Pređi na sadržaj

Sumnja

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druge upotrebe pogledajte stranicu Sumnja (višeznačna odrednica).
Ilustracija sumnje

Sumnja je stanje nepotpune vere ili poverenja u nekoga.[1][2] Na njenu jačinu utiču mnoge činjenice, odluke i motivi zbog čega dovodi do kašnjenja donošenja prave odluke.[3][4] Sigmund Frojd smatra da iskustvo koje osoba doživi u detinjstvu može da prouzrokuje pojavljivanje sumnje prilikom formiranja ega.

Psihologija[uredi | uredi izvor]

Delimično ili povremeno negativno pojačanje može stvoriti efektivnu klimu straha i sumnje.[5]

Filozofija[uredi | uredi izvor]

Dekart je koristio kartezijansku sumnju[6][7] kao eminentno metodološko sredstvo u svojim fundamentalnim filozofskim istraživanjima.[8]

Ogranci filozofije, poput logike, ulažu mnogo truda da razlikuju sumnjivo, verovatno i izvesno. Veliki deo nelogičnosti počiva na sumnjivim pretpostavkama, sumnjivim podacima ili sumnjivim zaključcima, pri čemu retorika, demagogija i obmana igraju svoju uobičajenu ulogu.

Teologija[uredi | uredi izvor]

Neverica Svetog Tome od Karavađa.[9][10]
Sumnje, Henrijeta Rej, 1886.

Sumnja kao put ka (dubljem) verovanju leži u srcu priče o svetom apostolu Tomi.[11][12] Značajni u tom pogledu su teološki stavovi Georga Hermesa:

... polazište i glavni princip svake nauke, a time i teologije, nije samo metodička sumnja, već pozitivna sumnja. Čovek može da veruje samo u ono što smatra istinitim iz razumnih razloga, i stoga mora imati hrabrosti da nastavi da sumnja sve dok ne pronađe pouzdane razloge da zadovolji razlog.[13]

Hrišćanski egzistencijalisti kao što je Seren Kirkegor[14][15][16] sugerišu da bi neko zaista mogao da veruje u Boga, takođe bi morao da sumnja u svoja verovanja o Bogu; sumnja je racionalni deo nečije misli uključen u odmeravanje dokaza, bez kojih verovanje ne bi imalo stvarnu suštinu. Verovanje nije odluka zasnovana na dokazima da su, recimo, određena verovanja o Bogu istinita ili da je određena osoba vredna ljubavi. Nijedan takav dokaz nikada ne bi mogao biti dovoljan da pragmatično opravda vrstu potpune posvećenosti koja je uključena u istinsko teološko verovanje ili romantičnu ljubav. Verovanje ionako uključuje preuzimanje te obaveze. Kjerkegor je smatrao da je verovanje u isto vreme i sumnja.[17][18]

Nauka[uredi | uredi izvor]

Sumnjati u sve ili verovati svemu su dva podjednako zgodna rešenja; i jedno i drugo oslobađaju se od potrebe za razmišljanjem. —Anri Poenkare, Nauka i hipoteza (1905) (iz Doverovog skraćenog izdanja iz 1952)

Naučna metoda redovno kvantifikuje sumnju i koristi je da odredi da li su potrebna dalja istraživanja. Isak Asimov je u svojoj zbirci eseja „Činjenica i fantazija“[19] opisao nauku kao sistem za izazivanje i razrešavanje inteligentne sumnje.[20]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Rečnik srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska. 2011. str. 1264. 
  2. ^ Sharpe, Alfred. „Doubt”. The Catholic Encyclopedia. Vol. 5. New York: Robert Appleton. Pristupljeno 2008-10-21. „A state in which the mind is suspended between two contradictory propositions and unable to assent to either of them.” 
  3. ^ Primmer, Justin (2018), „Belief”, Ur.: Primmer, Justin, The Stanford Encyclopedia of Philosophy, Stanford, CA: The Metaphysics Research Lab, Arhivirano iz originala 15. 11. 2019. g., Pristupljeno 2008-09-19 
  4. ^ „Belief”. Stanford Encyclopedia of Philosophy. Arhivirano iz originala 15. 11. 2019. g. Pristupljeno 22. 6. 2020. 
  5. ^ Braiker, Harriet B. (2004). Who's Pulling Your Strings ? How to Break The Cycle of Manipulation. ISBN 0-07-144672-9. 
  6. ^ Scruton, R. (1994). Modern Philosophy: An Introduction and Survey. London: Penguin Books. .
  7. ^ Leiber, J., ed., A Philosophical Glossary, Philosophy Department, University of Houston, 2001, p. 88.
  8. ^ Marmysz, J., The Path of Philosophy: Truth, Wonder, and Distress (Boston: Wadsworth, 2012), p. 403.
  9. ^ Gurewich, Vladimir (1957). „Observations on the Iconography of the Wound in Christ's Side, with Special Reference to Its Position”. Journal of the Warburg and Courtauld Institutes. Warburg Institute. 20 (3/4): 358—362. JSTOR 50787. S2CID 192284546. doi:10.2307/750787. 
  10. ^ Gurewich, Vladimir (1963). „Rubens and the Wound in Christ's Side. A Postscript”. Journal of the Warburg and Courtauld Institutes. The Warburg Institute. 26 (3/4): 358. JSTOR 750501. S2CID 194963813. doi:10.2307/750501. 
  11. ^ Carvalho, Nirmala (29. 6. 2021). „First Indian Christian Day on 3 July” (na jeziku: engleski). AsiaNews. Pristupljeno 4. 7. 2021. 
  12. ^ Kumar, Anugrah (4. 7. 2021). „India: Christians celebrate first Indian Christian Day, feast of St. Thomas” (na jeziku: engleski). The Christian Post. Pristupljeno 4. 7. 2021. 
  13. ^ Schulte, Karl Joseph (1910). „George Hermes”. The Catholic Encyclopedia. 7. New York: Robert Appleton. Pristupljeno 2008-10-21. 
  14. ^ Brink, Lars; Lund, Jørn; Heger, Steffen; Jørgensen, J. Normann (1991). Den Store Danske Udtaleordbog. Copenhagen: Munksgaard. ISBN 87-16-06649-9. 
  15. ^ Swenson, David F. Something About Kierkegaard, Mercer University Press, 2000.
  16. ^ Kierkegaard, Søren (1849), „A New View of the Relation Pastor–Poet in the Sphere of Religion”, JP VI 6521 Pap. X2 A 157 .
  17. ^ Concluding Unscientific Postscript to Philosophical Fragments, ed. by Howard V. Hong and Edna H. Hong, v. 1, Princeton University Press, 1992, pp. 21–57
  18. ^ Soren Kierkegaard's Journals and Papers, trans. Hong and Malantschuk, p. 399.
  19. ^ Asimov (1975), Buy Jupiter (VGSF 1988 edition) p. 125
  20. ^ „Isaac Asimov: A Prophet for Our Time”. Arhivirano iz originala 2017-06-25. g. Pristupljeno 2017-10-09. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Sumnja na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сумња&oldid=27674763”