Hidrometeorološka služba u funkciji sistema civilne odbrane

Hidrometeorološka služba u razvijenom sistemu civilne odbrane ima status organizacije koja svojom redovnom delatnošću ostvaruje određene sadržaje zaštite i odbrane. Republički hidrometeorološki zavod Srbije je referentna ustanova sa punom odgovornošću za izradu i prezentovanje prognoza vremena i voda, davanje upozorenja i najava za vanredne i opasne meteorološke i hidrološke pojave. Osnovna misija RHMZ-a je smanjenje posledica prirodnih katastrofa, a odgovoran je i za merenje, osmatranje, prikupljanje i obezbeđivanje podataka, informacija, produkata i usluga koje se odnose na vreme, klimu i vode, kao i na njihovu primenu u onim ljudskim aktivnostima koje su pod uticajem atmosferskih i srodnih pojava. Na taj način znatno doprinosi zaštiti stanovništva, materijalnih dobara od posledica atmosferskih pojava i događaja.

Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) svojom neprekidnom službom dežurstva prati, nadgleda, meri i beleži najveći broj tih parametara koji mogu ukazati na opasnosti koje mogu biti uzrok nastanka vanredne situacije. Obavlja i prognostičke analize i o tome obaveštava nadležne državne institucije i informiše javnost. U okviru RHMZ-a uspostavljen je meteorološki i hidrološki osmatrački sistem, kao deo sistema za rano upozorenje od vanrednih situacija. Republički hidrometeorološki zavod je organ državne uprave - posebna organizacija koja obavlja meteorološke i hidrološke poslove od interesa za Republiku Srbiju. Pored ostalog, prema Zakonu o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti obavlja poslove koji su direktno ili indirektno vezani za praćenje pojava koje mogu izazvati vanredne situacije.

Istorijski razvoj hidrometeorološke službe u Srbiji

Kraljevina Srbija

Po obrazloženom zahtevu prof. Milana Nedeljkovića, Ministar prosvete i crkvenih dela dr Vladan Đorđević je o Krstovdanu (27. septembra po novom kalendaru) 1888. godine doneo Uredbu o osnivanju jedinstvene mreže meteoroloških stanica u Kraljevini Srbiji. Tada je i osnovana državna meteorološka služba u Srbiji.

Redovna meteorološka merenja započeta su znatno ranije. Profesor Liceja G. Vladimir Jakšić je 1. januara 1848. godine u Beogradu na svom imanju na Senjaku počeo redovna merenja temperature, vlažnosti, padavina, vetra i vazdušnog pritiska. Godine 1856, u 20 gradova tadašnje Srbije počela je sa radom dobro organizovana mreža meteoroloških stanica, a 1857. bilo ih je 27, što je u to doba predstavljalo najgušću mrežu u tadašnjoj Evropi. Iz tog vremena prof. Jakšić je ostavio dragocene podatke o kolebanju vodostaja na Savi.

Opservatorija u Beogradu, osnovana je 26. marta 1887. godine, i pod rukovodstvom prof. Milana Nedeljkovića postaje centralna ustanova za prikupljanje podataka iz cele Srbije. U avgustu 1902. godine počela je međunarodna razmena šifrovanih podataka i izrada prve prognoze vremena. Izveštaji o vremenu i vremenske prognoze su se već od 1912 godine objavljivale u listu Politika. Značajan razvoj meteorologije u Srbiji nastao je dolaskom akademika Pavla Vujevića za upravnika Beogradske opservatorije početkom 20. veka. U isto vreme počinje sa radom u oblasti klimatologije i akademik Milutin Milanković, jedan od najpriznatijih naučnika u svetu 20 veka. Svojm radovima iz solarne klime definiše teoriju ledenih doba.

Za vreme Prvog svetskog rata, od 1916. do 1918. godine, Beogradska opservatorija, pa i čitava meteorološka služba Kraljevine Srbije, je pod nemačkom okupacionom komandom. Opservatorijom je rukovodio poznati profesor meteorologije iz Beča V. Konrad. Zahvaljujući njemu služba je bila očuvana.

Kraljevina Jugoslavija

U periodu od 1918. do 1941. godine, meteorološka služba Srbije, kao deo meteorološke službe Kraljevine Jugoslavije, bila je zadužena za rad i mreže meteoroloških stanica u Makedoniji, Crnoj Gori i delu Dalmacije. U to vreme su formirane i meteorološke stanice na oslobođenom Kosovu i Metohiji. Meteorološka Opservatorija u Beogradu postaje sabirni centar za celu Kraljevinu Jugoslaviju.

Meteorološka služba Kraljevine Jugoslavije postaje član Međunarodne meteorološke organizacije - IMO,(osnovane, Brisel 1853. i Beč 1873.godine), kao preteče sadašnje Svetske metorološke organizacije, WMO. Naš dugogodišnji predstavnik je bio akademik Milutin Milanković.

Osnivanjem Hidrografskog odseka, pri Generalnoj direkciji voda 1922. godine, objedinjuje se hidrološka služba Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, i ovo se smatra početkom organizovane hidrološke službe. Prve vodomerne stanice su postavljene na Savi kod Beograda 1920, i Dunavu kod Smedereva. Prva hidrometrijska merenja na vodotocima u Srbiji su počela da se rade 1923. godine. Odmah počinje da funkcioniše i služba izveštavanja o vodostanju na rekama u cilju prognoziranja mogućih poplava. Na zahtev Međunarodne Dunavske Komisije, 1922. godine, počinje izveštavanje za reku Dunav.

Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija

U toku Drugog svetskog rata mnoge meteorološke i hidrološke stanice su prestale sa radom, sem Meteorološke Opservatorije Beograd. Sedmog januara 1947. godine Uredbom Vlade FNRJ osnovan je Savezni hidrometeorološki zavod (SHMZ), čime je objedinjena hidrometeorološka služba na teritoriji cele zemlje. Na poziv organizatora, predstavnici SHMZ-a su 22. septembra 1947. godine u Vašingtonu potpisali Konvenciju o osnivanju Svetske meteorološke organizacije (WMO). Konvencija je stupila na snagu 23. marta 1950. godine. Meteorološka služba Kraljevine SHS bila jedna od 45 svetskih meteoroloških službi, koje su osnivači WMO-a. Tako je nastavljen kontinuitet pripadnosti službe matici svetskih službi, preko Međunarodne meteorološke organizacije IMO, pa do WMO-a.

Novonastale države iz prethodne Jugoslavije, otcepljenjem (od 1991. godine) i sticanjem nezavisnosti, postale su nove članice WMO-a. Meteorološka služba SRJ-a, Državne zajednice Srbije i Crne Gore, a sada Republike Srbije je naslednik osnivačkih prava WMO-a. Nakon prestanka sa radom SHMZ-a, aprila 2003. godine Republički hidrometeorološki zavod Srbije, kao pravni naslednik, preuzeo je sve njegove obaveze, naročito u pogledu međunarodne saradnje.

Republički hidrometeorološki zavod

Republički hidrometeorološki zavod Srbije je referentna ustanova sa punom odgovornošću za izradu i prezentovanje prognoza vremena i voda, davanje upozorenja i najava za vanredne i opasne meteorološke i hidrološke pojave.

Organizaciona struktura

Na čelu RHMZ Srbije nalazi se direktor. Za obavljanje poslova iz delokruga RHMZ obrazovane sledeće osnovne unutrašnje jedinice:

• Sektor za meteorološke i hidrološke prognoze, najave i upozorenja;
• Sektor za meteorološki osmatrački sistem;
• Sektor za hidrološki osmatrački sistem i analize;
• Sektor Nacionalnog centra za klimatske promene, razvoj klimatskih modela i ocenu rizika elementarnih nepogoda;
• Sektor za hidrometeorološki računarsko-telekomunikaconi sistem i opšte i zajedničke poslove.

U RHMZ su, kao uže unutrašnje jedinice izvan sastava sektora, obrazovane:

• Centar za odbranu od grada;
• Odeljenje za međunarodnu saradnju, evropske integracije i odnose sa javnošću;
• Grupa za stručne propise i inspekcijske poslove;
• Grupa za javne nabavke;
• Grupa za internu reviziju.

Sektor za meteorološke i hidrološke prognoze, najave i upozorenja

Sektor za meteorološke i hidrološke prognoze, najave i upozorenja objedinjuje poslove: praćenja stanja i razvoja u oblasti prognoze vremena i voda; rane najave meteoroloških i hidroloških ekstremnih pojava i elementarnih nepogoda; vazduhoplovne meteorologije; planiranja razvoja i operativnog funkcionisanja hidrometeorološkog sistema rane najave i upozorenja na teritoriji Srbije; obezbeđivanja podataka i informacija o stanju vremena i voda; izrade i izdavanja analiza i prognoza vremena i voda i upozorenja na vremenske i hidrološke elementarne nepogode; primene međunarodnih standarda i izvršavanje međunarodnih obaveza u oblasti vazduhoplovne meteorologije u okviru naučno-tehničkih programa Svetske meteorološke organizacije, Evropske mreže meteoroloških službi država članica Evropske unije i direktiva Evropske unije u oblasti zaštite od elementarnih nepogoda i vazduhoplovne meteorologije; sprovođenja međunarodnih standarda i preporuka u oblasti vazduhoplovnih meteoroloških usluga; uvođenja i održavanja međunarodnih standarda kvaliteta; ostvarivanja politike stručnog razvoja i osposobljavanja stručnih kadrova u okviru delokruga; druge poslove iz delokruga Sektora.

U Sektoru za meteorološke i hidrološke prognoze, najave i upozorenja, kao uže unutrašnje jedinice, obrazuju se:

• Nacionalni centar za hidrometeorološki sistem rane najave i upozorenja;
• Odeljenje za numeričke prognoze i softversku podršku;
• Odsek za radarsku i satelitsku meteorologiju;
• Odsek za prognozu voda i hidrološke najave i upozorenja.

Sektor za meteorološki osmatrački sistem

Sektor za meteorološki osmatrački sistem objedinjuje poslove: praćenja stanja i u oblasti meteoroloških merenja, kontrole i obrade podataka; planiranja razvoja i operativnog funkcionisanja meteorološkog osmatračkog sistema na teritoriji Srbije; obezbeđivanja podataka i informacija o stanju vremena i klime; obezbeđivanja meteoroloških podataka za potrebe međunarodne saradnje po osnovu međunarodnih konvencija, programa Svetske meteorološke organizacije, bilateralnih sporazuma i dr. i njihove razmene; uspostavljanja i održavanja mreža meteoroloških stanica; organizovanja i sprovođenja meteoroloških merenja i osmatranja, prikupljanja, kontrole i obrade podataka; sprovođenja međunarodnih standarda i preporuka u oblasti meteoroloških instrumenata; ostvarivanja državnih etalona meteoroloških elemenata; uvođenja i održavanja međunarodnih standarda kvaliteta; uspostavljanja i vođenja registra meteoroloških stanica u sastavu državnih i dopunskih mreža stanica; ostvarivanja politike stručnog razvoja i osposobljavanja kadrova; razvoja, održavanja, ažuriranja i zaštite baza i arhiva meteoroloških podataka; izrade meteoroloških, klimatoloških i aeroloških godišnjaka; uvođenja i održavanja međunarodnih standarda kvaliteta; ostvarivanja politike stručnog razvoja i osposobljavanja stručnih kadrova u okviru delokruga; druge poslove iz delokruga Sektora.

U Sektoru za meteorološki osmatrački sistem, kao uže unutrašnje jedinice, obrazuju se:

• Odeljenje za mrežu meteoroloških stanica;
• Odeljenje za kontrolu, obradu i verifikaciju unosa meteoroloških podataka u bazu;
• Odeljenje za aerologiju i specijalna meteorološka merenja;
• Meteorološka laboratorija.

U Odeljenju za mrežu meteoroloških stanica obrazuju se sledeće Meteorološke stanice: „Palić” na Paliću; „Sombor” u Somboru; „Kikinda” u Kikindi; „Zrenjanin” u Zrenjaninu; „Banatski Karlovac” u Banatskom Karlovcu; „Veliko Gradište” u Velikom Gradištu; „Smederevska Palanka” u Smederevskoj Palanci; „Sremska Mitrovica” u Sremskoj Mitrovici; „Valjevo” u Valjevu; „Loznica” u Loznici; „Zlatibor” na Zlatiboru; „Kraljevo” u Kraljevu; „Kruševac” u Kruševcu; „Ćuprija (grad)” u Ćupriji; „Crni Vrh” na Crnom Vrhu; „Negotin” u Negotinu; „Dimitrovgrad” u Dimitrovgradu „Leskovac” u Leskovcu; „Vranje” u Vranju; „Kopaonik” na Kopaoniku; „Sjenica” u Sjenici; „Kragujevac” u Kragujevcu; „Požega” u Požegi; „Zaječar” u Zaječaru i „Kuršumlija” u Kuršumliji. U Odeljenju za mrežu meteoroloških stanica obrazuju se sledeće Meteorološke opservatorije: „Beograd” u Beogradu; „Novi Sad” u Novom Sadu i „Niš” u Nišu.

U Meteorološkim stanicama i Meteorološkim opservatorijama obavljaju se poslovi koji se odnose na: permanentna meteorološka osmatranja, beleženje podataka i izveštavanje prema utvrđenim programima rada; tehničku kontrolu i osnovnu statističku obradu podataka prema programima rada prizemne kopnene sinoptičke stanice, klimatološke stanice, agrometeorološke stanice, specijalnih meteoroloških stanica, a po utvrđenim metodologijama i uputstvima; koordinacija i kontrola rada i staranje o ispravnosti rada pripadajućeg dela mreže običnih klimatoloških i padavinskih stanica; staranje o ispravnosti instrumenata i opreme; staranje o redovnom održavanju meteorološkog kruga, objekta i placa meteorološke stanice; vođenje evidencije o saradnicima, stručnom materijalu, istrumentima i izveštajima; obradu posebnih naloga i programa rada kao što su specijalna i vandredna meteorološka osmatranja i izveštavanja; druge poslove iz delokruga meteorološke stanice, odnosno meteorološke opservatorije.

Sektor za hidorološki osmatrački sistem i analize

Sektor za hidrološki osmatrački sistem i analize objedinjuje poslove koji se odnose na: obezbeđivanje hidroloških podataka i informacija o stanju voda za potrebe strateškog planiranja, utvrđivanje politika u oblasti voda, za upravljanje i korišćenje voda i zaštitu od štetnog dejstva voda; uspostavljanje, funkcionisanje i razvoj državne mreže hidroloških stanica u skladu sa međunarodnim standardima; izvršavanje programa monitoringa statusa voda; automatsku akviziciju hidroloških podataka; uspostavljanje i vođenje registra hidroloških stanica u sastavu državnih i dopunskih mreža stanica; upravljanje hidrološkim podacima i informacijama u okviru hidrološkog informacionog sistema; održavanja, ažuriranja i zaštite stručne arhive i baze hidroloških podataka; primenu hidroloških modela za potrebe hidroloških analiza; izdavanja mišljenja u postupku pribavljanja vodnih uslova za objekte koji utiču na vode ili vode utiču na njih; istraživanje režima i bilansa površinskih i podzemnih voda; praćenje uticaja ekstremnih meteoroloških, klimatskih i hidroloških pojava na stanje površinskih i podzemnih voda; proučavanje uzajamnog uticaja površinskih i podzemnih voda i uticaja klimatskih promena na režim voda; praćenje razvoja i primena novih standarda i metoda merenja, osmatranja, beleženja i modeliranja režima površinskih i podzemnih voda; obezbeđenje sprovođenja programa međudržavne vodoprivredne i hidrološke saradnje u skladu sa međudržavnim sporazumima i konvencijama; obezbeđenje sprovođenja programa Svetske meteorološke organizacije, međunarodnih projekata i programa u oblasti hidrologije; uvođenje i održavanje međunarodnih standarda kvaliteta; utvrđivanje i ostvarivanje politike stručnog usavršavanja kadrova u oblasti hidrologije; strateško planiranje razvoja hidrološke delatnosti; druge poslove iz delokruga Sektora.

U Sektoru za hidrološki osmatrački sistem i analize kao uže unutrašnje jedinice obrazuju se:

• Odeljenje za mrežu hidroloških stanica;
• Odeljenje za hidrološke analize;
• Odeljenje za podzemne vode.

U Odeljenju za mrežu hidroloških stanica obrazuju se uže unutrašnje jedinice: Hidrološka rejonska stanica „Beograd” u Beogradu, Hidrološka rejonska stanica „Novi Sad” u Novom Sadu, Hidrološka rejonska stanica „Niš” u Nišu, Hidrološka rejonska stanica „Kraljevo” u Kraljevu, Hidrološka rejonska stanica „Valjevo” u Valjevu.

Sektor Nacionalnog centra za klimatske promene, razvoj klimatskih modela i ocenu rizika elementarnih nepogoda

Sektor Nacionalnog centra za klimatske promene, razvoj klimatskih modela i ocenu rizika elementarnih nepogoda objedinjuje poslove: praćenja stanja i razvoja u oblasti monitoringa i istraživanja uzroka promena klime, prognoziranja i ocene uticaja klimatskih promena; obezbeđivanja podataka i informacija o klimi i klimatskim promenama u Srbiji i regionu Jugoistočne Evrope; izrade i izdavanja klimatskih analiza, prognoza i upozorenja na klimatske anomalije i ekstreme; izradu biometeorološke prognoze i biometeoroloških savetodavnih upozorenja; operativne agrometeorologije - metodološke i operativne poslove vezane za specijalna agrometeorološka osmatranja, redovnu obradu i analizu podataka ovih osmatranja i izradu godišnjaka; praćenja i analize uticaja meteoroloških i klimatskih uslova na poljoprivredu i izdavanje agrometeoroloških biltena, analiza, prognoza, upozorenja, izveštaja i elaborata; obezbeđivanja funkcionisanja i unapređenja sistema za monitoring suše u okviru regionalnih sistema; primene agrometeoroloških modela; analize agroklimatskog potencijala teritorije Srbije, njene rejonizacije i izrade agroklimatskih studija; utvrđivanja rizika štete u poljoprivredi koja je prozrokovana meteorološkim pojavama; procene i praćanja uticaja promena klime na poljoprivedu u Srbiji; istraživanja ekstremnih klimatskih pojava, ocenu rizika meteoroloških elementarnih nepogoda i izradu mapa rizika primenom GIS tehnologije; istraživanja klimatskih promena, ranjivosti i kapaciteta adapatacije na izmenjene klimatske uslove; analize uticaja vremena, klime i klimatskih promena na zdravlje ljudi; obezbeđivanja primene međunarodnih standarda i metodologija u oblasti klimatskih promena; razvoja, verifikacije i primene klimatskih modela; povezivanja sa regionalnim klimatskim centrima i organima međunarodnih konvencija i protokola o promeni klime i izvršavanja drugih međunarodnih obaveza u okviru delokruga; informisanje javnosti u oblasti klimatskih promena; planiranja razvoja, organizacije i obezbeđenja rada i izvršavanja operativnih, razvojno-istraživačkih i koordinacionih funkcija Podregionalnog centra za klimatske promene za Jugoistočnu Evropu u skladu sa regulatornim dokumentima Svetske meteorološke organizacije; pokretanja inicijativa za izradu i koordiniranje realizacije nacionalnih i podregionalnih akcionih planova, programa i projekata u oblasti klimatskih promena i primenjene klimatologije; izrade i objavljivanja periodičnih klimatskih naučno-tehničkih izveštaja, pregleda i podloga za nacionalne izveštaje u oblasti klimatskih promena; istraživanje potencijala obnovljivih izvora energije vetra i sunčevog zračenja; proučavanje uticaja vetra, opterećenje snega i leda na objekte; izradu i noveliranje atlasa klime Srbije, klimatskih studija, elaborata, informacija i mišljenja po zahtevu državnih organa, pravnih i fizičkih lica; praćenje i ispitivanje električnih pražnjenja u Srbiji; uvođenja i održavanja međunarodnih standarda kvaliteta; ostvarivanja politike stručnog razvoja i osposobljavanja stručnih kadrova u okviru delokruga; druge poslove iz delokruga Sektora.

U Sektoru Nacionalnog centra za klimatske promene, razvoj klimatskih modela i ocenu rizika elementarnih nepogoda, kao uže unutrašnje jedinice obrazuju se:

• Odeljenje za monitoring klime i klimatske prognoze;
• Odeljenje za procenu rizika klimatskih promena i razvoj klimatskih modela;
• Odeljenje za primenjenu klimatologiju i agrometeorologiju;
• Centar za analize i rane najave ekstremnih klimatskih pojava i ocenu rizika elementarnih nepogoda „Novi Sad”;
• Centar za analize i rane najave ekstremnih klimatskih pojava i specijalna meteorološka merenja „Niš”.

Sektor za hidrometeorološki računarsko-telekomunikacioni sistem i opšte i zajedničke poslove

Sektor za hidrometeorološki računarsko-telekomunikacioni sistem i opšte i zajedničke poslove objedinjuje poslove: operativnog uključivanja i funkcionisanja Republičkog hidrometeorološkog zavoda kao Nacionalne hidrometeorolške službe Republike Srbije u međunarodnim hidrometeorološkim informacionim sistemima Svetske meteorološke organizacije, Evropskog centra za srednjoročne prognoze vremena, Evropske organizacije za eksploataciju meteoroloških satelita, operativnim hidrometeorološkim sistemima Evropske unije (Meteoalarm EU, Sistem rane najave poplava EU, Radarska mreža EU, i dr.); razvoja i operativnog funkcionisanja hidrometeorološkog telekomunikacionog sistema na teritoriji Republike Srbije kao dela sistema zaštite od elementarnih atmosferskih i hidrološkoh nepogoda i katastrofa; operativne međunarodne razmene meteoroloških, klimatskih i hidroloških podataka i informacija o prekograničnom radioaktivnom akcidentnom zagađivanju vazduha; obezbeđivanja, održavanja, ažuriranja i zaštite baza i arhiva meteoroloških i hidroloških podataka prikupljenih iz nacionalnog osmatračkog sistema i međunarodne razmene; održavanja objekata, opreme, meteoroloških i hidroloških instrumenata i meteoroloških radara; primene međunarodnih standarda i izvršavanja ostalih međunarodnih obaveza u oblasti hidrometeoroloških informacionih sistema u procesu evropskih integracija; sprovođenje zakonskih i podzakonskih propisa iz oblasti bezbednosti i izradu plana odbrane i zaštite imovine i lica; pravne poslove: izradu ugovora, pravilnika, odluka, naredbi, uputstava, rešenja i drugih akata iz delokruga Zavoda; kadrovske poslove; kadrovske poslove; administrativne poslove pisarnice i arhive; izradu finansijskog plana Zavoda i praćenje njegove realizacije; izradu periodičnih i godišnjih obračuna i finansijskih izveštaja; obračun plata, naknada i drugih primanja državnih službenika i nameštenika; obračun sredstava za materijalne troškove, investiciona ulaganja i njihova realizacija; knjiženje i vođenje finansijsko – materijalnog knjigovodstva, finansijsko – materijalne poslove u realizaciji javnih nabavki; prijem, čuvanje i skladištenje robe; uvođenje i održavanja međunarodnih standarda kvaliteta; ostvarivanja politike stručnog razvoja i osposobljavanja stručnih kadrova u okviru delokruga; druge poslove iz delokruga Sektora.

U Sektoru za hidrometeorološki računarsko-telekomunikacioni sistem i opšte i zajedničke poslove, kao uže unutrašnje jedinice obrazuju se:

• Odeljenje za hidrometeorološki računarsko-telekomunikacioni sistem;
• Odeljenje za tehničku infrastrukturu i održavanje objekata;
• Odeljenje za opšte, pravne i finansijsko-materijalne poslove.

Usluge koje RHMZ pruža i dokumenta koja izdaje

Korisnici podataka i usluga RHMZ su građani, privredni subjekti, državni organi i organi jedinica teritorijalne autonomije i jedinica lokalnih samouprava. Korisnici od RHMZ mogu dobiti meteorološke, klimatske i hidrološke podatke i informacije o stanju i prognozi vremena, klime i voda; periodične meteorološke, klimatološke, agrometeorološke i hidrološke izveštaje i godišnjake; najave i upozorenja o ekstremnim meteorološkim, klimatskim i hidrološkim pojavama i elementarnim nepogodama i katastrofama. U skladu sa Zakonom o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti, RHMZ pruža i stručne usluge koje se naročito odnose na:

• programe monitoringa (uspostavljanje stalnih i privremenih meteoroloških i hidroloških stanica);
• osmatranje vodostaja površinskih voda i merenje nivoa i temperature,
• merenje protoka i polja brzina u različitim hidirauličkim i morfološkim uslovima;
• specijalne obrade podataka, statističke i stohastičke analize osmotrenih i izmerenih meteoroloških i hidroloških podataka;
• meteorološke, klimatske i hidrološke analize, prognoze i studije po posebnim zahtevima;
• izradu hidroloških studija, analiza, i proračuna za potrebe hidroloških osnova za pojedine slivove i područja;
• studije klimatskih promena za potrebe ocene ranjivosti i izradu strategija adaptacije na klimatske promene;
• studije obnovljivih izvora energije (energija sunca, vetra i hidroenergetski potencijal);
• proveru tehničke ispravnosti i etaloniranje meteoroloških merila.

Visinu naknade za pružene usluge propisuje Vlada u skladu sa Zakonom o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti na osnovu Uredbe o utvrđivanju naknade za pružanje usluga iz oblasti meteorološke i hidrološke delatnosti. Dokumenta koja RHMZ izdaje prema Zakonu o vodama i Zakonu o planiranju i izgradnji zainteresovanim licima su:

• stručna mišljenja u postupku dobijanja vodnih uslova;
• hidrometeorološki uslovi u postupku izrade planske dokumentacije.

Opis nadležnosti, ovlašćenja i obaveza

Nadležnosti, obaveze i ovlašćenja RHMZ kao i način njihovog izvršavanja proizilaze prevashodno iz Zakona o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti, Zakona o ministarstvima, Zakona o odbrani od grada, Zakona o vanrednim situacijama, Zakona o vodama, Zakona o vazdušnom saobraćaju, Zakona o zaštiti životne sredine, Zakona o državnoj upravi, potvrđenih međunarodnih ugovora i drugih zakonskih i podzakonskih akata. Nadležnosti, obaveze i ovlašćenja RHMZ precizno su regulisane Zakonom o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti i podzakonskim aktima donetim na osnovu tog zakona, kao i Zakonom o odbrani od grada. Uzimajući u obzir zakonske nadležnosti, obaveze i ovlašćenja RHMZ, odnosno nacionalne propise i međunarodne sporazume i ugovore za čije je sprovođenje nadležan, ili učestvuje u njihovoj implementaciji u saradnji sa drugim organima, kao i relevantne nacionalne, međusektorske i sektorske strategije, definisani su dugoročni i srednjoročni opšti i specifični ciljevi RHMZ, i usvojen Program rada za 2018. godinu.

Osnovne komponente Programa rada za 2018. godinu su: Program meteoroloških i hidroloških poslova od interesa za Republiku Srbiju i Program zaštite od grada, koji obuhvataju:

• Razvojno-istraživačke i operativne aktivnosti u oblasti meteorologije;
• Razvojno-istraživačke i operativne aktivnosti u oblasti hidrologije;
• Razvojno-istraživačke i operativne aktivnosti u oblasti klimatskih promena;
• Razvojno-istraživačke i operativne aktivnosti u oblasti odbrane od grada;
• Međunarodnu saradnju i sprovođenje međunarodnih standarda u oblasti meteorologije, hidrologije, klimatskih promena i veštačke modifikacije vremena;
• Pravne, inspekcijske, finansijsko materijalne poslove, poslove interne revizije, obuke kadrova, održavanja opreme, uređaja, instrumenata, vozila i rekonstrukcije i održavanja objekata.

Sistem osmatranja i obaveštavanja

Osnovna funkcija sistema odbrane je da uočava i identifikuje probleme vitalnih vrednosti i da ih što efikasnije štiti. Radi pravovremenog otkrivanja svih vrsta opasnosti organizuje se sistem osmatranja i obaveštavanja koji omogućava uspešno interventno delovanje kojim se ublažavaju ili eliminišu ispoljeni nosioci ugrožavanja bezbednosti države. Ovaj sistem čine služba osmatranja i obaveštavanja (Služba OiO), preduzeća i druge organizacije o organi koji se u okviru svoje delatnosti bave osmatranjem određenih pojava u oblastima hidrometeorologije, seizmologije, saobraćaja, zdravstva, poljoprivrede, elektroprivrede i druge oblasti.

Sistem osmatranja i obaveštavanja je tako organizacijski postavljen da svojim segmentima pokriva određenu teritoriju i omogućava pravovremeno otkrivanje opasnosti u miru i ratu, a od njegovog dobrog funkcionisanja zavisi blagovremeno obaveštavanje i uzbunjivanje, kao i efikasno upravljanje akcijama zaštite i spasavanja.

Sektor za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova i njegove organizacijske celine (odeljenja za vanredne situacije) nosioci su organizacije sistema osmatranja i obaveštavanja na teritoriji Republike Srbije. Državni organi, preduzeća i druga pravna lica koja se u okviru svojih redovnih delatnosti bave osmatranjem i utvrđivanjem određenih pojava, obavezni su da Službi OiO dostavljaju podatke značajne za civilnu odbranu i zaštiti u zajedno sa njom čine navedeni sistem.

Hidrometeorološki informacioni sistem

Hidrometeorološki informacioni sistem sastoji se od osmatračkog sistema, sistema za prenos podataka i analitičko-prognostičkog sistema za obradu podataka. Celokupan sistem za osmatranje i merenje podeljen je na hidrološki i meteorološki osmatrački sistem u okviru kojih su definisane pojedine mreže stanica prema programu osmatranja i merenja.

Hidrološki osmatrački sistem sačinjavaju mreže:

• stanica za podzemne vode
• stanica za kvalitet voda.

Meteorološki osmatrački sistem sačinjavaju mreže:

• sinoptičkih stanica (merenje i osmatranje meteoroloških parametara za potrebe meteo bdenja);
• klimatoloških stanica (za potrebe istraživanja klime i dugoročnih klimatskih promena koje nastaju kao rezultat permanentnih emisija zagađujućih supstanci u atmosferu);
• agrometeoroloških stanica (uticaj vremena na vegetaciju i poljoprivrednu proizvodnju);
• stanica za kvalitet vazduha (sistematsko praćenje parametara kvaliteta vazduha, uključujući i parametre za definisanje dinamike kretanja vazdušnih masa u atmosferi).

Sistem civilne odbrane

U svetu, pa i u našoj zemlji, sistem odbrane ima svoju važnu ulogu u vanrednim situacijama. Sistem odbrane je jedan od podsistema nacionalne bezbednosti koji u uzajamnom sadejstvu sa drugim državnim sistemima treba da obezbedi zaštitu nacionalnih interesa i vrednosti. Strategijom nacionalne bezbednosti Republike Srbije, definisano je da se sistem nacionalne bezbednosti može posmatrati u užem i širem smislu. U užem smislu čine ga: sistem odbrane, snage Ministarstva unutrašnjih poslova, bezbednosno-obaveštajni sistem i privremeno formirani organi i koordinaciona tela za pojedine krize, dok ga u širem smislu čine najviši organi zakonodavne, izvršne i sudske vlasti: Narodna skupština Republike Srbije, predsednik Republike Srbije, Savet za nacionalnu bezbednost, Vlada, sudovi i tužilaštva. U uslovima proglašene vanredne situacije svi pomenuti podsistemi imaju svoju ulogu koja je zakonom definisana.

Strukturalno posmatrano, osnovni elementi i podsistemi sistema odbrane su:

• organi upravljanja;
• oružane snage (vojska, policija, snage za obezbeđenje državne granice i sl.);
• obaveštajne i bezbednosne službe ili agencije;
• snage civilne odbrane i civilne zaštite i
• nacionalna logistika sistema odbrane.

U uslovima proglašene vanredne situacije sistem odbrane angažuje se kroz civilnu zaštitu koja se organizuje, priprema i sprovodi kao sistem zaštite i spasavanja ljudi, životinja, materijalnih i kulturnih dobara, od elementarnih nepogoda, tehničko-tehnoloških nesreća i katastrofa, posledica terorizma, ratnih i drugih većih nesreća.

Prema Strategiji odbrane Republike Srbije, strukturu sistema njene odbrane čine: organi zakonodavne i izvršne vlasti, Vojska Srbije, civilna odbrana i drugi subjekti značajni za odbranu. Odbranu čine vojna i civilna odbrana, gde je prema poslednjim izmenama Zakona o odbrani definisano da je vojna odbrana usmerena na pripreme za odbranu i odbranu Republike Srbije upotrebom Vojske Srbije, a da je civilna odbrana usmerena na: pripreme za odbranu i odbranu Republike Srbije ne vojnim sredstvima; obezbeđivanje uspešnog funkcionisanja državnih organa, organa autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, privrednih društava i drugih pravnih lica, zaštite i spasavanja i obezbeđenja uslova za život i rad građana i zadovoljenja potreba snaga odbrane u vanrednom i ratnom stanju. Strategijom odbrane Republike Srbije definisane su misije civilne odbrane. To su: obezbeđivanje pretpostavki za funkcionisanje sistema odbrane, zaštita i spasavanje, i učešće u međunarodnim operacijama zaštite i spasavanja.

Odbrana od poplava

Zaštita i spasavanje od poplava i drugih nesreća na vodi i pod vodom obuhvata planiranje, izgradnju, održavanje i ojačavanje oštećenih objekata za zaštitu od poplava, osmatranje i izviđanje stanja vodostaja, uzbunjivanje, planiranje i sprovođenje evakuacije stanovništva i materijalnih dobara iz ugroženih područja, planiranje i obezbeđenje prevoženja i prelaza preko reka i jezera, odstranjivanje vode iz poplavljenih objekata, pronalaženje i izvlačenje nastaradlih i utopljenih, zbrinjavanje ugroženog stanovništva i saniranje posledica izazvanih poplavama.

Republički hidrometeorološki zavod i nadležni republički i pokrajinski organ za vodopriredu i javna vodoprivredna preduzeća, shodno izveštajima i prognozama, obaveštavaju nadležnu službu i nadležne štabove za vandredne situacije o nivoima vodostaja, proglašenoj fazi odbrane, razvoju situacije i merama koje preduzimaju. Ukoliko je odbrambena linija ugroženna visokim vodostajem ili dođe do prevazilaženja kritičnog vodostaja za koji je odbrambeni sistem dimenzionisan, nadležni štab za vanredne situacije preduzima mere neposredne odbrane od poplava i predlaže proglašenje vandredne situacije.

Nadležni štab za vanredne situacije može se uključiti u aktivnosti zaštite od poplava pre proglašenja vanredne situacije, ako je na osnovu procenjenog rizika to potrebno. U zaštiti i spasavanju ljudi, materijalnih i kulturnih dobara i životne sredine od poplava: organi i organizacije nadležni za vodoprivredu, nadležna služba i druge organizacione jedinice Ministarstva, jedincie civilne zaštite, ovlašćena i osposobljena pravna lica i druge osposobljene organizacije, građani i drugi subjekti čija je imovina ugrožena poplavom, a po potrebi i Vojska Srbije. Odbranu od poplava na neurednim vodotokovima vam sistema redovne odbrane vodoprivrednih preduzeća, planiraju i sprovode jedinice lokalne samouprave, nadležni organ i štabovi za vanredne situacije i pravna i fizička lica čija je imovina ugrođena od ovih poplava.

Jedan od najefikasnijih načina odbrane od poplava je predviđanje pojave velikih voda. U navedene svrhe koriste se sledeći metodi:

• Statistički metod (zasnovan na statističkoj obradi podataka i računu verovatnoće);
• Empirijski metod (posmatra velike vode kao funkciju površine sliva);
• Pluviometrijski metod (baziran na određivanju maksimalnih mogućih padavina).

Statistička metoda zasnovana je na računu verovatnoće, kojim se dolazi do krive čestine velikih voda, odnosno dolazi se do podataka kada će se javiti velika voda određenog vodostaja i sa kolikom verovatnoćom. Metod pretpostavlja period od 30 do 35 godina, tj. longitudinalno istraživanje pojava u prošlosti (metod serija) kako bi se predvidela pojava u budućnosti. Računskim putem se na osnovu najviših vodostaja za svaku godinu dobijaju potencijalne maksimalne vrednosti koje se mogu javiti jednom u 10.000 godina, 1.000 godina, 100 godina i sve do 1 godine.

U okviru Republičkog hidrometeorološkog zavoda postoji odeljenje za hidrološke prognoze, koje prati i prikuplja podatke hidroloških osmatranja (vodostaj, temperatura vode i stanje leda) sa 56 izveštajnih stanica u zemlji i 50 stanica iz podunavskih zemalja. Zavod priprema i dostavlja podatke podatke u saglasnosti sa međunarodnim standardima i obavezama koje se odnose na razmenu podataka, izdaje hidrološke prognoze za opasne pojave na rekama (poplavni talas, nagomilavanje leda itd.).

Prikupljanje podataka se jednim delom vrši sa novopostavljenih stanica putem radio signala, a sa 25 stanica kojke su opremljene uređajima za registrovanje vodostaja digitalnim zapisom putem GSM mreže. Međunarodna razmena hidroloških podataka se vrši preko GTS-a Svetske Meteorološke organizacije. Izveštaji o vodostaju se objavljuju na Radio Beogradu 1 u 12 časova u skladu sa Konvencijom o režimu plovidve na Dunavu, dok se razmena za potrebe odbrane od poplava i leda vrši sa Mađarskom i Rumunijom. Primenom hidroloških prognostičkih modela svakodnevno se izdaju višednevne prognoze proticaja ili nivoa vode za 19 profila na Dunavu, Tisi, Savi i Velikoj Moravi merodavnih za odbranu od poplava. Za ključne profile na Tamišu, Kolubari i Mlavi prognoze se daju samo u periodu velkih voda i poplava.

U cilju zaštite od poplava organizuje se redovna i vanredna odbrana. Početni vodostaj se određuje za svaku stanicu. Vanredno stanje je kada se nivo vode izdigne 1 metar ispod najvećeg zabeleženog vodostaja, a očekuje se i dalje porast vode, a i to kritični vodostaj, posle koga dolazi do katastrofalnog izlivanja. Za sve tokove duže kojih se sprovodi odbrana od poplava, potrebno je izvršiti procenu vremena najave, odnosno raspoloživog vremena za preduzimanje operativnih mera tj. akcija i operacija zaštite i spasavanja. Navedeno vreme predstavlja period od momenta izdavanja prognoze ili upozorenja, do momenta nastupanja prognozirane veličine (formiranje vršnog proticaja poplavnog talasa na konkretnom profilu vodotoka).

Pre izdavanja prognoze ili upozoreanja za širi geoprostor se izdaje prethodno upozorenje pod kojim se podrazumeva blagovremena informacija o nastupanju hidrometeoroloških uslova, koji mogu izazvati intenzivne poraste vodostaja na rekama, sa kvantitativnim ocenama očekivanih pojava (naglo otapanje snežnog pokrivača, obilne padavine, intenzivni porast vodostaja itd.). Za vodotoke, čiji su slivovi pretežno u našem državnom geoprostoru, mogu se izdati na bazi meteoroloških prognoza (pretnodna upozorenja za narednih 24-48 časova) ili na bazi radarskih osmatranja i izveštaja sa hidroloških i padavinskih stanica- upozorenja u narednih 6 časova, koja bi se dosta dostavljala subjektima odbrane od poplava u cilju preduzimanja mera predviđenih planovima odbrane od poplava. Stepen blagovremenosti zavisi od kadrovske, tehničke i organizacione osposobljenosti radarskih centara da pružaju navedene informacije, zatima da hidrološke stanice imaju mogućnost za automatsku akviziciju podataka i vršenje i dostavljanje vanrednih osmatranja, da postoje hidrološki prognostički modeli, metode i zavisnosti za sve hidrološke stanice, kao i da postoji informaciono-telekomunikacioni sistem između meteorološke, radarske službe, službe prognoze voda i subjekta sistema zaštite i spasavanja.

Kod vodotoka koji dotiču geoprostor Srbije i ako je vreme podizanja talasa velikih voda veće od dva dana, za prognozu se koriste informacije sa inostranog geoprostora, dobijene međunarodne i bilateralne razmene putem GTS-a i prego Interneta. Ukoliko je vreme podizanja talasa velikih voda manje od dva dana, mogu se izdati samo upozorenja na osnovu radarskih osmatranja i prethodnih upozorenja koja se izdaju na osnovu meteoroloških prognoza. Kada su u pitanju mali vodotoci, najava poplava nije moguća na bazi podataka osmatranja na hidrološkim ili meteorološkim stanicama, već se mora zasnivati na radarskim merenjima padavina i na efikasnom radu meteorološke službe. U tu kategoriju svrstavaju se deonice vodotoka duž kojih se sprovodi odbrana od poplava, locirane u čeonom delu manjih hidrološki izučenih slivova, kao i veliki broj malih, hidrološki neizučenih vodotoka.

Odbrana od grada

Zakonom o ministarstvima donetim 11. marta 2011. godine poslovi protivgradne zaštite su preneti u nadležnost Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije. U skladu sa odredbama ovog Zakona, Sektor za odbranu od grada Republičkog hidrometeorološkog zavoda preuzet je od strane Ministarstva unutrašnjih poslova - Sektora za vanredne situacije aprila 2011. godine. Informacije o radarskim meteorološkim osmatranjima koja se vrše na radarskim centrima protivgradne zaštite, objavljuju se u skladu sa Zakonom o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti na sajtu RHMZ.

Osnovni zadatak ovog sektora je operativno sprovođenje odbrane od grada, dalji razvoj metodologije, kao i razvoj ostalih vidova veštačkog uticaja na vreme – rasturanja prehlađenih magli i povećanja količine padavina. Republički hidrometeorološki zavod odbranu od grada sprovodi od 1967. godine, a na osnovu metodologije zasnovane na svetskim naučnim saznanjima iz oblasti modifikacije vremena. Sistem odbrane od grada modernim, automatizovanim meteorološkim radarima permanentno prati oblačnost na teritoriji Srbije tokom cele godine, a odbranu od grada operativno sprovodi u periodu od 15. aprila do 15. oktobra.

Operativno odeljenje stara se o nesmetanom sprovođenju odbrane od grada, ispravnosti tehničke opreme i mreže protivgradnih stanica na Radarskim centrima, snabdevenosti Radarskih centara protivgradnim raketama. U toku sezone odbrane od grada u Odseku za kontrolu leta pribavlja se odobrenje za dejstvo na gradonosne oblake od strane Oblasne kontrole leta i prikupljaju izveštaji sa Radarskih centara. Osnovni zadatak ovog sektora je operativno sprovođenje odbrane od grada, dalji razvoj metodologije, kao i razvoj ostalih vidova veštačkog uticaja na vreme – rasturanja prehlađenih magli i povećanja količine padavina. Informacije se dobijaju iz mreže radarskih centara raspoređenih po celoj teritoriji: Bajša, Fruška gora, Samoš, Valjevo, Bukulja, Petrovac, Crni Vrh, Užice, Bešnjaja, Kruševac, Niš, Sjenica, Kukavica, Priština, Klina. U Odseku za analizu i kontrolu dejstva vrši se analiza, kontrola i arhiviranje svih podataka prikupljenih u sistemu odbrane od grada, sastavljanje i dostava izveštaja korisnicima o sprovedenim dejstvima na gradoopasne oblake. Odsek za metodologiju dejstva bavi se kako daljim razvojem metodologije odbrane od grada, tako i razvojem drugih vidova veštačkog uticaja na vreme, kao što su povećanje količine padavina i rasturanje magle. Metodologije su zasnovane na svetskim naučnim saznanjima iz te oblasti. U ovom Odseku vrši se i redovna kontrola aktivnosti reagensa koji se koristi u sistemu odbrane od grada. Zadatak Odseka za razvoj radarske mreže i produkata je unapređenje metodologije radarskih merenja i osmatranja, radarskih kriterijuma za dejtvo, korišćenja produkata Doplerovih i dvojno-polarizacionih radara.

Odbrana od suše

Suša je definisana kao prirodni fenomen koji nastaje kada padavine značajno odstupaju od normalnih vrednosti i izazivaju ozbiljne promene u hidrološkom bilansu koji štetno utiču na zemljišne produkcione sisteme. Permanentno praćenje svih relevantnih parametara (padavine, temperatura, insolacija, vetar, evaporacija, vlažnost zemljišta, proticaji reka, nivoi podzemnih voda, itd), u okviru operativnog sistema meteoroloških i hidroloških osmatranja Republičkog hidrometeorološkog zavoda, omogućava da se blagovremeno sagledaju prve indicije o mogućoj pojavi sušnog perioda. Imajući u vidu karakteristike usporenog nastupa i širenja suše, praćenje pomenutih hidrometeoroloških parametara i izrada odgovarajućih analitičko - prognostičkih produkata i informacija (vremenske prognoze, agrometeorološke informacije i upozorenja) u okviru operativnog sistema monitoringa i prognoziranja stanja vremena, klime i voda, i ocene uticaja vremenskih i klimatskih činilaca na stanje poljoprivrednih useva, služi kao osnova za donošenje odluka u pogledu preduzimanja mogućih mera za ublažavanje nepogodnih uticaja suše.

u okviru pripremnih aktivnosti za borbu protiv suše (a koje treba da povećaju nivo operativne osposobljenosti za reagovanje u slučaju nastupa suše) potrebno je odabrati najpogodnije indikatore suše koji bi se koristili u operativnom radu. Radi veće sigurnosti u proceni, preporučljivo je da se usvoji i istovremeno koristi više indikatora suše npr: decili, Palmerov indeks jačine suše - PDSI, Standardizovani padavinski indeks - SPI.

U tom kontekstu, za procenu pojave suše u Srbiji i permanentno sagledavanje razvoja procesa suše u svim proizvodnim regionima, pored uobičajenog praćenja odstupanja padavina od proseka za različite vremenske intervale, korišćeni su indeksi PDSI i SPI. Prvi bazira na mesečnim proračunima promena zaliha vode u zemljištu, evapotranspiracije i oticaja, a za proračun drugog od navedenih indeksa koriste se kumulativne sume padavina, počev od jednog meseca, pa do 12 ili više meseci. U oba slučaja, pojava negativne vrednosti označava početak nastupa suše, a pozitivne vrednosti označavaju njen završetak. Intenzitet suše je određenna osnovu veličine dobijenih negativnih vrednosti razmatranih indeksa. Obzirom da se za određivanje Palmerovog indeksa kao ulazni podaci koriste mesečne (kao i nedeljne kao i dekadne) vrednosti temperature vazduha i količine padavina, a za Standardizovani padavinski indeks samo podaci o padavinama, planirano je da se u operativan rad RHMZ uvede i prognoziranje ovih indikatora suše na bazi kratkoročnih, srednjoročnih i dugoročnih prognoza temperature i padavina. Pri tome bi svakako pouzdanost prognoze navedenih indeksa suše u najvećoj meri zavisilo od pouzdanosti prognoziranih vrednosti temperature vazduha i padavina kao ulanih parametara.

Prema dosadašnjim rezultatima istraživanja, područije Srbije je izloženo čestim pojavama suše, naročito tokom toplije polovine godine, ali nisu retki slučajevi kada padavine i tokom zime ne obezbeđuju dovoljne rezerve vode u zemljištu za uspešan start vegetacije prolećnih kultura. Operativni sistemi hidrometeoroloških osmatranja praćenja i prognoziranja stanja vremena, klime i voda i ocene uticaja vremenskih i klimatskih činilaca na stanje zemljišta, pružaju dobru osnovu za kompleksno praćenje pojave suše, ocenom njenog intenziteta i prostornih razmera. Savremena dostignuća u pogledu operativne izrade srednjoročnih, durogočnih i sezonskih klimatskih prognoza mogu značajno doprineti unapređenju sistema rane najave suša i drugih ekstremnih vremenskih i klimatskih pojava od značaja za preduzimanje potrebnih mera za ublažavanje nepovoljnih uticaja suše.