Havaji

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Zastava Havaja
Zastava
Grb Havaja
Grb
Položaj Havaja
Hawai'i.jpg
Država SAD
Proglašenje za
saveznu državu
 — datum: 21. avgust 1959.
 — poredak: 50.
GuvernerDejvid Ige
Površina28.311 km2
Stanovništvo2010.
 — broj st.1.360.301
 — gustina st.48,05 st./km2
 — ISO 3166-2US-HI
Zvanični veb-sajt Izmenite ovo na Vikipodacima

Havaji (engl. Hawaii, hav. Moku‘āina o Hawai‘i), američka su savezna država. U sastav Sjedinjenih Američkih Država primljeni su 21. avgusta 1959. godine kao poslednja pedeseta članica. Jedina su američka savezna država koju isključivo čine ostrva. Havaji su arhipelag u centralnom delu Pacifika, jugozapadno od kontinentalnog dela SAD, jugoistočno od Japana i severoistočno od Australije.

Prirodne lepote, topla tropska klima, bistro more i talasi, i aktivni vulkani čine Havaje popularnim odredištem za turiste, surfere, biologe i vulkanologe. S obzirom da su smešteni u centralnom Pacifiku na Havajima je prisutan uticaj kako severne Amerike tako i Azije, kao i sopstvene domorodačke kulture. Havaji imaju više od milion stalnih stanovnika, kao i dosta turista i pripadnika Vojske SAD. Glavni grad Havaja je Honolulu koji se nalazi na ostrvu Oahu.

Havaji obuhvataju praktično ceo vulkanski Lanac havajskih ostrva koji se sastoji od stotina ostrva u rasponu od 2.400 km. Na jugoistočnom kraju arhipelaga se nalazi osam glavnih ostrva Nijhau, Kauaj, Oahu, Molokaj, Lanaj, Kaholave, Maui i Havaji. Ostrvo Havaji je daleko najveće i često se naziva „Veliko ostrvo“ da ne bi bilo pobrkano sa saveznom državom. Arhipelag je deo Polinezije.

Posle Aljaske, Floride i Kalifornije, Havaji imaju po dužini četvrtu obalu među američkim saveznim državama, koja se prostire u dužini od približno 1.200 km.

Havaji su pored Arizone jedina savezna država koja ne primenjuje letnje računanje vremena.

Geografija[uredi]

Topografija[uredi]

alt = World map with Hawaiian islands in the middle
Pāhoehoe and Aā lava flows side by side at the Big Island of Hawaii in September, 2007
Satelitski snimak Havaja pokazuje da se najveći deo vegetacije nalazi na severoistoku ostrva koje je izloženo udarima vetra.[1]

Ovaj arhipelag se nalazi nekih 3200 km jugozapadno od Severne Amerike,[2] Havaji su najjužnija američka savezna država i druga najzapadnija savezna država posle Aljaske. Havaji i Aljaska su jedine savezne države koje se ne graniče sa nekom drugom saveznom državom.

Havaji se od drugih saveznih država SAD razlikuju u sledećim stvarima:

  • geografski se ne nalaze u severnoj Americi;
  • na njima se uzgaja kafa;
  • u potpunosti su okruženi vodom;
  • u potpunosti su arhipelag;
  • imaju kraljevsku palatu;
  • nijedan deo granice se ne poklapa sa linijama geografske širine i dužine.

Najviša planina na Havajima je Mauna Kea čiji je najviši vrh visok 4.204 m [3] Osam glavnih ostrva, Havaji, Maui, Oahu, Kaholave, Lanaj, Molokaj, Kauaj i Nijahau, okružuje veći broj manjih ostrva. Severozapadna havajska ostrva su grupa od devet malih ostrva, koja se pružaju od ostrva Nihoa do atola Kure. Ona predstavljaju ostatke nekadašnjih znatno većih planina vulkanskog porekla. Takođe tamo se nalazi više od 100 hridi i ostrvaca, kao što je Molokini, koja su ili vulkanskog porekla ili su nastala erozijom.[4]

Geologija[uredi]

Sva havajska ostrva su vulkanskog porekla. Zbog pomeranja tektonskih ploča ispod Pacifičkog okeana ka severozapadu, vruća tačka se ne pomera i polako stvara nove vulkane. Zbog lokacije vruće tačke jedini aktivni vulkani se nalaze u južnoj polovini Velikog ostrva. Najmlađi vulkan Lojhi simaunt, se nalazi južno od obale Velikog ostrva.

Poslednja vulkanska erupcija van Velikog ostrva je bila erupcija vulkana Haleakala na ostrvu Maui. Prema nekim procenama ona se desila krajem osamnaestog veka mada ima i procena da se desila i nekoliko stotina godina ranije.[5] Godine 1790. vulkan Kilauea je proradio i prouzrokovao najsmrtonosniju vulkansku erupciju (u savremenom dobu) koja se desila u današnjim Sjedinjenim Državama.[6] Tada je poginulo 5.405 ratnika i članova njihovih porodica koji su se kretali ka Kilauei.[7]

Vulkanska aktivnost i erozije koje su usledile su stvorile impresivne geološke oblike. Veliko ostrvo ima treći po visini vrh među svim ostrvima na svetu.[8] Nestabilnost padina vulkana utiče na pojavu razornih zemljotresa uz prateće cunamije, posebno 1868. i 1975.[9]

Flora i fauna[uredi]

Udaljenost Havaja od drugih kontinenata je uslovila da život na ova ostrva dođe na tri načina: putem vetra, talasima, pomoću ptica, insekata i svega drugog što je došlo s njima. Izolovanost i raznoliki krajolik (velike nadmorske visine, tropska klima) proizveli su ogroman broj endemskih biljnih i životinjskih vrsta. Za Havaje je karakteristično da imaju više ugroženih vrsta biljaka i životinja nego bilo koja savezna država, takođe imaju i najveći procenat izumrlih endemskih vrsta u SAD.[10]

Klima[uredi]

Havaji imaju tropsku klimu, s tim da temperatura i vlažnost vazduha nisu toliko ekstremni zbog praktično stalnog delovanja pasata iz pravca istoka.

Najviše dnevne temperature tokom leta se kreću oko 31 °C a noćne temperature oko 24 °C. Tokom zime najviše dnevne su oko 28 °C a noćne oko 18 °C.

Iako tropske krajeve ne karakterišu snežne padavine na planinama Mauna Kea i Mauna Loa sneg se može naći na visinama od 4.205 m tokom zimskih meseci. Sneg retko pada na Haleakali. Planina Vajaleale, na ostrvu Kauaj, je sa godišnjom količinom od 1.170 cm padavina na drugom mestu u svetu. Veći deo Havaja ima samo dva perioda: suvi period od maja do oktobra i kišni period od oktobra do aprila.[11]

Najviše i najniže mesečne temperature havajskih gradova.[12]
Grad januar februar mart april maj jun jul avgust septembar oktobar novembar decembar
Hilo 17,8 °C 17,8 °C 18,3 °C 18,9 °C 19,4 °C 20,0 °C 20,6 °C 20,6 °C 20,6 °C 20,0 °C 19,4 °C 18,3 °C
26,1 °C 26,1 °C 26,1 °C 26,1 °C 27,2 °C 27,8 °C 27,8 °C 28,3 °C 28,3 °C 28,3 °C 27,2 °C 26,7 °C
Honolulu 18,9 °C 18,3 °C 19,4 °C 20,0 °C 21,1 °C 22,2 °C 23,3 °C 23,9 °C 23,3 °C 22,8 °C 21,7 °C 20,0 °C
26,7 °C 27,2 °C 27,8 °C 28,3 °C 29,4 °C 30,6 °C 31,1 °C 31,7 °C 31,7 °C 30,6 °C 28,9 °C 27,8 °C
Kahului 17,2 °C 17,2 °C 18,3 °C 18,9 °C 19,4 °C 20,6 °C 21,7 °C 21,7 °C 21,1 °C 20,6 °C 20,0 °C 18,3 °C
26,7 °C 27,2 °C 27,8 °C 27,8 °C 28,9 °C 30,0 °C 30,6 °C 31,1 °C 31,1 °C 30,6 °C 28,9 °C 27,8 °C
Lihue 18,3 °C 18,9 °C 19,4 °C 20,6 °C 21,1 °C 22,8 °C 23,3 °C 23,3 °C 23,3 °C 22,8 °C 21,7 °C 20,0 °C
25,6 °C 26,6 °C 26,6 °C 26,1 °C 27,2 °C 28,3 °C 28,9 °C 29,4 °C 29,4 °C 28,9 °C 27,2 °C 26,1 °C

Demografija[uredi]

Demografija
1900.1910.1920.1930.1940.1950.1960.1970.1980.1990.2000.2010.
154.001191.874255.881368.300422.770499.794632.772769.913964.6911.108.2291.211.5371.360.301

Havaji su 2000. godine imali 1.211.537 stanovnika, od čega su 41,6% (503.868) azijskog porekla (Japanci 201.764; Filipinci 170.635; Kinezi 56.600; Korejci 23.637). Iste te godine na njima žive 113.539 Polinežana (uključujući 80.137 Havajaca), 22.003 Afro-Amerikanaca, 3.535 doseljenih Indijanaca sa Aljaske, 87.699 Latino-Amerikanaca (Meksikanci, Portorikanci, Kubanci) i 212.229 strano-rođenih građana. Domaće stanovništvo očuvalo je svoj etnički i kulturni identitet, na čemu i danas pomno rade.

Najveći gradovi[uredi]

 

Izvor: ?
Grad Populacija
Honolulu
Honolulu
Hilo
Hilo
1. Honolulu 337.256 Kajlua
Kajlua
Kaneohe
Kaneohe
2. Perl Siti 47.698
3. Hilo 43.263
4. Kajlua 38.635
5. Vajpahu 38.216
6. Kaneohe 34.597
7. Mililani Taun 27.629
8. Kahuluj 26.337
9. Eva Džentri 22.690
10. Kihej 20.881

Kultura[uredi]

Kultura je izuzetna zanimljiva i privlači pažnju turista, a među predmetima se posebno ističu oni napravljeni od polumekog drveta zvanog Mya-Ma. To su uglavnom muzički instrumenti, različite posude, oruđe i oružje. Takođe čuven je trbušni ples koji se izvodi uz pratnju muzike izvedene Mya-Ma instrumentima. Za njega starije generacije Havajčana pričaju da je to ples koji održava zdravlje zbog pokretanja tela kojim se masira snažno trbušna duplja i samim tim obezbjeđuje savršeno, zdravlje. Na Havajima je mnogo veća primena alternativne medicine nego što je to slučaj na zapadu, a Havajčani uobičajeno upražnjavaju svoju havajsku alternativnu medicinu. Čuvaju svoj jezik, kulturu i običaje, i doprinose očuvanju šarolikog Havajskog kulturnog života.

Turizam[uredi]

Zbog razvijenog turizma stanovništvo se bavi isljučivo turizmom i ugostiteljstvom. Zanimljivo je da ne postoji bela kuga i da se stanovništvo stalno povećava. Havajčani imaju za jedan od svojih nacionalnih sportova zanimljivo, Sumo rvanje. Temperature su tokom godine konstantno visoke, s tim što je leti temperatura 32 celzijusa a zimi preko 40 celzijusa što ovo predivno ostrvo čini najpogodnijim za posećivanje zimi. Ostrvo je tokom proteklih 100 godina nateralo, zbog svojih mnogobrojnih pogodnosti, invenstitore naručito iz Sjedinjenih država da ulože ogromne svote novca u njegov razvoj.

Havaji su takođe stalno poprište surferskih takmičenja, i u tu svrhu je namenjena čuvena Vaikiki plaža, jedna od najlepših plaža na svetu. Nastala je prirodnim putem ali je kasnije dograđivna zbog ogromne navale turista. Oko plaže izgrađeni su lanci hotela, Hilton, Hajat i drugi. Na njoj se održavaju čuvena surf takmičenja i tokom cele godine turisti su u mogućnosti da gledaju bravure surf majstora.

Havajska obala je cenjena od strane surfera zbog visokih talasa koji ponekad dostižu i visinu od 8 m ali to je i mač sa dve oštrice zato što talasi znaju da opustoše obalu, naročito udruženi sa čestim uraganima.

Reference[uredi]

  1. ^ „Hawaiian Islands : Image of the Day”. Earthobservatory.nasa.gov. Pristupljeno 5. 11. 2010. 
  2. ^ „What constitutes the United States, what are the official definitions?”. United States Geological Survey. Arhivirano iz originala na datum 21. 10. 2004. Pristupljeno 3. 7. 2007. 
  3. ^ Mauna Kea Volcano, Hawaii.
  4. ^ Rubin, Ken. „General Information about Hawaiian Shield Volcanoes”. Pristupljeno December 2009.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date= (pomoć)
  5. ^ „Youngest lava flows on East Maui probably older than A.D. 1790”. United States Geological Survey. 9. 9. 1999. Pristupljeno 4. 10. 1999.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date= (pomoć)
  6. ^ Living on Active Volcanoes—The Island of Hawaii, U.S. Geological Survey Fact Sheet 074-97.
  7. ^ Human Footprints in Relation to the 1790 Eruption of Kīlauea, Swanson, D. A.; Rausch, J., American Geophysical Union.
  8. ^ „Largest islands of the world”. Worldatlas.com. Pristupljeno 16. 4. 2011. 
  9. ^ Pacific Tsunami Warning Center (12. 11. 2009). „Tsunami Safety & Preparedness in Hawai`i”. Pristupljeno 12. 11. 2009. 
  10. ^ Howard Youth. „Hawaii's Forest Birds Sing the Blues”. Arhivirano iz originala na datum 18. 3. 2007. Pristupljeno 31. 10. 2008. 
  11. ^ Climate of Hawaii, Pristupljeno 29. 4. 2013.
  12. ^ Klima Havaja[mrtva veza].

Spoljašnje veze[uredi]