Cukići
| Cukići | ||||||||||||
|
Cukići vode poreklo od vojvode župske knežine kruševačke nahije Pavla Cukića, koji je bio i jedan od vođa Drugog srpskog ustanka. Iz porodice Cukić je dr Kosta Cukić, ministar.
Poreklo[uredi | uredi izvor]
Cukići su se, prema predanju doselili iz Raške iz mesta Krčmar (Deževa) u deževskom kraju kod Novog Pazara u Šumadiju u prvoj polovini XVIII veka, da bi se oko 1760. naselili u Krčmarima. Selo je nazvano Donje Krčmare, za razliku od naselja u današnjim Malim Krčmarima, koje je na većoj nadmorskoj visini. Prezime Cukić dobili su po udovici sa nadimkom Cuka, koja je najverovatnije majka prvih zabeleženih Cukića Petra i Stanka Cukića. Cukići su bili brojno bratstvo.
Pavle Cukić je imao dva brata Marinka i Živana Cukića.
Vojvoda Pavle Cukić (~1772-1817)[uredi | uredi izvor]
Vojvoda župske knežine kruševačke nahije do 1812. Pavle Cukić, rodom iz Krčmara lepenička knežina kragujevačke nahije. Cukić je 1812. odlukom Praviteljstvujuščeg sovjeta, smenjen sa položaja vojvode, zbog zloupotreba u vršenju dužnosti. Pošto se odmetnuo za njim i za Petrom Nikolajevićem Molerom raspisana je državna poternica sa smrtnom presudom. Pošto se predao dobio je oproštaj, ali je došao u nesporazum sa novopostavljenim vojvodom na istoj knežini Milošem Saranovcem.
Nakon nesporazuma i bune protiv kneza Miloša, vojvoda Pavle Cukić ubijen je u Rogači, Sopot, gde je i sahranjen. Nadgrobni spomenik vojvode Pavla Cukića 1987. godine je utvrđen za spomenik kulture (SK 229, CR 808), dok je u potpunosti obnovljen 2006.
Vojvoda Pavle Cukić dva puta se ženio. Odnosno imao je dve žene, jednu koja je bila u emigraciji u Sremu i drugu u Srbiji. Kasnije su obe živele u njegovoj kući zajedno i posle njegove smrti.
Vojvoda Pavle Cukić imao je vanbračnog sina koga je usinio Petra Lazarevića Cukića, koji je sa Anom, kćerkom vojvode Petra Nikolajevića Molera imao sina Kostu Cukića, ministra finansija.
Druga žena, udovica vojvode Pavla Cukića, u drugom braku sa kapetanom Stevanom Piroćancem dobila je sina Milana Piroćanca, državnika, predsednika 31. vlade Srbije.
Pukovnik Petar Lazarević Cukić (1795+1849)[uredi | uredi izvor]
Petar Lazarević Cukić, rodom iz Stopanje kod Kruševca, bio je vanbračni sin i posinak vojvode Pavla Cukića. Vojvoda Pavle Cukić dao je Petra Cukića na staranje knezu Milošu, pa je Petar Cukić odrastao u knez Miloševoj kući.[1]
Pukovnik Petar Cukić, načelnik okruga kruševačkog, upravitelj Beograda, punomoćnik kneza Miloša, varoški knez u Karanovcu, današnjem Kraljevu bio je oženjen Anom Molerović, kćerkom vojvode Petra Nikolajevića Molera. Knez Miloš je njihovo svadbeno veselje priredio u kneževom dvoru u Topčideru.
Petar i Ana Cukići imali su sinove dr Kostu Cukića ministra i Lazara Cukića, koji je 1857. bio potporučnik i državni stipendista, i kćerke Jelisavetu udatu Petronijević i drugu kćerku udatu za Miloša Milojevića.
Posle smrti prve žene Ane Cukić, rođ. Molerović, Petar Cukić se oženio Marijom Jovanović, čiji brat Stojan Jovanović je uzeo prezime Cukić. Petar Cukić je sa Marijom imao Milana Cukića (student Liceja 1852.
Stojan Jovanović Cukić (1818—1844)[uredi | uredi izvor]
Druga žena Petra Cukića bila je Marija sestra Stojana Jovanovića (Cukića) vođe Katanske bune, koji je poginuo u Bukovici (7. oktobar 1844). Imali su još jednu sestru Tonu Cukić (Miloševu svastiku). Stojan Jovanović je bio sin Jovana Šišmanovića beogradskog bazrđanbaš i majke Peme.
Osnovnu školu je završio u Beogradu i tu krenuo u Veliku školu, s kojom je prešao u Kragujevac i završio je 1836. godine. Nemački jezik je naučio u Pančevu. Karijeru je otpočeo u Kruševcu, kao sreski pisar. Poslat je kao državni pitomac u Beč 1839. godine, da bi neko vreme proveo i u Parizu. Isticao se kao žestoki protivnik Tome Vučića Perišića (1788+1859), pa je posle Vučićeve bune (1842) ostao bez stipendije. Nalazio se na čelu obrenovićevskih agitacija i zavera, od kojih je posebno bila važna Katanska buna (1844), u kojoj je poginuo 7. oktobra 1844, u Bukovici kod Valjeva. Napisao je priručnik Francuska gramatika za one koji, bez pomoći učitelja, hoće da uče francuski jezik, sa posvetom knezu Mihailu.
Major Lazar P. Cukić[uredi | uredi izvor]
Major Lazar P. Cukić .[2] Petar i Ana Cukići imali su sinove dr Kostu Cukića ministra i Lazara Cukića, koji je 1857. bio potporučnik i državni stipendista i kćerke Jelisavetu udatu Petronijević i drugu kćerku udatu za Miloša Milojevića.
Dr Konstantin Kosta P. Cukić (1826—1879)[uredi | uredi izvor]
Dr Konstantin Kosta Cukić (1826—1879), ministar finansija koji je zaslužan za uvođenje dinara i prvi poslanik Srbije u Austriji, diplomirao je u Beču i doktorirao u Hajdelbergu. Bio je profesor Liceja i rektor od 1848. Knez Miloš je na nagovor kneza Mihaila ponudio Kosti Cukiću da formira vladu, ali se Cukić zahvalio knezu na poverenju pravdajući da je sa trideset i tri godine premlad za tako visok položaj.
Kosta Cukić sa Angelinom Anom Cukić, rođ. Lazić, kćerkom Vasilija Lazića, blagorod. gospod. sekretara Konzistorije. Vasilije Lazić (susak, Srem, 1798-Beograd 1876). Završio je gimnaziju i Bogosloviju u Sremskim Karlovcima, a Pravni fakultet u Budimpešti. Advokat i profesor Učiteljske škole u Somboru. Prešao u Beograd, gde je bio skeretar Beogradske konzistorije do smrti. Druga kćerka Vasilija Lazića, Emilija koja je prevela Robinzona Krusoa (1845), a udala se za Emilijana Josimovića (1830—1897), profesora Velike škole, sina natporučnika Josimovića iz Vojne granice. Josimovići su imali troje dece. Kćerka Anka Josimović, profesor jezika na Višoj devojačkoj školi nije se udavala i sinove Milivoja i Nikolu. Milivoje Josimović je studirao tehniku u Beogradu i Beču, predavao železnice i puteve, bio je ministar građevina, direktor Direkcije železnica i Srpskog brodarskog društva. Imao je tri sina. Milivojev sin inž. Dušan Josimović (rođ. 1900 živ 1976). Kancelarija Emilijana Josimovića u kojoj su pravljeni planovi regulacije Beograda bila je u Gospodar Jevremovoj ulici između Kapetan Mišine i Zmaj Jovine (kn. Ljubice), 1867. godine, na Dorćolu.
Kosta Cukić i Angelina Lazić su imali šestoro dece, tri sina i tri kćerke - Mihaila Mišu, Nikolu, Petra, Jelenu.
Mihailo K. Cukić[uredi | uredi izvor]
Mihailo Miša Cukić je bio činovnik ministarstva finansija, a potom ministarstva inostranih dela, načelnik, poslanik, potom sekretar državnog saveta. Mihailo Cukić, sin Koste Cukića, oženio se Milicom Orešković, kćerkom pukovnika Antonija Oreškovića (1829—1906), sina graničarskog oficira Vuka Oreškovića iz oficirske porodice Orešković, čiji jedan ogranak se porumunio i uzeo prezime Auresku .[3] i Drage Rajović, kćerke Cvetka Rajovića, predsednika vlade i Milice, kćerke vojvode Vula Ilića Kolarca. Milica Cukić bila je dvorska dama i bliska prijateljica kraljice Natalije, čije mesto je posle smrti zauzela njena sestra Ružica Orešković, koja je ostala uz kraljicu do njene smrti 1941. Natalija, kćerka Miloša i Milice Cukić takođe je bila uz kraljicu Nataliju sa kojom je zajedno prešla u katoličku veru i postala katolička kaluđerica.[4]
Sin Mihaila i Milice Cukić se zvao Kosta (po dedi), pravnik, diplomata, bio je oženjen sa Jovankom (Vesa)Ribnikar (otac Vladislav F. Ribnikar, majka Milka Čolak-Antić).
Konstantin (Kosta) M. Cukić[uredi | uredi izvor]
Kosta (po dedi) Cukić, pravnik, diplomata, bio je oženjen sa Jovankom (Beca) Ribnikar, kćerkom Vladisava F. Ribnikara, i Milke Čolak-Antić, kćerke potpukovnika Lazara Čolak-Antića).
Službovao je kao sekretar Jugoslovenskog kraljevskog poslanstva u Vatikanu, gde ga je zatekao početak 2 sv. rata. Posle rata uzima francusko državljanstvo i nastavlja službovanje u diplomatiji za francusku državu (Peru, Izrael...). Kosta i Beca nisu imali dece, oboje su umrli u Francuskoj gde su i sahranjeni.
Danići[uredi | uredi izvor]
Jelena Cukić, kćerka Koste Cukića, bila je dvorska dama i bliska prijateljica kraljice Natalije pre udaje za Ristu Danića, diplomatu sina Danila Danića, državnog savetnika i unuka Riste Ilče Danića i Naumke Danić, rođ. Momirović, kćerke kneza moravske knežine Momira Protića. Majka Riste Danića bila je Katarina Danić, rođ. Simić, kćerka Matije Simića, državnog savetnika.
Braća Riste Danića su dr Jovan Danić, neurolog i psihijatar i prof. dr Dimitrije Danić. Njihovi bliski rođaci preko tetki Sofije Garašanin, rođ. Danić su Garašani i Jelene Žujović, rođ. Danić su Žujovići.
Rista Danić i Jelena Danić, rođ. Cukić imali su sina Danila Danića. Nema potomstva.
Danilo Danić[uredi | uredi izvor]
Danilo Danić, pravnik sin Riste Danića i Jelene Danić, kćerke Koste Cukića.
Simići[uredi | uredi izvor]
Jedna kćerka Koste Cukića bila je udata za Stojana A. Simića.
Petronijevići[uredi | uredi izvor]
Kćerka Petra Cukića i Ane Molerović, Jelisaveta, sestra Koste Cukića[5], bila je udata za Milana Petronijevića, (1831-1914), zastupnik predsednika ministarskog saveta (v. d. predsednika vlade), kneževski i kraljevski poslanik u Carigradu i Berlinu sina Avrama Petronijevića, namesnika kneževskog dostojanstva. Milan Petronijević, udovac, bio je ranije oženjen Kleopatrom Karađorđević, Karađorđevom unukom i sestrom kralja kralja Petra I Karađorđevića.
Milan Petronijević (1831—1914) i Jelisaveta Petronijević rođ. Cukić (1837—1915) imali su jednog sina Miloša i dve kćerke Anu.
Miloš Petronijević (1859—1929)[uredi | uredi izvor]
Miloš Petronijević (1859—1929), sin Milana Petronijevića i Jelisavete Cukić, i unuk Avrama Petronijevića, praunuk vojvode Pavla Cukića i vojvode Petra Nikolajevića Molera, bio je lični sekretar kralja Aleksandara Obrenovića. Posle Majskog prevrata zajedno sa Velimirom Todorovićem, bivšim ministrom unutrašnjih poslova, bio je politički proganjan pod izgovorom da je proneveren novac imanja koje je vanbračni sin kneza Mihaila Velimir Mihailo Teodorović ostavio kao zadužbinu srpskom narodu.
Miloš Petronijević je bio oženjen kćerkom Milana Piroćanca, predsednika ministarskog saveta[6], čija je majka, inače bila udovica vojvode Pavla Cukića[7]. Imali su sina Milana Petronijevića (1912—1929).
Petronijevići počivaju u grobnici Piroćanaca na Novom groblju u Beogradu. Pošto je sestra Milana Piroćanca, Savka, kćerka Stevana Nedeljkovića Piroćanca, sreskog načelnika bila udata za generala Pavla Jurišića Šturma (1848—1922), sina Otona Šturma, upravnika lovišta cara Vilhelma u istoj grobnici sahranjen je i proslavljeni general.[8]
Marinkovići[uredi | uredi izvor]
Pavle Marinković, ministar[uredi | uredi izvor]
Ana Petronijević, kćerka Milana Petronijevića i Jelisavete Petronijević, rođ. Cukić bila je udata za ministra prosvete i crkvenih dela Pavla Marinkovića, sina Dimitrija Marinkovića, ministra pravde, predsednika Senata Kraljevine Srbije, sudije. Marinkovići su poreklom iz Paraćina. Pavle Marinković, trgovac iz Paraćina, zaslužan je za obnovu crkve Svete Petke oko 1820, a Petar Marinković bio je sreski načelnik u Paraćinu. Dr Vojislav Marinković (1876—1935), brat Pavla Marinkovića bio je oženjen Anom Lozanić (1881—1973), slikarkom, kćerkom dr Sime Lozanića i Stane Lozanić, praunuke gospodar Tome Vučića Perišića, a unukom Ane Lozanić, iz porodice Veljković iz Paraćina iz koje je i pašenog Pavla Marinkovića dr Vojislav Veljković.
Veljkovići[uredi | uredi izvor]
Dr Vojislav Veljković, ministar[uredi | uredi izvor]
Druga kćerka Milana Petronijevića i Jelisavete Petronijević, rođ. Cukić bila je udata za ministra dr Vojislava Veljkovića, dr prava ministra finansija i trgovine, sina prof. dr Stojana Veljkovića, ministra pravde, profesora Velike škole i brata Jovana Veljkovića, oficira. Veljkovići su poreklom iz Paraćina. Jovan i Stojan Veljković iz Paraćina bili su, zajedno sa Lešjanima, među predvodnicima bune iz 1832, nakon čega je Paraćin pripojen Kneževini Srbiji. Jovanov sin je prof. dr Stojan Veljković, ministar pravde. Njegov sin dr Vojislav Veljković, ministar finansija i kćerka Milana Petronijevića nisu imali dece[9]
Milojevići[uredi | uredi izvor]
Miloš Milojević (1840—1897)[uredi | uredi izvor]
Kćerka Petra Cukića i Ane Molerović, sestra Koste Cukića bila je udata za Miloša Milojevića (1840—1897), književnika. Miloš Milojević je završio studije na Univerzitetu u Moskvi, bio je profesor Bogoslovije i gimanizije. Za vreme ratova 1876-1878. predvodio je ibarske ustanike. Milojević je skupljao narodne poslovice i izreke.[10]
Nisu imali dece.
Nedeljković-Piroćanac[uredi | uredi izvor]
Milan S. Piroćanac (1837–1897), predsednik vlade[uredi | uredi izvor]
Milica, druga žena i udovica vojvode Pavla Cukića, u drugom braku sa kapetanom Stevanom Nedeljkovićem Piroćancem (sin trgovca Nedeljka i Nede iz sela Šugrin pod Babinim zubom, kome je to bio treći brak, dobila je sinaove Miloja i Milana Piroćanca, državnika, predsednika 31. vlade Srbije.[7], kao i kćerke Savku, Katu i Nastu. Milan Piroćanac je imao polubraću iz očevog drugog braka, Miloša i Ljubomira i četvrtog braka. Sa bratom Milošem Piroćancem, okružnim načelnikom u Paraćinu bio je u prisnim odnosima. Rođena sestra Kata se udala za Antu Aranđelovića iz Jagodine. Imala je kćerku Staniju koja je imala troje dece, Persidu (Prokuplje), Ilinku udatu za Dimitrija Slavkovića. Druga rođena sestra se udala za Glišu Tomića iz Jagodine. Imali su Anku, Stanislavu i Milku udatu za Jocića telegrafistu.
Milan Piroćanac je sa Jelenom Piroćanac (10. 4. 1859-28.4. 1877) rođenom Janković, kćerkom dr Mladena Jankovića i dobio sina Stevana (1877). U drugom braku bio je oženjen Amalijom M. Piroćanac (1859—1934), kćerkom novosadskog trgovca Nikole Milovanovića (1831—1886) i majke Marije, i sa njom imao Stevana, Nikolu, Miloša i kćerku Anđeliju.
Stevan M. Piroćanac (1884—1892)[uredi | uredi izvor]
Nikola M. Piroćanac (1885—1901)[uredi | uredi izvor]
Miloš M. Piroćanac (1887—1892)[uredi | uredi izvor]
Petronijevići[uredi | uredi izvor]
Anćelijom Piroćanac (1882—1964), kćerkom Milana Piroćanca oženio se Miloš Petronijević (1859—1923) sin Milana Petronijevića (1831—1914) i Jelisavete Petronijević rođ. Cukić (1847—1915), sestre Koste Cukića, kćerke Petra Cukića i unuke vojvode Pavla Cukića[6]. Miloš Petronijević je imao sina Milana Petronijevića (1912—1929).
Ilići[uredi | uredi izvor]
Savka Piroćanac, kćerka jagodinskog kapetana Stevana Piroćanca i udovice vojvode Pavla Cukića, udala se za majora Mihaila Ilića.[11]
Generalštabni major Mihailo Ilić (1845—1876)[uredi | uredi izvor]
Major Mihailo Ilić, sin Nikole Ilića, koji je poginuo u borbi protiv Turaka kod beogradske Varoš kapije 1862. godine, bio je oženjen Savkom Piroćanac, kćerkom kapetana Stevana Piroćanca i udovice vojvove Pavla Cukića, sestrom Milana Piroćanca. Major Mihailo Ilić je junački poginuo u srpsko-turskom ratu. Imali su kćerku jedinicu Jelenu Ilić, rođenu 1873. godine, koja je bila štićenica kraljice Natalije, koja ju je udala za poručnika (kasnije pukovnika) Milutnia Miškovića. Udovica Savka udala se potom za kapetana Pavla Jurišića Šturma, budućeg generala.
General Pavle Jurišić-Šturm (1848—1922)[uredi | uredi izvor]
Savka Ilić, rođ. Piroćanac, udovica majora Mihaila Ilića bila je udata za generala Pavla Jurišića Šturma, koji je usvojio Jelenu, kćerku majora Mihaila Ilića. Jelena je bila udata za pukovnika Milutina G. Miškovića.
Pukovnik Milutin G. Mišković[uredi | uredi izvor]
Jelena Ilić, kćerka majora Mihaila Ilića i Savke Piroćanac, sestričina Milana Piroćanca, udala se 1890. za poručnika (kasnije peš. pukovnika) Milutina Miškovića (1862- ) iz 15. kl VA, sina pukovnika Gruje Miškovića (1825—1880). Kraljica Natalija je Jeleni dala miraz od 12 dukata. Imali su šestoro dece Grujicu (1891—1914), Mihaila (1893—1915), Vojina (1897—1966) i Dragojla (1902—1980) i kćerke Radmilu i Milevu (1900—1962). Svi sinovi su završili Vojnu akademiju i bili oficiri. Dva najstarija sina poručnici Grujica Mišković i Mihailo Mišković poginuli su u Prvom svetskom ratu.
Poručnik Grujica M. Mišković (1891—1914)[uredi | uredi izvor]
Artiljerijski poručnik Grujica Mišković (41. kl. VA) poginuo je 7. septembra 1914. godine na Mačkovom kamenu.
Poručnik Mihailo M. Mišković[uredi | uredi izvor]
Marinko Cukića (1765–oko 1823),[uredi | uredi izvor]
Marinko Cukić je bio brat vojvode Pavla Cukića. Imao je sina Janka Cukića.
Gazda Janko M. Cukić (1797–1861)[uredi | uredi izvor]
Janko M. Cukić, posednik i trgovac, sin je Marinka Cukića. Imao je sina Simeuna Cukića. Kod gazda Janka M. Cukića radio je Milić Domanović, otac sveštenika Alekse Domanovića i učitelja Miloša Domanovića. Milić je deda Radoja Domanovića po ocu Milošu.
Gazda Simeun J. Cukić (1822–1870)[uredi | uredi izvor]
Gazda Simeun J. Cukić (1822–1870) sin Janka Cukića, imao je veliko imanje. Imao je kćerku Persidu Persu iz prvog braka i kćerku Anu iz drugog braka.
Domanovići[uredi | uredi izvor]
Persida Domanović rođ. S. Cukić[uredi | uredi izvor]
Persida P. Cukić, kćerka gazde Simeuna J. Cukića se udala za Miloša M. Domanovića učitelja, brata sveštenika Alekse Domanovića. Miloš najmlađi sin Milića Domanovića, učitelj, unuk je Vučića Timotijevića Domanović (1761—1847), koji se doselio u Gornje Jarušice u Šumadiju iz hercegovačkog sela Domanovići kod Mostara. Vučićevi sinovi su bili Petar, Milić, Milan i Radojko. Persida je od oca Simeuna Cukića dobila u nasledstvo veliko imanje koje su Domanovići davali u napoličarima da obrađuju.
Sin Miloša Domanovića i Perside Cukić je Radoje Domanović.
Radoje Domanović (1873—1908)[uredi | uredi izvor]
Praunuk Marinka Cukića brata vojvode Pavla Cukića po majci Persidi Cukić je Radoje Domanović (1873—1908).
Radoje Domanović imao je sa Natalijom Domanović, rođ. Ristić (1875—1939) imao troje dece Dragišu, Zorana i Danicu.
- Zoran R. Domanović (1905—1944), pravnik, sudija i književnik.
- Danica Lj. Radovanović, rođ. Domanović (1896—1956), bila je udata za Ljubomira V. Radovanovića (1894—1975), ambasadora. Njihova deca su Radoje Lj. Radovanović (1921—1967), književnik i dr Velja Lj. Radovanović, hirurg (1921—1971) .[12]
Srodstvo[uredi | uredi izvor]
Cukići su u srodstvu sa Oreškovićima,Molerovićima, Grujićima, Petronijevićima, Simićima i dr.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
- Spisak najistaknutijih srpskih porodica u Kneževini i Kraljevini Srbiji
- Kosta Cukić
- Spisak znamenitih ličnosti iz Prvog srpskog ustanka
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Vojvoda Pavle Cukić usvojio je svog vanbračnog sina Petra, koga je dao na čuvanje i vaspitavanje knjaz Milošu. Vid. Milan Jovanović Stojimirović, Siluete starog Beograda, Beograd (2008). str. 635.
- ^ Vid. Kalendar sa šematizmom (1872)
- ^ Milan Jovanović Stojimirović, Siluete starog Beograda, Beograd, (1971). str. 227.
- ^ Kaljica Natalija je Oreškovićima poklonila svoj dvor u Smederevu sa zemljom do trideset hektara, vinogradom i parkom u kome je bilo igralište za tenis i kriket, valjda prvo u Srbiji, kao i ceo nameštaj, slike, biblioteku, srebro za više stotina osoba itd. što je vredelo milion dinara u zlatu. Dvor je poharan za vreme rata. Milan Jovanović Stojimirović, Siluete starog Beograda, Beograd, (1971). str. 230.
- ^ Poznata kao beogradska lepotica. Vid. Milan Jovanović Stojimirović, Siluete starog Beograda, Beograd (2008). str. 635.
- ^ a b Vid. Milan Jovanović Stojimirović, Siluete starog Beograda, Beograd (2008). str. 635.
- ^ a b Milan Đ. Milićević, Dodatak Pomeniku.
- ^ Bratislava Kostić, Novo groblje u Beogradu, Beograd (1999). str. 66.
- ^ Brat Jovan Veljković, oficir imao je sinove Stojana i Vojislava i kćerku Radmilu. Vojislav je imao sina Bogdana i kćerku Katarinu. Ima potomstva.
- ^ Milan Milićević, Dodatak pomeniku, Beograd, (1901). str. 90-91.
- ^ Istorijski arhiv Jagodina: Major Mihailo Ilić (1845—1876), život i rad, profesor Ninoslav Stanojlović Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. septembar 2013), Pristupljeno 2. 2. 2013.
- ^ Bratislava Kostić, Novo groblje u Beogradu, Beograd (1999). str. 71.