokušali nasilno da uđu u zgradu. Demonstranti i policija su pregovarali, i na kraju je petorici demonstranata dozvoljeno da uđu u gradsku upravu da iznesu svoje pritužbe[232]. Harkov je ostao miran narednih nekoliko dana, do 10. avgusta[234][235]. Tog dana se oko 150 ljudi okupilo ispred gradske uprave i zahtevalo prekid vladine vojne operacije u regionu Donbasa[234]. Održan je i kontraprotest na kome je oko 300 ljudi izrazilo podršku vladinoj vojnoj opoziciji, pozivajući na raspuštanje gradske uprave i smenu gradonačelnika[234]. Otprilike stotinu demonstranata koji su se borili protiv Majdana okupilo se 17. avgusta na Trgu slobode da protestuje protiv korupcije u Ukrajini[236]. Jedan od govornika na protestu rekao je da je najbolji način za borbu protiv korupcije stvaranje "lokalne regionalne vlade", jer bi to eliminisalo potrebu za "podmićivanjem ministara u Kijevu". U istovremenim protestima na istom trgu 250 proevromajdanskih demonstranata je izrazilo podršku lustraciji i protiv oligarhije[236]. Proevromajdanski demonstranti su takođe prikupljali novac za Oružane snage Ukrajine, kao i za izbeglice koje beže od rata u Donbasu[236]. Odlukom suda u Harkovu zabranjen je planirani zajednički miting Komunističke partije Ukrajine i organizacije „Jugoistok“ za 23. avgust[237]. Sam „Jugoistok“ je zabranjen 20. avgusta, jer ga je sud u Harkovu ocenio kao „pretnju suverenitetu Ukrajine i bezbednosti njenog naroda“[238]. Oko 500 ljudi je marširalo 23. avgusta u znak sećanja na Dan državne zastave i Evropski dan sećanja na žrtve staljinizma i nacizma; jedan od njihovih zahteva bio je i raspuštanje gradske uprave[239]. Ispred ruskog konzulata u Harkovu 28. avgusta održan je mirni skup aktivista ukrajinskog jedinstva[240]. Demonstracijama je prisustvovalo oko 400 ljudi. Učesnici su rekli da su zabrinuti zbog ruske intervencije u ratu u Donbasu. Policija je kasnije raspršila demonstracije nakon što su na konzulat bačene šok granate[240].

Jedno od najvećih okupljanja pristalica ukrajinskog jedinstva u poslednjih nekoliko meseci održano je u Harkovu 28. septembra[241][242]. Oko 14:30, raznolika [navedite] gomila od 2.000 ljudi sastala se ispred Opere. Demonstracije je predvodio paravojni bataljon Azov[242]. Masa je potom krenula ka Trgu slobode, gde se nalazila statua Vladimira Lenjina. Statua je ranije ove godine bila mesto okupljanja proruskih demonstranata[241]. Do tada je gomila dostigla 5.000 ljudi. Statuu Lenjina demonstranti su srušili u 22:40, ubrzo nakon što je guverner oblasti Igor Baluta potpisao naređenje da se statua demontira[241]. Krajem oktobra, guverner Baluta je priznao da misli da većina stanovnika grada nije želela da se statua ukloni, ali je rekao da „i posle toga jedva da je bilo protesta, što je prilično rečito“[206].

Od početka novembra do sredine decembra, Harkov je pogođen sa sedam nesmrtonosnih bombi. Mete ovih napada uključivale su rok pab poznat po prikupljanju novca za ukrajinske snage, bolnicu za ukrajinske snage, vojni centar za regrutaciju i bazu Nacionalne garde[243]. Prema istražitelju SBU Vasiliju Vovku, ruske tajne snage su stajale iza napada i nameravale su da destabilizuju inače miran grad Harkov[244].

Odeska oblast[uredi | uredi izvor]

Glavni članci: Odeska oblast i Sukobi u Odesi 2014.
Proukrajinske demonstracije u Odesi, 2. mart 2014

Demonstracije su počele 1. marta u Odeskoj oblasti. Policija je izvestila da je tog dana 5.000 ljudi učestvovalo u proruskim demonstracijama u gradu Odesi[245].

Demonstracije su se nastavile, a 3. marta 2014. 200–500 demonstranata sa ruskim zastavama pokušalo je da zauzme zgradu Odeske oblasne državne administracije[246][247][248]. Tražili su da se održi referendum o uspostavljanju „Odeske autonomne republike“[247].

Internet grupa u Odeskoj oblasti je 16. aprila navodno proglasila Narodnu Republiku Odesku[249]. Članovi odeske protestne grupe protiv Majdana kasnije su se zakleli da nisu davali takvu izjavu, a lideri grupe su rekli da su o tome čuli samo preko medija[250]. Posmatračka misija OEBS-a u Ukrajini je kasnije potvrdila da je situacija u Odesi ostala mirna.

Lokalni antimajdanski i proevromajdanski lideri u Odeskoj oblasti izrazili su skepticizam u vezi sa Ženevskim saopštenjem o Ukrajini od 20. aprila. Lideri antimajdana su insistirali na tome da ne ciljaju na otcepljenje, već na uspostavljanje šire federalne države pod nazivom „Novorosija“ unutar Ukrajine.[206]

Ručna bomba je bačena iz automobila u prolazu na kontrolni punkt samoodbrane policije i Majdana u blizini Odese 25. aprila, pri čemu je povređeno sedam ljudi, što je izazvalo povećane tenzije u regionu[251][252].

Sukobi u centru grada i dalji događaji[uredi | uredi izvor]

Proruski logor ispred Doma sindikata

Nedelju dana kasnije, 2. maja, miting oko 1.500 provladinih demonstranata, uključujući fudbalske ultraše, napala je vidljivo manja grupa navodnih proruskih militanata pendrecima i šlemovima[253][254]. Obe strane su se sukobile na ulicama centra Odese, gradeći barikade, bacajući benzinske bombe i pucajući jedna na drugu iz automatskog oružja[255].

Demonstranti protiv Majdana su kasnije bili preplavljeni mnogo većom grupom ukrajinskih demonstranata, primoravajući ih da se povuku i zauzmu Dom sindikata[256]. Dok su branili zgradu, militanti na krovu bacali su kamenje i benzinske bombe na demonstrante ispod, koji su uzvratili sopstvenim benzinskim bombama[255][257]. Zgrada se tada zapalila[257][258]. Ukupno su tokom sukoba poginule 43 osobe[259]. Trideset i jedan je poginuo dok je bio zarobljen u zapaljenom Domu sindikata[260]. Policija je saopštila da su najmanje tri osobe ubijene[260][261].

Nakon sukoba, 4. maja, glavni ured Ministarstva unutrašnjih poslova u Odesi napali su proruski demonstranti[262]. Tražili su oslobađanje svojih "drugova" koji su učestvovali u sukobima. Policija je to postupila, što je rezultiralo oslobađanjem 67 uhapšenih[262]. Do 5. maja situacija u Odesi se smirila, iako je atmosfera ostala izuzetno napeta[263].

Šezdesetak ljudi okupilo se na Kulikovom polju da obeleže požar od 2. maja 13. jula[264]. Demonstracije su bile mirne. Još jedna demonstracija na terenu istog dana okupila je oko 120 ljudi. Oni su skandirali „Donbas, mi smo uz tebe“, u vezi sa ratom u Donbasu koji je u toku[264]. Gradonačelnik Odese Genadij Truhanov rekao je posmatračima OEBS-a 23. jula da su „tenzije u osnovi“ sukoba od 2. maja i dalje u gradu i da se plaši za bezbednost grada.

Odesu je u decembru 2014. pogodilo šest eksplozija bombi, od kojih je jedna ubila jednu osobu (povrede koje je zadobila žrtva ukazuju na to da je baratao eksplozivom)[265][266][267]. Savetnik Ministarstva unutrašnjih poslova Zorjan Škirijak rekao je 25. decembra da su Odesa i Harkov postali „gradovi koji se koriste za eskalaciju tenzija“ u Ukrajini. Škirjak je rekao da sumnja da su ovi gradovi izdvojeni zbog njihovog „geografskog položaja“[266].

Služba bezbednosti Ukrajine tvrdi da je u aprilu 2015. sprečila proglašenje takozvane „Besarabske Narodne Republike“[268]. Prema bezbednosnoj službi, separatistička mreža koja stoji iza nje takođe je želela da osnuje „Narodnu Republiku Odesu“, „Porto-Franko“ i druge otcepljene entitete[268].

Najveći protesti po datumu i prisustvu[uredi | uredi izvor]

Donji grafikoni pokazuju lokacije, datume i stopu posećenosti proruskih protesta u Ukrajini, kao i proukrajinskih kontraprotesta.

Proruski protesti[uredi | uredi izvor]

Protests by region City Peak attendees Date References
Sevastopolj 15,000[269]–25,000 23. februar [270][271][272][273]
Kerč 200 24. februar [274]
Simferopolj 5,000 26. februar [275]
Odesa 10,000 1 Mart [276]
Marijupolj 2,000–5,000 1 Mart [277][278]
Dnjepropetrovsk 1,000–3,000 1 Mart [279]
Nikolajev 5,000–6,000 2 Mart [280]
Herson 400 2 Mart [281]
Lugansk 10,000 9 Mart [282]
Donjeck 2,000–15,000 6. april [283][284]
Harkov 2,000 6. april [285]
Zaporožje 500–5,000+ 6. april [286]
Proruski protestni sajtovi:   10,000+    5,000+    1,000+    500+    <500

Proukrajinski kontraprotesti[uredi | uredi izvor]

Protests by region City Peak attendees Date References
Simferopolj 10,000 26. februar [287]
Dnjepropetrovsk 10,000 2 Mart [288]
Sumi 10,000+ 2 Mart [289][290][291]
Nikolajev 5,000–10,000 2 Mart [292]
Kijev 8,000 2 Mart [292]
Zaporožje 5,000+ 2 Mart [293][294]
Černigov 2,000+ 2 Mart [291]
Žitomir 2,000 2 Mart [291]
Poltava 1,000+ 2 Mart [290]
Sevastopolj 300+ 9 Mart [295][296]
Kropivnicki 100 9 Mart [297]
Herson 300 22 Mart [298][299]
Odesa 10,000–15,000 30 Mart [300]
Kramatorsk 200 30 Mart [301]
Lugansk 1,000 13. april [302]
Donjeck 5,000–7,000 17. april [303][304]
Kramatorsk 1,000 17. april [305]
Krivi Rog 10,000+ 19. april [306]
Marijupolj 1,000+ 23. april [307]
Harkov 7,000 23. april [308]
Proukrajinski protestni sajtovi:   10,000+    5,000+    1,000+    500+    <500

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Party of Regions, Communist Party banned in Ivano-Frankivsk and Ternopil regions”. Kyiv Post. 27. 01. 2014. Pristupljeno 10. 04. 2014. 
  2. ^ „Activity of Regions Party, Communist Party, Yanukovych's portraits banned in Drohobych”. Kyiv Post. 21. 02. 2014. Pristupljeno 10. 04. 2014. 
  3. ^ „East Ukraine separatists seek union with Russia”. BBC News. 12. 5. 2014. Pristupljeno 12. 05. 2014. 
  4. ^ a b „Pro-Russia Protesters Storm Donetsk Offices”. NBC News. 16. 03. 2014. Pristupljeno 17. 03. 2014. 
  5. ^ „Kharkiv regional council demands official status for Russian language”. Interfax-Ukraine News Agency. 24. 04. 2014. Pristupljeno 25. 04. 2014. 
  6. ^ Parubiy says "anti-terrorist" operation will continue as separatists in Luhansk, Donetsk reject Putin’s call to postpone referendum. Kyiv Post. 8 May 2014
  7. ^ a b Yuras Karmanau; Vladimir Isachenkov (17. 4. 2014). „Vladimir Putin admits for first time Russian troops took over Crimea, refuses to rule out intervention in Donetsk”. National Post. Associated Press. Pristupljeno 10. 5. 2014. 
  8. ^ „Ukraine gets new evidence of Russian soldiers fighting on its turf (PHOTOS)”. Kyiv Post. 21. 8. 2014. Pristupljeno 22. 8. 2014. 
  9. ^ „NATO condemns Moscow's aid convoy, says Russian artillery firing at Ukrainian army”. The Washington Post. 22. 8. 2014. Pristupljeno 22. 8. 2014. 
  10. ^ „Ukraine accuses Russia of invasion after aid convoy crosses border”. Reuters. 22. 8. 2014. Pristupljeno 22. 8. 2014. 
  11. ^ „Russia Moves Artillery Units into Ukraine, NATO Says”. The New York Times. 22. 8. 2014. Pristupljeno 22. 8. 2014. 
  12. ^ „Ukraine: Mounting evidence of war crimes and Russian involvement”. Amnesty International. 7. 9. 2014. Pristupljeno 8. 9. 2014. 
  13. ^ PM Yatseniuk: Some 50,000 military participate in ATO Arhivirano 21 avgust 2014 na sajtu Wayback Machine //Ukrinform, 11 August 2014
  14. ^ „Ukraine army still far from victory over rebels in east”. BBC News. BBC. 8. 7. 2014. Pristupljeno 28. 7. 2014. 
  15. ^ „Ukraine's next battle is Donetsk, but no bombs, please”. USA Today. Pristupljeno 28. 7. 2014. 
  16. ^ „The army of the Lugansk and Donetsk People's Republics has 20,000 fighters - Gubarev”. ITAR-TASS. 9. 7. 2014. Arhivirano iz originala 2014-12-22. g. Pristupljeno 28. 7. 2014. 
  17. ^ a b „At least 2,112 soldiers killed in Russia's war against Ukraine”. KyivPost. 11. 4. 2015. Pristupljeno 11. 4. 2015. 
  18. ^ 2,000 killed (6 April–18 September),[1] 790 killed (19 September–17 February),[2] 53 killed (17 February–28 April),[3] 11 killed (29 April–11 May),[4] total of 2,854 reported killed
  19. ^ „Police say 42 killed in Odessa in worst violence of Ukraine crisis”. Los Angeles Times. 2. 5. 2014. Pristupljeno 9. 5. 2014. 
  20. ^ a b v g „Two Killed in Ukraine as Protesters Clash in Kharkiv”. International Business Times. 15. 3. 2014. Pristupljeno 10. 4. 2014. 
  21. ^ Zverski ubitogo krыmskogo tatarina zvali Rešat Ametov. Troe maloletnih deteй osiroteli. [Crimean Tatar, Reşat Ametov, brutally murdered. His three children orphaned] (na jeziku: ruski). censor.net.ua. 18. 3. 2014. Pristupljeno 2. 2. 2015. 
  22. ^ „19 Troops Killed, 9 Others Captured During Withdrawal From Debaltseve: Ukraine”. RTTNews. 4. 3. 2015. Pristupljeno 5. 3. 2015. 
  23. ^ „Militants held in captivity 180 Ukrainian servicemen”. Arhivirano iz originala 2. 4. 2015. g. Pristupljeno 16. 3. 2015. 
  24. ^ „7,000 people killed during Donbas conflict — DPR representative”. TASS. 
  25. ^ According to a report from 4 May 2015, the number of separatist deaths possibly exceeded the number of Ukrainian soldiers killed,[5] which had been confirmed to be 2,040 as of 17 February 2015,[6] making 2,040 a possible figure
  26. ^ „Unrest in Crimea leaves 2 dead; government buildings seized”. United Press International. Pristupljeno 1. 10. 2014. 
  27. ^ Daria Marchak; Michael Winfrey (19. 5. 2014). „Ukrainian Investigator Sees Chloroform as Cause of Odessa Deaths”. Bloomberg BusinessWeek. Arhivirano iz originala 2014-10-29. g. Pristupljeno 12. 6. 2014. 
  28. ^ Mіlіcії Donbasu potrіbno 20 tis. osіb dlя zamіni zradnikіv і dezertirіv, - Avakov [Donbas militia need 20 thousand people to replace traitors and deserters - Avakov]. Dzerkalo Tyzhnia (na jeziku: ukrajinski). 29. 7. 2014. Arhivirano iz originala 17. 03. 2016. g. Pristupljeno 2. 7. 2015. 
  29. ^ a b „UKRAINE Situation report No.34 as of 3 April 2015” (PDF). Pristupljeno 7. 4. 2015. 
  30. ^ „298 killed after Malaysian airliner shot down in Ukraine”. USA Today. 17. 7. 2014. 
  31. ^ „Russia warns Ukraine of 'irreversible consequences' after cross-border shelling”. The Washington Post. 13. 7. 2014. Pristupljeno 14. 7. 2014. 
  32. ^ „Ukraine crisis: Lithuania envoy killed in Luhansk”. BBC News. Pristupljeno 1. 10. 2014. 
  33. ^ a b Pomerantsev, Peter (7. 8. 2019). „The Counteroffensive Against Conspiracy Theories Has Begun”. Pristupljeno 26. 6. 2020. 
  34. ^ „Remembering Ukraine's Revolution of Dignity”. openDemocracy. Pristupljeno 26. 6. 2020. 
  35. ^ Grytsenko, Oksana (12. 4. 2014). „Armed pro-Russian insurgents in Luhansk say they are ready for police raid”. Kyiv Post. 
  36. ^ Peter Leonard (13. 4. 2014). „Kiev government to deploy troops in Ukraine's east”. Yahoo News. Associated Press. Pristupljeno 14. 4. 2014. 
  37. ^ Kofman, Michael; Migacheva, Katya; Nichiporuk, Brian; Radin, Andrew; Tkacheva, Olesya; Oberholtzer, Jenny (2017). Lessons from Russia's Operations in Crimea and Eastern Ukraine (PDF) (Izveštaj). Santa Monica: RAND Corporation. str. 33—34. 
  38. ^ info@biharprabha.com, Bihar Reporter. „Pro-Russian Group in Donetsk declare independence from Ukraine”. The Biharprabha News. Pristupljeno 16. 12. 2017. 
  39. ^ „A Ukraine City Spins Beyond the Government's Reach”. The New York Times. 15. 2. 2014. 
  40. ^ Richard Balmforth (12. 12. 2013). „Kiev protesters gather, EU dangles aid promise”. Reuters. Pristupljeno 10. 4. 2014. 
  41. ^ a b „Ukraine Opposition Vows To Continue Struggle After Yanukovych Offer”. Radio Free Europe/Radio Liberty. 25. 1. 2014. Pristupljeno 10. 4. 2014. 
  42. ^ Kofman, Michael; Migacheva, Katya; Nichiporuk, Brian; Radin, Andrew; Tkacheva, Olesya; Oberholtzer, Jenny (2017). Lessons from Russia's Operations in Crimea and Eastern Ukraine (PDF) (Izveštaj). Santa Monica: RAND Corporation. str. 21. 
  43. ^ Roth, Andrew (3. 3. 2014). „From Russia, 'Tourists' Stir the Protests”. The New York Times. Pristupljeno 10. 4. 2014. 
  44. ^ „Southeastern Ukraine gets invasion of Russian protesters”. Kyiv Post. 7. 3. 2014. Pristupljeno 10. 4. 2014. 
  45. ^ „Donecьkimi separatistami viяvilisя kolišnі zeki і gastroleri z Krimu Bіlьše čitaйte tut (Separatists in Donetsk were former prisoners)”. TSN (na jeziku: ukrajinski). 26. 3. 2014. Pristupljeno 10. 4. 2014. 
  46. ^ a b „SBU detains Russian provocateur believed to have planned raid on parliament, cabinet buildings”. Kyiv Post. 31. 3. 2014. Pristupljeno 10. 4. 2014. 
  47. ^ „Direct Line with Vladimir Putin” (na jeziku: ruski). kremlin.ru. 17. 4. 2014. Pristupljeno 21. 4. 2014. „And so we had to take the necessary measures in order to prevent the situation in Crimea unfolding the way it is now unfolding in southeastern Ukraine. We didn't want any tanks, any nationalist combat units or people with extreme views armed with automatic weapons. Of course, the Russian servicemen did back the Crimean self-defence forces.” 
  48. ^ Hannah Strange (17. 4. 2014). „Ukraine crisis: as it happened”Neophodna novčana pretplata. The Telegraph. Arhivirano iz originala 12. 1. 2022. g. Pristupljeno 17. 4. 2014. 
  49. ^ „Vladimir Putin in TV denial that Russian special forces are in eastern Ukraine”. The Daily Telegraph. 17. 4. 2014. Arhivirano iz originala 17. 4. 2014. g. Pristupljeno 17. 4. 2014. 
  50. ^ „HOW RELATIONS BETWEEN UKRAINE AND RUSSIA SHOULD LOOK LIKE? PUBLIC OPINION POLL RESULTS”. Kyiv International Institute of Sociology. 4. 3. 2014. Pristupljeno 10. 4. 2014. 
  51. ^ a b „News - the views and opinions of South-Eastern regions residents of Ukraine: April 2014”. 
  52. ^ a b v „IRI Public Opinion Survey of Ukraine (14–26 March 2014)” (PDF). International Republican Institute. 5. 4. 2014. Pristupljeno 10. 4. 2014. 
  53. ^ a b „In Eastern Ukraine, a One-Building, Pro-Russia Realm Persists Despite Criticism”. The New York Times. 9. 4. 2014. Pristupljeno 12. 4. 2014. 
  54. ^ 66% dončan vidяt buduщee v edinoй Ukraine [66% of Donetsk denizens see a future in a united Ukraine]. News of Donbas (na jeziku: ruski). 9. 4. 2014. Pristupljeno 9. 4. 2014. 
  55. ^ „Total of 77 percent of citizens in Donetsk condemn administrative buildings takeover”. Kyiv Post. 10. 4. 2014. Pristupljeno 10. 4. 2014. 
  56. ^ Babiak, Mat (19. 4. 2014). „Southeast Statistics”. Kyiv International Institute of Sociology; Ukrainian Policy. Kyiv. Pristupljeno 20. 4. 2014. 
  57. ^ a b v g „Despite Concerns about Governance, Ukrainians Want to Remain One Country” (PDF) (Saopštenje). Pew Research Centre. 8. 5. 2014. Arhivirano iz originala (PDF) 9. 5. 2014. g. Pristupljeno 8. 5. 2014. 
  58. ^ Tituškoй" možno statь za 200 griven (na jeziku: ukrajinski). Zp.comments.ua. Pristupljeno 4. 12. 2013. 
  59. ^ „Maidan 2.0: A Protest With Reservations”. The Interpreter. 25. 11. 2013. Pristupljeno 1. 12. 2013. 
  60. ^ „Pro-government protesters: 'We will stay here until EuroMaidan leaves'”. Kyiv Post. 12. 12. 2013. Pristupljeno 15. 12. 2013. 
  61. ^ Kožnogo privezenogo na stoličniй "antimaйdan" ošukali na 500 grn. Gazeta (na jeziku: ruski). 14. 12. 2013. Pristupljeno 15. 12. 2013. 
  62. ^ Rudenko, Olga (16. 2. 2014). „Protesters: Ukraine paying for pro-government rallies”. USA Today. 
  63. ^ „Separatistam platяtь 500 dolarіv za šturm – džerelo | Ukraїnsьka pravda”. Ukrayinska Pravda. 13. 4. 2014. Pristupljeno 28. 4. 2014. 
  64. ^ Landik accused in pogroms in Luhansk "tourists of Putin" and former city government Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. avgust 2014). Mirror Weekly. 10 March 2014
  65. ^ Separatism in Ukraine is financed by Yanukovych – Yarema. Liga News. 4 April 2014
  66. ^ Source: Donetsk and Luhansk separatists driven by people of Akhmetov and Yefremov. The Ukrainian Week. 7 April 2014
  67. ^ a b v g d đ e ž z „Human Rights Assessment Mission in Ukraine: Human Rights and Minority Rights Situation”. Office for Democratic Institutions and Human Rights. Organization for Security and Co-operation in Europe. 9. 5. 2014. Pristupljeno 13. 5. 2014. 
  68. ^ a b „In Ukraine, Russia Plays a Weighted Word Game”. The New York Times. 16. 4. 2014. Pristupljeno 2. 5. 2014. 
  69. ^ „Ukraine Launches Offensive to Regain Slovyansk”. The Wall Street Journal. 2. 5. 2014. Pristupljeno 2. 5. 2014. 
  70. ^ „Demands That Jews Register in Eastern Ukraine Are Denounced, and Denied”. The New York Times. 17. 4. 2014. Pristupljeno 2. 5. 2014. 
  71. ^ „What's Orange And Black And Bugging Ukraine?”. Voice of America. 28. 4. 2014. Pristupljeno 3. 5. 2014. 
  72. ^ „"Russkaя vesna" na Юgo-Vostoke Ukrainы (IMF promises to present a program for Ukraine no later than the beginning of May)”. Russian News and Information Agency (na jeziku: ruski). 3. 3. 2014. Pristupljeno 10. 4. 2014. 
  73. ^ "Putin's crisis spreads"
  74. ^ „Warning shots end OSCE Crimea entry bid – Europe”. Al Jazeera. Pristupljeno 11. 3. 2014. 
  75. ^ „Ukraine crisis: Russia vows troops will stay”. BBC. 3. 3. 2014. Pristupljeno 3. 3. 2014. 
  76. ^ Jones, Sam (21. 2. 2014). „US scorns Russia's version of Crimean intervention”. Financial Times. 
  77. ^ „OSCE team say Crimea roadblock gunmen threatened to shoot at them”. Reuters. Pristupljeno 14. 3. 2014. 
  78. ^ „Gunmen Seize Government Buildings in Crimea”. The New York Times. 27. 2. 2014. Pristupljeno 1. 3. 2014. „Masked men with guns seized government buildings in the capital of Ukraine's Crimea region on Thursday, barricading themselves inside and raising the Russian flag after mysterious overnight raids that appeared to be the work of militant Russian nationalists who want this volatile Black Sea region ruled from Moscow.” 
  79. ^ „Armed men seize two airports in Ukraine's Crimea, Yanukovich reappears”. Reuters. 1. 3. 2014. Arhivirano iz originala 2014-02-28. g. 
  80. ^ Kelly, Lidia; Polityuk, Pavel; de Carbonnel, Alissa; Heritage, Timothy; Grey, Stephen; Graff, Peter; Kushch, Lina; Apps, Peter (1. 3. 2014). Lyon, Alistair, ur. „Putin ready to invade Ukraine; Kiev warns of war”. Reuters. Moscow/Kyiv. 
  81. ^ „Telecom services sabotaged in Ukraine's Crimea region”. United Press International. 28. 2. 2014. Pristupljeno 28. 2. 2014. 
  82. ^ a b „Crimea Applies to Join Russia”. Pristupljeno 1. 5. 2014.  Arhivirano 2014-04-21 na sajtu Wayback Machine. Voice of America..
  83. ^ „BBC News – Ukraine crisis: Russia isolated in UN Crimea vote”. Pristupljeno 1. 5. 2014. . BBC.com (15 March 2014)..
  84. ^ „Voter turnout at pseudo-referendum in Crimea was maximum 30-40 percent - Mejlis”. ukrinform.ua. 17. 3. 2014. Arhivirano iz originala 26. 6. 2015. g. Pristupljeno 2. 2. 2015. 
  85. ^ „BBC News – Crimean parliament formally applies to join Russia”. Pristupljeno 1. 5. 2014. . BBC.com (17 March 2014)..
  86. ^ „Excerpts from Putin's speech on Crimea – Yahoo News”. Pristupljeno 1. 5. 2014. . Yahoo!!!!!!! News.com (18 March 2014)..
  87. ^ „BBC News – Crimea crisis: Russian President Putin's speech annotated”. Pristupljeno 1. 5. 2014. . BBC.com (19 March 2014)..
  88. ^ "Executive Order on holding a celebratory gun salute in Moscow, Simferopol and Sevastopol" which was reported as "To celebrate the establishment of two new constituent entities in the Russian Federation – the Republic of Crimea and city of federal importance Sevastopol – the President ordered that a gun salute of 30 rounds will take place in Moscow, the Russian Federation's capital, and in Simferopol and Sevastopol on March 21, 2014 at 22.00.", Source: President of Russia official website (kremlin.ru)
  89. ^ Charbboneau, Louis (27. 3. 2014). „U.N. General Assembly declares Crimea secession vote invalid”. Reuters. Pristupljeno 30. 3. 2014. 
  90. ^ „ITAR-TASS: Russia – Lavrov: West 'twisted arms' of 50 countries to get support for Ukraine resolution in UN”. Information Telegraph Agency of Russia. Pristupljeno 3. 5. 2014. 
  91. ^ „UNHCR says internal displacement affects some 10,000 people in Ukraine” (Saopštenje). Office of the United Nations High Commissioner for Refugees. 20. 5. 2014. Pristupljeno 23. 5. 2014. 
  92. ^ „Oligarch tries to stamp Kiev authority on restive east”. Financial Times. 6. 3. 2014. Pristupljeno 7. 3. 2014. 
  93. ^ „Ubitiй na mіtingu v Donecьku buv pres-sekretarem mіscevoї "Svobodi"”. TSN. 14. 3. 2014. Pristupljeno 14. 3. 2014. 
  94. ^ a b v „Ukraine: Pro-Russians storm offices in Donetsk, Luhansk, Kharkiv”. BBC News. 6. 4. 2014. Pristupljeno 2020-11-18. 
  95. ^ a b „How ‘eastern Ukraine’ was lost”. openDemocracy (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-03-12. 
  96. ^ Voskresnый šturm DonOGA v fotografiяh. novosti.dn.ua (na jeziku: ruski). 6. 4. 2014. 
  97. ^ Donecьkі separatisti gotuюtьsя sformuvati "narodnu oblradu" ta priєdnatisя do RF. Ukrayinska Pravda (na jeziku: ukrajinski). 6. 4. 2014. 
  98. ^ Separatistы vыstavili ulьtimatum: referendum o vhoždenii Doneckoй oblasti v sostav RF. novosti.dn.ua (na jeziku: ruski). 6. 4. 2014. 
  99. ^ „Protesters declare Donetsk 'republic'”. BBC News. 7. 4. 2014. Pristupljeno 4. 5. 2014. 
  100. ^ „The Donetsk city council asks citizens not to participate in unlawful actions”. NGO.Donetsk. 7. 4. 2014. Arhivirano iz originala 8. 4. 2014. g. 
  101. ^ Donetsk City Council urges leaders of protests held in city to hold talks, lay down arms immediately – statement, Interfax-Ukraine (7 April 2014)
  102. ^ „Protests in eastern Ukraine aimed at bringing in Russian troops, warns PM”. Reuters. 7. 4. 2014. Pristupljeno 7. 4. 2014. 
  103. ^ a b „Regional legislators proclaim industrial centre Donetsk People's Republic”. Information Telegraph Agency of Russia. 7. 4. 2014. Pristupljeno 7. 4. 2014. 
  104. ^ „obraщenie naroda Donbassa k Putinu V.V.”. YouTube. 
  105. ^ SBU detained the leader of Donetsk Republic. Espreso. 19 March 2014
  106. ^ „"Donetsk Republic" while there is still and wants the Customs Union”. Ukrayinska Pravda. 8. 4. 2014. „require the release of its leader Paul Gubarev and other detained separatists;” 
  107. ^ a b „Pro-Russian Gubarev, a symbol of east Ukraine separatism”. GlobalPost. 10. 3. 2014. Arhivirano iz originala 11. 3. 2014. g. Pristupljeno 10. 3. 2014. 
  108. ^ Snyder, Timothy (17. 3. 2014). „Far-Right Forces are Influencing Russia's Actions in Crimea”. The New Republic. „In Donetsk Gubarov was known as a neo-Nazi and as a member of the fascist organization Russian National Unity.” 
  109. ^ Coynash, Halya (18. 3. 2014). „Far-Right Recruited as Crimea Poll Observers”. Institute for War and Peace Reporting. „Pavel Gubarev, a former member of the neo-Nazi, Russian chauvinist Russian National Unity movement” 
  110. ^ „Pro-Russian Group in Donetsk declare independence from Ukraine”. news.biharprabha.com. Indo-Asian News Service. Pristupljeno 7. 4. 2014. 
  111. ^ V Donecke v rezulьtate specoperacii osvoboždeno zdanie SBU (na jeziku: ruski). Ukrainian Independent Information Agency. 7. 4. 2014. 
  112. ^ Specnaz vignav separatistіv z budіvlі SBU v Donecьku – Sюmar (na jeziku: ukrajinski). Ukrinform. 7. 4. 2014. Arhivirano iz originala 9. 4. 2014. g. Pristupljeno 10. 4. 2014. 
  113. ^ „Ukraine's PM Offers Concessions to Separatists in Donetsk”. Voice of America. 11. 4. 2014. Pristupljeno 12. 4. 2014. 
  114. ^ „Novosti Donbassa :: Turčinov gotov osvoboditь separatistov bez kriminala, esli oni složat oružie”. Novosti.dn.ua. 9. 3. 2014. Pristupljeno 28. 4. 2014. 
  115. ^ „Donetsk Republic: Ukraine's One-Building Autonomy”. ABC News. 11. 4. 2014. Arhivirano iz originala 2014-04-12. g. Pristupljeno 12. 4. 2014. 
  116. ^ Komanduющiй samooboronoй Slavяnska Igorь Strelkov: Zaderžannыe nablюdateli – kadrovыe razvedčiki. Komsomolьskaя pravda (na jeziku: ruski). 26. 4. 2014. Pristupljeno 26. 8. 2014. 
  117. ^ Rachkevych, Mark (12. 4. 2014). „Armed pro-Russian extremists launch coordinated attacks in Donetsk Oblast, seize buildings and set up checkpoints”. Kyiv Post. 
  118. ^ „Armed men seize police department in east Ukraine: minister”. Reuters. 12. 4. 2014. Pristupljeno 12. 4. 2014. 
  119. ^ „Gunmen seize Ukraine police station in Sloviansk”. BBC News. 12. 4. 2014. Pristupljeno 12. 4. 2014. 
  120. ^ „Latest from the Special Monitoring Mission in Ukraine”. Organisation for Security and Co-operation in Europe. 14. 4. 2014. Arhivirano iz originala 2014-04-19. g. Pristupljeno 16. 4. 2014. 
  121. ^ a b „Ukraine to fight pro-Russia forces”. BBC News. 13. 4. 2014. Pristupljeno 13. 4. 2014. 
  122. ^ „Pro-Russian attack in Ukraine's Horlivka”. BBC News. 14. 4. 2014. Pristupljeno 14. 4. 2014. 
  123. ^ „Russian forces operating in two Donetsk cities, Ukraine minister says :: Daily News :: Research :: Concorde Capital. IPO, M&A, research, sales and trading. IPO v Ukraine”. Concorde.ua. Arhivirano iz originala 17. 4. 2014. g. Pristupljeno 28. 4. 2014. 
  124. ^ „Ukraina: Zidentyfikowano ludzi, którzy pojawili się w Słowiańsku i Kramatorsku. To żołnierze rosyjscy” (na jeziku: poljski). Wiadomosci.gazeta.pl. 16. 4. 2014. Arhivirano iz originala 21. 4. 2014. g. Pristupljeno 28. 4. 2014. 
  125. ^ a b „Ukraine crisis: Military column 'seized' in Kramatorsk”. BBC News. 16. 4. 2014. Pristupljeno 16. 4. 2014. 
  126. ^ a b „Putin cautious on 'right' to send troops into Ukraine”. BBC News. 17. 4. 2014. Pristupljeno 17. 4. 2014. 
  127. ^ „Ukraine: 'Five Killed At Separatist Checkpoint'”. Sky News. 20. 4. 2014. Pristupljeno 21. 4. 2014. 
  128. ^ „Barricaded city a tough target for Ukraine forces”. The Herald. 25. 4. 2014. Pristupljeno 25. 4. 2014. 
  129. ^ „As Ukraine continues its anti-terrorist operation, American leaders consider providing lethal aid, prepare additional sanctions on Russia”. Kyiv Post. 25. 4. 2014. Pristupljeno 25. 4. 2014. 
  130. ^ „Ukraine crisis: 'International monitors seized' in Sloviansk”. BBC News. 25. 4. 2014. Pristupljeno 25. 4. 2014. 
  131. ^ a b „One City Falls to Pro-Russian Militants; in Another, the Mayor Is Shot”. The New York Times. 28. 4. 2014. Pristupljeno 29. 4. 2014. 
  132. ^ „14 people wounded in clashes in Donetsk”. Kyiv Post. 28. 4. 2014. Pristupljeno 29. 4. 2014. 
  133. ^ „+Live updates on Ukraine's spreading unrest+ | DW.DE | 02.05.2014”. Deutsche Welle. Pristupljeno 3. 5. 2014. 
  134. ^ a b „'Many dead' in Ukraine offensive”. BBC News. 2. 5. 2014. Pristupljeno 2. 5. 2014. 
  135. ^ „Two Ukrainian soldiers, one insurgent killed in Sloviansk fighting; one protester killed in Odessa”. Kyiv Post. 2. 5. 2014. Pristupljeno 2. 5. 2014. 
  136. ^ a b v „Abducted OSCE observers freed”. BBC News. 3. 5. 2014. Pristupljeno 3. 5. 2014. 
  137. ^ „After release of abducted inspectors and Ukrainian hosts, Swiss CiO calls for enhancing cooperation and efforts towards political solution” (Saopštenje). Bern: Organization for Security and Co-operation in Europe. 3. 5. 2014. Pristupljeno 3. 5. 2014. 
  138. ^ „At least 42 killed in Odesa violence”. CBC News. 3. 5. 2014. Pristupljeno 4. 5. 2014. 
  139. ^ „Ukrainian troops withdrew from Kramatorsk”. Ukrainian Independent Information Agency. 5. 5. 2014. Pristupljeno 5. 5. 2014. 
  140. ^ „Ukraine soldiers killed in renewed Sloviansk fighting”. BBC News. 5. 5. 2014. Pristupljeno 5. 5. 2014. 
  141. ^ a b „Pro-Russians seize back Mariupol city hall”. BBC News. 7. 5. 2014. Pristupljeno 7. 5. 2014. 
  142. ^ a b v „Latest from the Special Monitoring Mission to Ukraine – based on information received up until 6 May 2014” (Saopštenje). Organization for Security and Co-operation in Europe. 8. 5. 2014. Pristupljeno 8. 5. 2014. 
  143. ^ „Russia's Putin 'backs 25 May election'”. BBC News. 7. 5. 2014. Pristupljeno 8. 5. 2014. 
  144. ^ a b „Pro-Russia rebel vote to go ahead”. BBC News. 8. 5. 2014. Pristupljeno 8. 5. 2014. 
  145. ^ a b „'Over 20 killed' in Mariupol as Putin marks victory in Crimea”Neophodna novčana pretplata. The Daily Telegraph. 9. 5. 2014. Arhivirano iz originala 12. 1. 2022. g. Pristupljeno 9. 5. 2014. 
  146. ^ At least 7 dead in southeastern Ukraine port city.
  147. ^ #EUdebate2014 (14. 4. 2014). „Disputed accounts of Mariupol violence in 'battle for southeast Ukraine' | euronews, world news”. Euronews.com. Arhivirano iz originala 12. 5. 2014. g. Pristupljeno 13. 5. 2014. 
  148. ^ a b v g „Ukraine rebels hold referendums in Donetsk and Luhansk”. BBC News. 11. 5. 2014. Pristupljeno 11. 5. 2014. 
  149. ^ a b v „Rebels declare victory in East Ukraine vote on self-rule”. Reuters. 11. 5. 2014. Pristupljeno 11. 5. 2014. 
  150. ^ „Ukraine civil war fears mount as volunteer units take up arms”. TheGuardian.com. 15. 5. 2014. 
  151. ^ a b v „Pro-Russian insurgents retreat from buildings in Mariupol”. CBC News. 16. 5. 2014. Pristupljeno 16. 5. 2014. 
  152. ^ a b „Latest from the Special Monitoring Mission in Ukraine – based on information received until 18:00 hrs, 14 May” (Saopštenje). Organization for Security and Co-operation in Europe. 14. 5. 2014. Pristupljeno 16. 5. 2014. 
  153. ^ „Mariupolьskie metallurgi, gorodskaя vlastь, obщestvennostь Mariupolя i lider DNR podpisali Memorandum o porяdke i bezopasnosti”. metinvestholding.com. Arhivirano iz originala 17. 5. 2014. g. Pristupljeno 27. 5. 2014. 
  154. ^ Kunkle, Frederick (16 May 2014) Steelworkers help keep uneasy calm in eastern Ukraine The Washington Post
  155. ^ „In Ukraine, Akhmetov Calls Peaceful Protest Against Separatists”. Radio Free Europe/Radio Liberty. 23. 5. 2014. Pristupljeno 23. 5. 2014. 
  156. ^ „Welcome to New Russia”. Ukrainian Policy. 22. 5. 2014. Pristupljeno 26. 5. 2014. 
  157. ^ a b v „Ukraine says it controls Donetsk airport after fighting leaves dozens dead”. The Guardian. 27. 5. 2014. Pristupljeno 29. 5. 2014. 
  158. ^ „Russians Revealed Among Ukraine Fighters”. The New York Times. 27. 5. 2014. Pristupljeno 29. 5. 2014. 
  159. ^ Artur Gasparian (2014). DNR – fikciя. Rešeniя prinimaюt drugie (na jeziku: ruski). Radio Svoboda. 
  160. ^ Mumin Shakirov; Artur Gasparyan (2014-07-15). „I was a separatist fighter in Ukraine”. The Guardian. Pristupljeno 15. 7. 2014. 
  161. ^ „Paramilitaries seize Donetsk rebels' HQ”. Financial Times. 29. 5. 2014. Pristupljeno 29. 5. 2014. 
  162. ^ „Pervыe sutki vozobnovleniя ATO: poteri, plennыe, novoe oružie”. News.liga.net. 2014-01-07. Pristupljeno 7. 7. 2014. 
  163. ^ „Donetsk rebels in mass withdrawal”. BBC News. 5. 7. 2014. Pristupljeno 5. 7. 2014. 
  164. ^ „Ukraine reclaims rebel strongholds”. 
  165. ^ „Chairperson-in-Office welcomes Minsk agreement, assures President Poroshenko of OSCE support” (Saopštenje). Bern: Organization for Security and Co-operation in Europe. 5. 9. 2014. Pristupljeno 1. 10. 2014. 
  166. ^ „Donecьkі separatisti napadaюtь na bіlorusьkih ta rosійsьkih žurnalіstіv – ZMІ | Ukraїnsьka pravda”. Ukrayinska Pravda. 9. 4. 2014. Pristupljeno 28. 4. 2014. 
  167. ^ Rachkevych, Mark (12. 4. 2014). „Armed pro-Russian separatists launch coordinated attacks in Donetsk Oblast, seize buildings and set up checkpoints”. Kyiv Post. 
  168. ^ „In Donetsk separatists set fire to the car to the known journalist”. 46.975033;31.994583: News.pn. 12. 4. 2014. Pristupljeno 28. 4. 2014. 
  169. ^ „News Republic”. News Republic. 19. 4. 2014. Arhivirano iz originala 3. 7. 2015. g. Pristupljeno 28. 4. 2014. 
  170. ^ „Separatistы na Donetčine zabrosali redakciю mestnoй gazetы "kokteйlяmi Molotova" : Novosti UNIAN”. Ukrainian Independent Information Agency. Pristupljeno 28. 4. 2014. 
  171. ^ a b v g „New attacks on media in eastern Ukraine, warns OSCE representative”. Organization for Security and Co-operation in Europe. 24. 4. 2014. Pristupljeno 24. 4. 2014. 
  172. ^ Seddon, Max (20. 5. 2014). „How A British Blogger Became An Unlikely Star Of The Ukraine Conflict — And Russia Today”. Buzzfeed. Pristupljeno 11. 6. 2021. 
  173. ^ „Merkel Shouldn't Let Ukrainian Abuses Slide” (Saopštenje). Human Rights Watch. 22. 8. 2014. Pristupljeno 23. 8. 2014. 
  174. ^ „Oblsovet Luganskaя ugrožaet razoružitь Maйdan rukami "bratskoй" Rossii”. Gazeta.ua. 2. 3. 2014. Pristupljeno 2. 3. 2014. 
  175. ^ „Ukraine in Control of Restless Eastern Cities, Says Premier”. The Wall Street Journal. 10. 3. 2014. Pristupljeno 29. 4. 2014. 
  176. ^ „There's Violence on the Streets of Ukraine—and in Parliament A news roundup for April 8”. The New Republic. 8. 4. 2014. Pristupljeno 4. 5. 2014. 
  177. ^ „Separatisti v lugansьkій SBU virіšili stati parlamentom”. Pristupljeno 1. 5. 2014.  Tekst „ Ukraїnsьka pravda ” ignorisan (pomoć). Pravda.com.ua (2014-04-08)
  178. ^ „Zdanie luganskoй SBU uderživaюt poltorы tыsяči vooružennыh separatistov – žurnalist : Novosti UNIAN”. Ukrainian Independent Information Agency. Pristupljeno 28. 4. 2014. 
  179. ^ a b „East Ukraine protesters joined by miners on the barricades | The Observer”. The Guardian. 12. 4. 2014. Pristupljeno 13. 4. 2014. 
  180. ^ „Military assaults against pro-Russian occupiers rumoured in eastern Ukraine”. The Guardian. 10. 4. 2014. Pristupljeno 13. 4. 2014. 
  181. ^ a b „Luhansk prosecutors launch probes into federalization support rallies”. Interfax-Ukraine News Agency. 21. 4. 2014. Pristupljeno 23. 4. 2014. 
  182. ^ „Ukraine's Geneva agreement falters”. EurActiv. 22. 4. 2014. Pristupljeno 23. 4. 2014. 
  183. ^ a b v „Federalization supporters in Luhansk proclaim people's republic”. Information Telegraph Agency of Russia. 28. 4. 2014. Pristupljeno 28. 4. 2014. 
  184. ^ „Separatists Declare 'People's Republic' In Ukraine's Luhansk”. Radio Free Europe/Radio Liberty. 28. 4. 2014. Pristupljeno 28. 4. 2014. 
  185. ^ „Latest from the Special Monitoring Mission in Ukraine – based on information received up until 28 April 2014”. Organization for Security and Co-operation in Europe. Pristupljeno 29. 4. 2014. 
  186. ^ a b „Latest from the Special Monitoring Mission in Ukraine – based on information received up until 29 April 2014” (Saopštenje). Organization for Security and Co-operation in Europe. 30. 4. 2014. Pristupljeno 1. 5. 2014. 
  187. ^ a b v „Pro-Russia activists seize Luhansk HQ”. BBC News. 29. 4. 2014. Pristupljeno 29. 4. 2014. 
  188. ^ a b „Separatists seize another local government HQ in Ukraine”. Reuters. 29. 4. 2014. Pristupljeno 29. 4. 2014. 
  189. ^ a b „Russia warned over 'inviolable' NATO territory”. Raidió Teilifís Éireann. 29. 4. 2014. Pristupljeno 29. 4. 2014. 
  190. ^ „Sloviansk rebels down army helicopters”. BBC News. 2. 5. 2014. Pristupljeno 2. 5. 2014. 
  191. ^ „Pro-Russian Rebels Leave Prosecutor's Office, TV Centre in Ukraine's Luhansk”. The New York Times. 2. 5. 2014. Pristupljeno 3. 5. 2014. 
  192. ^ a b „Latest from the Special Monitoring Mission in Ukraine – based on information received up until 4 May” (Saopštenje). Organization for Security and Co-operation in Europe. 6. 5. 2014. Pristupljeno 6. 5. 2014. 
  193. ^ „Amid continued defiance, Ukrainian official vows: 'We are not stopping'”. CNN. 5. 5. 2014. Pristupljeno 5. 5. 2014. 
  194. ^ a b „Latest from the Special Monitoring Mission in Ukraine – based on information received up until 8 May 2014” (Saopštenje). Organization for Security and Co-operation in Europe. 9. 5. 2014. Pristupljeno 9. 5. 2014. 
  195. ^ „Latest from the Special Monitoring Mission in Ukraine – based on information received up until 7 May 2014” (Saopštenje). Organization for Security and Co-operation in Europe. 9. 5. 2014. Pristupljeno 9. 5. 2014. 
  196. ^ „Latest from the Special Monitoring Mission in Ukraine – based on information received from 18:00, 9 May until 18:00, 11 May” (Saopštenje). Organization for Security and Co-operation in Europe. 12. 5. 2014. Pristupljeno 12. 5. 2014. 
  197. ^ Kelly, Lidia (2014-05-12). de Carbonnel, Alissa, ur. „Results show 96.2 percent support for self-rule in east Ukraine region: RIA”. Reuters. Moscow. Pristupljeno 2020-12-26. 
  198. ^ „Latest news from the OSCE Special Monitoring Mission (SMM) to Ukraine based on information received until 22 May, 18:00” (Saopštenje). Organization for Security and Co-operation in Europe. 23. 5. 2014. Pristupljeno 23. 5. 2014. 
  199. ^ „Separatists in Eastern Ukraine Say They Were Hit by Airstrike”. Newsweek. Reuters. 2. 6. 2014. Pristupljeno 3. 6. 2014. 
  200. ^ „Ukraine Military Launches Offensive Against Rebels”. ABC News. Reuters. 3. 6. 2014. Arhivirano iz originala 2014-06-03. g. Pristupljeno 3. 6. 2014. 
  201. ^ „'Heavy fighting' around Sloviansk”. BBC News. 3. 6. 2014. Pristupljeno 3. 6. 2014. 
  202. ^ Latest news from the OSCE Special Monitoring Mission to Ukraine (SMM), based on information received until 18:00 hrs, 2 June (Kyiv time), OSCE, Pristupljeno 3. 6. 2014 
  203. ^ Magnay, Diana; Tom Lister (3. 6. 2014), Air attack on pro-Russian separatists in Luhansk kills 8, stuns residents, CNN, Pristupljeno 4. 6. 2014 
  204. ^ „Despite Denials, All Evidence For Deadly Explosion Points To Kyiv”. Radio Free Europe/Radio Liberty. 4. 6. 2014. Pristupljeno 4. 5. 2017. 
  205. ^ a b v Globe in Ukraine: In Kharkiv, revolution meets a Russophile resistance, The Globe and Mail (24 February 2014)
    Ukraine conflict: 'Raw anger' in divided Kharkiv, BBC News (23 February 2014)
  206. ^ a b „Ukraine's Second City, Kharkiv, Eludes Rebel Hands”. Bloomberg BusinessWeek. 23. 10. 2014. Pristupljeno 24. 10. 2014. 
  207. ^ In The Shadow Of Lenin, Two Ukraines Face Off In Kharkiv , Radio Free Europe/Radio Liberty (26 February 2014)
  208. ^ Ukraine: Violent clashes in Kharkiv leave dozens injured Arhivirano 6 oktobar 2014 na sajtu Wayback Machine, Euronews (1 March 2014)
  209. ^ Roth, Andrew (4. 3. 2014). „From Russia, 'Tourists' Stir the Protests”. The New York Times. 
  210. ^ „Russian site recruits 'volunteers' for Ukraine”. BBC News. 4. 3. 2014. 
  211. ^ Kharkiv, Ukraine's second largest city, divided over Russia's invasion of Crimea, Kyiv Post (3 March 2014)
  212. ^ „Kharkiv regional administration building stormed on March 1 by Russian 'tourists' - activist”. National News Agency of Ukraine. 3. 3. 2014. Arhivirano iz originala 22. 3. 2014. g. Pristupljeno 9. 12. 2014. 
  213. ^ „Tide of opinion turns against Russia in Ukraine's east”. Reuters. 5. 3. 2014. Arhivirano iz originala 25. 09. 2015. g. Pristupljeno 9. 12. 2014. 
  214. ^ Pro-Russian rally draws 5,000 people in Ukraine's Kharkiv, Kyiv Post (6 March 2014)
    Tensions ease in Ukraine's second city of Kharkiv, BBC News (5 March 2014)
    Ukraine celebrated the 200th anniversary of the birth of Shevchenko, BBC Ukrainian (9 March 2014)
    Kharkiv demonstration demands broad autonomy for southeastern regions, Kyiv Post (22 March 2014)
    A woman holds a placard reading 'Kharkiv loves Crimea' while Pro-Ukrainian activists sing the state anthem during a rally in the center of the eastern Ukrainian city of Kharkiv on 6 March 2014, as they protest against the Russian aggression in Crimea, Getty Images (6 March 2014)
    Russia supporters in eastern Ukraine pose challenges to pro-Western government, washingtonpost.com (15 March 2014)
  215. ^ Pro-Russia Protesters Occupy Ukraine Government Building, The Huffington Post (3 March 2014)
  216. ^ Ukraine crisis: Two dead in shootout in eastern city of Kharkiv as tensions rise ahead of Crimea referendum, independent.co.uk (15 March 2014)
    Deadly clashes in eastern Ukraine ahead of Crimea referendum, dw.de (15 March 2014)
    Violence erupts in Kharkiv amid political turmoil, dw.de (22 March 2014)
  217. ^ Pro-Russian demonstrators burn books, storm buildings in eastern Ukraine, Reuters (16 March 2014)
    Pro-Russian Demonstrators Burn Books, Storm Buildings, The Moscow Times (17 March 2014)
  218. ^ Ukraine: Pro-Russians storm offices in Donetsk, Luhansk, Kharkiv, BBC News (6 April 2014)
    Pro-Russian Protesters Declare 'People's Republic' In Kharkiv, Radio Free Europe/Radio Liberty (8 April 2014)
    Ukraine Authorities Clear Kharkiv Building, Arrest Scores Of 'Separatists', Radio Free Europe/Radio Liberty (8 April 2014)
    Russia warns Ukraine to avoid ‘civil war’ as Kyiv moves against protesters Arhivirano 30 oktobar 2014 na sajtu Wayback Machine, Euronews (8 April 2014)
    Kharkiv Oblast administration house cleared — regional chief, ITAR-TASS (8 April 2014)
    „Pro-Russia activists declare establishment of 'Kharkiv people's republic'”. Focus Information Agency. 7. 4. 2014. Arhivirano iz originala 09. 04. 2014. g. Pristupljeno 13. 4. 2014. 
  219. ^ „Protesters Storm Kharkiv Theater Thinking It Was City Hall”. The Moscow Times. 8. 4. 2014. 
  220. ^ „Kharkiv settles down, while pro-Russian separatists still hold buildings in Luhansk, Donetsk”. Kyiv Post. 8. 4. 2014. Pristupljeno 13. 4. 2014. 
  221. ^ a b v „Kharkiv city government building infiltrated by pro-Russian protesters”. Kyiv Post. 13. 4. 2014. Pristupljeno 13. 4. 2014. 
  222. ^ „Kernes poobіcяv dopomogti zvіlьniti zatrimanih separatistіv | Ukraїnsьka pravda”. Ukrayinska Pravda. Pristupljeno 28. 4. 2014. 
  223. ^ „Posle napadeniя antimaйdanovcev na miting Evromaйdana v Harьkove postradalo 50 čelovek : Novosti UNIAN”. Ukrainian Independent Information Agency. 14. 4. 2014. Pristupljeno 28. 4. 2014. 
  224. ^ „Ukraine crisis: US and EU to intensify Russia sanctions”. BBC News. 28. 4. 2014. Pristupljeno 28. 4. 2014. 
  225. ^ a b v „Kharkiv Mayor Hennady Kernes shot in the back”. CBC News. 28. 4. 2014. Pristupljeno 28. 4. 2014. 
  226. ^ a b „Latest news from the OSCE Special Monitoring Mission (SMM) to Ukraine based on information received until 26 May, 18:00” (Saopštenje). Organization for Security and Co-operation in Europe. 27. 5. 2014. Pristupljeno 29. 5. 2014. 
  227. ^ a b v „Latest from the Special Monitoring Mission in Ukraine based on information received until 23 June 2014” (Saopštenje). Organization for Security and Co-operation in Europe. 24. 6. 2014. Pristupljeno 24. 6. 2014. 
  228. ^ a b „Kharkiv police fired 200 for separatism”. Ukrainian Truth (na jeziku: ukrajinski). 28. 6. 2014. Pristupljeno 28. 6. 2014. 
  229. ^ Baluta boasted that he has detained 314 active separatist, Ukrayinska Pravda (30 June 2014)
  230. ^ a b „Latest from the Special Monitoring Mission (SMM) in Ukraine based on information received until 18:00 hrs, 23 July” (Saopštenje). Organization for Security and Co-operation in Europe. 24. 7. 2014. Pristupljeno 25. 7. 2014. 
  231. ^ „Attempt made to blow up bridge in Kharkiv region”. Interfax-Ukraine News Agency. 30. 7. 2014. Pristupljeno 30. 7. 2014. 
  232. ^ a b v „Latest from OSCE Special Monitoring Mission (SMM) to Ukraine based on information received as of 18:00 hrs, 6 August 2014” (Saopštenje). Organization for Security and Co-operation in Europe. 7. 8. 2014. Pristupljeno 12. 8. 2014. 
  233. ^ „Russia This Week: Zhirinovsky Threatens to 'Wipe Out' Poland, Baltics (4–10 August)”. The Interpreter. 10. 8. 2014. Pristupljeno 17. 8. 2014. 
  234. ^ a b v „Latest from OSCE Special Monitoring Mission (SMM) to Ukraine based on information received as of 18:00 (Kyiv time), 11 August 2014” (Saopštenje). Organization for Security and Co-operation in Europe. 12. 8. 2014. Pristupljeno 12. 8. 2014. 
  235. ^ „Latest from OSCE Special Monitoring Mission (SMM) to Ukraine based on information received by 18:00 (Kyiv time), 7 August 2014” (Saopštenje). Organization for Security and Co-operation in Europe. 8. 8. 2014. Pristupljeno 17. 8. 2014. 
  236. ^ a b v Two liberty square rally, Status quo (17 August 2014)
  237. ^ The Communist Party and "South-East" banned to hold rallies, Status quo (22 August 2014)
  238. ^ Kharkiv court banned separatist organization "South-East", Ukrainian Independent Information Agency (20 August 2014)
  239. ^ About 500 people were marching through the center of Kharkov (updated, photo, video), Status quo (23 August 2014)
  240. ^ a b „Latest from the Special Monitoring Mission to Ukraine, based on information received as of 18:00 (Kyiv time), 29 August 2014” (Saopštenje). Organization for Security and Co-operation in Europe. 30. 8. 2014. Pristupljeno 31. 8. 2014. 
  241. ^ a b v „Ukraine nationalists tear down Kharkiv's Lenin statue”. BBC News. 28. 9. 2014. Pristupljeno 29. 9. 2014. 
  242. ^ a b „Latest from OSCE Special Monitoring Mission (SMM) to Ukraine based on information received as of 18:00 (Kyiv time), 28 September 2014” (Saopštenje). Organization for Security and Co-operation in Europe. 29. 9. 2014. Pristupljeno 29. 9. 2014. 
  243. ^ Seven recent blasts in Ukraine city stir fear of new Russian menace, Los Angeles Times (11 December 2014)
    Mysterious spate of bombings hit Ukraine military hub Arhivirano 2016-03-15 na sajtu Wayback Machine, Agence France-Presse (10 December 2014)
  244. ^ SBU: Russian special services target Kharkiv, Odesa, situation difficult to control, Ukrainian Independent Information Agency (10 December 2014)
  245. ^ Conal Urquhart (3. 1. 2014). „UN security council in emergency meeting after Russian parliament approves use of military against Ukraine- live updates”. The Guardian. Pristupljeno 1. 3. 2014. 
  246. ^ „Mitinguющie pod flagami Rossii šturmuюt Odesskuю OGA”. Gazeta.ua. 3. 3. 2014. Pristupljeno 3. 3. 2014. 
  247. ^ a b „V Odesse nakalilisь strasti: protivniki kievskoй vlasti osadili OGA. K nim vыšel Skorik (fotoreportaž) (In Odessa inflame passions: opponents of the Kyiv authorities besieged RSA)”. Info-Center.od.ua (na jeziku: ruski). 3. 3. 2014. Arhivirano iz originala 2014-03-03. g. Pristupljeno 3. 3. 2014. 
  248. ^ „Aktivistы v Odesse pošli šturmom na zdanie oblsoveta (Activists in Odessa stormed the building of the Regional Council)” (na jeziku: ruski). LifeNews.ru. 3. 3. 2014. Pristupljeno 3. 3. 2014. 
  249. ^ „Odesьkі separatisti v іnternetі ogolosili "Odesьku respublіku" (Odessa separatists declared the Internet "Odessa republic")”. Ukrayinska Pravda (na jeziku: ukrajinski). 16. 4. 2014. Pristupljeno 16. 4. 2014. 
  250. ^ „Odesьkiй Antimaйdan božitьsя, щo nіяkoї respublіki ne ogološuvav (Odessa antimaidan swears that no republic is declared)”. Ukrayinska Pravda (na jeziku: ukrajinski). 16. 4. 2014. Pristupljeno 16. 4. 2014. 
  251. ^ Shevchenko, Daryna (30. 4. 2014). „Pro-Ukrainian activists recover after attack near Odessa”. Kyiv Post. Pristupljeno 2. 5. 2014. 
  252. ^ „7 injured in checkpoint explosion in southern Ukraine”. Xinhua News Agency. 25. 4. 2014. Pristupljeno 25. 4. 2014. 
  253. ^ „Pro-Ukrainians, pro-Russians clash in Odessa”. Global Post. Agence France-Presse. 2. 5. 2014. Arhivirano iz originala 2. 5. 2014. g. Pristupljeno 2. 5. 2014. 
  254. ^ „V besporяdkah v Odesse pogibli uže četыre čeloveka – SMI”. Pristupljeno 1. 10. 2014. 
  255. ^ a b „Who is to blame for 46 Odessa deaths?”. Kyiv Post. 7. 5. 2014. Pristupljeno 8. 5. 2014. 
  256. ^ „V Odesse proukrainskie aktivistы likvidirovali lagerь separatistov : Novosti UNIAN”. Ukrainian Independent Information Agency. Pristupljeno 3. 5. 2014. 
  257. ^ a b Amos, Howard (2. 5. 2014). „Ukraine clashes: dozens reported dead after Odessa building fire”. The Guardian. 
  258. ^ „Dozens killed by smoke as Ukraine moves closer to civil war | World”. Daily Express. 2. 5. 2014. Pristupljeno 3. 5. 2014. 
  259. ^ „Krivavі sutički v Odesі zabrali žittя 43 osіb, 25 perebuvaюtь u tяžkomu stanі – Novini Ukraїni na 1+1 – TSN.ua”. tsn.ua. 3. 5. 2014. Pristupljeno 3. 5. 2014. 
  260. ^ a b „Ukraine Chaos Spreads to Odessa as 38 Killed in Fire Related to Unrest”. Voice of America. 2. 5. 2014. Arhivirano iz originala 2. 5. 2014. g. Pristupljeno 2. 5. 2014. 
  261. ^ „Oficialьno: na Kulikovom pole pogib 31 čelovek, na Grečeskoй – četvero (ostorožno, foto) • Taйmer”. timer.od.ua. Arhivirano iz originala 12. 03. 2016. g. Pristupljeno 3. 5. 2014. 
  262. ^ a b „Ukraine crisis: Odessa detainees freed as police HQ attacked”. BBC News. 4. 5. 2014. Pristupljeno 4. 5. 2014. 
  263. ^ „Latest from the Special Monitoring Mission to Ukraine – based on information received up until 5 May 2014” (Saopštenje). Organization for Security and Co-operation in Europe. 7. 5. 2014. Pristupljeno 7. 5. 2014. 
  264. ^ a b „Latest from the Special Monitoring Mission (SMM) in Ukraine based on information received until 18:00 hrs, 14 July” (Saopštenje). Organization for Security and Co-operation in Europe. 15. 7. 2014. Pristupljeno 17. 7. 2014. 
  265. ^ News Analysis: Bombing Campaign Opens New Front In Battle For Ukraine, Radio Free Europe/Radio Liberty (9 January 2015)
  266. ^ a b Two dead after Ukraine rocked by series of blasts, Mashable (28 December 2014)
    Interior minister's advisor says Kharkiv, Odesa explosions aim at escalating tensions in Ukraine, Interfax-Ukraine (25 December 2014)
  267. ^ Bomb Explosion in Odessa Could Have Targeted Ukraine Army Charity Point, The Moscow Times (10 December 2014)
  268. ^ a b Ukrainian MP was in 2015 set to take lead of "Bessarabian People's Republic" – SBU chief, UNIAN (9 October 2018)
  269. ^ Khudikova, Larisa (2014-02-27). „Politiki: oborona Sevastopolя načinaetsя v Simferopole” [Politicians: the defence of Sevastopol begins in Simferopol]. vesti.ru (na jeziku: ruski). Russia-24. Pristupljeno 2020-11-17. 
  270. ^ Sych, Stepan (2014-02-23). „V Sevastopole na miting vыšli 25 tыsяč čelovek” [In Sevastopol, 25 thousand people came to the rally]. www.segodnya.ua (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2020-11-17. 
  271. ^ Vaskovskaya, Yanina (2014-02-23). „V Sevastopole miting vыbral glavu goroda” [In Sevastopol, the rally elected the head of the city]. gazeta.sebastopol.ua (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2020-11-17. 
  272. ^ „Protestuющie 20 tыsяč žiteleй Sevastopolя izbrali novogo mэra-rossiяnina prяmo na mitinge” [20 thousand Sevastopol protesters elected a new Russian mayor right at the rally]. NEWSru. 2014-02-23. Pristupljeno 2020-11-17. 
  273. ^ „V Sevastopole snova podnimaюt vosstanie” [An uprising is raised in Sevastopol again]. Comments.ua (na jeziku: ruski). 2014-02-24. Pristupljeno 2020-11-17. 
  274. ^ „V Kerči mitinguющie sorvali ukrainskiй flag i mэrii i povesili rossiйskiй : Novosti UNIAN (In Kerch protesters tore down Ukrainian flag at the mayor's office and hung Russian flag)” (na jeziku: ruski). Ukrainian Independent Information Agency. Pristupljeno 24. 2. 2014. 
  275. ^ „Russia puts military on high alert as Crimea protests leave one man dead”. The Guardian. 26. 2. 2014. Pristupljeno 28. 4. 2014. 
  276. ^ „Russian Nationalists Protest in Ukraine”. Pristupljeno 1. 5. 2014. . Ukrainian Policy..
  277. ^ „Mariupolьcы podderživaюt Sevastopolь”. Arhivirano iz originala 27. 4. 2014. g. 
  278. ^ „Segodnя v Mariupole sostoяlsя mnogotыsяčnый miting”. Pristupljeno 1. 5. 2014.  Arhivirano 2014-03-09 na sajtu Wayback Machine. Mariupolnews.com.ua..
  279. ^ „V Dnepropetrovske sostoяlisь dva mitinga: za i protiv novoй vlasti”. Arhivirano iz originala 5. 3. 2014. g. 
  280. ^ „V Nikolaeve na meste pamяtnika Leninu ustanovili rossiйskiй flag i flag goroda”. Arhivirano iz originala 17. 5. 2014. g. 
  281. ^ „V Hersone prošel prorossiйskiй miting (In Kherson, pro-Russian rally)”. Liga News (na jeziku: ruski). Ukraine. 1. 3. 2014. Pristupljeno 11. 4. 2014. 
  282. ^ „U Lugansьku mіtingarі-rusofіli zmusili novogo gubernatora pіti u vіdstavku – ZMІ | Ukraїnsьka pravda”. Ukrayinska Pravda. 9. 3. 2014. Pristupljeno 28. 4. 2014. 
  283. ^ V Donecke i Harьkove separatistы vыšli na miting (na jeziku: ruski). 6. 4. 2014. Pristupljeno 16. 4. 2014. 
  284. ^ „Ukraine: Pro-Russian protesters storm buildings in cities close to Russia border”. euronews. Arhivirano iz originala 6. 10. 2014. g. Pristupljeno 1. 10. 2014. 
  285. ^ „Pro-Russians seize state buildings in eastern Ukraine”. Agence France-Presse. 7. 4. 2014. Arhivirano iz originala 13. 4. 2014. g. Pristupljeno 12. 4. 2014. 
  286. ^ „Storonniki federacii i russkogo яzыka v Zaporožьe vыšli na marš” [Supporters of the Federation and the Russian language in Zaporozhye took to the march]. korrespondent.net (na jeziku: ruski). 2014-04-06. Pristupljeno 2020-11-17. 
  287. ^ #EUdebate2014 (26. 2. 2014). „Crimean Tatar protesters protest in Simferopol | euronews, world news”. Euronews.com. Arhivirano iz originala 19. 4. 2014. g. Pristupljeno 28. 4. 2014. 
  288. ^ [7], The Washington Post (2 March 2014)
  289. ^ „Na ulice v Sumah protestovatь protiv Rossii vыšli 10 tыsяč lюdeй”. Pristupljeno 1. 5. 2014.  Tekst „ UKRINFORM ” ignorisan (pomoć) Arhivirano 2014-03-10 na sajtu Wayback Machine. Ukrinform.ua (21 August 2013)..
  290. ^ a b „V Krivom Roge, Sumah i Poltave takže prohodяt mnogotыsяčnыe mitingi protiv rossiйskoй agressii – Novosti / FRAZA”. Pristupljeno 1. 5. 2014.  Arhivirano 2014-04-07 na sajtu Wayback Machine. Fraza.ua..
  291. ^ a b v „In Ukraine have been rallies against the invasion of Russia”. Glavred. 2. 3. 2014. Pristupljeno 11. 4. 2014. 
  292. ^ a b „V Nikolaeve prohodit mnogotыsяčnый miting protiv agressii Putina | Ukrainskaя pravda”. Ukrayinska Pravda. Pristupljeno 28. 4. 2014. 
  293. ^ „V Zaporožьe prošel miting protiv vmešatelьstva Rossii (FOTO, OBNOVLENO)”. Pristupljeno 1. 5. 2014.  Tekst „ 061.ua – Novosti Zaporožья ” ignorisan (pomoć). 061.ua (25 March 2009)..
  294. ^ „V Zaporožьe prošel miting protiv vmešatelьstva Rossii. FOTOreportaž – Zaporožьe, Krыm, OGA, Rossiя, Ukraina, Agressiя Rossii protiv Ukrainы (02.03.14 18:29) « Politika Ukrainы”. Pristupljeno 1. 5. 2014. . Censor.net.ua..
  295. ^ „Pro-Ukraine activists attacked in Crimea”. Al Jazeera. 9. 3. 2014. Pristupljeno 24. 7. 2014. 
  296. ^ „Ukraine Crisis News Roundup: March 9”. New Republic. 9. 3. 2014. Pristupljeno 30. 9. 2014. 
  297. ^ Mы za mir!", – v Kirovograde sostoяlosь šestvie za territorialьnuю celostnostь Ukrainы (na jeziku: ruski). 9. 3. 2014. Pristupljeno 16. 4. 2014. 
  298. ^ Hersonskie kommunistы zaterяlisь meždu Evromaйdanami [Kherson communists lost amidst Euromaidan supporters]. khersonline.net (na jeziku: ruski). 22. 3. 2014. Arhivirano iz originala 23. 3. 2014. g. 
  299. ^ „U Hersonі separatistіv zіbralosя vdesяtero menše, nіž protivnikіv referendumu”. Pristupljeno 1. 5. 2014.  Tekst „ Ukraїnsьka pravda ” ignorisan (pomoć). Ukrayinska Pravda..
  300. ^ Bolee 10 tыsяč odessitov nesut ogromnый flag Ukrainы (foto) (na jeziku: ruski). Segodnya. 30. 3. 2014. 
  301. ^ „Mitingi v Kramatorske: "unitarii" sozdali živoй koridor, a "federalistы" sožgli flag Evrosoюza (foto, video)”. Pristupljeno 1. 5. 2014.  Tekst „ Vostočnый proekt – novosti Kramatorska ” ignorisan (pomoć) Arhivirano 2014-04-07 na sajtu Wayback Machine. Vp.donetsk.ua (31 March 2014)..
  302. ^ „U Lugansьku, Odesі ta Krivomu Rozі mіtinguvali za єdnіstь Ukraїni”. Pristupljeno 1. 5. 2014.  Tekst „ Ukraїnsьka pravda ” ignorisan (pomoć). Ukrayinska Pravda..
  303. ^ „At a rally for the unity of Ukraine in Donetsk came five thousand people”. News of Donbas (na jeziku: ruski). 17. 4. 2014. 
  304. ^ „U Donecьku blizьko 7 tisяč lюdeй viйšli na mіting za єdnіstь Ukraїni – Polіtika – TSN.ua”. Tsn.ua. 17. 4. 2014. Pristupljeno 28. 4. 2014. 
  305. ^ „Novosti Donbassa :: 1 tыsяča čelovek mitinguet v podderžku edinstva Ukrainы. Na nih napali separatistы (obnovleno)”. Novosti.dn.ua. Arhivirano iz originala 26. 4. 2014. g. Pristupljeno 28. 4. 2014. 
  306. ^ „U Krivomu Rozі mіting za єdnіstь Ukraїni zіbrav 10 tisяč”. Pristupljeno 1. 5. 2014.  Tekst „ Ukraїnsьka pravda ” ignorisan (pomoć). Ukrayinska Pravda..
  307. ^ „U Marіupolі tisяča lюdeй mіtinguvala za єdnіstь Ukraїni”. Pristupljeno 1. 5. 2014. . Tvi.ua (23 April 2014).. Arhivirano 2014-04-24 na sajtu Wayback Machine
  308. ^ Tumanova, Tonya (2014-04-23). „Fb: v podderžku edinstva Ukrainы v Harьkove vыšli okolo 7 tыs. čelovek” [Fb: about 7 thousand people came out in support of the unity of Ukraine in Kharkiv]. News Agency Ukrainian National News (na jeziku: ruski). Kyiv. Pristupljeno 2020-12-26. 
Proruski nemiri u Ukrajini 2014. na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Проруски_немири_у_Украјини_2014.&oldid=27725120”