Pređi na sadržaj

Fabio Kvaljarela

Ovaj članak je dobar. Kliknite ovde za više informacija.
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Fabio Kvaljarela
Kvaljarela u dresu Torina 2015.
Lični podaci
Puno ime Fabio Kvaljarela[1]
Nadimak Kvaljagol[2][3]
Datum rođenja (1983-01-31)31. januar 1983. (41 god.)[1]
Mesto rođenja Kastelamare di Stabija, Italija
Visina 1,80 m[4]
Masa 79 kg[4]
Pozicija napadač
Juniorska karijera
1994—1999 Torino
Seniorska karijera
Godine Klub Nast. (Gol)
2000—2005 Torino 39 (7)
2002—2003 → Fjorentina 12 (1)
2003—2004 → Kjeti 43 (19)
2005—2006 Askoli 33 (3)
2006—2007 Sampdorija 35 (13)
2007—2009 Udineze 73 (25)
2009—2010 Napoli 34 (11)
2010—2014 Juventus 84 (23)
2014—2016 Torino 50 (18)
2016—2023 Sampdorija 242 (89)
Ukupno 645 (209)
Reprezentativna karijera
2000—2001 Italija do 18 8 (1)
2001 Italija do 19 9 (1)
2002—2004 Italija do 20 8 (2)
2004 Italija do 21 2 (1)
2007—2019 Italija 28 (9)

Fabio Kvaljarela (ital. Fabio Quagliarella; Kastelamare di Stabija, 31. januar 1983) bivši je italijanski fudbaler koji je igrao na poziciji napadača.

Tokom karijere igrao je uglavnom za italijanske fudbalske klubove, među kojima su Torino, Fjorentina, Askoli, Sampdorija, Udineze i Napoli. Sa torinskim Juventusom je osvojio tri uzastopne titule šampiona Serije A, igrao jedno finale kupa Italije i osvojio dva superkupa.

Igrao je za mlađe reprezentacije Italije od 18 do 21 godine, a za seniorski tim je debitovao 2007. godine. Nastupao je na dva velika takmičenja, prvo na Evropskom prvenstvu 2008, a kasnije i na Svetskom prvenstvu 2010. godine. U dresu fudbalske reprezentacije Italije postigao je ukupno devet golova.

Tokom sezone 2018/19. bio je strelac na 11 uzastopnih utakmica i tako izjednačio rekord Gabrijela Batistute, što mu je kasnije pomoglo da dobije priznanja za najboljeg strelca i najboljeg napadača Serije A te sezone.

Klupska karijera

[uredi | uredi izvor]

Početak karijere

[uredi | uredi izvor]

Karijeru je počeo u omladinskom timu Torina. Prvu utakmicu odigrao je 14. maja 2000. godine kad je u prvenstvenoj pobedi protiv Pjačence 2:1 ušao sa klupe.[5] Sledeće sezone (2001/02.) nastupio je još četiri puta za torinski klub u Seriji A.[6] Na leto 2002. godine pozajmljen je Fjorentini koja je u tom trenutku igrala u Seriji C2. U toj sezoni dokazao je svoj kvalitet, ali zbog slabih realizatorskih sposobnosti uspio je da postigne samo jedan gol. Tadašnji trener Viole odlučio je da ga vrati Torinu, koji ga je ponovo pozajmio, članu Serije C1 – Kjeti.

U sezoni 2003/04. dobio je više prilike za igru i u 32 nastupa postigao je 17 golova[7] te ga je Torino, koji je iste sezone ispao u Seriju B, vratio sa pozajmice. Sa sedam postignutih golova u 34 utakmice i još jednim golom u doigravanju za ulazak u Seriju A protiv Askolija pomogao je ekipi da se vrati u Seriju A, ali zbog finansijskih problema Torino je i dalje ostao u drugom rangu italijanskog fudbala.[8]

Udineze, Askoli i Sampdorija

[uredi | uredi izvor]

Udineze je doveo Kvaljarelu u leto 2005. godine i odmah prodao pola ugovora Askoliju, koji je ušao u prvu ligu umesto Torina. 21. decembra 2005. postiže svoj prvi gol u Seriji A i jedini u toj utakmici u pobedi protiv Treviza 1:0.[9]

Nakon samo jedne sezone u Askoliju pozajmljen je Sampdoriji koja otkupljuje pola njegovog ugovora od Askolija. U Sampdoriji te sezone u prvenstvu iz 35 nastupa postiže 13 golova, od čega nekoliko zaista prelepih. Uz tih 13 golova u prvenstvu postigao je još jedan u Kupu Italije.

Udineze je 21. jula 2007. godine otkupio ceo Kvaljarelin ugovor. U prvu sezonu je lošije ušao, ali se nakon nekog vremena vratio na nivo igre kakav je imao u Sampdoriji. Prve sezone u Udinezeu postigao je 12 pogodaka. Sledeće sezone u prvenstvu je postigao 13 golova, kojima je dodao i osam golova iz Kupa UEFA. Dobrim nastupima osigurao je poziv u reprezentaciju Italije. U prvoj utakmici četvrtfinala Kupa UEFA je bio jedini strelac za Udineze u porazu svog tima od Verder Bremena 3:1.[10] Udineze je u drugoj utakmici, uprkos Fabijeva dva postignuta gola, odigrao nerešeno 3:3, pa nije uspeo da se plasira u polufinale.[11]

Napoli

[uredi | uredi izvor]

U Napoli je stigao u leto 2009. godine, iz Udinezea. Napoli je za njega platio 16.000.000 evra. Tada je postao i najplaćeniji igrač Napolija. U napadu je za saigrača imao Ezekijela Lavezija sa kojim je odlično sarađivao. Sezone 2009/2010. postigao je 11 pogodaka za klub iz rodnog grada i time je pomogao Napoliju da dođe do 6. mesta na tabeli i kvalifikacija za Ligu Evrope. Zadnju utakmicu za Napoli je odigrao protiv Elfsborga u pobedi svog tima od 1:0.[12] U revanš utakmici nije ulazio u igru, a u napadu je Lavezi igrao sa novim partnerom Edinsonom Kavanijem, napadačem koji je to leto stigao u Napoli iz Palerma.

Juventus

[uredi | uredi izvor]
Kvaljarela 2011. godine, prva sezona u Juventusu.

Nekoliko dana pre kraja prelaznog roka, tačnije 27. avgusta Kvaljarela se vratio u Torino, ali ovoga puta je potpisao za italijanskog giganta Juventus.[13] Napoli ga je pozajmio Juventusu za 4.500.000 evra, uz pravo otkupa uz još 10.500.000. Navijači nisu mogli prihvatiti da je njihov miljenik otišao u Juventus, jednog od većih rivala Napolija, pa su ga proglasili izdajicom. Za Juventus nije mogao nastupati u Ligi Evrope jer je u kvalifikacijama već igrao za Napoli. U Juventusu se odlično snašao, i postao je jedan od glavnih igrača i najbolji strelac kluba te jeseni sa 9 postignutih pogodaka na 17 utakmicama. Nakon što je bio miljenik navijača napuljskih, dolaskom u Juventus ubrzo je svojim igrama i golovima postao miljenik juventusovih navijača, koji su mu dali i nadimak Eta Beta zbog odličnih golova koje je postigao.

Sezona 2010/11.

[uredi | uredi izvor]

Kvaljarela je u dobroj formi započeo svoju prvu sezonu u Juventusu. Nakon reprezentativnih obaveza na dve uzastopne utakmice u Seriji A je bio strelac i to na spektakularnoj utakmici protiv Sampdorije[14] i ubedljivoj pobedi nad Udinezeom. Tada je Juventus pobedio rezultatom 4:0 u gostima, a Kvaljarela je postigao sjajan gol petom na asistenciju Miloša Krasića.[15] U nastavku sezone je ponovo napravio dobru seriju golova, i to na tri uzastopne utakmice, i tako praktično postigao tri gola za 12 dana. Bio je strelac protiv Milana (Juventus pobedio u gostima sa 2:1),[16] Čezene (Juventus pobedio na svom terenu sa 3:1),[17] i protiv Breše (Juventus odigrao nerešeno 1:1).[18]

Juventus je jesenji deo sezone završio na dobrom drugom mestu, iza Milana. 6. januara u utakmici protiv Parme, nakon 10-ak minuta igre Kvaljarela je teško povredio koleno.[19][20] Propustio je ostatak sezone, a njegovom povredom sve je krenulo nizbrdo za Juventus koji je na kraju završio na razočaravajućem 7. mestu. Uprkos povredi Juventus je kupio Kvaljarelu za 10.500.000 evra, koje će otplatiti u sledeće tri godine.[21]

Sezona 2011/12.

[uredi | uredi izvor]

Kvaljarela je nakon oporavka od teške povrede počeo igrati retko. Kako se sezona odmicala Fabio je sve više igrao pa je svoj prvi pogodak u novoj sezoni postigao u 2:0 pobedi protiv Novare. Ponovo je za Fabia bila nesrećna prva utakmica u novoj godini, 8. januara 2012. Kvaljarela je u utakmici protiv Lečea zadobio udarac u glavu, i pukla mu je jagodična kost.[22]

Vratio se krajem januara na fudbalski teren te je nakon nekoliko utakmica ponovo stigao do mesta u početnom sastavu. 18. februara 2012. u utakmici protiv Katanije na domaćem terenu Juventus je pobedio rezultatom 3:1, a Fabio je postigao 3. Juventusov pogodak na utakmici u 81. minutu i svoj drugi u sezoni.

Juventus je na domaćem terenu 1. aprila 2012. pobedio Napoli, a Kvaljarela je u toj utakmici postigao svoj treći pogodak te sezone u 83. minutu utakmice. Bio je to ujedno i treći pogodak na utakmici u kojoj je Juventus slavio sa 3:0. Alesandro del Pjero je dodao loptu Fabiju na 20-ak metara od gola, da bi on snažnim udarcem pored same stative savladao Morgana de Santisa koji je bio nemoćan na golu. Kvaljarela je tako dao gol svom bivšem klubu sa kojim se nije rastao na najbolji način, ali i nagovestio je da se polako vraća u golgetersku formu nakon povrede.[23]

Nakon što je Milan izgubio na domaćem terenu od Fjorentine rezultatom 2:1, Juventus je preuzeo vrh tabele Serije A sa jednim bodom prednosti u odnosu na milansku ekipu pobedom na Siciliji protiv Palerma od 2:0,[24] a Kvaljarela se upisao u strelce u 69. minutu susreta kada je dao svoj 4 ligaški pogodak u sezoni na asistenciju Matrija. Fabio je tako po prvi put u sezoni dao gol na gostujućem terenu i po prvi put u sezoni dao gol na dve uzastopne utakmice.

Juventus je u 37. kolu pobedio na gostovanju kod Kaljarija, koji je tada igrao u Trstu, rezultatom 2:0. Kvaljarela na igru u toj utakmici nije ulazio, ali tada je osvojio svoj prvi trofej u karijeri, i nakon utakmice izjavio je kako je to njegovo prvo pravo slavlje u karijeri.

Sezona 2012/13.

[uredi | uredi izvor]

Kvaljarela je učestvovao na predstavljanju novih dresova za narednu sezonu, a na pres konferenciji nosio je novu trening odeću kakvu će Juventus imati te sezone. U prvoj pripremnoj utakmici, 16. jula 2012. protiv Agrevilea, otkriveno je da će Kvaljarela nositi broj 27 kakav je nosio u prethodnim klubovima i u reprezentaciji.

Dana 19. septembra 2012. Kvaljarela postiže svoj prvi pogodak u Ligi Šampiona protiv londonskog Čelsija.[25] Juventus je gubio 2:1 kod evropskog šampiona, a Fabio je dobio priliku igrati samo 10-ak minuta no nakon sjajne asistencije Markizia pogodio je kroz noge golmana Petra Čeha i doneo svom klubu vrlo važnu dozu samopouzdanja za nastavak takmičenja u kome nisu igrali tri godine do tada. Tri dana kasnije nakon gola u Londonu, Kvaljarela dobija po prvi put u novoj sezoni priliku od prvog minuta i odlično je koristi. Juventus je zahvaljujući Kvaljareli pobedio Kjevo 2:0, a Fabio je bio dvostruki strelac. Prvo je fantastično pogodio makazicama nakon kornera sa desne strane, da bi samo nekoliko minuta kasnije povećao vođstvo svog kluba.[25]

Fabio je postigao svoj prvi het-trik u karijeri 10. novembra 2012. na gostujućoj pobedi Juventusa kod Peskare od 6:1.[3][26][27] Sva tri gola su bila majstorska, od kojih su 'makazice' nakon centaršuta iz kornera proglašene drugim najboljim pogotkom Serije A u 2012. godini po izboru navijača, a time se Kvaljareli samo učvrstila reputacija postizanja neverovatnih pogodaka. Samo nekoliko dana ranije Fabio je zabio u Ligi Šampiona protiv danskog Nordsjilanda. Sa čak 4 pogotka u samo nekoliko dana Fabio postaje najbolji strelac Juventusa i u Evropi i u domaćem prvenstvu sa mizernom minutažom u odnosu na druge napadače, a svoju dobru golgetersku formu upotpunjuje vodećim pogotkom protiv tadašnjeg prvaka Evrope, londonskog Čelsija.[28]

Povratak u Torino

[uredi | uredi izvor]
Kvaljarela u dresu Torina 2015.

Dana 17. jula 2014, Kvaljarela je potpisao trogodišnji ugovor sa Torinom u iznosu od 3,5 miliona evra.[29][30]

Sezona 2014/15.

[uredi | uredi izvor]

Prvi gol nakon povratka u Torino je postigao u trećem kolu kvalifikacija za Ligu Evrope iz penala protiv Bromapojkarne.[31] U svom prvom meču u Seriji A protiv Intera, iznudio je penal nakon faula Nemanje Vidića, ali ga je Marselo Larondo promašio, pa je utakmica završena bez golova.[32] Dana 24. septembra, Kvaljarela je postigao svoj prvi gol u Seriji A za Torino i to protiv Kaljarija u pobedi svog tima od 2:1.[33] Već u narednom kolu je obezbedio remi od 1:1 svom timu protiv Fjorentine.[34] Prvim golom u grupnoj fazi Lige Evrope sezone 2014/15. protiv Kopenhagena i to iz penala u 94. minutu je doneo pobedu svom timu.[35] Tri dana kasnije protiv Napolija je postigao vodeći gol za Torino asistencijom Nikole Maksimovića, ali je Napoli preokrenuo golovima Insinjea i Kaljehona.[36] Na tom meču je Kvaljarela dobio i žuti karton zbog simuliranja prekršaja u kaznenom prostoru protivnika.[37] Već u sledećem kolu Kvaljarela je još jednom odlučio utakmicu golom glavom u 62. minutu protiv Udinezea.[38] Svoj niz od pet uzastopnih utakmica na kojima je postigao gol prekinut je u Ligi Evrope protiv Helsinkija kada je dobio i žuti karton.[39] U drugoj utakmici protiv finskog kluba Kvaljarela je postigao gol koji nije bio dovoljan za bodove pošto je Torino izgubio meč sa 2:1.[40]

Prvi pogodak u 2015. godini postigao je u pobedi u gostima protiv Čezene od 3:2.[41] Prvi het-trik za Torino u Seriji A postigao je 1. februara protiv Sampdorije,[42] a već u sledećem kolu je ponovo bio strelac i to iz penala protiv Verone.[43] Kvaljarela je još jednim golom iz penala značajno pomogao svom timu u drugoj utakmici šesnaestine finala protiv Atletik Bilbaoa. Torino je slavio sa 3:2 pošto je u prvoj utakmici rezultat bio 2:2.[44][45] Kasnije je u osmini finala Torino eliminisan u dvomeču od Zenita.[46] Dana 8. marta postigao je glavom gol na utakmici protiv Udinezea, a skoro mesec dana kasnije protiv Atalante iz slobodnog udarca. Oba pogotka su bili prvi na meču.[47][48] Nakon još jednog gola iz penala i to protiv Sasuola[49] Kvaljarela je postigao odlučujući pogodak protiv Juventusa u torinskom derbiju u kojem je njegov tim pobedio gradskog rivala posle 20 godina.[50] Sezonu je završio sa 17 golova iz 46 utakmica.

Sezona 2015/16.

[uredi | uredi izvor]

Kvaljarela je sezonu počeo uspešno postigavši po gol na prve dve utakmice u ligi protiv Frozinonea i Fjorentine. Torino je pobedio na obe utakmice.[51][52] Dana 20. septembra 2015. je sa dva pogotka u prvom poluvremenu odveo svoj tim do pobede protiv Kvaljarelinog bivšeg i budućeg kluba Sampdorije.[53] Poslednji gol u dresu Torina pre prelaska u Sampdoriju, Kvaljarela je postigao 6. januara 2016. u porazu svog tima od Napolija.[54]

Povratak u Sampdoriju

[uredi | uredi izvor]

Nakon kontroverznih situacija i sukoba sa navijačima Torina na utakmici protiv Napolija,[55][56] otišao je na pozajmicu u Sampdoriju sa mogućnosti otkupljivanja.[57][58] Prvi gol postigao je u porazu svog tima od Intera 3:1.[59]

Sezona 2016/17.

[uredi | uredi izvor]

Nakon dobrog starta sezone i postignutim golovima protiv Atalante u drugom kolu na domaćem[60] i Rome u trećem kolu na gostujućem terenu,[61] Kvaljarela je sa Sampdorijom igrao meč protiv Intera. Sampdorija je uspela da se odbrani u opasnim akcijama Intera, Marcelo Brozović je u jednoj od njih pogodio prečku, i uspela da pobedi rezultatom 1:0, a strelac jedinog gola je bio Kvaljarela u 44. minutu.[62]

Svoj 100. gol u Seriji A postigao je 20. novembra 2016, na 343. utakmici, asistirao mu je Luis Murijel u preokretu protiv Sasuola 3:2.[9][63] Novi ugovor je potpisao 13. januara 2017, koji važi do juna 2019,[64] a krajem 2018. godine ga je produžio za još godinu dana.[65]

Na početku drugog dela sezone postigao je gol na tri uzastopne utakmice u Seriji A. U 30. kolu Sampdorije ja ponovo iznenadila Inter i pobedila, ovoga puta kao gost, a junak je još jednom bio Kvaljarela koji je golom iz penala u završnici utakmice doneo pobedu Sampdoriji.[66] U samoj završnici lige Kvaljarela je bio veoma efikasan pošto je na poslednje tri utakmice dao čak četiri gola, uključujući i meč protiv Lacija na kojem je viđeno čak 10 golova (rezultat 7:3 za Lacio).[67]

Sezona 2017/18.

[uredi | uredi izvor]

Prvi meč u novoj sezoni Sampdorija je igrala protiv Beneventa, a Kvaljarela je doneo pobedu svom timu postigavši oba gola.[68] I u drugom kolu je bio strelac postigavši drugi gol iz penala, a na tom meču je dobio i žuti karton u nadoknadi meča.[69] I treću utakmicu zaredom uspeo je da se upiše u strelce nakon što je doneo izjednačenje Sampdoriji u gostima protiv bivšeg kluba Torina, na kraju meča je bilo 2:2. U završnici utakmice imao je još dve šanse da postigne pogodak, ali nije uspeo.[70] Dana 9. decembra 2017. godine je u prvih 19 minuta postigao dva gola u remiju Sampdorije protiv Kaljarija.[71] U odloženom meču trećeg kola koji je odigran kasnije, 24. januara naredne godine, Kvaljarela je u nadoknadi prvog poluvremena postigao gol iz penala. Rezultat na kraju meča je bio 1:1 pošto je Edin Džeko postigao takođe gol u nadoknadi, ali drugog poluvremena.[72]

Dana 21. januara 2018. je postigao het-trik u pobedi protiv Fjorentine 3:1 i u tom trenutku postavio lični rekord u Seriji A po golovima u sezoni sa 15 pogodaka.[73]

Sezonu 2017/18. je završio sa 19 golova na 35 ligaških utakmica.

Sezona 2018/19.

[uredi | uredi izvor]

Naredne sezone, 2. septembra 2018, postigao je spektakularan treći gol protiv Napolija za koji je kasnije rekao da mu je najbolji u karijeri.[74] Ovaj gol je bio jedan od 10 kandidata za najlepši gol godine (Nagrada Ferenc Puškaš), ali kasnije nije ušao u uži izbor.[75] Na istoj utakmici je bio asistent kod drugog gola koja je završena rezultatom 3:0.[76][77][78]

Bio je strelac na meču protiv Lacija, na kom su viđena dva gola u nadoknadi drugog poluvremena. Kvaljarela je postigao prvi gol na toj utakmici, a konačan rezultat bio je 2:2.[79] U pretposlednjem kolu u 2018. godini postigao je još jedan gol petom u pobedi protiv Kjeva 2:0.[2] U meču protiv bivšeg kluba, torinskog Juventusa, postigao je pogodak iz penala. Utakmica, koju su obeležile odluke VAR tehnologije jer je zbog ofsajda poništen gol Sampdoriji u 92. minutu, završena je rezultatom 2:1.[80]

Trener Sampdorije, Marko Đampaolo, ima veoma pozitivno mišljenje o Kvaljareli pa je nakon pobede nad Parmom rekao da „Kvaljarelu treba da zaštiti Unesko”.[81][82][83]

U 22. kolu Serije A, 26. januara 2019, postigao je dva gola, oba iz penala i tako izjednačio rekord Gabrijela Batistute od 11 uzastopnih utakmica u kojima je postigao gol u Seriji A, konkretno 14.[84][85] Tu seriju je prekinuo poraz od Napolija u narednom kolu.[86] Nakon pomenutog meča, Kvaljarela je nadmašio Kristijana Vijerija i stigao do 28. mesta na večnoj listi strelaca Serije A sa 143 postignuta pogotka.[87] Nakon tri meča bez gola, upisao se u listu strelaca u 25. kolu protiv Kaljarija i to ponovo „sa bele tačke”.[88] Na utakmici protiv SPAL-a je postigao dva gola u prvih jedanaest minuta utakmice, a kasnije je pogodio i stativu i prečku tako da je propustio priliku da postigne još jedan het-trik.[89] Sampdorija je taj meč na kraju dobila rezultatom 2:1.[90] U gradskom derbiju protiv Đenove, 14. aprila, je postigao gol iz penala uz asistenciju za Gregoara Defrela.[91] Nakon te utakmice Fabio se zahvalio publici na podršci i izjavio da je zadovoljan svojom formom i da planira da karijeru završi u Sampdoriji.[92] Svoj 23. gol u sezoni, 150. u Seriji A, postigao je u porazu od Lacija u kojem je celo poluvreme Sampdorija igrala sa igračem manje.[93] U 35. kolu Sampdorija je remizirala sa Parmom 3:3, a Kvaljarela je postigao dva pogotka, jedan iz penala, osmi u sezoni, a drugi posle greške odbrane Parme.[94] Sezonu je završio sa 26 golova na 37 nastupa u Seriji A, čime je dobio nagradu za najboljeg strelca[95] i najboljeg napadača sezone,[96] a zabeležio je i dva nastupa u Kupu Italije.

Sezona 2019/20.

[uredi | uredi izvor]

Sampdorija je odigrala meč šesnaestine finala kupa Italije protiv Krotonea i dobila taj meč rezultatom 3:1, a Kvaljarela je svoj prvi gol u novoj sezoni postigao iz penala.[97] Prvu utakmicu i prvi gol u Seriji A u novoj sezoni zabeležio je na utakmici protiv Sasuola koju je Sampdorija ubedljivo izgubila sa 4:1. Na tom meču Kvaljarela je takođe dobio i žuti karton, tri minuta pre nego što je postigao gol, takođe iz penala.[98] Nakon devet vezanih utakmica bez pogotka, Kvaljarela je postigao dva i zabeležio asistenciju za Gastona Ramireza u zanimljivoj utakmici na kojoj je Kaljari odneo pobedu golom u 96. minutu za 4:3.[99]

Prvi nastup u 2020. godini zabeležio je protiv Milana koji je završen rezultatom 0:0. To je bila i prva utakmica koju je Zlatan Ibrahimović odigrao u dresu Milana nakon povratka u klub.[100] Kvaljarela se prvi put u novoj godini upisao u listu strelaca na meču protiv Breše 12. januara kada je sa dva pogotka proglašen igračem utakmice. Sampdorija je posle preokreta došla do pobede od 5:1.[101] Protiv Napolija je postigao lep gol volej udarcem koji rezultatski nije mogao da pomogne Sampdoriji jer je izgubila sa 4:2.[102] Već u narednom meču osigurao je pobedu protiv još jednog bivšeg kluba, Torina. Postigao je penal nakon što ga je Armando Ico vukao za dres zbog čega je dobio i crveni karton. Pre toga je asistirao Gastonu Ramirezu za drugi gol. Utakmica je završena rezultatom 3:1 za Sampdoriju.[103][104] U 26. kolu Serije A, doneo je bitnu pobedu Sampdoriji nad Veronom. Iako je Verona došla do prednosti i zadržala je do poluvremena, Kvaljarela je pogotkom iz prve u 77. i golom iz penala u 86. minutu postavio konačan rezultat utakmice 2:1.[105][106]

Nakon pauze usled pandemije virusa korona, Kvaljarela je doživeo povredu, tako da je propustio šest utakmica.[107] Na teren se vratio posle nešto više od četiri meseca i to na utakmici protiv Udinezea na kojoj je postigao gol u nadoknadi prvog poluvremena volej udarcem. Sampdorija je taj meč dobila rezultatom 3:1.[108] Bio je jedan od najzaslužnijih igrača na utakmici protiv Parme gde je Sampdorija nakon preokreta slavila sa 3:2 kao gost. Kvaljarela je najpre postigao kvalitetan gol sa ivice kaznenog prostora, a zatim je asistirao Federiku Bonacoliju.[109][110]

Sezona 2020/21.

[uredi | uredi izvor]

Prvi gol u novoj sezoni Kvaljarela je postigao u drugom kolu protiv Beneventa. Taj meč je Sampdorija izgubila kao domaćin sa 3:2.[111] Već u narednom kolu postigao je još jedan gol i to iz penala protiv Fjorentine, kada je Sampdorija uspela da u gostima slavi sa 2:1.[112] Nakon reprezentativne pauze, Sampdorija je ubedljivo pobedila Lacio sa 3:0, a upravo je Kvaljarela bio prvi koji je postigao gol na utakmici.[113] Već u narednom kolu protiv Atalante postigao je kvalitetan gol smeštanjem lopte pod prečku. Na taj način je u 13. minutu postigao prvi od tri gola Sampdorije.[114] Dana 1. novembra Kvaljarela je prekinuo svoj niz od četiri uzastopne utakmice u kojima je bio strelac, a njegov tim je prekinuo niz od tri uzastopne pobede — odigrali su nerešeno sa Đenovom 1:1.[115] Dana 30. novembra je postigao drugi gol za Sampdoriju u remiju protiv Torina od 2:2.[116] Na utakmici protiv Krotonea postigao je treći gol u pobedi svog tima od 3:1.[117] U poslednjoj utakmici u 2020. godini Sasuolo je savladao Sampdoriju rezultatom 3:2 u gostima, a Kvaljarela je postigao gol sa ivice šesnaesterca za 1:1.[118]

Dana 14. februara 2021. godine je postigao odlučujući gol za pobedu protiv Fjorentine od 2:1.[119] Tačno mesec dana kasnije Sampdorija je poražena od Bolonje rezultatom 3:1, a Kvaljarela je postigao jedini gol za Sampdoriju na toj utakmici.[120] Na utakmici 3. aprila protiv Milana Kvaljarela je iskoristio grešku Tea Ernandeza i lobovao Donarumu. Meč se završio nerešenim rezultatom 1:1.[121] Do kraja sezone je postigao dva pobedonosna gola za Sampdoriju — u 32. kolu protiv Krotonea i u 37. kolu protiv Udinezea. Obe utakmice su završene rezultatom 1:0 i obe utakmice je Sampdorija dobila u gostima.[122][123] Takođe je postigao gol u ubedljivoj pobedi nad Parmom u poslednjem kolu. Sampdorija je sezonu završila na devetom mestu sa 52 poena, a Kvaljarela 13 postignutih golova.[124]

Sezone 2021/22. i 2022/23.

[uredi | uredi izvor]

Prvu utakmicu u novoj sezoni odigrao je u kupu Italije, kada je u neizvesnom meču protiv Alesandrije postigao pogodak petom. To je bio njegov 100. gol za Sampdoriju.[125][126] Prvi gol u Seriji A je postigao i penala u remiju protiv Udinezea.[127] U drugom kolu kupa Italije protiv Torina je takođe postigao gol iz penala.[128] Na utakmici protiv Empolija je postigao oba gola za Sampdoriju i na taj način spasao svoj tim opasne zone, popevši ga na 15. mesto na tabeli.[129] U pretposlednjem kolu protiv Fjorentine Kvaljarela je došao do izražaja pošto je lobovao golmana Teračana. Fjorentina je ubedljivo poražena što je značilo da sledeće sezone neće igrati evropsko takmičenje.[130]

U narednoj sezoni Kvaljarela nije toliko igrao koliko u prethodnim, a razlozi za to su bili pad forme, veliki broj utakmica na kojima je ulazio sa klupe i povreda kolena zbog koje je pauzirao mesec dana i propustio četiri utakmice Serije A.[131] Prvi i jedini gol u sezoni postigao je u 36. kolu u porazu od Milana od 5:1.[132]

Reprezentativna karijera

[uredi | uredi izvor]

Kvaljarela je igrao za mlađe selekcije reprezentacije Italije (Azzurrini) od 2000. do 2005. godine. Za reprezentaciju do 17 godina debitovao je 5. septembra 2000. protiv Slovačke. Naredne sezone je nastupao za reprezentaciju do 19 godina u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2002. u tom uzrastu.

Pošto je imao sjajnu sezonu 2006/07. u Sampdoriji, pozvan je u seniorski tim Italije za prijateljsku utakmicu protiv reprezentacije Rumunije ali je utakmica odložena zbog nereda italijanskih navijača.[133]

Ipak za reprezentaciju je debitovao protiv Škotske u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2008, ušavši u igru umesto Luke Tonija. Italija je taj meč dobila rezultatom 2:0.[134][135] Dana 6. juna 2007, u Kaunasu, je prvi put bio starter u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2008. u meču protiv Litvanije na kom je postigao dva gola.[136] Treći gol za reprezentaciju je postigao 6. februara 2008. godine protiv Portugalije na prijateljskoj utakmici.[137] Ovo je bio 1200. gol reprezentacije Italije. Roberto Donadoni ga je uvrstio u tim za Evropsko prvenstvo 2008. na kom je odigrao jednu utakmicu i to protiv Rumunije ušavši kao izmena umesto Alesandra del Pjera.[138][139] Italija je kasnije poražena u četvrtfinalu od Španije.[140]

Kvaljarela je bio u sastavu Italije u Kupu konfederacija 2009. kada je trener bio Marčelo Lipi.[141] Jedini meč je odigrao u porazu od Egipta rezultatom 1:0.[142] Italija je te godine ispala u grupnoj fazi turnira.[143]

Takođe je učestvovao na Svetskom prvenstvu 2010. pošto ga je Marčelo Lipi uvrstio u ekipu.[144] Postigao je gol u remiju protiv Švajcarske 1:1, koja je bila prijateljska utakmica pred Svetsko prvenstvo.[145] Na poslednjoj utakmici u grupnoj fazi protiv Slovačke je ušao na teren umesto Đenara Gatuza, kada je Italija gubila rezultatom 1:0. Uprkos njegovoj veoma dobroj partiji i postignutom golu u nadoknadi vremena, Italija je izgubila 3:2.[146] Iako je reprezentacija bila na udaru kritika zbog neočekivanog poraza, Kvaljarela je bio pohvaljen za kvalitetnu igru.[147]

Pod vođstvom novog selektora, Čezarea Prandelija, bio je na spisku za kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2012.[148] Kvaljarela je postigao četvrti gol u pobedi nad Farskim Ostrvima 5:0.[149] Kasnije je u utakmici protiv Rumunije postigao izjednačujući gol postavivši konačnih 1:1.[135][150]

Dobio je poziv za reprezentaciju kada je Antonio Konte postao selektor Italije za prijateljsku utakmicu protiv Holandije i utakmice u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2016. protiv Azerbejdžana i Norveške ali nije ulazio u igru.[151][152]

Nakon odličnih partija u Sampdoriji tokom sezone 2018/19, dobio je poziv od strane Roberta Mančinija za treninge pred kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2020,[153] a kasnije i za same utakmice kvalifikacija protiv Finske i Lihtenštajna.[154] Na meču protiv Finske, 23. marta 2019. godine ušao je sa klupe u 79. minutu i tako nakon čak 3.048 dana ponovo zaigrao za reprezentaciju.[155][156] U sledećem kolu protiv Lihtenštajna je zabeležio svoj prvi start za reprezentaciju još od kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2010. Postigao je dva pogotka iz penala i tako postao najstariji strelac u dresu reprezentacije Italije sa 36 godina i 54 dana.[157][158]

Privatni život

[uredi | uredi izvor]

Kvaljarela nosi na dresu broj 27 u čast svom bivšem saigraču Nikolu Galiju koji je nosio taj broj. Gali je poginuo u saobraćajnoj nesreći 2001. godine.[159]

U intervjuu 2017, Kvaljarela je otkrio da je imao problema sa progoniteljem koji mu je pretio smrću i da je to jedan od glavnih razloga zašto je napustio Napoli.[160][161] Deset godina kasnije, ustanovljeno je da je to bio Rafaele Pikolo koji je dobio kaznu od 4,5 godina zatvora.[162]

Statistika karijere

[uredi | uredi izvor]

Klupska

[uredi | uredi izvor]
Ažurirano 4. juna 2023.[163][164]
Klub Sezona Liga Kup[a] Evropa[b] Ukupno
Divizija Utakmice Golovi Utakmice Golovi Utakmice Golovi Utakmice Golovi
Torino 1999/00. Serija A 1 0 0 0 — 1 0
2000/01. Serija B 0 0 0 0 — 0 0
2001/02. Serija A 4 0 0 0 — 4 0
Ukupno 5 0 0 0 – 5 0
Fjorentina 2002/03. Serija C2 12 1 3 0 — 15 1
Kjeti 2002/03. Serija C1 11 2 0 0 — 11 2
2003/04. 32 17 4 0 — 36 17
Ukupno 43 19 4 0 — 47 19
Torino 2004/05.[v] Serija B 36 8 4 2 — 40 10
Askoli 2005/06. Serija A 33 3 0 0 — 33 3
Sampdorija 2006/07. 35 13 7 1 — 42 14
Udineze 2007/08. 37 12 2 0 — 39 12
2008/09. 36 13 1 0 11 8 48 21
Ukupno 73 25 3 0 11 8 87 33
Napoli 2009/10. Serija A 34 11 2 0 — 36 11
2010/11. 0 0 0 0 1 0 1 0
Ukupno 34 11 2 0 1 0 37 11
Juventus 2010/11. Serija A 17 9 0 0 0 0 17 9
2011/12. 23 4 4 0 — 27 4
2012/13. 27 9 1 0 7 4 35 13
2013/14. 17 1 2 1 4 2 23 4
Ukupno 84 23 7 1 11 6 102 30
Torino 2014/15. Serija A 34 13 — 12 4 46 17
2015/16. 16 5 2 0 — 18 5
Ukupno 50 18 2 0 12 4 64 22
Sampdorija 2015/16. Serija A 16 3 — — 16 3
2016/17. 37 12 1 0 — 38 12
2017/18. 35 19 1 0 — 36 19
2018/19. 37 26 2 0 — 39 26
2019/20. 28 11 1 1 — 29 12
2020/21. 33 13 0 0 — 33 13
2021/22. 33 4 2 2 — 35 6
2022/23. 23 1 2 0 — 25 1
Ukupno 242 89 9 3 — 251 92
Ukupno u karijeri 647 210 41 7 35 18 723 235

Reprezentativna

[uredi | uredi izvor]
Ažurirano 11. juna 2019.[165]
Reprezentacija Godina Nastupi Golovi
Italija 2007 7 2
2008 3 1
2009 7 0
2010 8 4
2019 3 2
Ukupno 28 9

Golovi za reprezentaciju

[uredi | uredi izvor]
Ažurirano 26. marta 2019.[165]
Golovi Kvaljarele u dresu sa državnim grbom
# Datum Stadion Protivnik Gol Rezultat Takmičenje Ref.
1. 6. jun 2007. Stadion Darius i Girenas, Kaunas, Litvanija  Litvanija 1 : 0 2 : 0 Kvalifikacije za EP 2008. [136]
2. 2 : 0
3. 6. februar 2008. Stadion Lecigrund, Cirih, Švajcarska  Portugalija 3 : 1 3 : 1 Prijateljska [137]
4. 5. jun 2010. Stadion Ženeva, Ženeva, Švajcarska  Švajcarska 1 : 1 1 : 1 Prijateljska [145]
5. 24. jun 2010. Koka-kola park, Johanezburg, Južnoafrička Republika  Slovačka 2 : 3 2 : 3 SP 2010. [146]
6. 7. septembar 2010. Stadion Artemio Franki, Firenca, Italija  Farska Ostrva 4 : 0 5 : 0 Kvalifikacije za EP 2012. [149]
7. 17. novembar 2010. Stadio Vertezi, Klagenfurt, Austrija  Rumunija 1 : 1 1 : 1 Prijateljska [135]
8. 26. mart 2019. Stadion Enio Tardini, Parma, Italija  Lihtenštajn 3 : 0 6 : 0 Kvalifikacije za EP 2020. [158]
9. 4 : 0

Uspesi

[uredi | uredi izvor]

Klupski

[uredi | uredi izvor]

Torino[164]

Juventus[164]

Individualni

[uredi | uredi izvor]
  • Gol godine u Seriji A: 2009,[166] 2019.[95]
  • Nagrada za fer-plej: 2017.[167]
  • Nagrada Gaetano Sirea: 2018.[168]
  • Najbolji napadač Serije A: 2018/19.[96]
  • Najbolji strelac Serije A: 2018/19.[169]
  • Tim sezone Serije A: 2018/19.[95]

Napomene

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Mečevi u Kupu Italije i Superkupu Italije
  2. ^ Mečevi u Kupu UEFA, Ligi šampiona i Ligi Evrope
  3. ^ Uračunata dva meča i jedan gol u doigravanju za Seriju A.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b „FIFA World Cup South Africa 2010 List of Players” (PDF). FIFA. str. 15. Arhivirano iz originala (PDF) 10. 1. 2019. g. Pristupljeno 27. 12. 2018. 
  2. ^ a b „Zovu ga Kvaljagol, a zapravo je fudbalski Hari Poter: Magija napadača Sampdorije za TV špice, ovo samo još Ibrahimović ume (VIDEO)”. Telegraf. 26. 12. 2018. Pristupljeno 3. 1. 2019. 
  3. ^ a b „Quagliagol: 'My first hat-trick'”. Football Italia. 10. 11. 2012. Pristupljeno 10. 9. 2019. 
  4. ^ a b „Fabio Quagliarella”. U.C. Sampdoria. Pristupljeno 15. 4. 2019. 
  5. ^ „Torino FC - Piacenza Calcio 1919, May 14, 2000 - Serie A - Match sheet”. Transfermarkt. Pristupljeno 28. 12. 2018. 
  6. ^ „Fabio Quagliarella - Stats 01/02 (Detailed view)”. Transfermarkt. Pristupljeno 28. 12. 2018. 
  7. ^ „Fabio Quagliarella - Stats 03/04 (Detailed view)”. Transfermarkt. Pristupljeno 28. 12. 2018. 
  8. ^ „Fabio Quagliarella - Stats 04/05 (Detailed view)”. Transfermarkt. Pristupljeno 28. 12. 2018. 
  9. ^ a b „Serie A Week 13: Did You Know?”. Football Italia. 20. 11. 2016. Arhivirano iz originala 4. 3. 2018. g. Pristupljeno 27. 12. 2018. 
  10. ^ „HSV preokrenuo protiv Sitija, Kvaljarela izvukao Udineze”. Blic Sport. Pristupljeno 28. 12. 2018. 
  11. ^ „Ukrajinci i Nemci sigurni, goleada u Udinama”. Blic Sport. Pristupljeno 28. 12. 2018. 
  12. ^ „Napoli 1 - 0 Elfsborg - Match Report & Highlights”. Sky Sports. Pristupljeno 27. 12. 2018. 
  13. ^ „Transferi: Bomba iz Partizana - potpisao Vladimir Stojković!”. Blic Sport. Pristupljeno 28. 12. 2018. 
  14. ^ „Juve-Samp pirotecnica: 3-3, Bianconeri ancora in rodaggio”. La Gazzetta dello Sport. 12. 9. 2010. Pristupljeno 7. 10. 2019. 
  15. ^ „19/09/2010 - Serie A TIM - Udinese-Juventus 0-4”. Youtube (na jeziku: engleski). Juventus F.C. Pristupljeno 7. 10. 2019. 
  16. ^ „LIVE AC Milan - Juventus - Serie A - 30 October 2010”. Eurosport. 30. 10. 2010. Pristupljeno 7. 10. 2019. 
  17. ^ „Juventus - Cesena 3:1 (Serie A 2010/2011, 10. Giornata)”. calcio.com (na jeziku: italijanski). Arhivirano iz originala 07. 10. 2019. g. Pristupljeno 7. 10. 2019. 
  18. ^ „LIVE Brescia - Juventus - Serie A - 10 November 2010”. Eurosport. 10. 11. 2010. Pristupljeno 7. 10. 2019. 
  19. ^ „Završena sezona za Kvaljarelu”. Blic Sport. Pristupljeno 28. 12. 2018. 
  20. ^ „Quagliarella, season over Three match ban for Felipe Melo”. english.gazzetta.it. Arhivirano iz originala 19. 07. 2013. g. Pristupljeno 27. 12. 2018. 
  21. ^ „Juventus zadržao kvartet: Matrija, Pepea, Motu i Kvaljarelu”. Blic Sport. Pristupljeno 28. 12. 2018. 
  22. ^ „Kvaljarela polomio jagodičnu kost”. Blic Sport. Pristupljeno 28. 12. 2018. 
  23. ^ „Quagliarella, il gol dell'ex senza esultanza”. la Repubblica. Pristupljeno 27. 12. 2018. 
  24. ^ „Pobeda u Palermu, Juve opet lider! (VIDEO)”. Telegraf. Pristupljeno 28. 12. 2018. 
  25. ^ a b „Kvaljarela nastavio pobednički niz Juvea, Jovetić sa penala prokockao pobedu”. Blic Sport. Pristupljeno 28. 12. 2018. 
  26. ^ „Juventus demolirao Peskaru na krilima fantastičnog Kvaljarele /video/”. Blic Sport. Pristupljeno 28. 12. 2018. 
  27. ^ „Pescara 1 - 6 Juventus - Match Report & Highlights”. Sky Sports. Pristupljeno 27. 12. 2018. 
  28. ^ „Juve deklasirao Čelsi, prvak Evrope blizu eliminacije, sraman put do pobede Šahtjora!”. Blic Sport. Pristupljeno 28. 12. 2018. 
  29. ^ „Quagliarella al Toro”. torinofc.it. Arhivirano iz originala 23. 08. 2020. g. Pristupljeno 27. 12. 2018. 
  30. ^ „Juve vratio igrača gradskom rivalu: Kvaljarela prešao u Torino”. Blic. Pristupljeno 27. 12. 2018. 
  31. ^ „Torino FC - IF Brommapojkarna, Aug 7, 2014 - Europa League Qualifying - Match sheet”. Transfermarkt. Pristupljeno 27. 12. 2018. 
  32. ^ „Torino 0–0 Inter: Vidic sees red as Mazzarri's men are held”. Goal.com. 31. 8. 2014. Pristupljeno 27. 12. 2018. 
  33. ^ „Cagliari-Torino 1-2 tabellino pagelle 24 settembre 2014”. torinotoday.it. 
  34. ^ „Torino-Fiorentina 1-1: Quagliarella illude i granata, Babacar firma il pari”. la Repubblica (na jeziku: italijanski). 28. 9. 2014. 
  35. ^ „Žirkov srušio PSV, poraz Dinama u Škotskoj”. RTS. 2. 10. 2014. 
  36. ^ „Serie A: Napoli rallied from behind to beat Torino 2-1 and secure their first home victory of the season”. Sky Sports. 
  37. ^ „Napoli vs. Torino - 5 October 2014”. Soccerway. 
  38. ^ „Torino-Udinese 1-0, Quagliarella sfata il tabù Olimpico”. la Repubblica (na jeziku: italijanski). 19. 10. 2014. 
  39. ^ „Torino vs. HJK - 23 October 2014”. Soccerway. 
  40. ^ Eravuori, Mikael (6. 11. 2014). „HJK grasp lifeline at Torino's expense”. UEFA.com (na jeziku: engleski). 
  41. ^ „Cesena-Torino 2-3, un Maxi esordio per Lopez”. la Repubblica (na jeziku: italijanski). 18. 1. 2015. 
  42. ^ Jovanović, Boris (1. 2. 2015). „Udineze spasao prvenstvo, Napoli pobegao rivalima!”. Sportske.net. 
  43. ^ „Verona-Torino 1-3, quarto successo consecutivo per i granata: l'Europa non è lontana”. la Repubblica (na jeziku: italijanski). 7. 2. 2015. 
  44. ^ „Torino-Athletic Club 2015 History | UEFA Europa League”. UEFA.com (na jeziku: engleski). 
  45. ^ „Athletic Club-Torino 2015 History | UEFA Europa League”. UEFA.com (na jeziku: engleski). 
  46. ^ „Italijani dva od moguća četiri: Volfzburg ponovo ponizio Inter, Torino umalo da iznenadi Zenit (VIDEO)”. MozzartSport (na jeziku: engleski). 19. 3. 2015. 
  47. ^ „Udinese-Torino 3-2: boccata d'ossigeno per Strama, granata k.o. dopo 13 turni”. La Gazzetta dello Sport (na jeziku: italijanski). 8. 3. 2015. 
  48. ^ „Atalanta-Torino 1-2: i granata rivedono l'Europa, Reja affonda”. la Repubblica (na jeziku: italijanski). 4. 4. 2015. 
  49. ^ „Penali u remiju Sasuola i Torina”. B92.net (na jeziku: srpski). 19. 4. 2015. 
  50. ^ OMINI, ROBERTO. „Torino-Juventus 2-1: Darmian e Quagliarella, tripudio granata - Calcio - Sportmediaset”. Sportmediaset.it. 
  51. ^ „Frosinone-Torino 1-2, Quagliarella e Baselli rendono amara la prima in A dei ciociari”. la Repubblica (na jeziku: italijanski). 23. 8. 2015. 
  52. ^ „Torino-Fiorentina 3-1: il tris granata vale il +6 sulla Juventus”. la Repubblica (na jeziku: italijanski). 30. 8. 2015. 
  53. ^ „Torino-Sampdoria 2-0: Quagliarella colpisce due volte, granata secondi”. la Repubblica (na jeziku: italijanski). 20. 9. 2015. 
  54. ^ „Calendario e Risultati | Stagione 2015-16 | 18ª Giornata”. Lega Serie A (na jeziku: italijanski). Arhivirano iz originala 25. 07. 2020. g. Pristupljeno 25. 07. 2020. 
  55. ^ „Torino, Quagliarella: "Chiedo scusa ai tifosi granata. Quanti malintesi col Napoli"”. Gazzetta. Pristupljeno 27. 12. 2018. 
  56. ^ „Torino, Quagliarella insultato ed escluso Ventura: "Ci facciamo del male da soli"”. Gazzetta. Pristupljeno 27. 12. 2018. 
  57. ^ „UFFICIALE: QUAGLIARELLA SI RIVESTE DI BLUCERCHIATO”. sampdoria.it. Pristupljeno 27. 12. 2018. 
  58. ^ „Quagliarella completes Samp return”. football-italia.net. Pristupljeno 27. 12. 2018. 
  59. ^ „Quagliarella: "Gran prestazione, Samp! Gol Inter? Evitabili"”. inter-news.it. Pristupljeno 27. 12. 2018. 
  60. ^ „Samp, è Muriel-show: 2-1 all'Atalanta. Genoa "Pavoloso", tris al Crotone”. La Gazzetta dello Sport (na jeziku: italijanski). 28. 8. 2016. Pristupljeno 18. 9. 2019. 
  61. ^ „Roma-Samp 3-2: gol di Salah, Muriel, Quagliarella, Dzeko. Rigore di Totti”. La Gazzetta dello Sport (na jeziku: italijanski). 11. 9. 2016. Pristupljeno 18. 9. 2019. 
  62. ^ „Sampdoria-Inter 1-0: Quagliarella decide, De Boer di nuovo a rischio”. La Gazzetta dello Sport (na jeziku: italijanski). 30. 10. 2016. Pristupljeno 18. 9. 2019. 
  63. ^ „What You Might Have Missed: Quagliarella ton-up, Dolberg shines and Leipzig lead the way”. FourFourTwo. Pristupljeno 27. 12. 2018. 
  64. ^ „Fabio Quagliarella signs new contract with Sampdoria until June 2019”. ESPN. Pristupljeno 27. 12. 2018. 
  65. ^ „Kvaljarela odbio Milan i Romu, veran Sampdoriji”. B92. Pristupljeno 27. 12. 2018. 
  66. ^ „Inter-Sampdoria 1-2, gol di D'Ambrosio, Schick e Quagliarella”. La Gazzetta dello Sport (na jeziku: italijanski). 3. 4. 2017. Pristupljeno 18. 9. 2019. 
  67. ^ Lazić, Petar (7. 5. 2017). „SERIJA A: Čak 10 golova na utakmici Lacio - Sampdorija! (VIDEO)”. HotSport (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 11. 05. 2017. g. Pristupljeno 18. 9. 2019. 
  68. ^ „Sampdoria-Benevento 2-1: Quagliarella decide con una doppietta”. La Gazzetta dello Sport (na jeziku: italijanski). 20. 8. 2017. Pristupljeno 10. 9. 2019. 
  69. ^ „Fiorentina 1 - 2 Sampdoria - Match Report & Highlights”. SkySports (na jeziku: engleski). Pristupljeno 10. 9. 2019. 
  70. ^ „Torino 2 - 2 Sampdoria”. SkySports (na jeziku: engleski). Pristupljeno 10. 9. 2019. 
  71. ^ „Cagliari-Sampdoria 2-2: Quagliarella doppietta, Farias e Pavoletti rispondono”. La Gazzetta dello Sport (na jeziku: italijanski). 9. 12. 2017. Pristupljeno 10. 9. 2019. 
  72. ^ „Sampdoria-Roma 1-1: Quagliarella su rigore, poi Dzeko pareggia nel recupero”. La Gazzetta dello Sport (na jeziku: italijanski). 24. 1. 2018. Pristupljeno 10. 9. 2019. 
  73. ^ „Samp, Quagliarella ha numeri da top player: meglio di Dybala e Higuain”. Gazzetta. Pristupljeno 27. 12. 2018. 
  74. ^ „Sampdoria, Quagliarella: "This was my best goal ever..."”. calciomercato.com. Pristupljeno 27. 12. 2018. 
  75. ^ „FIFA Puskás Award”. FIFA.com. Arhivirano iz originala 17. 12. 2020. g. Pristupljeno 9. 9. 2019. 
  76. ^ „DA LI STE VIDELI OVO ČUDO OD GOLA? "Štikla" koja je digla Italiju na noge i nokautirala Zvezdinog rivala u Ligi šampiona /VIDEO/”. Blic. Pristupljeno 27. 12. 2018. 
  77. ^ „Sampdoria 3-0 Napoli: Visitors suffer first defeat under Carlo Ancelotti”. BBC. Pristupljeno 27. 12. 2018. 
  78. ^ „Fabio Quagliarella Scores Insane Back-heel Volley! | Sampdoria 3-0 Napoli | Top Moment | Serie A”. Youtube (na jeziku: engleski). Serie A. Pristupljeno 9. 10. 2019. 
  79. ^ „LUDNICA U RIMU Lacio ispustio pobedu u devetom minutu nadoknade”. Blic Sport. Pristupljeno 27. 12. 2018. 
  80. ^ „RONALDO BLISTAO, PA ODŠEPAO S TERENA Juventus do rekorda uz veliku pomoć VAR-a u 92. minutu”. Blic Sport. 29. 12. 2018. Pristupljeno 29. 12. 2018. 
  81. ^ „UNESCO da zaštiti Kvaljarelu!”. mondo.rs. Pristupljeno 27. 12. 2018. 
  82. ^ „Sampdoria - Parma - Serie A - 16 December 2018”. Eurosport. Pristupljeno 27. 12. 2018. 
  83. ^ „Sampdoria, Giampaolo: “Complimenti ai ragazzi, era gara complicata. Quagliarella? Un eurogol…””. itasportpress. Pristupljeno 27. 12. 2018. 
  84. ^ „Kvaljarela kao Batistuta, ubedljivi Sampdorija i Sasuolo”. B92. 26. 1. 2019. Pristupljeno 2. 2. 2019. 
  85. ^ „Le pagelle di Sampdoria-Udinese 4-0: Quagliarella da standing ovation, Saponara sublime”. Eurosport (na jeziku: italijanski). 26. 1. 2019. Pristupljeno 2. 2. 2019. 
  86. ^ „"Blickrig" Napolija, Kvaljarela NIJE dao gol”. Mondo Sport. 2. 2. 2019. Pristupljeno 2. 2. 2019. 
  87. ^ „Sampdoria 4-0 Udinese FT: Quagliarella surpasses Vieri and ties Batistuta on the night”. www.calciomercato.com. 26. 1. 2019. Pristupljeno 26. 2. 2019. 
  88. ^ „Sampdoria - Cagliari”. Flashscore.com. Pristupljeno 26. 2. 2019. 
  89. ^ „Kvaljarela kao Ronaldo i Montela! Miha opljačkan na Friuliju, Udine čekaju 19-godišnjeg Srbina (VIDEO)”. mozzartsport.com. 3. 3. 2019. Pristupljeno 3. 3. 2019. 
  90. ^ „Spal - Sampdoria”. Flashscore.com. Pristupljeno 3. 3. 2019. 
  91. ^ „Neuništivi Kvaljarela najjače sija pod Lanternom! Miha pokvario debi Monteli (VIDEO)”. MozzartSport. 14. 4. 2019. Pristupljeno 15. 4. 2019. 
  92. ^ Medina, Manuel R. (14. 4. 2019). „Quagliarella says he wants to retire at Sampdoria”. Ronaldo.com. Arhivirano iz originala 20. 12. 2019. g. Pristupljeno 15. 9. 2019. 
  93. ^ Gaetani, Marco (28. 4. 2019). „Sampdoria-Lazio 1-2, Caicedo tiene vive le speranze d'Europa”. La Repubblica. Pristupljeno 1. 5. 2019. 
  94. ^ „Parma-Sampdoria 3-3: gol e spettacolo al Tardini” (na jeziku: italijanski). La Gazzetta dello Sport. 5. 5. 2019. Pristupljeno 5. 5. 2019. 
  95. ^ a b v „Gran Gala del Calcio 2019 winners”. Football Italia. 2. 12. 2019. 
  96. ^ a b „Ronaldo MVP in Serie A Awards”. Football Italia. 18. 5. 2019. 
  97. ^ „Crotone Sampdoria 1-3, doriani vittoriosi in rimonta: gol e highlights”. superscudetto.it (na jeziku: italijanski). 18. 8. 2019. Arhivirano iz originala 05. 03. 2021. g. Pristupljeno 8. 9. 2019. 
  98. ^ „Super Berardi manda in crisi Di Francesco: poker Sassuolo alla Samp”. La Gazzetta dello Sport (na jeziku: italijanski). 1. 9. 2019. Pristupljeno 8. 9. 2019. 
  99. ^ „Od 1:3 do 4:3 u 96. minutu: Imamo utakmicu SEZONE u Italiji!”. Mondo Portal (na jeziku: srpski). 2. 12. 2019. 
  100. ^ „AC Milan 0-0 Sampdoria: Zlatan Ibrahimovic comes on as substitute for Milan”. BBC Sport. 6. 1. 2020. 
  101. ^ „Kvaljarela nezaustavljiv, pobede Torina, Fjorentine i Udinezea”. RTS. 
  102. ^ „Pogledajte jedan od najboljih golova ove sezone u Serie A”. Index.hr. 3. 2. 2020. Pristupljeno 8. 2. 2020. 
  103. ^ „Ne pomaže ni promena trenera: Kriza i dalje drma Torino”. Mondo Portal (na jeziku: srpski). 8. 2. 2020. Pristupljeno 8. 2. 2020. 
  104. ^ „Torino 1-3 Sampdoria | Ramirez show, rimonta blucerchiata all’Olimpico!”. Youtube (na jeziku: engleski). Serie A. 8. 2. 2020. Pristupljeno 8. 2. 2020. 
  105. ^ „Sampdoria-Verona 2-1: Quagliarella ribalta i veneti nel finale”. la Repubblica (na jeziku: italijanski). 8. 3. 2020. 
  106. ^ „Sampdoria 2-1 Hellas Verona”. Youtube. Serie A. 
  107. ^ „Sampdoria Captain Fabio Quagliarella To Miss Inter Match Due To Injury”. Sempreinter. 19. 6. 2020. 
  108. ^ „Udinese-Sampdoria 1-3: torna al gol Quagliarella, passo verso la salvezza dei blucerchiati”. la Repubblica (na jeziku: italijanski). 12. 7. 2020. 
  109. ^ „Parma-Sampdoria 2-3, Ranieri vince in rimonta: gol di Chabot, Quagliarella e Bonazzoli”. sport.sky.it (na jeziku: italijanski). 
  110. ^ „Parma-Sampdoria 2-3, i doriani la ribaltano da 0-2: e Ranieri chiude il discorso salvezza”. la Repubblica (na jeziku: italijanski). 19. 7. 2020. 
  111. ^ „Sampdoria-Benevento 2-3: Quagliarella, Colley, doppio Caldirola e Letizia”. La Gazzetta dello Sport. 26. 9. 2020. Pristupljeno 28. 9. 2020. 
  112. ^ „Sampdorija iznenadila Fiorentinu”. Radio televizija Srbije. 2. 10. 2020. 
  113. ^ „Sampdoria-Lazio 3-0: goals and highlights. Quagliarella, Augello and Damsgaard scored”. Sky Sport (na jeziku: italijanski). 17. 10. 2020. 
  114. ^ „Atalanta-Samp 1-3: Quagliarella, Thorsby e Jankto in gol”. La Gazzetta dello Sport (na jeziku: italijanski). 24. 10. 2020. 
  115. ^ „Sampdoria vs Genoa (1-1) Nov 1, 2020 Live Updates and Match Report”. FootballCritic (na jeziku: engleski). 
  116. ^ Luciani, Silvio (1. 12. 2020). „La moviola di Torino-Sampdoria 2-2: Belotti in offside, Quagliarella in linea”. Toro News (na jeziku: italijanski). 
  117. ^ „Sampdorija rutinski sa Krotoneom”. Sportklub (na jeziku: srpski). 19. 12. 2020. 
  118. ^ „Sampdoria vs Sassuolo”. Football Italia. 23. 12. 2020. 
  119. ^ „Sampdoria-Fiorentina 2-1, gol e highlights: decide una rete di Quagliarella”. sport.sky.it (na jeziku: italijanski). 14. 2. 2021. 
  120. ^ „Bologna-Sampdoria 3-1: i rossoblù si mettono al sicuro”. la Repubblica (na jeziku: italijanski). 14. 3. 2021. 
  121. ^ „Majstorija Kvaljarele, Hauge spasao Milan u finišu”. RTS. 3. 4. 2021. 
  122. ^ „Crotone vs Sampdoria”. Football Italia. 21. 4. 2021. 
  123. ^ „Udinese-Sampdoria 0-1, gol e highlights: decide Quagliarella su rigore”. sport.sky.it (na jeziku: italijanski). 16. 5. 2021. 
  124. ^ „"Nula" Fiorentine, Sampdorija razbila Parmu”. B92.net (na jeziku: srpski). 22. 5. 2021. 
  125. ^ „Coppa Italia: Alessandria battuta 3-2, Samp ai sedicesimi”. Agenzia ANSA (na jeziku: italijanski). 17. 8. 2021. 
  126. ^ „Quagliarella, the 100-goal man on Alessandria win”. U.C. Sampdoria. 17. 8. 2021. 
  127. ^ „Verona deklasirala Speciju, Sampdorija podelila bodove sa Udinezeom”. RTS. 3. 11. 2021. 
  128. ^ „Coppa Italia: Sampdoria-Torino 2-1, Verre nega ai granata il derby con la Juventus”. la Repubblica (na jeziku: italijanski). 16. 12. 2021. 
  129. ^ „Quagliarella, 39, scores twice to boost Sampdoria survival bid”. www.besoccer.com (na jeziku: engleski). 
  130. ^ „Sampdoria 4-1 Fiorentina: Viola give up on Europe”. Football Italia. 16. 5. 2022. 
  131. ^ „UFFICIALE, lesione ai legamenti del ginocchio per Quagliarella. La Samp: 'Forza capitano'”. Calciomercato.com (na jeziku: italijanski). 14. 12. 2022. 
  132. ^ „Giroud nets hat-trick as Milan thrash Sampdoria 5-1”. Reuters (na jeziku: engleski). 20. 5. 2023. 
  133. ^ „Italian football suspended after police fatality”. The Guardian. Pristupljeno 27. 12. 2018. 
  134. ^ „Toni segna un gol per tempo con la Scozia missione compiuta”. la Repubblica. Pristupljeno 27. 12. 2018. 
  135. ^ a b v „Quagliarella Fabio. I giocatori della Nazionale”. Italia1910.com. Pristupljeno 27. 12. 2018. 
  136. ^ a b „Quagliarella fa il fenomeno L'Italia torna a convincere”. Gazzetta. Pristupljeno 27. 12. 2018. 
  137. ^ a b „Toni, Cannavaro e Quagliarella l'Italia supera il Portogallo”. la Repubblica. Pristupljeno 27. 12. 2018. 
  138. ^ „Italy squad for Euro 2008”. The Guardian. Pristupljeno 27. 12. 2018. 
  139. ^ „Non basta san Buffon E l'Olanda ci inguaia”. Gazzetta. Pristupljeno 27. 12. 2018. 
  140. ^ „Spain vs. Italy - Football Match Report”. ESPN. Pristupljeno 27. 12. 2018. 
  141. ^ „Santon in Sud Africa Pazzini resta fuori”. Gazzetta. Pristupljeno 27. 12. 2018. 
  142. ^ „L' Italia s'arrende ai Faraoni”. la Repubblica. Pristupljeno 27. 12. 2018. 
  143. ^ „Il Brasile vince 3-0: Italia travolta ed eliminata” (na jeziku: italijanski). Tuttosport. 21. 5. 2009. Arhivirano iz originala 29. 12. 2014. g. Pristupljeno 27. 12. 2018. 
  144. ^ „Pronta la squadra azzurra: ecco la lista dei 23 per il Mondiale” (na jeziku: italijanski). FIGC. 1. 6. 2010. 
  145. ^ a b „Switzerland 1 - 1 Italy - Match Report & Highlights”. Sky Sports. Pristupljeno 27. 12. 2018. 
  146. ^ a b „Slovakia 3-2 Italy”. BBC. Pristupljeno 27. 12. 2018. 
  147. ^ „Quagliarella, gol e rabbia "Era il sogno di una vita"” (na jeziku: Italian). Il Corriere dello Sport. 24. 6. 2010. Arhivirano iz originala 9. 9. 2014. g. Pristupljeno 27. 12. 2018. 
  148. ^ „Kasano, Baloteli i Mota predvode Italiju protiv Srbije”. Blic Sport. Pristupljeno 28. 12. 2018. 
  149. ^ a b „Italy 5 Faroe Islands 0: match report”. Telegraph. Pristupljeno 27. 12. 2018. 
  150. ^ „Romania 1 - 1 Italy - Match Report & Highlights”. Sky Sports. Pristupljeno 27. 12. 2018. 
  151. ^ „Quagliarella recalled to Italy”. football-italia.net. Pristupljeno 27. 12. 2018. 
  152. ^ „Quagliarella in but no Balotelli for Italy”. FourFourTwo. Pristupljeno 27. 12. 2018. 
  153. ^ „MANĆINI ZOVE: Kvaljarela dobija poziv za reprezentaciju Italije u 36. godini”. Novosti.rs. 29. 1. 2019. Pristupljeno 31. 1. 2019. 
  154. ^ „Italy: Pavoletti & Quag in, Balotelli out”. Football Italia. 15. 3. 2019. 
  155. ^ „Italy: Kean and Barella take down Finland”. Football Italia. 23. 3. 2019. 
  156. ^ „Fabio Kvaljarela večeras može da ispiše istoriju!”. Sportska centrala. 23. 3. 2019. Arhivirano iz originala 24. 03. 2019. g. Pristupljeno 24. 3. 2019. 
  157. ^ „Rekorder Kvaljarela i duplo mlađe dete Ken lansirali vrtić Italije (VIDEO)”. Mozzart Sport. 26. 3. 2019. Pristupljeno 27. 3. 2019. 
  158. ^ a b „Euro 2020: Italy hit Liechtenstein for six”. Football Italia. 26. 3. 2019. Pristupljeno 27. 3. 2019. 
  159. ^ „A Quagliarella la maglia 27”. SoloNapoli. Pristupljeno 27. 12. 2018. 
  160. ^ „PREŽIVEO PAKAO Policajac pretio smrću poznatom fudbaleru, optuživao ga za pedofiliju i oterao iz Napolija”. Blic Sport. Pristupljeno 27. 12. 2018. 
  161. ^ „Policemen, bomb threats and the mafia: How Fabio Quagliarella got his life and love back after stalker ordeal”. The Independent. Pristupljeno 27. 12. 2018. 
  162. ^ „10 godina kasnije: Osuđen umobolnik koji je štitio Kvaljarelu (a pretio mu)”. Mondo Portal (na jeziku: srpski). 26. 10. 2019. Pristupljeno 26. 11. 2019. 
  163. ^ „Fabio Quagliarella » Club matches”. worldfootball.net. Pristupljeno 27. 12. 2018. 
  164. ^ a b v Fabio Kvaljarela na sajtu Soccerway (jezik: engleski)
  165. ^ a b „Fabio Quagliarella”. eu-football.info. Pristupljeno 27. 3. 2019. 
  166. ^ „CALCIO, OSCAR AIC 2009: IBRAHIMOVIC MIGLIOR GIOCATORE”. la Repubblica. Pristupljeno 27. 12. 2018. 
  167. ^ „A Quagliarella il Premio Gentleman 2017: "Totti non si tratta così"”. La Gazzetta. Pristupljeno 27. 12. 2018. 
  168. ^ „Quagliarella Vince il premio Scirea”. la Repubblica. Pristupljeno 27. 12. 2018. 
  169. ^ „Sampdoria: Quagliarella capocannoniere, Cr7, Zapata e Piatek restano sotto”. genovatoday.it. 27. 5. 2019. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Fabio Kvaljarela na Vikimedijinoj ostavi.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фабио_Кваљарела&oldid=28797961”